qxd

PROSTORNI PLAN PODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA NI[ GRANICA REPUBLIKE MAKEDONIJE Glava á. OP[TI DEO 1. Uvod Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora Ni{ granica Republike Makedonije (u daqem tekstu: Prostorni plan) je dugoro~ni razvojni dokument koji se donosi za vremenski horizont do 2020. godine. Prostorni plan je ura en u svemu prema Odluci o izradi Prostornog plana podru~ja infrastrukturnog koridora Ni{ granica Republike Makedonije ( Slu`beni glasnik RS", broj 5/2000) i Programu izrade Prostornog plana podru~ja infrastrukturnog koridora od Ni{a do granice Republike Makedonije" (u daqem tekstu: Program), koji je prihva}en od strane Komisije za stru~nu kontrolu prostornih planova Ministarstva gra evina 1998. godine. Sadràj i osnovna re{ewa Prostornog plana uskla eni su sa odredbama Zakona o planirawu i ure ewu prostora i naseqa ( Slu- `beni glasnik RS", br. 44/95, 23/96, 16/97 i 46/98), Zakona o Prostornom planu Republike Srbije ( Slu`beni glasnik RS", broj 13/96) i Pravilnika o sadrìni i izradi prostornog plana ( Slu- `beni glasnik RS", broj 1/99), kao i sa drugim propisima iz oblasti izgradwe, saobra}aja, vodoprivrede, ìvotne sredine i dr. Prostorni plan je zasnovan na re{ewima Prostornog plana Republike Srbije koja se odnose na ovaj infrastrukturni koridor, raspoloìvoj informacionoj, studijskoj i tehni~koj dokumentaciji i na rezultatima istraìvawa koja su obavqena u studijsko-analiti~koj fazi izrade Prostornog plana. Prilikom izrade Prostornog plana uzeta su u obzir planska re{ewa drugih prostornih planova, kao i urbanisti~kih planova naseqa obuhva- }enih planskim podru~jem. Tehni~ka dokumentacija za infrastrukturne sisteme u koridoru, koja je kori{}ena prilikom izrade Prostornog plana, bila je neujedna~enog kvaliteta i razli~itog stepena detaqnosti. Zadovoqavaju}i kvalitet i potreban stepen detaqnosti (generalni idejni glavni projekt) imala je tehni~ka dokumentacija za koridor autoputa, {to je bilo zna~ajno za kvalitet ponu enih planskih re{ewa, s obzirom na prioritet izgradwe autoputa. Planska re{ewa Prostornog plana za koridor autoputa utvr ena su sa ve}im stepenom pouzdanosti u odnosu na koridore drugih magistralnih infrastrukturnih sistema (èlezni~ke pruge za velike brzine, gasovoda i dr.). Nakon dovo ewa studijske i tehni~ke dokumentacije tih sistema do nivoa generalnog, odnosno idejnog projekta, po ukazanoj potrebi done}e se odgovaraju}e izmene i dopune Prostornog plana, ukqu~uju}i i razradu na nivou regulacionog plana za magistralne infrastrukturne sisteme u koridoru, prema prioritetima izgradwe. Prostorni plan sadrì (Kwiga á): op{te i posebne ciqeve, dugoro~na planska re{ewa za organizaciju, ure ivawe i za{titu planskog podru~ja infrastrukturnog koridora, mere i smernice za primenu i ostvarivawe planskih re{ewa, kao i grafi~ke iskaze Prostornog plana, i to: referalnu kartu 1. Poloàj infrastrukturnih sistema u Infrastrukturnom koridoru", referalnu kartu 2. Plan namene povr{ina", referalnu kartu 3. Uslovi, ograni- ~ewa i mere za{tite" i tematsku kartu 1. Plan putne mreè". Sastavni deo Prostornog plana ~ini}e razrada na nivou regulacionog plana za koridore autoputa i drugih magistralnih infrastrukturnih sistema (Kwiga áá). Dokumentaciona osnova Prostornog plana (Kwiga ááá) sadrì: izvode iz Prostornog plana Republike Srbije i drugih relevantnih razvojnih dokumenata; analize i dijagnoze stawa; prognoze; planske iskaze kao i obrazloèwa planskih re{ewa; podatke, uslove i druga dokumenta iz procedure pripremawa, javnog uvida i stru~ne rasprave i stru~ne kontrole Prostornog plana sa odgovaraju}im grafi~kim prikazima, kao i drugu dokumentaciju na kojoj je zasnovan Prostorni plan. 2. Granica Prostornog plana 2.1. Obuhvat Prostornog plana Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora Ni{- granica Republike Makedonije obuhvata podru~je magistralnog infrastrukturnog koridora utvr enog Prostornim planom Republike Srbije. Prostornim planom obuhva}eni su: 1) magistralni infrastrukturni koridor sa postoje}im i planiranim magistralnim infrastrukturnim sistemima i wihovim za{titnim pojasima: autoput E-75 (M-1), pruga za velike brzine E-85, gasovod i opti~ki kabl sa vodotokom Ju`ne Morave; i prate}im objektima i sadràjima (~vori{ta, terminali, uslu`ni sadràji i drugi objekti u funkciji magistralnih infrastrukturnih sistema); 2) prate}i alternativni ifrastrukturni sistemi alternativni putni pravac (bez naplate putarine) autoputa E-75; 3) zona uticaja koridora obuhva}en prostor izme u pojedinih i zona {irine od 1 do 5 km od krajweg magistralnog infrastrukturnog sistema, koji su u fizi~koj i funkcionalnoj vezi sa koridorom od Ni{a (Trupale) do granice Republike Makedonije, izuzev na podru~ju Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a gde se obuhvat Prostornog plana svodi na mreù koridora magistralnih infrastrukturnih sistema. Podru~je Prostornog plana obuhvata prostor povr{ine oko 1.200,0 km² i duìne od oko 160,0 km na delu teritorije: 1) GRADA NI[A: cele katastarske op{tine Lalinac, Se- ~anica, i Mramor i delove katastarskih op{tina Trupale, Popovaca, Medo{eva, Kru{ce, ôkot, Dowe Me urovo, Gorwe Me urovo, Pasi Poqana i Novo Selo koji se nalaze na podru~ju Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a; 2) OP[TINE MERO[INA: cele katastarske op{tine Aleksandrovo, Balajnac i Batu{inac; 3) OP[TINE DOQEVAC: cele katastarske op{tine Belotinac, Kneìca, âpqinac, Malo{i{te, Perutina, Orqane, Klisura, Doqevac, ê~ina, Ko~ane, Rusna i Pukovac; 4) OP[TINE GAXIN HAN: celu katastarsku op{tinu Toponica; 5) OP[TINE LESKOVAC: cele katastarske op{tine Dra{kovac, Brestovac, Kutle{, Lipovica, Grdanica, Razgojna, êkmin, îfluk Razgojnski, Brejanovce, Dowa Lako{nica, Pe~ewevce, Ka{tavar, @ivkovo, Priboj, Zalu`we, Dr}evac, Bogojevce, Zloku}ane, Grajevce, Jela{nica, Navalin, Velika Biqanica, Gorwa Slatina, Dowa Slatina, Kumarevo, Bobi{te, Mala Biqanica, Manojlovce, Vinarce, Leskovac, Bratmilovce, Mr{tane, Dowe Krajince, Gorwe Krajince, Zlo}udovo, Badince, Nomanica, @iàvica, Dowi Bunibrod, Gorwi Bunibrod, Rudare á, Guberevce, Mala Grabovnica, Velika Grabovnica, Dobrotin, Mala Kopa- {nica, Selo Grdelica, Velika Kopa{nica, Varo{ Grdelica, Dedina Bara, Boji{ina, Bo}evica, Palojce, Oraovica, Bistrica, Graovo, Li~in Dol, Krpejce, Kora}evac, Predejane, Predejane selo, Bri~evqe i Su{evqe; 6) OP[TINE VLASOTINCE: cele katastarske op{tine Stajkovce, Gloàne i Prilepac; 7) OP[TINE VLADIÎN HAN: cele katastarske op{tine Mrtvice, Repi{te, Gariwe, Kopitarce, Xep, Tegovi{te, Urvi~, Letovi{te, Manajle, Dupqane, Ruì}, Krìnce, Balinovce, Kalimance, Prekodolce, Vladi~in Han, Repince, Suva Morava, Polom, Dekutince, Lepenica, Ba~vi{te, Grama e, Stubal, Vrbovo, Priboj i Mazari}; 8) OP[TINE VRAWE: cele katastarske op{tine Panevqe, Prevalac, Mo{tanica, Korbevac, Bresnica, Bujkovac, Vrawska Bawa, Ranutovac, Kumarevo, Suvi Dol, Toplac, ]ukovac, Dulan, Tibu`de, Zlatokop, Ribnice, Lukovo, Gorwi Neradovac, Dowi Neradovac, Kupinince, Dowe Trebe{iwe, Pavlovac, Rataje á, Aleksandrovac, Crni Lug, Ristovac, Davidovac i Dowi Vrtogo{ i deo katastarske op{tine Vrawe; 9) OP[TINE BUJANOVAC: cele katastarske op{tine Karadnik, Rakovac, @bevac, Kr{evica, Qiqance, @uèqica, Boìwevac á, Levosoje, Bujanovac, Borovac, Oslare, Gramada, Vrban, Letovica, Samoqica, Negovac, Biqa~a i Bratoselce, i 10) OP[TINE PRE[EVO: cele katastarske op{tine Rajince, Crnotince, Bukurevac, Bu{trawe, Oraovica, Pre{evo, @ujince, Reqan, Golemi Dol, Ali erce, Strezovce, ûkarka, Miratovac, Cakanovac, Trnava i Nor~a. 2.2. Granica Prostornog plana Granica podru~ja Prostornog plana definisana je granicama katastarskih op{tina ili geografskim granicama (put, reka i sl.) na teritoriji katastarske op{tine i prikazana na referalnim kartama Prostornog plana i opisno. Utvr uje se slede}a granica Prostornog plana: 1) severna granica od preseka katastarskih op{tina Se~anica i Dudulajce na granici teritorija grada Ni{a i op{tine Mero{ina na zapadu i poklapa se sa severnom granicom katastarskih op{tina Se~anica i Trupale do preseka sa podru~jem Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a; 2) zapadna granica od preseka granica teritorija grada Ni{a i op{tine Mero{ina; u pravcu juga poklapa se sa granicom podru~ja Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a i op{tine Mero{ina sve do katastarske op{tine Aleksandrovo, kada prelazi na teritoriju op{tine Mero{ina i poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Balajnac i Batu{nica; na teritoriji op{tine Doqevac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina âpqi-

nac, Orqane, Doqevac, Ko~ane i Pukovac; na teritoriji op{tine Leskovac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Dra{kovac, Kutle{, êkmin, Pe~ewevce, Ka{tavar, Priboj, Zalu`we, Vinarce, Leskovac, Rudare, Gorwi Bunibrod, Guberevac, Mala Grabovnica, Velika Grabovnica, Velika Kopa{nica i Oraovica; na teritoriji op{tine Vladi~in Han poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Mrtvica, Tegovi{te, Urvi~, Letovi{te, Balinovce, Kalimance, Repince, Suva Morava, Lepenica, Ba~vi{te, Stubal, Priboj i Mazari}; na teritoriji op{tine Vrawe poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Mo{tanica, Bresnica, Ranutovac, Suvi Dol do puta M-1; nastavqa uz put M-1 (na udaqenosti 100 m od osovine puta) do granice katastarske op{tine Ribnica; daqe se poklapa sa granicom katastarskih op{tina Ribnica, Gorwi Neradovac, Dowi Neradovac, Pavlovac i Dowi Vrtogo{; na teritoriji op{tine Bujanovac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Karadnik, Rakovac, Bujanovac, Levosoj, Oslare, Nesalce, Vrban i Letovica; na teritoriji op{tine Pre{evo poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Rajince, Crnotince, Dowa [u{aja, Oraovica, Pre{evo, Nor~a i Trnava i sa dr- àvnom granicom prema Republici Makedoniji; 3) ju`na granica poklapa se sa dràvnom granicom SR Jugoslavije i Republike Makedonije na teritoriji op{tine Pre{evo od preseka granice katastarskih op{tina Strezovica i Slavujevac, do preseka granica katastarskih op{tina Kurbalije i Trnava, i 4) isto~na granica od preseka granica Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a i severne granice katastarske op{tine Trupale i poklapa se sa granicom Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a do granice sa op{tinama Doqevac i Mero{ina na jugu, a na podru~ju Generalnog urbanisti~kog plana Ni{a sa granicom koridora pojedinih magistralnih infrastrukturnih sistema; na teritoriji op{tine Doqevac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Belotinac, Kneìca, Malo{i{te i Rusna; na teritoriji op{tine Gaxin Han poklapa se sa granicom katastarske op{tine Toponica; na teritoriji op{tine Leskovac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Grdanica, Razgojna, Lako{nica, Dr}evac, Zloku}ane, Grajevce, Jela{nica, Velika Biqanica, Gorwa Slatina, Dowa Slatina, Manojlovce i Dowe Krajince; na teritoriji op{tine Vlasotince poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Stajkovce, Gloàne i Prilepac; nastavqa na teritoriji op{tine Leskovac i poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Guberevac, Dobrotin, selo Grdelica, Dedina Bara, Palojce, Li~in Dol, Krpejce, Predejane Selo, Bri~evqe i Su{evqe; na teritoriji op{tine Vladi~in Han poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Gariwe, Kopitarce, Xep, Ruì}, Prekodolce, Vladi~in Han, Polom, Dukatince, Grama e i Vrbovo; na teritoriji op{tine Vrawe poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Panevqe, Korbevac, Bujkovac, Vrawska Bawa, Toplac, Tibu`de, Dowe Trebe{iwe, Aleksandrovac, Crni Lug i Ristovac; na teritoriji op{tine Bujanovac poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Kru{evica, @bevac, Qiqance, @uèqica, Bujanovac, Borovac, Samoqica, Negovac i Biqa~a; na teritoriji op{tine Pre{evo poklapa se sa granicom katastarskih op{tina Bu{trawe, Reqan, Golemi Do, Ali erce, Strezovce, sve do granice SR Jugoslavije sa Republikom Makedonijom. Podru~je Prostornog plana prikazano je na preglednoj karti u prilogu. Granice koridora pojedinih magistralnih infrastrukturnih sistema utvr uju se razradom planskih re{ewa Prostornog plana na nivou regulacionog plana za trasu, objekte i sadràje u za{titnom pojasu tih sistema. Prostorni plan sadrì smernice i preporuke za usmeravawe razvoja i planirawe kori{}ewa, organizacije i izgradwe prostora u okruèwu infrastrukturnog koridora (u daqem tekstu: podru~je Ju`ne Srbije). Podru~je Ju`ne Srbije obuhvata funkcionalna podru~ja Ni{a, Prokupqa, Leskovca, Vrawa i Gwilana ukupne povr{ine od oko 8.000,0 km², koja su utvr ena Prostornim planom Republike Srbije. 3. Osnovni ciqevi i zadaci Prostornog plana Osnovni ciqevi dugoro~nog razvoja, kori{}ewa i ure ewa podru~ja Prostornog plana su: 1) obezbe ewe prostornih uslova za izgradwu, rekonstrukciju, opremawe i funkcionisawe autoputa E-75 i drugih magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru; 2) utvr ivawe optimalnog razme{taja aktivnosti, fizi~kih struktura i stanovni{tva na podru~ju Prostornog plana, uz uva- àvawe ekonomskih, tehni~ko-tehnolo{kih, ekolo{kih i prostorno-funkcionalnih kriterijuma, i 3) obezbe ewe uslova za daqe funkcionisawe postoje}ih proizvodnih kapaciteta, naseqa i magistralnih saobra}ajnih sistema koji se nalaze u blizini magistralnog infrastrukturnog koridora (u daqem tekstu: Infrastrukturni koridor). Osnovni zadatak je da se planskim koncepcijama, re{ewima i smernicama za wihovu primenu obezbedi: 1) saobra}ajna (fizi~ka), ekonomska i socijalna integracija pojedinih regionalnih i subregionalnih celina na podru~ju Ju- `ne Srbije, kao i Republike u celini; 2) usmeravawe efekata ciqnog i tranzitnog saobra}aja na razvoj lokalnih zajednica (gradova i op{tina); 3) usmeravawe uticaja Infrastrukturnog koridora na procese urbanizacije, razvoj urbanih centara i sistema naseqa i ublaàvawe demografskog pra`wewa podru~ja Ju`ne Srbije; 4) usmeravawe uticaja Infrastrukturnog koridora na pojedine delatnosti (poqoprivredu, industriju, turizam i dr.); 5) relativizaciju razvojnih, fizi~kih (prostornih) i ekolo{kih konflikata izme u infrastrukturnih sistema i neposrednog okruèwa; 6) uskla ivawe trasa saobra}ajnih i drugih magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru; 7) stvarawe preduslova (tehni~ko-tehnolo{kih, prostornofunkcionalnih i dr.) za uskla eno funkcionisawe svih infrastrukturnih sistema, i 8) utvr ivawe smernica za izradu novih i reviziju postoje- }ih prostornih i urbanisti~kih planova na podru~ju Prostornog plana; izradu i dono{ewe drugih planova, programa i tehni~ke dokumentacije. Radi sprovo ewa osnovnih ciqeva i zadataka ovog prostornog plana izbor trasa za pojedine magistralne infrastrukturne sisteme Infrastrukturnog koridora zasniva}e se na slede}im principima: 1) poloàju trasa infrastrukturnih sistema na najkra}em mogu}em pravcu izme u dva odredi{ta; 2) obezbe ewu minimalnog rastojawa izme u paralelnih magistralnih i drugih infrastrukturnih sistema u koridoru, radi za{tite i racionalnog kori{}ewa poqoprivrednog i gra evinskog zemqi{ta; 3) razme{taju magistralnih infrastrukturnih sistema u Infrastrukturnom koridoru kojim se broj premo{}avawa vodotoka i depresija i me usobnog ukr{tawa svodi na najmawu mogu}u meru, s tim da je za magistralne infrastrukturne sistema sa zna- ~ajnim tehni~ko-tehnolo{kim i lokacijskim zahtevima (autoput i èlezni~ka pruga) poèqan razme{taj du` iste obale vodotoka; 4) za nove trase poèqno je, gde to uslovi dozvoqavaju, koristiti postoje}e trase infrastrukturnih sistema; 5) definisawu poloàja trasa infrastrukturnih sistema koji je bezbedan od dejstva velikih voda i vodotoka i ne ugroàva objekte u zale u od {tetnog dejstva unutra{wih voda; 6) definisawu poloàja trasa infrastrukturnih sistema koji obezbe uje za{titu i o~uvawe prirodnih resursa i vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara; 7) optimalna distanca trase je ona koja omogu}uje dobru pristupa~nost postoje}ih naseqa, uz izbegavawe izme{tawa delova naseqa za potrebe izgradwe infrastrukturnih sistema i otklawawe negativnih uticaja koridora na integrisanost, kvalitet ìvota i ìvotne sredine naseqa; 8) izgradwom magistralnih infrastrukturnih sistema, po mogu}stvu, poboq{ati dostupnost i kvalitet lokalne mreè, i 9) izgradwom infrastrukturnih sistema u koridoru i opremawem koridora servisnim, turisti~kim i drugim uslu`nim sadràjima omogu}iti lokalnim zajednicama /op{tinama/ kroz koje prolazi koridor odre ene podsticaje za razvoj. Glava áá. ZNAÂJ I FUNKCIJA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA ZA INTEGRACIJU PROSTORA 1. Zna~aj infrastrukturnog koridora za integraciju prostora Ekonomska integracija Evrope odvija se, izme u ostalog, kroz modernizaciju i uskla ivawe sistema komunikacija. Saobra}aj visokog kvaliteta neophodan je za me unarodnu razmenu robe, za poslovna putovawa i napredak me unarodnog turizma. Brzina vo`we predstavqa zna~ajan ~inilac za pove}awe efikasnosti saobra}aja, odnosno smawivawe vremena trajawa putovawa. Iz tih razloga razvoj transporta ukqu~en je u ~etiri prioritetne privredne grane Evropske Unije. Planovima razvoja Panevropske saobra}ajne mreè utvr en je multimodalni saobra}ajni koridor 10 (Salzburg Qubqana Zagreb Beograd Ni{ Skopqe Veles Solun) sa dva kraka Budimpe{ta Novi Sad Beograd ( 10.b ) i Ni{ Pirot Sofija ( 10.a ) u funkciji integrisawa saobra}ajnog sistema Centralne i Isto~ne Evrope. Infrastrukturni koridor od Ni{a (Trupale) do granice Republike Makedonije, koji je obuhva}en ovim prostornim planom, pripada multimodalnom saobra}ajnom koridoru 10. Sredi{wi poloàj Republike Srbije na Balkanskom poluostrvu i u sredwem Podunavqu omogu}ava intenzivnije povezivawe i uk-

qu~ivawe u me unarodnu podelu rada. U prostorno-funkcionalnom, a posebnu razvojnom potencijalu, Dunavsko-savska i Moravska osovina predstavqaju tzv. krst-koncentracije, odnosno polarizacije razvoja. Intenzivirawem veza, na osnovu povoqnog geografsko-saobra}ajnog poloàja, sa zemqama Centralne i Zapadne Evrope, kao i sa zemqama Ju`ne i Isto~ne Evrope, odnosno unapre ivawem i razvijawem tranzitnih i posredni~kih funkcija izme u Evrope i Azije, Republika Srbija ima mogu}nosti da racionalno i efikasno iskoristi svoj poloàj. Dolina Morave, odnosno Ju`ne Morave i dolina Zapadne Morave predstavqaju po poloàju, fizi~ko-geografskim uslovima, privrednoj razvijenosti i drugim odlikama osnovne zone-osovine razvoja u Srbiji. Izgradwa Infrastrukturnog koridora, u prvom redu, doprine}e brèm razvoju regionalnih i predeonih celina koje se neposrednije vezuju za ovaj koridor, odnosno saobra- }ajnoj i privrednoj integraciji sa ukupnim prostorom Srbije. Istog zna~aja je o~ekivani doprinos privrednom razvoju i integraciji regionalnih i predeonih celina koje nisu u neposrednom okruèwu Infrastrukturnog koridora. U prvom slu~aju re~ je o predelima zapadno i isto~no od Infrastrukturnog koridora, uslovno Ju`ne Srbije, odnosno ju- `nih i jugoisto~nih delova Srbije: Toplici, leskova~koj i vrawskoj kotlini, Zaplawu, vlasinskom kraju, Kraji{tu, predelu gorwe P~iwe (Trgovi{tu i okolini). Sa izuzetkom razvijenijih privrednih i urbanih centara Vrawa, Leskovca i Prokupqa i wihove neposredne okoline, radi se o predeonim celinama koje su me u najnerazvijenijim u Srbiji. Uz druge mere i programe, wihovo saobra}ajno integrisawe u prostor Srbije smatra se jednim od glavnih preduslova brèg privrednog i socijalnog razvoja. Uslov za ostvarivawe tog ciqa, odnosno za postizawe ve}ih pozitivnih efekata uticaja Infrastrukturnog koridora na pomenute predele, je poboq{awe ili izgradwa regionalne saobra}ajne mreè koja ove predele povezuje sa koridorom. Za ukupni razvoj pomenutih celina i integraciju prostora Srbije od zna~aja je {to se koridorom ostvaruju povoqnije veze ju- `ne i jugoisto~ne Srbije sa drugim regionima Srbije: osovinom zapadne Morave, [umadijom, zapadnom Srbijom, Timo~kom Krajinom i Kosovom. U dana{woj situaciji, saobra}ajne veze ju`ne i jugoisto~ne Srbije sa ovim celinama su neefikasne i saobra}ajno, u izvesnom smislu, smaknute. Izgradwom Infrastrukturnog koridora poboq{a}e se veze na{eg isto~nog Podunavqa sa ju- `nom Srbijom i Makedonijom, pod uslovom rekonstrukcije i izgradwe timo~kog koridora \erdap áá (Prahovo) Ni{, sa planskom idejom da Srbija, pored razvojne zone Novi Sad Beograd, Smederevo na Dunavu, razvija privredno i saobra}ajno zna~ajnu zonu u timo~kom Podunavqu (Kladovo Prahovo), kao bliù Crnom moru (Isto~noj Evropi). Izgradwa Infrastrukturnog koridora doprine}e ja~awu saobra}ajnog zna~aja Ni{a, koji je u tom pogledu ve} sada drugi po rangu u SR Jugoslaviji, a preko toga i ja~awu privrednih i drugih funkcija Ni{a. Uz pozitivan uticaj na razvoj centara u Ju- `noj Srbiji Vrawa, Leskovca i ve}eg broja mawih gradova, izgradwa ovog koridora doprine}e ostvarivawu ciqeva Prostornog plana Republike Srbije i ukupne strategije razvoja Srbije: 1) smawewu negativnih tendencija u demografskim kretawima u Ju`noj Srbiji; 2) smawewu migracija stanovni{tva iz ovih krajeva, posebno imaju}i u vidu da su ju`na i jugoisto~na Srbija me u najzna~ajnijim ishodi{tima migracija, i 3) smawewu procesa metropolizacije Srbije, uz brì razvoj Ni{a, regionalnih centara i mawih gradova u regionalnim celinama isto~no i zapadno od koridora. U Infrastrukturnom koridoru Prostornim planom Republike Srbije utvr eni su slede}i magistralni infrastrukturni sistemi na pravcu Ni{ granica Republike Makedonije: 1) autoput E-75 (M-1), kojim se zamewuje postoje}i dvotra~ni magistralni put M-1; 2) èlezni~ka pruga za velike brzine E-85, kojom se modernizuje postoje}a pruga; 3) magistralni opti~ki kabl, kojim se zamewuje postoje}i koaksialni kabl; 4) magistralni gasovod; 5) postoje}i dalekovodi 220 kv i planirani dalekovod 400 kv, i 6) objekti za{tite od voda odbrambeni nasipi; dok je za hidroenergetski i plovidbeni sistem Velika Morava" utvr ena potreba daqeg istraìvawa, kako bi se utvrdile realne mogu}nosti i uslovi wegove realizacije. Kako u daqoj budu}nosti, posle horizonta ovog prostornog plana, postoji mogu}nost da se sada{we delimi~no regulisano korito reke Morave zameni plovnim kanalom vi{enamenske funkcije, planska re{ewa za magistralni drumski i èlezni~ki saobra}aj prilago ena su prostornim zahtevima za realizaciju tog plovnog kanala. Ovim prostornim planom nije u celini obuhva}en koridor planiranog dalekovoda 400 kv, koji je na najve}em delu pravca udaqen vi{e desetina kilometara od magistralnih infrastrukturnih sistema u Infrastrukturnom koridoru. Na podru~ju Prostornog plana nalazi}e se koridor isto~noevropske biciklisti~ke transferzale broj 11, ~iji }e poloàj biti definisan odgovaraju}im urbanisti~kim planom. 2. Zna~aj i funkcija pojedinih infrastrukturnih sistema u koridoru za integraciju prostora 2.1. Zna~aj i funkcija autoputa E-75 Magistralni putni pravac M-1 Beograd Ni{ Leskovac Vrawe granica Republike Makedonije, sa magistralnim putem M-22 Subotica Novi Sad Beograd, ~ini centralni saobra}ajni koridor od najve}eg zna~aja za me unarodno povezivawe Srbije i SR Jugoslavije. Pruàwe ova dva puta istovremeno se poklapa sa trasom me unarodnog puta E-75, koji predstavqa okosnicu sistema Transevropskog autoputa (TEM) na pravcu sever jug i Panevropskog saobra}ajnog koridora 10" odnosno kraka 10.b". Na zapadu ovaj pravac je povezan sa postoje}om mreòm evropskih autoputeva, a na jugu i istoku oslawa se na evropsku mreù puteva, kao i mreù puteva Bliskog istoka, Azije i Severne Afrike. U okviru osnovne mreè evropskih (E) puteva, planirani magistralni putni pravci omogu}i}e povezivawe autoputa E-75 preko: 1) pravca Beograd granica Rumunije (E-70) sa Isto~nom Evropom; 2) Zapadno-moravskog pravca (E-761) sa sredi{wom i zapadnom Srbijom i pravcem Beograd Ju`ni Jadran, i 3) pravca Ni{ Pri{tina Pe} âkor (granica Republike Crne Gore) sa Kosovom, Metohijom i Crnom Gorom. Zna~aj magistralnog putnog pravca na deonici od Ni{a do Republike Makedonije i obezbe ewa ekonomi~nijeg, efikasnijeg i bezbednijeg transporta porastao je sa: (a) ulaskom Gr~ke u ~lanstvo Evropske Unije i intenzivirawem saobra}ajnih tokova i privredne razmene izme u Gr~ke i ostalih zemaqa ~lanica; i (b) pove}awem ekonomske, kulturne i drugih vidova saradwe Republike Srbije sa Republikom Makedonijom i Gr~kom i rastu}im interesom za izlazak Srbije na Mediteran preko Gr~ke i kori- {}ewem me unarodne luke Solun. Primarna funkcija autoputa E-75 od Ni{a (Trupale) do Republike Makedonije je obezbe ewe putne saobra}ajnice velikog kapaciteta i visokog nivoa saobra}ajne usluge za zadovoqewe o~ekivanih saobra}ajnih tokova, dok je sekundarna funkcija neposredni podsticaj za razvoj podru~ja i saobra}ajno povezivawe u zoni uticaja planiranog autoputa. Kako je realizacija planiranog autoputa od Ni{a do granice Republike Makedonije mogu}a jedino uz angaòvawe tzv. koncesionog kapitala, to su planirani saobra}ajni tokovi na ovom putnom pravcu bazirani, u prvom redu, na o~ekivanom daqinskom tranzitnom saobra}aju, uz ostvarewe maksimalnih komercijalnih efekata u {to kra}em periodu. 2.2. Zna~aj i funkcija pruge za velike brzine E-85 Panevropskom mreòm pruga za velike brzine, koje bi mogle da dostignu i prema{e 300 km/h predvi eno je povezivawe velikih gradskih centara Evrope, zadovoqewe velike tra`we za mobilno- {}u i poboq{awe konkurentske sposobnosti èlezni~kog u odnosu na druge vidove saobra}aja, uz poboq{awe efikasnosti, bezbednosti, ekonomi~nosti i o~uvawa ìvotne sredine. Mreù }e ~initi: èlezni~ke pruge osposobqene za saobra}aj vozova sa brzinama 250 km/h, postoje}e pruge koje mogu da se osposobe za brzine vo`we 200 km/h i pojedine zna~ajne postoje}e pruge koje povezuju i napajaju mreù, a koje nije mogu}e racionalno rekonstruisati za brzine ve}e od 160 km/h. @elezni~ka pruga za velike brzine u koridoru 10" ima}e poseban zna~aj za omogu}avawe odvijawa èlezni~kog saobra}aja sa ogromnim gravitacionim podru~jem preko teritorije Republike Srbije i najracionalnijeg na~ina za weno povezivawe sa svim delovima Evrope, Bliskog i Dalekog istoka. Prostornim planom Republike Srbije utvr ena je pruga za velike brzine na pravcu Ni{ Pre{evo granica Republike Makedonije (E-85) i weno povezivawe sa planiranim prugama za velike brzine Ni{ Dimitrovgrad granica Bugarske (E-70), Ni{ Beograd (E-85 i E-70), Beograd Novi Sad Subotica granica Ma arske (E-85) i Beograd [id granica Hrvatske koje su sve u sastavu koridora 10", kao i sa planiranom prugom za velike brzine Beograd Pan~evo granica Rumunije (E-66). Osnovni ciqevi modernizacije pruge E-85 od Ni{a do granice Republike Makedonije su da: (a) svojim tehni~kim i drugim elementima udovoqi evropskim zahtevima za saobra}ajem vozovima velikih brzina; i (b) u potpunosti zadovoqi potrebe doma}eg, u prvom redu me{ovitog saobra}aja.

Pruga }e, pored op{tih uslova za ure ewe Infrastrukturnog koridora, ispuniti i slede}e uslove: (a) gradi}e se kao dvokolose~na i elektrificirana, sa brzinom vo`we od 200 km/h; i (b) u najve}oj mogu}oj meri koristi}e se postoje}i koridor pruge i re{ewa prilagoditi osnovnim principima za izbor trasa infrastrukturnih sistema u koridoru utvr enim ovim prostornim planom. 2.3. Zna~aj i funkcija vodoprivrednih sistema Razvoj naseqa i privrede i razme{taj infrastrukturnih sistema na podru~ju Prostornog plana uskla iva}e se sa zahtevima sistema za{tite od voda, kori{}ewa voda i za{tite voda i uslovima za realizaciju, Prostornim planom Republike Srbije, utvr enim vodoprivrednim re{ewima, i to: 1) Dowe-ju`nomoravskog i Gorwe-ju`nomoravskog regionalnog sistema za snabdevawe stanovni{tva vodom, i 2) Ju`nomoravskog sistema kori{}ewa, ure ewa i za{tite re~nih voda; koji se najve}im delom prostiru van podru~ja Prostornog plana. Prioritet u za{titi resursa voda i realizaciji vodoprivrednih sistema iz prethodnog stava ima}e: 1) razvoj objekata za kori{}ewe voda u Infrastrukturnom koridoru i wihova za{tita u okviru regionalnih sistema za snabdevawe stanovni{tva vodom; kao i o~uvawe izvori{ta visokokvalitetne podzemne vode, primenom posebnih mera za{tite u realizaciji planiranih infrastrukturnih sistema, aktivnosti i funkcija i izborom trasa pojedinih magistralnih infrastrukturnih sistema izvan neposredne i uè zone za{tite izvori{ta; 2) ure ivawe reìma malih voda i pre~i{}avawe otpadnih voda u sklopu re{ewa Ju`nomoravskog sistema kori{}ewa, ure ewa i za{tite re~nih voda, radi obezbe ewa propisane kategorije vodotoka, a posebno najuzvodnijih deonica osnovnog toka reke i pritoka. Prioritet }e imati re{avawe problema pre~i{}avawa otpadnih voda fabrike celuloze u Vladi~inom Hanu, i 3) izgradwa linijskih sistema, pored postoje}ih 100 km nasipa du` Ju`ne Morave, i upravqawe akumulacionim prostorima radi obezbe ewa adekvatne za{tite od poplava na ve}im vodotocima u okviru Ju`nomoravskog sistema kori{}ewa, ure ewa i za- {tite re~nih voda, realizacija planiranih radova na nezavr{enim deonicama, deonicama sa vi{im stepenom za{tite i sl. Razradom planskih re{ewa na nivou regulacionog plana ispo{tova}e se slede}i uslovi: 1) optimalno re{ewe trasa novih infrastrukturnih sistema i definisawe odgovaraju}ih mera i prioriteta na postoje}im i novim objektima za{tite od vode, bazira}e se na analizi postoje}eg stawa i urezima vode za merodavne velike vode Ju`ne Morave i pritoka. Na osnovu sada{weg stawa vodnog zemqi{ta rezervisa}e se vodno zemqi{te za budu}e stawe realizacije planiranih magistralnih saobra}ajnih infrastrukturnih sistema; 2) za planirane trase i objekte magistralnih infrastrukturnih sistema utvrdi}e se neophodne kasete i definisati prostorni uslovi i mere za odbranu od spoqnih i unutra{wih voda predmetnih kaseta; 3) definisa}e se mesta svih vodoprivrednih objekata koji imaju odgovaraju}a tehni~ka uslovqavawa i ograni~ewa u odnosu na akvatorije (vodozahvati, ispusti upotrebqenih voda, regulacioni objekti, itd.), tako da se re{ewa trase i objekata novih infrastrukturnih sistema usklade sa tim zahtevima vodoprivrednih sistema, i 4) o~uva}e se u neporeme}enom radnom stawu vodomerne stanice i druge instalacije za monitoring i pra}ewe vodnih reìma. 2.4. Ideja o izgradwi plovnog puta Dunav Egejsko more Prostornim planom Republike Srbije nije predvi ena izgradwa plovnog puta na deonici od Ni{a do granice Republike Makedonije do 2010., odnosno 2020. godine. Uslove za proveru, razradu i realizaciju ideje o izgradwi plovnog puta i wegovom povezivawu i uklapawu u mreù evropskih magistralnih kanala preko kanala Rajna Majna Dunav", opredeli}e kretawe robnog prometa izme u Zapadne, Sredwe i Isto~ne Evrope, obim u~e{}a (bruto tona) i konkurentnost re~nog u odnosu na ostale vidove saobra}aja u multimodalnom saobra}ajnom koridoru 10". Ovim prostornim planom, na osnovu rezultata dosada{wih istraìvawa nije mogu}e utvrditi plansko re{ewe, ve} se rezervi{e prostor potencijalnog koridora plovnog puta. Opredeqewe ovog prostornog plana je da se obezbede minimalni prostorni uslovi za plovnost Morave posle horizonta plana, odnosno posle 2020. godine. Prostornim planom utvr uju se pravila za usagla{avawe razme{taja i poloàja trasa najzna~ajnijih i najskupqih magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru autoputa E-75 i pruge za velike brzine E-85, sa poloàjem potencijalnog koridora plovnog puta (prema idejnom re{ewu profila plovnog puta iz 1973. godine). 2.5. Zna~aj i funkcija magistralnih opti~kih kablova Prostornim planom Republike Srbije planirana je izgradwa opti~kih kablova na svim magistralnim pravcima kako bi se prevazi eni tehnolo{ki sistemi zamenili novim i jeftinijim tehnologijama i uveli u mesne mreè, radi formirawa {irokopojasne ISDE (digitalne mreè integrisanih usluga) na teritoriji Republike. Jedan od najzna~ajnijih me unarodnih magistralnih pravaca granica Ma arske Subotica Novi Sad Beograd Ni{ granica Republike Makedonije bi}e kompletiran izgradwom planiranih opti~kih kablova na deonici Ni{ Leskovac Vrawe granica Republike Makedonije. Postoje}i analogni sistem od 3600 kanala i digitalni sistem protoka 140 Mb/s po koaksialnom kablu na relaciji Ni{- Skopqe bi}e pro{iren opti~kim kablom i digitalnim sistemima protoka 622 Mb/s i 2,5 GB/s (odnosno 7560 i 30.240 kanala respektivno). Time }e se omogu}iti, uz odgovaraju}e ekonomske efekte, znatno pove}awe TT kapaciteta na{eg terminalnog i tranzitnog me unarodnog saobra}aja i posti}i slede}i osnovni ciqevi razvoja telekomunikacionih usluga: 1) povezivawe me unarodne centrale Ni{ sa Makedonijom i Gr~kom, radi otvarawa pravca prema jugoistoku; 2) omogu}ewe udvostru~ewa broja prikqu~aka tokom narednih deset godina, radi obezbe ewa prikqu~aka za sve privredne subjekte i ustanove, a naro~ito u turisti~kim, brdsko-planinskim i nerazvijenim podru~jima; 3) zamena dotrajale opreme i modernizacija postoje}e mre- è, i 4) stvarawe jedinstvene telekomunikacione mreè razli~itih korisnika i novih telekomunikacionih usluga (kablovska televizija, video signali i dr.). 2.6. Zna~aj i funkcija razvodnog gasovoda Prostornim planom Republike Srbije snabdevawe podru~ja Ju`ne Srbije gasom predvi eno je putem novog razvodnog gasovoda Ni{ Leskovac Vrawe Bujanovac Pre{evo sa mogu}no{}u povezivawa sa sitemom Republike Makedonije. U Infrastrukturnom koridoru izgra ena je deonica razvodnog gasovoda MG-11 od Ni{a (glavni razdelni ~vor GR^ Ni{ 1" teme T0) do odvajawa za pravac Prokupqe (GR^ Leskovac" teme T29) du- ìne preko 22 km, pre~nika 508 mm i radnog pritiska do 50 bara, koji je zajedni~ka deonica za pravce Prokupqe Pri{tina i Leskovac Vrawe. Poloàj trasa deonice razvodnog gasovoda MG-11 zapadno od autoputa E-75 na teritoriji grada Ni{a (do temena T18), postoje}e èlezni~ke pruge Ni{ Leskovac i planirane pruge za velike brzine uskla eni su sa principima razme{taja infrastrukturnih sistema utvr enim Prostornim planom. Ovim prostornim planom utvr en je koridor razvodnog magistralnog gasovoda od Ni{a do glavne merno-regulacione stanice Leskovac", dok je na pravcu od Leskovca do Republike Makedonije dat kao potencijalni koridor, koji }e biti preciznije utvr en po obavqawu neophodnih istraìvawa i verifikaciji generalnog projekta. Osnovni potro{a~i gasa (industrija i {iroka potro{wa) u Infrastrukturnom koridoru, posle Ni{a, su: Leskovac, Vrawe, Vladi~in Han i Surdulica, za koje je planirani razvodni gasovod dimenzionisan sa potro{wom od 78,6 miliona m³ gasa godi{we. Ukupna duìna razvodnog gasovoda od Ni{a (GR^ Ni{") do granice sa Republikom Makedonijom iznosi oko 166 km, sa slede}im tehni~kim karakteristikama po deonicama: 1) Ni{ Prokupqe do GR^-a Leskovac" (MG 11) pre~nika 20" ili 508 mm, duìne 22,2 km; 2) GR^ Leskovac" Leskovac (R.G 11-01) planiranog pre~nika od 14" ili 356 mm, procewene duìne od 28 km; 3) Leskovac Vrawe (R.G 11-02) planiranog pre~nika od 10" ili 273 mm, procewene duìne oko 72 km, i 4) Vrawe granica Republike Makedonije (R.G 11-03) pre~nika od 10" ili 273 mm, procewene duìne oko 44 km. 2.7. Zna~aj i funkcija elektroenergetskih objekata Prostornim planom Republike Srbije za obezbe ewe osnovne prenosne mreè elektroenergetskog sistema na podru~ju Ju`ne Srbije predvi en je 400 kv dalekovod Ni{ Leskovac Vrawe Republika Makedonija, sa krakom Vrawe TE Kosovo B i trafostanicama 400/110 kv Leskovac i Vrawe. Realizacijom planiranog dalekovoda 400 kv, ~iji }e se koridor najve}im delom nalaziti van podru~ja ovog prostornog plana, obezbedi}e se napajawe mreè 110 kv na distributivnim podru~jima Leskovca i Vrawa.

Glava ááá. UTICAJ INFRASTRUKTURNOG KORIDORA NA OKRU@EWE 1. Osnovni ciqevi i prioriteti u razvoju Uzimaju}i u obzir prirodne vrednosti podru~ja, geografski poloàj, saobra}ajni zna~aj i druge specifi~nosti podru~ja Ju- `ne Srbije, na podru~ju Prostornog plana ostvariva}e se slede}i ciqevi dugoro~nog razvoja: 1) prevazilaèwe dosada{we relativne nerazvijenosti i zaostajawa u razvoju za prosekom Republike, kako u stepenu angaòvanosti raspoloìvih resursa, tako i u pogledu kvaliteta ìvqewa; 2) puna valorizacija povoqnog saobra}ajnog poloàja podru~ja Ju`ne Srbije na magistralnim pravcima evropskih saobra- }ajnih komunikacija za razvoj industrije, turizma i drugih privrednih grana i wihovo ukqu~ivawe u svetsko trì{te, i 3) optimalna organizacija i ure ewe prostora shodno potrebama razvoja privrede, javnih slu`bi i stanovni{tva, a na osnovu raspoloìvih resursa i strate{kih interesa prostornog razvoja Srbije. Poseban zna~aj u razvoju podru~ja Ju`ne Srbije do kraja ovog i u prvim decenijama 21. veka ima}e slede}i sektori: 1) agroindustrijski sektor, sa posebnim naglaskom na programima primarne i finalne proizvodwe (sto~arstvo, povrtarstvo, vo}arstvo, {umski plodovi i lekovito biqe, kao i programi zdrave hrane); 2) mawi industrijski prera iva~ki i proizvodno-zanatski pogoni komplementarni sa postoje}om industrijom {ireg podru~ja Ju`ne Srbije; 3) ugostiteqsko-turisti~ke, rekreativne i servisno-saobra- }ajne aktivnosti i drugi sadràji me unarodnog ranga na pravcima me unarodnih drumskih saobra}ajnica (autoput); turizam na rekama; poslovni i tranzitni turizam u gradskim turisti~kim centrima; zdravstveni turizam i rekreacija u bawama; zimski sportovi, jezerski, klimatski, rekreativni, seoski i lovni turizam u turisti~koj regiji Vlasina i Kraji{te, kao i rekreativni turizam na lokalitetima od posebnog kulturno-istorijskog zna~aja (Manastir Sv. Prohor P~iwski i sl.); 4) kompletirawe regionalne i lokalne mreè saobra}ajne, vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao bitnog preduslova za ekonomsku i socijalnu revitalizaciju celog podru~ja, i 5) potpunija valorizacija raspoloìvih prirodnih i stvorenih resursa, a posebno bogatih nalazi{ta nemetali~nih mineralnih sirovina, obojenih metala, termo-mineralnih voda i geotermalne energije, {umskog bogatstva i dr. Posebne pogodnosti za ostvarivawe ciqeva dugoro~nog razvoja omogu}i}e izgradwa infrastrukturnih sistema u koridoru, i to: 1) vi{estruko pove}ana tranzitna prohodnost uslovi}e br- ì protok roba, putnika i informacija i uticati na ve}u konkurentnost i povezanost privrede, kako unutar Srbije, tako i Srbije sa Evropom, u pravcu sever jug; 2) zavr{etak izgradwe autoputa E-75 stvori}e posebne pogodnosti u razvoju slede}ih privrednih grana: gra evinarstva, saobra}aja, izvoznih grana privrede vezanih za transport autoputem i turisti~ki kompleks; 3) modernizacija pruge uslovi}e revitalizaciju putovawa èleznicom, naro~ito u me umesnom i lokalnom saobra}aju; ~ime }e se stvoriti posebne pogodnosti za privredne delatnosti koje proizvode robe masovnih tereta za daqinske transporte unutar zemqe, a naro~ito u inostranstvo (poqoprivreda, industrija, {umarstvo); 4) kompletirawe opti~kog kabla unapredi}e telefonske i druge veze i uticati na jeftiniju i brù vezu u lokalnoj i daqinskoj telekomunikaciji. Posebne pogodnosti ima}e razvoj komunikacijskih usluga, trgovinska delatnost i turisti~ka privreda, i 5) realizacija gasovoda, kao novog energetskog potencijala, naro~ito }e doprineti poboq{awu standarda stanovawa i ukupnog kvaliteta ìvqewa i ìvotne sredine; pozitivan uticaj o~ekuje se, u prvom redu, na razvoj: industrije, poqoprivrede (povrtarstvo), komunalne privrede i dr. 2. Uticaj izgradwe infrastrukturnog koridora na razvoj okruèwa Izgradwa i razvoj magistralnih infrastrukturnih sistema u Infrastrukturnom koridoru ima}e na sredwi i duì rok posredne i neposredne uticaje na gravitiraju}e okruèwe i podru~je Prostornog plana, od kojih su najzna~ajniji: 1) uticaji na promenu reìma, odnosno na~ina kori{}ewa prostora; 2) uticaji na demografska kretawa i promene u mreì/sistemu naseqa, i 3) uticaji na privredni razvoj okruèwa. Usmeravawem ovih uticaja posti}i}e se: 1) me usobno uskla ivawe lokalnih i regionalnih interesa, na jednoj strani, i propozicija o razvoju, prostornom ure ewu i za{titi ìvotne sredine planskog podru~ja koje su utvr ene u raznim dokumentima nacionalnog/dràvnog nivoa, na drugoj; 2) pokretawe aktivnosti koje }e promeniti pravac dosada- {wih, prete`no negativnih urbo-demografskih trendova, dok }e re{avawe urbo-demografskih problema i prostorno prestrukturisawe doprineti re{avawu niza drugih, u prvom redu socijalnih i ekonomskih, problema, i 3) preduzimawe aktivnosti za podizawe tzv. stepena investicione privla~nosti" okruèwa ( poboq{awa regionalnog profila"), u prvom redu na popravqawu nepovoqnog stawa regionalne i lokalne putne i komunalne/naseqske infrastrukture, odnosno poboq{awa saobra}ajne povezanosti i opsluènosti prostora. 2.1. Saobra}ajno povezivawe podru~ja Preduslov za razvojnu valorizaciju pozitivnih uticaja izgradwe Infrastrukturnog koridora je pove}awe kvaliteta saobra- }ajnog otvarawa i povezivawa podru~ja Prostornog plana i Ju`ne Srbije sa magistralnim saobra}ajnim infrastrukturnim sistemima u koridoru. Kako je u pogledu duìne (od 5.374,0 km, od toga: 340,0 km magistralnih, 1.267,0 km regionalnih i 3.726,0 km lokalnih puteva) i gustine od 0,68 km/km² putne mreè iznad proseka za centralnu Srbiju, osnovni ciq je popravqawe kvaliteta postoje}e putne mreè, iskazanog tehni~kim i eksploatacionim parametrima (elementi i kvalitet kolovoza i dr.). Uspostavqawe hijerarhijske diferencijacije postoje}e putne mreè obezbedi}e se pove}awem kvaliteta i nivoa saobra}ajnih usluga na: postoje}im popre~nim pravcima pet magistralnih i osamnaest regionalnih puteva, kao i lokalne putne mreè, naro~ito u zonama naseqenih mesta. Prioritet }e imati: 1) koridori postoje}ih regionalnih puteva: R-122, deonica Vlasinsko jezero Bosilegrad grani~ni prelaz Ribarica (]ustendil Bugarska), kao deo magistralnog M1-1.13 i regionalnog puta R-125, i deonica Bujanovac Trgovi{te grani~ni prelaz (Kriva Palanka Republika Makedonija), kao nastavak magistralnog puta M-25.3, koji su Prostornim planom Republike Srbije utvr eni za magistralne saobra}ajne pravce; 2) koridor postoje}eg regionalnog puta R-214 na deonici od Ni{a do granice Republike Makedonije, kao zamena za postoje}i magistralni put M-1, u funkciji kvalitetnog alternativnog putnog pravca autoputa E-75 bez naplate putarine, kojim }e se prihvatati lokalni i regionalni saobra}aj sa popre~nih isto~nih i zapadnih pravaca na autoput preko sistema saobra}ajnih petqi utvr- enog ovim prostornim planom; 3) koridori magistralnih i regionalnih puteva od zna~aja za razvoj turizma na podru~ju Ju`ne Srbije, i to: rekonstrukcija dela magistralnog puta do Svo a; rekonstrukcija regionalnih puteva prema Crnoj Travi, Strezimirovcima, manastiru Sv. Prohor P~iwski, Dowem Stewevcu, Ribarcima i Bosilegradu i izgradwa novog puta od Vrawske Bawe do podno`ja Besne Kobile, i 4) lokalna putna mreà prema naseqskim centrima (sekundarnim op{tinskim i centrima zajednice sela), ~iji razvoj moè da uspori polarizaciju stnovni{tva i aktivnosti na podru~ju Ju`ne Srbije. 2.2. Reìm kori{}ewa prostora i kriterijumi za{tite ìvotne i prirodne sredine Utvr uju se slede}i reìmi kori{}ewa prostora i za{tite ìvotne sredine na podru~ju Prostornog plana u okvirima reìma utvr enih Prostornim planom Republike Srbije za podru~je Ju`ne Srbije, i to: 1) drugi nivo zaga enosti sredine 1), tj. povremeno prekora- ~ivawe grani~nih vrednosti zaga ivawa klasi~nim zaga iva~ima (uz naporedno eliminisawe radijacionih zaga ivawa, zaga ivawa kancerogenim i mutagenim materijama), 2) dozvoqen je jedino na prilaznim delovima autoputa Ni{u; 2) tre}i nivo zaga enosti, tj. bez prekomernog zaga ewa toksi~nim materijama i zaga ewa od kori{}ewa nepovoqnih/{tetnih energetskih resursa, ali uz postojawe buke, neprijatnih mirisa, industrijskih i komunalnih otpadaka i saobra}aja, dozvoqen je u podru~ju Ni{a, Leskovca i Vrawa i u koridorima magistralne saobra}ajne infrastrukture; 3) ~etvrti nivo, koji obuhvata zaga ivawe od prehrambene, tekstilne i druge industrije koja koristi sisteme za pre~i{}avawe vazduha i voda, velikih sto~nih farmi i intenzivnih turisti~kih aktivnosti, dozvoqen je u prigradskim zonama naseqa iz prethodne dve kategorije, podru~ju Bujanovca, zonama intenzivne poqoprivrede, koridorima magistralnih puteva i èlezni~kih pruga i aerodroma; 1) NB: Prvi nivo zaga enosti, tj. van propisanih kategorija", nije predvi en u ovom podru~ju. 2) Prema kategorizaciji primewenoj u Prostornom planu Republike Srbije (1996).

4) u peti nivo zaga enosti svrstavaju se podru~ja ve}eg turisti~kog optere}ewa, prigradske zone sa postoje}om nekontrolisanom vikend izgradwom i koridori lokalnih puteva i èlezni~kih pruga; 5) u {esti nivo zaga enosti svrstavaju se seoska naseqa i podru~ja degradirana prirodnim putem (erodirane povr{ine, zaslawena zemqi{ta, klizi{ta, plavni tereni, podru~ja jakih mrazeva, zone oko istorijskih/kulturnih spomenika gde je mawa antropopresija, akvatorije ve{ta~kih akumulacija itd.); 6) u sedmi nivo svrstavaju se podru~ja mawe intenzivne {umske eksploatacije i livadskog i pa{wa~kog sto~arstva, mo~varna zemqi{ta, lovna podru~ja, delovi nacionalnih parkovi van rezervata, parkovi prirode i park {ume, i 7) u osmu kategoriju svrstavaju se strogi prirodni rezervati, spomenici prirode, podru~ja za{ti}ena me unarodnim konvencijama, nepristupa~ni kawoni i strmi odseci, kao i za{ti}eni i predvi eni za za{titu prostori strogih prirodnih rezervata na podru~ju Ju`ne Srbije, i to: dolina P~iwe, Radan, Kukavica, Vlasina, Grdeli~ka klusura, vla`na stani{ta kod Pre{eva, Jerma, Suva Planina i dr., koji su utvr eni Prostornim planom Republike Srbije. 2.3. Usmeravawe demografskih procesa, naseqavawe stanovni{tva i mreà naseqa Po sadràju i strukturi, problematika stanovni{tva i naseqa u su{tini je predmet regionalnih prostornih planova, odnosno Regionalnog prostornog plana Ju`ne Srbije ili odvojenih planova ni{avskog, ju`no-moravskog i p~iwskog okruga; dok se u ovom prostornom planu nazna~uje kao orijentacija-polazi{te, a ne kao plansko re{ewe. Osnovni ciq u planskom i postplanskom periodu je razvoj mreè naseqa i diferencijacija funkcija centara u mreì, kako u prostoru koji obuhvata Prostorni plan, tako i u {irem okruèwu. Problemi koji }e se re{avati pri ostvarivawu ovog ciqa su: 1) usitwena mreà sa velikim brojem malih seoskih naseqa (ispod 100 stanovnika), ~iji je udeo u nekim op{tinama iznad 50% ukupnog broja naseqa (Vlasotince, Vladi~in Han), zbog toga {to (izuzev dolinskih sela neposredno uz koridor) u zale u koridora dominiraju (po morfolo{kom tipu) razbijena sela; 2) nizak stepen koncentracije stanovni{tva i delatnosti u ve}ini op{tina, izuzev grada Ni{a i op{tina Leskovac i Vrawe; 3) nedovoqno diversifikovana struktura aktivnog stanovni{tva, izuzev u gradu Ni{u i op{tinama Leskovac i Vrawe, donekle i u centrima op{tina Vlasotince i Bujanovac; 4) neujedna~ena hijerarhijska struktura mreè naseqa na podru~ju Prostornog plana i u okruèwu, koja je sredwe razvijena u severnom i sredwem delu koridora, a nerazvijena u ju`nom delu, kao posledica veli~inske i funkcionalne strukture skupa naseqa. U zavisnosti od sadràja strukture i veli~ine gravitacione zone, u koridoru se jasno izdvajaju ~etiri nivoa centara: 1) makroregionalni centar Ni{; 2) regionalni centri Leskovac i Vrawe; 3) gradski (op{tinski) centri Vlasotince i Bujanovac, i 4) mawi centri op{tina, gradska naseqa u formirawu Mero{ina, Doqevac, Gaxin Han, Vladi~in Han i Pre{evo. Osim u makroregionalnom i dva regionalna centra, nivo koncentracije stanovni{tva je nizak (10 20%) i nedovoqno je izraèna koncentracija nepoqoprivrednih delatnosti i razvijenost funkcijske strukture u centrima. Mreà sekundarnih op{tinskih centara i centara zajednice sela samo se nazire i tek je u prvom stadijumu formirawa. Kao sekundarni centri u op{tinama ili centri zajednice sela na podru~ju Prostornog plana, sa tendencijom formirawa su: Belotinac (u op{tini Doqevac); Toponica (u op{tini Gaxin Han); Dowa Lako{nica, Pe~ewevce, Mala i Velika Grabovnica, Grdelica i Predejane (u op{tini Leskovac); Vrawska Bawa (u op{tini Vrawe); Oslare i Biqa~a (u op{tini Bujanovac); @ujince i Trnava (u op{tini Pre{evo). Ciqevi razvoja mreè naseqa u narednom periodu su: 1) ublaàvawe procesa depopulacije (sa izuzetkom op{tina Bujanovac i Pre{evo) i pove}awe stepena koncentracije stanovni{tva, posebno u op{tinama Mero{ina, Doqevac, Vlasotince, Vladi~in Han i Gaxin Han, i 2) stimulisawe razvoja mawih op{tinskih, sekundarnih op- {tinskih i centara zajednice sela iz prethodnog stava, radi postizawa ve}e koncentracije stanovni{tva. Ostvarivawem ovih ciqeva smawio bi se populacioni pritisak na Ni{, Leskovac i Vrawe, {to bi bio jedan od uslova za razvoj kvalitetnije strukture funkcija u ovim centrima, poboq- {awe urbanisti~ke situacije i re{avawe komunalnih problema. U vezi sa razvojem sela, utvr uju se slede}i ciqevi: 1) stimulisawe ostvarivawa sistema zajednice sela razli- ~itim merama i programima, kako bi se poboq{ali uslovi socijalnog ìvota u seoskim podru~jima; 2) razvijawe mawih prera iva~kih kapaciteta i preduzetni- {tva na selu; 3) ure ivawe i sadràjno opremawe centara sela (servisi, javne slu`be) i, posebno, centara zajednice sela, i 4) re{avawe komunalnih problema u selima (vodosnabdevawe, odvo ewe voda, ure ewe saobra}ajnica). 2.4. Uticaj Infrastrukturnog koridora na privredni razvoj okruèwa Prioritetni programi i projekti dugoro~nog privrednog razvoja ostvari}e se u oblasti: 1) agroindustrijskog sektora programi i projekti primarne proizvodwe (farme, uzgajali{ta i sl.) u oblasti sto~arstva (uzgoj junadi, ov~arstvo, kozarstvo i peradarstvo, te u mawem obimu sviwarstvo), vo}arstva, p~elarstva i vinogradarstva (u mawoj meri), povrtarstva i sakupqawa i prerade {umskih plodova i lekovitog biqa. Najve}i zna~aj }e imati proizvodwa finalnih proizvoda tzv. zdravstveno bezbedne hrane, po visokim evropskim standardima. Sa prostorno-ekolo{kog stanovi{ta, za ostvarivawe navedenog najzna~ajnija su ulagawa u: melioraciju pa{waka i livada; formirawe novih livadskih kompleksa; formirawe dugogodi{wih zasada vo}a; o~uvawe ekolo{ke posebnosti podru~ja; kontrolu kori{}ewa prirodnih resursa, a u prvom redu sakupqawa gqiva i lekovitog biqa; o~uvawe biolo{ke raznovrsnosti okruèwa; 2) industrije i proizvodnog zanatstva mawi programi i projekti koji su komplementarni postoje}oj industriji Ju`ne Srbije, u slede}im granama: prerada metala; elektroindustrija; prerada plasti~nih masa; prerada drveta; servisirawe i obrada proizvoda tekstilne industrije i industrije koè i obu}e; grafi~ka industrija; farmaceutska industrija, kozmetika i proizvodwa sredstava za higijenu. Najpovoqnije lokaciono-razvojne potencijale za razvoj industrije ima dolina Ju`ne Morave, makroregionalni centar Ni{ i regionalni centri Leskovac i Vrawe; 3) razvoja turizma izgradwa i ure ewe turisti~ko-saobra- }ajnih kompleksa, punktova i objekata za: (1) tranzitni turizam i rekreaciju uz autoput (primarni i sekundarni receptivno-informativni punktovi, etno-punktovi i odmori{ta); (2) tranzitni turizam i rekreaciju u zoni uticaja Infrastrukturnog koridora (gradski turisti~ki centri, bawe, turisti~ka mesta i turisti~ki predeli), i (3) drugi vidovi turizma u okruèwu, preko petqi/~vori{ta od primarnog i sekundarnog zna~aja, za povezivawe Infrastrukturnog koridora sa popre~nim magistralnim i regionalnim tokovima, i to: pravcem M-25 (Ni{ Prokupqe Beloqin Razbojna Brus Nacionalni park Kopaonik ) sa severnom turisti~kom subregijom i formiranim turisti~kim centrom Kopaonik i pravcem od Leskovca preko regionalne veze R-123 sa budu}om ju`nom turisti~kom subregijom Kopaonika (sa Prolom Bawom, Rudarima, Kur{umlijom i Kur{umlijskom Bawom); pravcem M-9 (Leskovac Vlasotince Svo e Jabukovik Crna Trava) i pravcem M-13 (Vladi~in Han Surdulica Vlasina Okruglica) sa sredwom turisti~kom subregijom Vlasina (Vlasinsko jezero, êmernik i Vardenik); pravcem od Vrawa i Vrawske Bawe prema turisti~kim subregijama Kraji{ta (subregije Vrawska Bawa Besna Kobila i Besna Kobila Dukat); kao i pravcem od Bujanovca i Bujanova~ke Bawe preko regionalne veze R-125 i R-125.a prema Manastiru Sv. Prohor P~iwski. Prioritet u oblasti turizma ima}e: (a) izgradwa, odnosno rehabilitacija glavnih turisti~kih kompleksa/punktova (Trupale, Leskovac, Vladi~in Han, Bujanovac, Doqevac, Predejane i Pre{evo); i (b) razvoj turizma u gradskim centrima (Ni{, Leskovac i Vrawe) i bawama (Vrawska Bawa i Bujanova~ka Bawa); 4) komunalnom opremawu i ure ewu rehabilitacija, odnosno izgradwa celokupne komunalne infrastrukture (elektroenergetska mreà, vodovod, kanalizacija, PTT, uli~na/putna mreà i parkinzi, javna rasveta, pijace, grobqa, javna ~isto}a itd.) u podru~jima (naseqima, centrima, delovima naseqa itd.) gde se realizuju posebni programi naseqavawa, programi razvoja turizma i industrijskih kapaciteta; realizovawe, odnosno dovr{avawe postoje}ih programa izgradwe vodovodne i kanalizacione mreè; {irewe PTT mreè; izgradwa i ure ivawe centralizovanih (regionalnih i subregionalnih) deponija za odlagawa otpada; 5) eksploataciji mineralnih sirovina programi istraìvawa u okruèwu za: ugaq (Jerma i Jankova Klisura); geotermalnu energiju (Vrawska Bawa, Bujanova~ka Bawa, Sijarinska Bawa, Prolom Bawa i oblast Surdulice); nuklearne sirovine (Vrawska Bawa i druga okolina Vrawa, Slatinska Reka i Dowi Prisjan);