Ори ги нал ни на уч ни рад 341 doi: /zrpfns Др Са ња В. Ђа јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у

Ори ги нал ни на уч ни рад 341 doi:10.5937/zrpfns50-11905 Др Са ња В. Ђа јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. D ja jic @ p f.u n s.a c.r s ФРА Г М ЕН ТА Ц И ЈА М Е ЂУ Н А РОД НОГ П РА ВА И СП Е Ц И ЈА Л Н И П РА В Н И РЕ Ж И М И 1 Са ж е т а к: У овом ра ду ау тор се ба ви јед ним од основ них те о риј ских пи та ња ме ђу на род ног права, фрагментацијом која је после ди ца специ јали - за ц и је ме ђу народног п рава и нас т анка сп ец ија лни х п равни х реж и ма. Ч ла нак се осла ња на рад Ко ми си је УН за ме ђу на род но пра во и њен из ве штај о фраг мен та цији из 2006. го ди не. У овом из ве шта ју Ко ми си ја УН за ме ђу на - род но пра во је за кљу чи ла да фе но мен фраг мен та ци је ни је та квих про пор - ци ја да би угро зио ме ђу на род но пра во као си стем. Ау тор по ку ша ва да оспор и не ке од з а к љу ч а ка Ко м и с и је и у ка ж е н а ч и ње н и ц у да сп е ц и ја л н и п ра в н и р е ж и м и н и с у п о с т у п и л и к а ко је т о Ко м и с и ја У Н з а м е ђ у н а р о д н о п р а в о оче к и ва ла уп р кос т о ме ш т о п ос т оје инс т ру мент и који мог у да о тк лоне и ли ре ше с у ко бе п ра в и л а и с у ко бе н ад л е ж н о с т и. По в е ћ а ње бр о ја м е ђ у н а р од н и х с у до в а је св а ка ко доп р инело ра зл ич ит и м т ум ачењим а ш т о не м иновно в о д и ка п ра в н ој не с и г у р н о с т и и не је д н а ко с т и. Ко р и с т е ћ и в и ш е п р и м е ра и з с уд - с ке п ра ксе а ут ор п о к у ш а в а да п о ка же да је п ро бле м фра г ме н т а ц и је ре а л а н и при су тан, и да зах те ва мо жда и но ва ре ше ња за по сто је ће и бу ду ће суко бе нор ми и су ко бе над ле жно сти. К ључ не ре чи: фра гмент ација међународ ног п ра ва, с у коб над ле жно с т и, сп е ц и ја л н и п ра в н и ре ж и м и. 1. УВОД Једно од о сновн и х т еори јск и х и п р а кт и ч н и х п и т а њ а з а ме ђу н а р од но пра во је да ли оно по се ду је си стем ске од ли ке, од но сно да ли ме ђу на род но 1 Рад је при пре мљен у окви ру про јек та Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви П р а в н о г ф а к у л т е т а Ун и в е р з и т е т а у Но в о м С а д у и п р о је к т н е т е м е П р о ц е с и г л о б а л и з а ц и је и ф р а г м е н т а ц и је у с а в р е м е н о м м е ђу н а р од н о м п р а в у : м е ђу н а р од н о п р а в о и з м е ђу ко хе р е н т - н о г с и с т е м а и д е з и н т е г р а ц и је. 439

Др Са ња В. Ђа јић, Фрагментација међународног права и специјални правни... (стр. 439 459) п р а в о по с т о ји к а о је д а н це ло ви т, ко хе р ен т а н и ус а гл а шен си с т ем п р а в н и х но рм и. 2 С ко р о је и нс т и н кт и вно пор еђ ењ е с а д ом аћ и м п р а вн и м сис т емом и ње г о вом ре лат и вно јасном хоризонт а лном и ве рт ик а лном с т ру кт ур ом, а л и и дру га чи јом по ли тич ком ор га ни за ци јом. Ипак, чак и ако се од у ста не од по - ре ђе ња са до ма ћим прав ним системом, остаје питање да ли постоји међународн и п ра в н и си с т ем и да л и је хо ри зон т а л на и ве р т и ка л на коорд инац ија уопш т е нео п ход на, те да ли је, у слу ча ју не га тив ног од го во ра, та кав не до ста так фата лан за по сто ја ње ме ђу на род ног пра ва. Та ко је једно од актуелних теориј ских питања постојање дезинтегришућих фак то ра у ме ђу на род ном пра ву, од но сно по сто ја ње трен да фраг мен та ције и дез и н т е г ра ц и је. Не до с т а т а к по т п у не ко ор д и на ц и је ра зл ич ит и х облас т и ме ђу на род ног пра ва, спе ци фи чан и углав ном де цен тра ли зо ва ни прав но ствар а л ач к и п о с т уп а к, ф ак у лт ат и вн и и д ец е н т р а л и з о в а н и с и с т е м р е ш а в а њ а спо р о в а о б е ле жја с у међун ар одног п р ав а и у з р о ц и њ е г о в е ф р а г мен т а ц и је. Овај рад ће би ти по све ћен фе но ме ну фраг мен та ци је и јед ном ње го вом по - себ ном об ли ку, специјалним правним ре жи ми ма. На кон од ре ђи ва ња спе ција л н и х п р а в н и х р е ж и м а, у р ад у ћ е с е о бр ад ит и њ ег ов е п ојед ин е в рс т е а по том си сте ми за ре ша ва ње спо ро ва и њи хов ути цај на фраг мен та ци ју ме - ђу на р од ног п р а в а. 2. ФЕ НО М ЕН ФРА Г М ЕН ТА Ц И Ј Е Чини се да је ово питање по стало нарочито актуелно окончањем Хладног ра та то ком 90-тих го ди на про шлог ве ка, 3 али је оно до би ло по се бан с т а т ус к а да с е Ко м и си ја У Н з а ме ђу на р од но п р а в о 4 од лу чи ла да га об ра ди као по себ ну те му. По зна то је да се Ко ми си ја УН за ме ђу на род но пра во ба ви к љу ч н и м и фу н да мен т а л н и м п и т а њи ма ме ђу на род ног п ра ва, 5 та ко да је ставља њем овог пи та ња на њен днев ни ред про блем фраг мен та ци је и дез ин тег р а ц и је п о т в р д и о с в ој з н ач ај. 6 Ген ер а лн а с к у п ш т и н а У Н је 2 0 0 6. г о д и н е 2 Ро д о љу б Ет и н с к и, С а њ а Ђ а ји ћ, Ме ђ у н а р о д н о ја в н о п р а в о, 6. из да ње, Но ви Сад 2014, 25-27. 3 A n n e Pe t e r s, Fr a g m e n t a t io n a n d C o ns t it ut i o n a l i z a t io n, The Ox ford Hand bo ok of the T h e o r y o f In t e r n a t i o n a l L a w (eds. An ne Or ford, Flo rian Hof fmann, Mar tin Clark), Ox ford 2016, 1012-1013. 4 U N I n t e r n a t i o n a l L aw C o m m i s sio n, h t t p:// l e g a l.u n.o r g /il c /, 16. сеп тем бар 2016. 5 Стеван Ђорђевић, Кодификаци ја међуна род ног пра ва, Ар хив за прав не и дру штвен е н а у ке 1-3/19 9 6, 193-2 0 2; М и л а н Ш а хо в и ћ, Ко д и ф и к а ц и ја и п р о г р е с и в н и р а з в ој и е в о л у- ц и ја м е ђу н а р од н о г п р а в а, Ме ђ у н а р о д н о п р а в о у м е ђ у н а р о д н и м о д н о с и м а д р у г а п о л о в и н а XX ве ка (ур. Ми лан Ша хо вић), Бе о град 2008, 278-285. 6 Од лу ка да се ово пи та ње увр сти у по себ не те ме ко ји ма ће Ко ми си ја УН за ме ђу народ но пра во ба ви ти до не та је 2000. го ди не (ILC Re port, A/55/10, 2000, chap. IX(A)(1), pa ras. 440

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ус в о јил а и зв еш т ај Ком ис ије п од н аз ив о м Ф р а г м е н т а ц и ја м е ђу н а р од н о г п р а в а: по т е ш ко ће ко је с у по с ле д и ца д и в е р си фи к а ц и је и екс па н зи је ме ђу на - р од ног п р а в а. 7 У с в о м ком е нт ар у и з ве шт аја 8 Ком ис и ја п р ед с т а в љ а ф р а г м е н т а ц и ј у као про блем су ко ба нор ми и на че ла, ка да је не мо гу ће исто вре ме но при ме - ни ти два или ви ше пра ви ла. 9 С у ко б ра з л и ч и т и х нор м и и ма нен т а н је св а ком п р а в ном си с т е м у, а р е ша в а њ е т а к ви х с у ко ба је уо би чајен з адат а к п рил иком сва ко д нев не п риме не п ра ва и као та кав део стан дард ног п равног резоно вања. 10 Ме ђу т и м, ов а к а в п р о блем с укоб а с е у дом аћ и м п р а в н и м сис т ем им а мо же л а к ше о тк лон ит и з ах в аљујућ и р ел ат и вно цен т р а л и з о в а ној с у б о р д и н а ц и ји и х ије рар х и ји п равн и х норм и, и јед и нс т веном и обавезном сис тем у ре шавања спо ро ва, тач није обавезном судству. Оно што овај су коб чи ни по себ но зах тевн и м з а ме ђу на р од но п р а в о је де цен т р а л и з о в а н си с т ем до но ше њ а п р а ви л а и једна ко де цен т ра ли зо ван си стем ре ша ва ња спо ро ва. Д ругим речи ма, последњу реч при ли ком ре ша ва ња су ко ба у ме ђу на род ном пра ву мо гу има ти раз ли чити су бјек ти и раз ли чи ти фо ру ми, и то је оно што омо гућава постоја ње трајног су ко ба и одр жа ња трен да фраг мен та ци је. Пр о блем фра г мен т а ц и је по с т а о је а к у т а н и уоч љи в у п раво з ах в аљујућ и си с т е м у ре шава ња спо ро ва и су ко бу на д ле ж но с т и ра з л и ч и т и х ме ђу на род н и х с уд ск и х т е ла. 11 Ра з л и ч и т е в а ри ја н т е с у ко ба нор м и и с у ко ба на д ле ж но с т и с у по с т а ле уоч љи ве у кон к ре т н и м спо ро ви ма: из бор из ме ђу ра з л и ч и т и х из во ра пра ва, над ле жност за при ме ну раз ли чи тих прав них из во ра, раз ли чи то тума че ње истих прав них нор ми, итд. По ве ћа ње бро ја суд ских те ла и про шир ењ е њи хо в е на д ле ж но с т и може п р едс т ав љ а т и у з р ок фра г мен т а ц и је је р св е ве ћи број суд ских те ла од лу чу је о истим пи та њи ма на осно ву истих прав них ин стру ме на та и та ко ра сте ри зик од су ко бље них ту ма че ња и ста во ва. Ко нач но, прет по став ка од ко је по ла зи Ко ми си ја, а чи ни се и ве ћи на ау то - ра, је да су уни фи ка ци ја и ко хе рент ност, па чак и уни вер зал ност, свој ства и 726 733). О в ој одл у ц и п р е тход и о је и зв еш т ај Ге рх а рд а Х а ф н е р а о п р о б л е м у ф р а г м е н т а ц и је ме ђу н а р одног п р ав а (G e r h a r d H a f ne r, R i sk s E n s u i ng f r om Fr a g me n t at ion of I nt e rn at ion a l L aw, Year bo ok of the In ter na ti o nal Law Com mis sion 2/2000, An nex 143-150). 7 The In ter na ti o nal Law Com mis sion, Con clu si ons of the work of the Study Gro up of the I nt e r n a t ion a l L aw C om m i s sio n o n t he Fr a g me n t a t io n of i n t e r n a t i o n a l l aw: d i ff ic u lt ie s a r isi ng f r om t he d i ve r si f i ca t ion a nd ex pa n si on of i n t e r n a t i o n a l law, (A /61/10, pa r a. 251), Ye a r b o ok of th e In te r - n a t i o n a l L a w C o m m i s s i o n, 2006, vol. II, Part Two. 8 Fragmentation of in ter na ti o nal law: dif fi cul ti es ari sing from the di ver si fi ca tion and exp a ns i o n o f i n t e r n a t i o n a l l a w, Re port of the Study Gro up of the In ter na ti o nal Law Com mis sion Fi na li zed by Mart ti Ko sken ni e mi A/CN.4/L.682 13 April 2006 (у да љем тек сту: Ко мен тар Ком и с и је). 9 Ibid., па сус 25. 10 Ibid., па сус 26. 11 О ово ме ви ше у по гла вљу 5. 441

Др Са ња В. Ђа јић, Фрагментација међународног права и специјални правни... (стр. 439 459) вред но с т и ме ђу на род ног п ра ва од ко јег за ви си ње г о во по с т о ја ње. 12 Фраг мента ци ја, ко ја чи ни се увек има не га тив но зна че ње у по ре ђе њу са тер ми ни ма ко ји озна ча ва ју ско ро исти фе но мен, као што су плу ра ли зам и спе ци ја ли за - ц и ја, п р ед с т а в љ а опа сно с т по п ра вн у п ри р о д у и ле г и т и м и т е т ме ђу на р од ног п ра ва. 13 Ме ђу тим, мо жда тре ба узе ти у об зир и мо гућ ност да су ове вред но сти за п ра во ц и љ, а л и да н и ка да заис та и н ису биле обележје међународног п рава: п л ура л и з а м, би ла т е ра л и з а м и р е г и о на л и з а м п ри су т н и су т оком целок у пног р а з в о ја ме ђу на р од ног п р а в а. 14 Д ру г и м р е ч и ма, мо ж да је у п р а в о ф р а г мен т а - ц и ја јед но кон с т а н т но о б е ле ж је ме ђу на р од ног п р а в а, 15 док с у у н и в е р з а л н и к а р а к т е р и х а р мо н и з а ц и ја т ек ц и љ е ви ко ји ма т е ж и ме ђу на р од но п р а в о, а л и не и обе леж ја ко је је ме ђу на род но пра во по се до ва ло па из гу би ло. Фраг мента ци ја на тај на чин по ста је тек јед на фа за у ево лу ци ји ме ђу на род ног пра ва. 16 Пр о це си гло бл и з а ц и је и у н и в е р з а л и з а ц и је сме њу ју с е с а п р о це си ма р е г и о - на л и з а ц и је, спе ц и ја л и з а ц и је и ф р а г мен т а ц и је. К а о једа н од у з р очн ик а и о б еле жје фра г мен т а ц и је п р ед с т а в љ а по с е ба н об лик ме ђу народ ног прав ног плу ра ли зма, а то су спе цијални или тзв. затво - р ен и р еж им и (s e lf - c o nt ain e d r eg im e s). Овај рад ће би ти по све ћен упра во овом фе но ме ну, ти пич ном за међународнo пра во. 12 Ф р а г м е н т а ц и ја д о в о д и у п и т а њ е ко хе р е н т но с т м е ђу н а р од ног п р ав а. Кохер е н тно с т се оце њу је као по зи тив на осо би на јер је у не по сред ној ве зи са пред ви дљи во шћу и прав ном си гур но шћу. Што је нај ва жни је, са мо ко хе рен тан прав ни си стем по сту па пре ма свим прав - ним су бјек ти ма јед на ко. Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 492. 13 Оно што се на ла зи у осно ви рас пра ва о фраг мен та ци ји, као и у рас пра ва ма о конс т и т у ц и о на л и з а ц и ји, је с т е б о ја з а н з б ог г у би т к а ле г и т и м и т е т а ме ђу на р од ног п ра в а, г у би т к а ко ји ће у крај њој ли ни ји за пре ти ти са мом по сто ја њу овог пра ва. A. Pe ters, 1015. 14 К љу ч н и з а к љу ч а к ов е с т у д и је је д а је н о р м а т и в н и с у ко б е н д е м с к и з а м е ђу н а р од н о п р а в о. З б о г с п о н т а н е, д е ц е н т р а л и з о в а н е и х и је р а р х и ј с к и н е у р е ђ е н е п р и р о д е н а с т а н к а п р а - в и л а м е ђу н а р од н о г п р а в а п у т е м о б и ч а ја и м е ђу н а р од н и х у г о в о р а п р а в н и ц и с у од у в е к м о р а л и д а с е б а в е р а з л и ч и т и м и з в о р и м а р а з л и ч и т о г н и в о а о п ш т о с т и и р а з л и ч и т е п р а в н е сна ге. Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 486. Плу ра лизам и нор ма тив на ра су тост од у век су би ли при сут ни у савременом међунар од н о м п р а в у и н е п р ед с т а в љ а ј у н и ш т а д р у г о д о и з р а з њ е г о в е б е с ко н ач н е р а з н о в р с н о с т и. Ma u r i zio A r ca r i, T he Cre e pi ng Con st i t u t i o na li za t ion and Frag men t a t ion of I n ter na t i o nal Law: From Con sti tu ti o nal to Con si stent In ter pre ta tion, Po lish Year bo ok of In ter na ti o nal Law 2013, 9-25. 15 Ф р а г м е н т а ц и ј а у м е ђ у н а р одн о м п р ав у ј е д ан а с п р ав ил о а н е и зу з ет а к. Tom e r Broude, Keep Cal m A nd Car r y On: Mar tti Koskenniemi and the Fragment ation of I nternational Law, 27 Te m ple Inte rna t i o nal an d Com pa ra t i ve La w Jo ur nal 1/2013, 280-281; A n d re a s Fis he r-l e sca no, Gunt her Te ub ner, Re gi me-col li si ons? The Vain Se arch for Le gal Unity in the Frag men ta tion of Glo bal Law, Mi c h i g a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w 4/2004, 999-1046. 16 Ка да се на овај на чин спро ве де ана ли за, ве ру јем да те о ри ја си сте ма мо же по ка за - т и д а је ф р а г м е н т а ц и ја т е к је д а н ко р а к у е в о л у ц и ји м е ђу н а р од н о г п р а в н о г с и с т е м а к а в е ћ ој кохерен т но с т и. A nthony J. Cola ngelo, A System s T heor y of Fr agment at ion a nd Ha rmon izat ion, Ne w Yo r k Un i v e r si t y Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w a n d Po li t i c s, Ju ne 21, 2016, For thco ming; SMU Ded man School of Law Le gal Stu di es Re se arch Pa per No. 261. Do stup no na SSRN mre ži: http:// ssrn.com/ab stract=2754402, 4. 442

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 3. ОД РЕ ЂИ ВА ЊЕ С П Е Ц И ЈА Л Н И Х П РА В Н И Х РЕ Ж И М А У МЕ ЂУ НА РОД НОМ ПРА ВУ, ЊИ ХОВ МЕ ЂУ СОБ НИ ОД НОС И ОД НОС ПРЕ МА РЕ ЖИ МУ ОП ШТЕГ МЕ ЂУ НА РОД НОГ ПРА ВА Спе ци јал ни прав ни ре жи ми, у свом основ ном је зич ком зна че њу на енгле ском је зи к у (se lf- c o n t a i n e d re g i me s), 17 озна ча ва ју ре жи ме ко ји су по свом са д р жа ју са мос т а лн и и нез ависн и, и који мог у да фу н к ц и о н и ш у и ва н ш и рег, п р е т по с т а в љ а с е ме ђу на р од но п р а в ног си с т е ма. Ре ж и м и с у т а ко спе ц и ја л и- з о в а н и и р е л а т и в но ау т о номн и делови ф р а гмент ис аног п р а в ног по р е тк а. 18 Оно што их чи ни одво је ним и дру га чи јим од оп штег, ши рег си сте ма ко јем при па да ју су не са мо спе ци јал на при мар на пра ви ла (lex spe ci a lis) већ и спец и ја лне с а н кц ије з а пов р ед у ови х п р авил а (с е к у н д а р н а п р а ви л а) од но сно д ру г а ч и ја п р а ви л а о од г о в о р но с т и. 19 С а мо по с т о ја њ е по с е б н и х п ри ма р н и х п р а ви л а ч и н и с е да н и је до в ољ но да кон с т и т у и ше спе ц и ја л н и с а мо с т а л н и си стем ме ђу на род но пра во се и де ли на по себ не гра не али ни је сва ка правна гра на исто вре ме но и спе ци јал ни ре жим. Прав не гра не су оне ко је од лик у ју с а мо по с е б не п р а в не но р ме и ко је у р е ђу ју од р е ђе н у в р с т у д ру ш т в е н и х од но са. Спе ци јал ност при мар них пра ви ла мо ра ју да пра те и по себ на пра ви ла о од г о в о р но с т и да би с е кон с т и т у и с а о по с е ба н, и з д в о јен си с т ем. 20 По с е б на при мар на пра ви ла је су спе ци јал на по свом пред ме ту али не и по на чи ну нас т а н к а, је р и она нас т ају с агласнош ћу в ољ а с убјек ат а међунар одног п р а в а и у об ли ку из во ра ме ђу на род ног пра ва. Она мо гу по ста ви ти и бу ду ће дру га - чи је на чи не ства ра ња пра ви ла (на при мер, пра во Европ ске уни је), али су у св ом о сно ву ау т ен т и ч н и и з в о ри ме ђу на р од ног п р а в а. Ме ђу т и м, спе ц и ја л на мо гу да бу ду пра ви ла о ту ма че њу нор ми за тво ре них ре жи ма, 21 ш т о доне к ле и про из и ла зи из спе ци јал них при мар них пра ви ла. По себ но из гра ђе на прави л а т у ма че њ а п ри ме њу ју с е у н у т а р по је д и ног р е ж и ма з а јед но с а оп ш т и м п ра ви л и ма т у ма че њ а ко ја н и с у де р о г и ра на, ш т о ис т о в р емено знач и да с е не мо г у п римен ит и д руга спец ија лна п равила т умачења ко ја су изг рад ил и д ру г и 17 С а м а Ко м и с ија к р и т и ко в а л а је и зб о р п рв оби т но од а б р а ног т е р м и н а з а ов ај ф е но ме н (self-con ta i ned re gi me) сма тра ју ћи да овај из раз мо же по гре шно да упу ти на изо ло ван ка ракт е р ов и х р е ж и м а т а ко д а је и п р ед л о ж и л а у п о т р е бу т е р м и н а с п е ц и ја л н и (s p e c i a l r e g i m e). Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 152(5). 18 Sa le m H i km at Na ss e r, D ir eit o Globa l e m Pe d a ç o s: Fr a g me nt a ç ã o, Re g i me s e Plu r a l i s mo, Re v i s t a d e D i r e i t t o In t e r n a c i o n a l B r a s i li a, 2/2015, 98-126, 100. 19 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па су си 122-131. 20 Спец и ја л н и и з ве с т и ла ц за п ра ви ла о од г о вор но с т и д р жа ва је још 1982. г о д и не за па зио: Ме ђу н а р од н о п р а в о к а к в о је о н о д а н а с н и је с а ч и њ е н о п о м о д е л у с а м о јед н о г с и с т е м а, в е ћ в иш е р а з л и ч и т и х п од с и с т е м а гд е у о к в ир у с в ако г п ос т оје т з в. п р им а р н а п р ав ил а и т з в. с е к у н д а р н а п р а в и л а ко ја с у б л и с ко п о в е з а н а и к а о т а к в а н е д е љи в а. Н а в. п р е м а : Ко м е н - тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 139. 21 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па су си 132-133. 443

Др Са ња В. Ђа јић, Фрагментација међународног права и специјални правни... (стр. 439 459) са мо стални режими. На пример, Жалбено веће СТО није прихватило тумаче ње на че ла пре до стро жно сти из пра ва за шти те жи вот не сре ди не сма тра - ју ћи да је оно спе ци фич но за овај ре жим, али да још ни је по ста ло део оп штег ме ђу на р од ног п р а в а. 22 По је ди ни само стал ни прав ни режи ми имају и посебан систем за решав а њ е спо р о в а. По с т о ја њ е ов ак в ог сис т ем а н ије не опходно д а би појед ин у прав ну област од ре ди ли као са мо стал ни прав ни ре жим, су де ћи по кри те ријумима Коми сије. Децентрализовани и факултативни систем решавања спо - р о в а по с т о ји не з а ви сно од по је д и н и х п р а в н и х г р а на, а л и ис т о т а ко по с т о ји и тренд да се за по је ди не уго во ре, ко ји исто вре ме но пред ви ђа ју и по себ на п р а ви л а о одг ов о рнос т и, конс т ит уиш у и пос е бн и мех ан изм и з а р еш ав ањ е спо ро ва. Ова кав вид про це сне спе ци ја ли за ци је не сумњиво доприноси фраг - мен та ци ји та ко да оно што се сма тра про гре сив ним раз во јем, пу тем ин ститу ци о на ли за ци је ме ђу на род ног пра ва, исто вре ме но во ди и ка ње го вој дезин те гра ци ји јер су раз ли чи та ту ма че ња оп штих прав них пра ви ла из ве сна. При л и ком п ри п р е ме п р а ви л а о од г о в о р но с т и д р ж а в а з а п р о т и в п р а в н и а к т, Ко м и си ја У Н з а ме ђу на р од но п р а в о с е о св р н у л а на п р о блем с а мо с т а л- н и х п р а в н и х р е ж и м а. П р ав ил а о одг ов о р но с т и ко је је Ко м и с и ја ус в о ји л а 20 01. г о д и не 23 оп ш т ег с у к ар а кт ер а и, по де фи н и ц и ји, с а мо с т а л н и п р а в н и режими има ју другачија правила од општих, и у по гле ду од го вор но сти. На - црт пра ви ла Ко ми си је то и до зво ља ва у чла ну 55 али на је дан ши ри на чин, до п у ш т а ју ћ и г е не р а л но le x s p e c i a li s. 24 О г ра н и че њ а спе ц и ја л н и х п ра ви ла, а са м и м т и м и спе ц ија лн и х п ра вн и х р е ж и м а, с у у ко г е н т н и м п р а вн и м п р ав ил им а 25 што зна чи да ни пра ви ла специјал них прав них ре жи ма не мо гу има ти ста тус ко гент них пра ви ла. По - с т о је и д ру г а ог р а н и че њ а. Ис к љу че но је де р о г и р а њ е и од с т у па њ е од п р а в а у ко рис т т р е ћ и х, од кон с т и т у т и в н и х и н с т ру ме на т а ја в но п р а в ног к а р а к т е р а који м а с е ус т анов љ ав ају међун ар одне о р г а н и з а ц и је, и од он и х п р а ви л а з а ко ја по с т о ји спор аз у м д а је и ск ључено од с т у п а њ е ко ји м а је ус т а но в љ е но ле ги тим но оче ки ва ње да до од сту па ња не ће до ћи. 26 22 Е в р о п с ке з а једн иц е м ер е које с е одн ос е н а м е с о и м е с н е п р е р а ђ е в и н е (хо р м о н и) (E u r o p e a n C o m m u n i t i e s Me a s u r e s C o n c e r n i n g Me a t a n d Me a t P r o d u c t s (Ho r m o n e s)), Од л у к а Жал бе ног ве ћа од 16. ја ну а ра 1998, WT/DS48/AB/R, стр. 180-181, ста во ви 123-125. 23 П р а в и л а о од г о в о р н о с т и д р ж а в а з а м е ђу н а р од н е п р о т и в п р а в н е а к т е, Ко м и с и ја У Н за међу на род но пра во, 2001, Of fi cial Re cords of the Ge ne ral As sembly, Fifty-sixth Ses sion, Supple ment No. 10 (A/56/10). 24 Члан 55 Ови чла но ви се не ће при ме ни ти у слу ча ју и у оном оби му у ко ме су усло ви по сто ја ња не ког ак та про тив ног ме ђу на род ном пра ву или са др жи на и оства ри ва ње ме ђу на род не од - г о в о р н о с т и д р ж а в е р е г у л и с а н и с п е ц и ја л н и м п р а в и л и м а м е ђу н а р од н о г п р а в а. 25 Ко м е н т а р ч л а н а 55 П р а в и л а о од г о в о р н о с т и д р ж а в а з а м е ђу н а р од н е п р о т и в п р а в н е ак та, став 2, ibid., стр. 357. 26 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 154. 444

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Ме ђу тим, чак и из дво је ност и ексклузив ност са мо стал них прав них ре - жи ма у по гле ду при мар них и се кун дар них пра ви ла не ис кљу чу је у пот пуно сти оп шта прав на пра ви ла. Основ на по ла зна тач ка је у пра ви ли ма ко ји ма је ус т а но в љ ен са мо с т а л н и п ра в н и р е ж и м. Ко м и си ја п р едлаже р ес т ри кт и в но тумачење целокупног корпуса издвојеног прав ног ре жи ма по прин ци пу ре - с т ри кт и вног т ум ачењ а и зуз ет ак а у међун ар одном п р аву. 27 Н а д аљ е, опш т а п р а вил а међун ар од ног п р а в а п ри ме њу ју с е к а д а н и с у пос е б но иск ључен а, д и р е к т но и л и и н д и р е к т но, и л и у с л у ч а ј у н е д е л о т в о рнос т и и л и н еус п ех а пра ви ла са мо стал ног прав ног ре жи ма. Да кле, оп шта пра ви ла оста ју примен љи ва као ре зи ду ал на и по моћ на у тзв. fall-back си т у а ц и ја ма. 28 У п р а к си с е р е ж и м и не од ри ч у оп ш т ег ме ђу на р од ног п р а в а д и р ек т но. Вр ло че сто се на ње га по зи ва ју и ту ма че га. Ко нач но, оба ве зност по себ них режи ма по сто ји упра во за хваљујући општим правили ма међуна родног права и са гла сно сти ко ја је на осно ву ње га и обез бе ђе на; пу но ва жност ре жи ма се од ме ра ва та ко ђе пре ма оп штим пра ви ли ма ме ђу на род ног пра ва. 29 По сто је раз личити самостални правни режими који испуњавају крите - ри ју ме ко је је де фи ни са ла Ко ми си ја УН за ме ђу на род но пра во. Као нај по - зн а т и ји с а мос т а л н и п р а в н и р е ж и м и по м и њу с е п р а в о С в е тске т р г ови нске ор гани за ци је, пра во Европ ске уни је, пра во за шти те људских права, међунар од но к ри ви ч но п р а в о, ме ђу н а р од но и н в е с т и ц и о но п р а в о, п р а в о з а ш т и т е жи вот не сре ди не, ко смич ко пра во и дру ги. Н ај ч е ш ћ е с е з а п р и м е р с а мо с т а л ног п р а в ног р е ж и м а у з им а С в е тс к а т р г о ви н ск а о р г а н и з а ц и ја (СТО), њ е но п р а в о и ме х а н и з а м з а р е ша в а њ е спо - ро ва. СТО је да нас уни вер зал ни ин сти ту ци о нал ни ре гу ла тор ни оквир ме - ђу на р од не т р г о ви не. 30 О снов н и п р а в н и ок ви р п р ед с т а в љ а с ло же н и Уг о в о р о осни ва њу СТО ко ји, по ред глав ног спо ра зу ма, чи не број ни анек си. Они се з а јед но на зи в а ју о б у х в а ће н и спо р а з у м и (c o ve re d ag re e me n t s) а ова пра вила се на зи ва ју још и пра во СТО. СТО је по знат и по по себ ним пра ви ли ма одго вор но сти: нај че шћа санк ци ја за по вре ду оба ве зе из об ухва ће них споразу ма је уки да ње оспо ре не ме ре и ње но ускла ђи ва ње са спо ра зу ми ма. Пра во СТО, на п ри мер, ис к љу ч у је п ри ме н у п ро тив ме ра оште ће не д р жа ве ка ко су оне п ред ви ђе не оп ш т и м ме ђу на род н и м п ра вом п ра во на п ро т и в ме ре ош т е ће на д р ж а в а с т и че од л у ком П а не л а СТО 31 та ко да је и то јед на од спе ци фич них 27 До к с п е ц и ја л н и / у г о в о р н и р е ж и м (к а о l e x s p e c i a li s) има при о ри тет у по гле ду свог п о љ а п р и м е н е, т о п о љ е с е и м а т у м а ч и т и т а ко д а с е и з у з е ц и т у м а ч е р е с т р и к т и в н о. Ibid., па сус 152(3). 28 Ibid., па сус 152(4). 29 Ibid., па сус 177. 30 Вид. Пре драг Цвет ко вић, Ув о д у п р ав о С в е тс к е т рг ов и нс к е о рг ан из ац ије, Ниш 2010, 5-43. 31 Ч л а н 22 С пор а з у м а о п р а в и л им а и пос т у пц им а з а р еш ав ањ е спор ов а ( Und e rs t a nd i ng on Ru les and Pro ce du res Go ver ning the Set tle ment of Dis pu tes) 1869 U.N.T.S. 401. 445

Др Са ња В. Ђа јић, Фрагментација међународног права и специјални правни... (стр. 439 459) с а н к ц и ја СТО си с т е ма. Н ај че ш ћ а с а н к ц и ја је у к и да њ е б е не фи ц и ја и з СТО, док је на кна да ште те тек крај ња, вр ло рет ка и при вре ме на ме ра, ко ја ће би ти из ре че на по за х т е ву у но вом по с т у п к у у ко л и ко т у же на д р жа ва н и је сп ро ве ла пр во бит но из ре че ну ме ру, о ко јој ће стра не у спо ру има ти пра во да пре гов а р а ју. 32 С ТО р а с по л а же п ри л и ч но е фи к а сн и м и а к т и в н и м 33 д в о с т е пе н и м ме ха н и змом за ре ша ва ње спо ро ва, ко ји об у х ва т а па не ле и жа л бе но ве ће ко ји су под кон тро лом ор га на за ре ша ва ње спо ро ва (Dis pu te Set tle ment Body). 34 По р ед спе ц и фи ч н и х и з во ра, п ра ви ла о од г о вор но с т и и сис т ема з а р ешав ањ е спо ро ва, прак са је раз ви ла и по себ не ме то де ту ма че ња пра ва СТО ко ји се поне кад на зи ва и дух СТО (WTO et hos). 35 К а о д ру г и п р и ме р спе ц и ја л ног р е ж и м а мо же мо н а в ес т и и косм и чко п р а в о ко је не р а с по л а же пос е бн и м мех ан измом з а р еш ав ањ е спор ов а, а л и ко је има спе ци јал на при мар на и се кун дар на пра ви ла. 36 Ра з в ој спе ц и ја л н и х п ра ви ла по ч и ње у д ру гој половин и п рош лог века у бројн и м м улт илатера лн и м уго во ри ма ко ји уре ђу ју ову спе ци фич ну прав ну област. 37 Ова област по знаје и д ру г а ч и ји о б л и к од г о в о р но с т и, а п с о л у т н у од г о в о р но с т, ко ја ис к љу ч у је п римен у опш т и х п равила о дел и к тној одг о вор но с т и д р жа ве за п ро т и в п ра в н и 32 Члан 3 Спо ра зу ма о пра ви ли ма и по ступ ци ма за ре ша ва ње спо ро ва, ibid. 33 У 2015. го ди ни број по сту па ка по кре ну тих пред ор га ном за во ђе ње спо ро ва по пео се на 500. WTO An nual Re port Dis pu te Set tle ment 2015, https://www.wto.org/en glish/re s_e/ bo oksp_e/an rep_e/an rep16_chap6_e.pdf, 18.9.2016. 34 Вид. Са ња Ђа јић, Ме ђ у н а р о д н о п р а в о с у ђ е, Бе о град 2012, 123-144. 35 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 170. 36 Pe ter Ma lan czuk, Spa ce Law as a Branch of In ter na ti o nal Law, D i v e r s i t y i n S e c o n d a r y R u l e s a n d t h e Un i t y o f In t e r n a t i o n a l L a w (eds. L.A.N.M. Bar nho orn, K.C. Wel lens),the Ha gue Bo ston 1995, 143-180. 37 Уг о в о р о н а ч е л и м а ко ји м а је у р е ђ е н а д е л а т н о с т д р ж а в а н а и с т р а ж и в а њу и ко р и ш е - њу све ми ра, укљу чу ју ћи Ме сец и дру га не бе ска те ла из 1967. го ди не (U.N.T.S. vol. 610, 1967); С п о р а з у м о с п а с а в а њу а с т р о н а у т а, п о в р а т к у а с т р о н а у т а и в р а ћ а њу п р ед м е т а и з б а ч е н и х у ва нат мос фер ски про стор из 1968. го ди не (U.N.T.S. vol. 672, 1968); Кон вен ци ја о ме ђу на родн о ј о б а в е з и н а к н а д е ш т е т е п р ич ињ ен е од с т р а н е в а с и о н с к и х л е т е л и ц а и з 19 72. г о д и н е (U.N.T.S. vol. 961, 1975); Кон вен ци ја о ре ги стра ци ји обје ка та лан си ра них у ко смос из 1975. го ди не (U.N.T.S. vol. 1023, 1976); Спо ра зум о де лат но сти ма др жа ва на Ме се цу и на дру гим не бе ским те ли ма из 1979. го ди не (U.N.T.S. vol. 1363, 1984). По ред ових и дру гих уго вор них пра ви ла по сто је и број не ре зо лу ци је Ге не рал не скуп шти не УН ко је су и ме ђу пр ви ма уре - д и л е о в у о б л а с т, к а о н а п р и м е р Ре з о л у ц и ј а о п и т а њу м и р о љу б и в о г к о р и ш ћ е њ а к о с м о с а ( Ре з о л у ц и ја ГС У Н 13 4 8 ( X I I I )) од 13. д е ц е м б р а 1958.; Ре з о л у ц и ја о м е ђу н а р од н ој с а р а д њи и м и р о љу б и в о м ко р и ш ћ е њу с в е м и р а ( Ре з о л у ц и ја ГС У Н 1472 ( X I V )) од 12. д е ц е м б р а 1959. го ди не; Де кла ра ци ја о прав ним на че ли ма ко ји ма је уре ђе на де лат ност др жа ва у ис тра жи - ва њу и ко ри шће њу ко смо са (Ре зо лу ци ја ГС УН 1962(XVI II)) од 13. де цем бра 1963, итд. Резо лу ци је у овој обла сти су број не и до но се се ре ла тив но че сто, не са мо у окви ру Ге не рал не с к у п ш т и н е У Н в е ћ и у о к в и р у д р у г и х, с п е ц и ја л и з о в а н и х т е л а У Н. С а м о р е з о л у ц и ја ко је је до не ла ГС УН у овој обла сти да нас има 126 (Вид. Uni ted Na ti ons, Of fi ce for Ou ter Spa ce Affa irs, Do cu ments and Re so lu ti ons Da ta ba se, ht t p: //w w w.u n o o s a.o r g /o o s a /d o c u m e nt s -a n d -r e s o lu - t i o n s /s e a r ch.js px?& v i e w = r e s o lu t i o n s, 19.9. 2 016.) 446

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 акт. 38 Реч је о нај с т р о жем о б л и к у од г о в о р но с т и је р д р ж а в а од г о в а р а з а св е ви со ко ри зич не де лат но сти на сво јој те ри то ри ји уз из у зет ке ко ји су дру га - ч и ји од он и х које п р ед ви ђ а ју оп ш т а п р а ви л а. 39 А п с ол у тн а одг ов о рно с т је ов де п ри мен љи в а је р је р е з е р ви с а на у п р а в о з а ко см и ч к у а к т и в но с т 40 али и због п ри ме не п ра ви ла о ви со ко ри зи ч н и м а к т и в но с т и ма 41 ко ји ма она сва ка ко при па да. Ме ђу на р од на п р а ви л а о з а ш т и т и ж и в о т не с р е д и не т а ко ђе ч и не спе ц и- ја л н и п р а в н и р е ж и м. 42 Број ни из во ри ко ји уре ђу ју ову област чи не ме ђу нар од но п р а в на п р а ви л а усв о је на р а д и сп р е ча в а њ а з а г а ђи в а њ а, сма њи в а њ а и от клањања штетних последица загађивања, и ра ди очу ва ња би о ло шке ра зно - вр сно с т и. 43 По с т о је и не ка по себ на п ра ви ла ко ја су и ма нен т на п ра ву за ш т и т е ж и в о т не с р е д и не, к а о ш т о је т о на че ло п р е до с т р о ж но с т и. 44 Да к ле, по с т о је спе ци јал на пра ви ла о за шти ти ко ја су по себ на упра во по то ме што су усмере на на п ре вен ц и ју и ш т о ра с по ла ж у спе ц и фи ч н и м м ул т и ла т е ра л н и м ме хани зми ма за шти те, али и по то ме што по зна ју дру га чи ја пра ви ла о од го ворно с т и, од он и х коja од г о в о р но с т ог р а н и ч а в а ј у, 45 д о он и х ко ја п р едв и ђ ај у а п с о л у т н у од г о в о р но с т з а ш т е т у, 46 к а о и он и х ко ја п р о п и с у ју и у н и фи к у ју п рави ла о од говор но сти фи зич к и х и п рав ни х ли ца за ште т у у чи ње н у ж и вот ној 38 Вид., Р. Етин ски, С. Ђа јић, 323-328. 39 Ч л. I I I и V I I К о н в е н ц и ј е о м еђ ун ар одн о ј о б а в е з и н а к н а д е ш т е т е п р и ч и њ е н е од стра не ва си он ских ле те ли ца из 1972. го ди не (U.N.T.S. vol. 961, 1975). 40 Ч л а н I I Ко н в е н ц и је о м е ђу н ар одн ој о б ав ез и н а к н а д е ш т е т е п р и ч и њ е н е од с т р а н е в ас и о н с к и х л е т е л и ц а и з 19 72. г од ин е; ч л. V I и V I I Уг ов ор а о н ач ел им а којим а с е у р еђује ис траживање и коришћење свемира, укључујући Месец и друга небе ска те ла из 1967. годи - не; члан 14. Спо ра зу ма о Ме се цу из 1979. 41 На црт пра ви ла о спре ча ва њу чи ње ња пре ко гра нич не ште те из у зет но опа сним акт и в н о с т и м а ( D r a f t a r t ic le s o n P r e ve n t io n of Tr a n s b o u n d a r y H a r m f r o m H az a rd ou s Act iv it ie s, w it h c o mm e nt ar ie s 20 01), Ye a r b o o k o f t h e In t e r n a t i o n a l L a w C o m m i s s i o n, 2001, vol. II, Pa rt Two; Нацрт пра ви ла о ало ка ци ји гу би та ка уо кол но сти ма пре ко гра нич не ште те узро ко ва не из у зет - но опа сним ак тив но сти ма (Draft prin ci ples on the al lo ca tion of loss in the ca se of tran sbo un dary h a r m a r i si n g o u t of h a z a r d o u s a c t iv it ie s, w it h c o mm e nt a r ie s 2 0 0 6 ), Ye arb oo k o f t h e Int e rn at ion a l Law Com mis sion, 2006, vol. II, Pa rt Two. 42 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 8. 43 Р. Етин ски, С. Ђа јић, 671. 44 Б о ја н Т у б и ћ, Н а ч е л о п р е д о с т р о ж н о с т и у м е ђу н а р од н о м п р а в у ж и в о т н е с р е д и н е и м е ђун а р од н ој с у дс кој п р а к с и, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у 2/2014, 367-384. 45 Ме ђу н а р од н а ко н в е н ц и ја о г р а ђ а н с кој од г о в о р н о с т и з а ш т е т у п р о у з р о ко в а н у з а г а - ђи ва њем наф те (1969) ко ја је за ме ње на Про то ко лом из 1992. го ди не ко ји је до пу њен 2000. Овај ме ђу на род ни уго вор по ста вља гор ње гра ни це од штет них из но са. 46 Н а ц р т п р а в и л а о с п р е ч а в а њу ч и њ е њ а п р е ко г р а н и ч н е ш т е т е и з у з е т н о о п а с н и м а к- т и в н о с т и м а ( D r a f t a r t ic le s o n P r e ve n t io n of Tr a n s b o u n d a r y H a r m f r o m H az a rd ou s Act iv it ie s, w it h c o mm e nt ar ie s 20 01), Ye a r b o o k o f t h e In t e r n a t i o n a l L a w C o m m i s s i o n, 2001, vol. II, Pa rt Two; На ц р т п ра ви ла о а ло ка ц и ји г у би така уоколнос т има п реког ран и чне ш т ет е у з ро кова не изу зе т но опа сним ак тив но сти ма (Draft prin ci ples on the al lo ca tion of loss in the ca se of tran sbo un dary 447

Др Са ња В. Ђа јић, Фрагментација међународног права и специјални правни... (стр. 439 459) с р е д ин и, 47 и л и п р оп ис ују с ол ида рн у одг о в ор но с т з а гло ба л но з а г а ђи в а њ е. 48 Упр кос број ним из во ри ма, спе ци фич ност оба ве за се по ка за ла као не при ла - го ђе на кла сичним, судским механизмима за ре ша ва ње спо ро ва. Овај спе ци јални ре жим по знат је и по то ме што је из гра дио и не што дру га чи је ме ха ни зме з а р е ш а в а њ е спо р о в а, 49 тзв. non-c o m pli a n c e p ro c e d u re s 50 који више одг о - ва ра ју прав ној при ро ди међународних уговора о заштити животне средине. Ча к и ове самос т а лне п ра вне реж име можемо ра зл иковат и по т оме да л и позна ју сопствене, аутономне и ексклузив не ме ха ни зме за ре ша ва ње спо ро - в а. А ко по с т оји и пос еба н мех ан из а м з а р е ша в а њ е спо р о в а, он мо же по с т а т и г е не рат ор ра з во ја са мо с т а л ног п ра в ног ре ж и ма. У л и т ерат ури се к а о п риме р на во ди Суд прав де Европ ске уни је ко ји је отво рио пут ау то ном но сти и спец и ја л но с т и п ра в а Ев р оп ске у н и је у св о јој п ра к си, по чевш и од п р едмет а Ва н Генд ен Лос и Ко ста ЕНЕЛ. 51 Пре не то у ши ри кон текст то зна чи да ка да пос т о је по с е б н и ме х а н и зм и з а р е ша в а њ е спо р о в а, на р о ч и т о к а да п р е т ен д у ју на ис кљу чи ву над ле жност, они пред ста вља ју је дан од глав них фак то ра ствара ња и одр жа ва ња са мо стал них прав них ре жи ма. 4. РЕ Ш А ВА ЊЕ С У КО БА И З М Е ЂУ РАЗ Л И Ч И Т И Х РЕ Ж И М А Су коб се ја вља на два ни воа: као су коб оп шти пра ви ла ме ђу на род ног пра ва и пра ви ла спе ци јал ног прав ног ре жи ма, и као су коб раз ли чи тих спе - ц и ја л н и х п р а в н и х р е ж и ма. Ре ше њ е п р в ог с у ко ба с е мо же по с т а ви т и к а о од но с оп ш т ег и по с е б ног. Од но с оп ш т ег и по с е б ног је на че л но јед но с т а в а н: п ри ме њу ју с е спе ц и ја л но уго во ре на пра ви ла док се оп шта ко ри сте тек ако пи та ње ни је по себ но уре ђено спе ц и ја л н и м п ра ви л и ма и л и а ко она н и су ис к љу че на по се б но у г о во ре н и м п ра ви л и ма. По с лед њ а в а рија нт а на коју у п у ћу је Ко м и си ја по с т о ји у с л у ча ју по т п у ног не у спе ха спе ц и ја лног реж има ка да ће оно у це ло с т и би т и за ме ње но h a r m a r i si n g o u t of h a z a r d o u s a c t iv it ie s, w it h c o mm e nt ar ie s 2 0 0 6 ), Ye arb oo k o f t h e Int e rn at ion a l Law Com mis sion, 2006, vol. II, Pa rt Two. 47 Зо ран Ар сић, Кон вен ци ја о гра ђан ској од го вор но сти за ште те настале услед де - лат но сти опа сних по жи вот ну сре ди ну, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф ак улт ет а у Нов ом С ад у 1/2014, 91-103. 48 Та ко, на при мер, Про то кол из Кјо тоа (1997) и Спо ра зум из Па ри за (2015). Иа ко садр же раз ли чи та ре ше ња за про блем гло бал ног за га ђи ва ња, оба ова уго во ра су при мер со - л и д а р н е од г о в о р н о с т и. 49 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 137. 50 Ви ше о ови м по с е б н и м ме х а н и зм и ма з а р е ша в а њ е спо р о в а и з о бла с т и ж и в о т не с р е - ди не, вид. С. Ђа јић 2012, 243-244. 51 Jan Wil lem van Ros sem, The Au to nomy of EU Law: Mo re is Less?, B e tw ee n Aut on o m y a n d D e p e n d e n c e (eds. R. A. Wes sel and S. Bloc kmans), The Ha gue 2013, 13-46. 448

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 оп штим пра вили ма. Ипак, ова кво јед но став но ре ше ње ни је увек ла ко при ме - ни ти у прак си јер ови ре жи ми мо гу вре ме ном из гра ди ти спе ци јал на пра вила и на че ла кроз прак су ко ји ма ће се још ви ше уда љи ти од оп штег ре жи ма чак и ка да ова спе ци јал на пра ви ла ни су из ри чи то на ве де на у основ ним док у мен т и ма с а мог р е ж и ма. 52 Од нос оп штег и по себ ног се у овом кон тек сту мо же по сма тра ти и са станови шта конституционалних обележја општег међународног пра ва. Про - бле му фраг мен та ци је се, уо ста лом, че сто при сту па као по ја ви чи ја је су прот ност, а с а м и м т и м и лек, кон с т и т у ц и о на л и з а ц и ја. 53 Ов де је реч о не што дру га чијој д и мен зи ји опш т ег к а ра к т е ра ме ђу на р од ног п ра в а у од но су на п р е т ход н у: ме ђу на род ни си стем има устав на обе леж ја, или се то бар мо же од но си ти на Ор га низацију Ује ди ње них на ци ја и По ве љу. Ако се неком систему дају обе - ле жја ус т а внос т и т и ме с е п р е в а зи ла зи р е ла т и в но јед но с т а в а н од но с оп ш т ег и по себ ног јер се ов де са да укљу чу је ин те рес за јед ни це и јав но прав ни ка рактер си сте ма. Са ма По ве ља пре тен ду је на ста тус ви шег пра ва пре ко чла на 103. Ме ђу тим, кон сти ту ци о на ли за ци јом си сте ма уво де се и дру га чи ја прави ла ту ма че ња, јер се нор ме ту ма че ши ре и у функ ци ји оства ре ња ње го вих ци ље ва. Ипак, чак и ако се на овај на чин при сту пи ре ше њу про бле ма фрагмен та ци је мо же се де си ти да је ре ше ње исто вре ме но и узрок про бле ма: са мо - ста лн и п рав н и ре ж и м и ће те ж и т и ра з ви ја њу истог т рен да и ст ва ра њу устав ног к а р а к т е р а св о ји х р е ж и ма. 54 Ш ир ок и м т умаче њ ем св о ји х си с т е ма и њ е г о ви х фу н к ц и ја ће за п ра во по ја ча т и фра г мен т а ц и ју. За т о по је д и н и ау т о ри сма т ра ју да кон с т и т у ц и о нал изац ија не може бит и решење за п роблем фра гментац и је. 55 Док с е кон с т и т у ц и о на л и з а ц и ја п р ед с т а в љ а к а о мо г у ћ и а н т и под и лек з а б оле с т фра гмен т а ц и је, 56 она са ма има низ не до ста та ка. Је дан од основ них је чиње ница да је сама конституционализаци ја фрагментисана и не јединстве - на јер до ла зи из раз ли чи тих цен та ра мо ћи. Али је мо жда нај о збиљ ни ји приг о в о р конс т ит уц и о н а л и з а ц и ји т ај д а у ме ђу н а р од ној з а јед н и ц и не по с т о ји по л и т и ч к а з а јед н и ца н и т и од г о в а р а ју ћ а по л и т и ч к а в о љ а: не по с т о ји н и на види ку по ли тич ки по крет који би међународ ни си стем од вео у кон сти ту цио - 52 Овим се не ис кљу чу је по ја ва по себ ног ду ха СТО при ли ком ту ма че ња СТО спо - ра зу ма на исти на чин на ко ји је мо гу ће го во ри ти и о ду ху људ ских пра ва у ра ду те ла за за шти ту људ ских пра ва. Ibid., па сус 170. 53 H a r l a n G r a nt C o h e n, Fr o m Fr a g m e n t a t io n t o C o n s t i t u t i o n a l i z a t io n, G l o b a l B u s i n e s s & D e v e l o p m e n t L a w Jo u r n a l, 1/2012, 381-394. 54 М. Ar ca ri, 9-25. 55 R o ss a n a D e p l an o, Fr a gm e nt at i o n a n d C o ns t i t ut ion al is at i o n of I nt e r n at i on a l L a w : A T h e o r e t i c a l I n q u i r y, Eu ro pean Jo ur nal of Le gal Stu di es, 1/2013), 67-89. 56 Вр л и н а ко н с т и т у ц и о н а л и з м а је њ е г о в о а н т и ф р а г м е н т а ц и о н о д е ј с т в о т а ко д а с е з а ње га за и ста мо же ре ћи да оно пред ста вља ње гов основ ни раз лог по сто ја ња и основ ни пок р е т ач. Jo h a n n e s G e r a ld v a n Mu l l i ge n, Glo b a l C o n s t i t u t i o n a l i s m a n d t h e O b je c t i ve P u r p o r t of the In ter na ti o nal Le gal Or der, L e i d e n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w 2/2011, 277-304, 284. 449

Др Са ња В. Ђа јић, Фрагментација међународног права и специјални правни... (стр. 439 459) на л ном п р а в ц у. 57 Та ко ђе, раз ли ке су су ви ше ве ли ке да би се мо гле пре мос т и т и б е з п р об л ем а и п ов р ед е и нт ер ес а с л а б и ји х п у т е м ус т а в н о п р а в н о г кон цеп та. За то по је ди ни аутори сматрају да је кон сти ту ци о на ли за ци ја из - в о д љи в а и по же љ на с а мо п у т ем п р о це сн и х ме х а н и з а ма и ус т а в н и х на че л а без уво ђе ња стро гих хи је рар хиј ских ре жи ма. 58 Од нос оп штег си сте ма и са мо стал них прав них ре жи ма може се посмат р а т и и п р е ко ф ен ом ен а г л об ал из ац ије. Ф р а г м е н т а ц и ја и г л о б а л и з а ц и ја т ако по с т а ју су п р о т с т а в љ е н и т р ен до ви: док с е п р ви м т еж и спец ијал из ац ији и о т к ло н у од цен т р а л и с т и ч к и х т е ж њи ја ч и х цен т а р а мо ћ и у ме ђу на р од ном п р а ву, гло ба л и з а ц и ја т е ж и у јед на ча в а њу п р а в н и х п р а ви л а и кон цен т р а ц и ји мо ћи у по је диним центрима. Постоје ауто ри ко ји уни вер зал ност ме ђу на родног п р а в а з а п р а в о ви де к а о р е з ул т ат и м пе ри ја л и зма с к р а ја 19. в е к а 59 т а ко да је ис т орија ме ђу на род ног п ра ва де л и м и ч но усло в љена и ис т оријом односа им пе ри је и пе ри фе ри је, од но сно гло ба ли за ци је и фраг ментације. У таквом конт ек с т у ф р а г мен т а ц и ја је о т по р гло ба л и з а ц и ји, на р о ч и т о а ко је р е г и о на л ног и л и еко ном ског к а р а к т е р а. Ме ђу тим, посебан проблем че шће представља однос различитих само - с т а л н и х р е ж и ма не г о њи хов од но с с а оп ш т и м ме ђу на р од н и м п р а в ом. К а ко са ма Ко ми си ја УН за ме ђу на род но пра во при ме ћу је, у основи проблема фрагмен т а ц и је на л а зи с е по ја в а на с т а н к а спе ц и ја л и з о в а н и х п р а ви л а и си с т е ма п р а ви л а ко ји не ма ју ме ђу с о б но де фи н и с а н од но с. 60 Иа ко се сма т рају од војен и м од цел и не ови по себ н и ре ж и м и за п ра во мо г у да ре гули шу исту ма те ри ју, и то на раз ли чи те на чи не. Фрагментација међун а р од ног п р а в а т а д а по с т а је п р о блем је р до в о д и до п р а вне несиг у рнос т и: 57 A. S om e k, Fr o m t h e Ru le of L aw t o t h e C o n s t i t u t i o n a l i s t M a ke o ve r : C h a n g i ng Eu r o p e a n C o nc e pt io n s of P ubl ic I nt e rn at ion a l L aw, 18 C o ns t e ll at io n s 567-88 (2011), стр. 578. На ве де но пре ма: A. Pe ters, нав. де ло, стр. 1019. 58 Гло ба л н и кон с т и т у ц и о на л и з а м је ко ри сно с р ед с т в о а на л и з е з а ра з у ме в а њ е ра з в о ја и фу н кц ион ис а њ а м еђун ар одног п р ав а, с в е д ок с е он р а зум е к а о т а нко (з ад ов ољ ав ајућ и с е п р о це д у р ом а н е с а д р ж и ном) и в иш ес лојно ( у к љу ч ујућ и и д ом аћ е ус т а вно п р ав о). Ч а к и а ко г л о б а л н и ко н с т и т у ц и о н а л и з а м ов о г т и п а о с т а н е в а н д о м е н а м е ђу н а р од н о г п р а в а, о н о ћ е с е увек јавља ти у фраг мен ти ма ме ђу на род ног прав ног по рет ка. У нор ма тив ном сми слу, кон ститу ци о на ли зам, баш као и дру ги пред ло зи про тив фраг мен та ци је, ну ди по ступ ке и ме ха ни - з м е з а ко о р д и н и с а њ е с п е ц и ја л и з о в а н и п р а в н и х т е л а и з а п о м и р е њ е д и в е р г е н т н и х ц и љ е в а спе ци јал них ре жи ма ме ђу на род ног пра ва. A. Pe ters, нав. де ло, стр. 1030. 59 Ме ђу на род но пра во је уни вер зал но. То је скуп прав них пра ви ла ко ја се при ме њу ју на св е д рж ав е б е з о б зи ра на њи хо в е ра з л и ч и т е к ул т у р е, в е р о в а њ а и по л и т и ч к у ор г а н и з а ц и ју. О н о је з а јед н и ч к и с к у п д о к т р и н а ко је с в е д р ж а в е ко р и с т е д а б и у р е д и л е м е ђу с о б н е од н о с е. Ве за из ме ђу ме ђу на род ног пра ва и уни вер зал но сти је то ли ко чврсто уткана да је свако ука - зи ва ње на ову ве зу та у то ло шко. (...) Уни вер зал ност међунарoдног пра ва је су штин ски рез у л т а т и м п е р и ја лн е е ксп а нз ије која с е одиг р ал а к р а је м д у г ог д е в е т н а е с т ог в е к а. A n t o ny A ng h ie, Fi n d i ng t he Pe r ip he r i e s: So ve re ig nt y a nd Co lo n i a l ism i n Ni ne t e e nt h- Ce n t u r y I n t e r n a t i o n al Law, Har vard In ter na ti o nal Law Jo ur nal 1/1999, 3-4. 60 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 483. 450

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 од го во ри на прав на пи та ња за ви се од то га ко га пи та те и ко ји си стем прави л а корис т ит е. 61 Д руг и м р еч им а, док пос т оје б а р нек ак ви мех а н изм и з а у р еђ е њ е од нос а с амос т а лн и х п р а вн и х р еж им а с а опш т и м ме ђун а р одн и м п р а в ом, т а к ви х ме х а н и з а м а не м а з а с у ко б с а мо с т а л н и х п р а в н и х р е ж и м а. Док с е фу н к ц и о на л на спе ц и ја л и з а ц и ја мо же сма т р а т и по зи т и в н и м зна ком р а з в о ја ме ђун ар од ног п р а в а, с у ко би спе ц и ја л и з о в а н и х р е ж и м а т о св а к а ко н и с у. О снов н и п р о блем з а ме ђу с о б н и од но с с а мо с т а л н и х п р а в н и х р е ж и ма ле жи у чињеници да ме ђу њи ма не по сто ји ја сан хи је ра хијски однос: Комиси ја УН чак то и твр ди. 62 Ме ђу т и м, у п ра к си н и је ре т ко да појед ин и само с та л- н и п р а в н и р е ж и м и с е б е п р е т по с т а в е д ру г и м п р а в н и м р е ж и м и ма, д и р ек т но и л и и н д и р ек т но. 63 5. СПЕ ЦИ ЈАЛ НИ ПРАВ НИ РЕ ЖИ МИ И СИ СТЕ МИ ЗА РЕ Ш А ВА ЊЕ С ПО РО ВА И а ко по с т о ја њ е по с е б ног си с т е м а з а р е ш а в а њ е спо р ов а н ије ус лов з а по с т о ја њ е с а мо с т а л ног п р а в ног р е ж и ма, в е л и к и б р ој ови х си с т е ма з а п р а в о рас по ла же соп стве ним ме ха ни зми ма за ре ша ва ње спо ро ва. То мо же би ти више с т ру ко зна чај но за п и т а ње ко ји м се ов де ба ви мо. Ка ко је и са ма Ко м и си ја п ри ме т и ла, од г о вор на м но г а п и та ња у ме ђу на род ном п раву зависиће од т о г а ко ме с у по с т а в љ е на, је р п р а в а и о ба в е з е п р а в н и х с у бје к а т а з а ви с е од т о г а ко ја ин сти ту ци ја је по зва на да их при зна. 64 Ово је већ до вољ но да оправ да б оја з а н од фра гмент ац ије и п ра вне несиг у рнос т и. Д руг а опасно с т с е на ла зи у т о ме ш т о ме х а н и зм и з а р еш ав ањ е спор ов а ко ји п ри п а д а ју с а мо с т а л ном п ра в ном ре ж и м у мо г у јед но с та в но би т и п ри с т ра сн и и т у ма ч и т и од ред бе та ко да га одр же или чак и про ши ре у од но су на дру ге слич не ре жи ме или оп шти оквир ме ђу на род ног пра ва. Дру гим ре чи ма, док би се од су до ва и дру гих с л и ч н и х ме х ан и з а м а з а р е ш а в а њ е спо р о в а мо р а ло оче к и в а т и д а о б е з б е де о бје к т и в н о т ум а ч е њ е н о р м и, њи хов п о л о ж ај, у з ч и њ е н иц у д а н е п ос т оји цен тра ли зо ван и оба ве зан си стем за ре ша ва ње спо ро ва, при род но мо же консти ту и са ти чи та во тр жи ште судова који покушавају да осво је простор и приву к у по т ен ц и ја л не па р н и ча р е. 65 61 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 483. 62 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 407. 63 Mus a Njab u lo Sh o n gwe, Reg im e C oll isio n s: Fr a gm e nt at io n Acr o s s I nt e r n at ion a l L aw D i s c i pl i n e s, K a z a n Jo u r n a l o f In t e r n t i o n a l L a w a n d In t e r n a t i o n a l Re l a t i o n s, 1/2016, 55-68, 56. 64 Ко мен тар Ко ми си је, нав. де ло, па сус 489. 65 У слу ча ју за тво ре ног си сте ма пра ви ла ко јим се уре ђу је на ста нак, упра вља ње, изме на и окон ча ње пра ви ла, оп шта прав на пра ви ла ће би ти још ви ше ис кљу че на. Овај си стем п р ав ил а б ић е у р еђ е н с п ец иј а лн и м п р ав ил им а о т ум ач ењу кој а ћ е б и т и одр а з п р ед м ет а и ц и љ а с а м о г р еж им а. О в о ћ е и м а т и н а р о ч и т у п о с л е д и ц у н а н а д л еж н о с т о рг а н а у ч иј ој ј е 451