Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа ку

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу mar fak.ni.ac.rs Др Ср ђан С. Го лу бо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу go l u p ra fa k.ni.a c.r s РЕ Ш А ВА ЊЕ М Е ЂУ Н А РОД Н И Х МО Н Е ТА Р Н И Х СПО РО ВА: А Л Т ЕР Н А Т И В Н И М Е Х А Н И ЗМ И * Са же так: Предме т анализе у овом раду јес те саг ледавање мог ућнос т и п р и м е не и з н а ч а ја а л т е р н ат и вн и х м ех ан из а м а у ре ш а в а њу м е ђ у н а р од н и х мо не т а р ни х сп о ро ва. У т ом с ми с л у се у ис т ра ж и ва њу ак це на т с т а в ља на п и т а ња ко ја се т и чу п рав ног де фи ни са ња п ој ма нов ца, п о с т у ла т а др жав не (ин сти ту ци о нал не) и дру штве не те о ри је нов ца у мо не та р ном пра ву и са гледа ва њу би т ни х обе ле ж ја мо не т а р ни х сп о ро ва. У да ље м текс т у, п освећује се пажња међусобном по ре ђе њу пред но сти и на до ста та ка судског и ар битраж ног ре ш а в а ња сп о ро в а у Ев ропс кој монет а рној у н и ји ( ЕМ У ) н а п р и мер у меродав ни х с лучајева везани х за надлежнос т Европске цент ра лне банке, где се као оп ш т и за к љу чак уо чава п от реба за с т варање м п редус ло ва за п римену ал тер на тив них на чи на ре ша ва ња мо не та р них спо ро ва ко ји се на ла зе у функци ји очу ва ња, ка ко мо не та р не, та ко и оп ште при вред не ста бил но сти. Кључ не ре чи: мо не тар но пра во, мо не тар ни спор, мо нетарна јурисдикци ја, ММФ, Европ ска цен трал на бан ка. 1. УВОД У раз ма тра њу прав ног де фи ни са ња пој ма нов ца у мо не тар ној ли те ра - т у ри с е не мо же на и ћ и на оп ш т е п ри х в а ће н у де фи н и ц и ју ко ја би успе ш но Ра д п р ед с т а в љ а р е з у л т а т и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у,,ус к л а ђ и в а њ е п р а в а С р б и је с а пра вом ЕУ, ко ји фи нан си ра Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Ни шу у пе ри о ду

2 Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, Др Ср ђан С. Го лу бо вић, Ре ша ва ње ме ђу на род них... (стр ) об у хва ти ла све ње го ве ка рак те ри сти ке и по јав не об ли ке од зна ча ја за привред ни про мет. У том кон тек сту, мо ра се има ти у ви ду да успе шно прав но дефин ис ањ е пој ма нов ца и м л и ц и р а и по зна в а њ е би т н и х е ле ме на т а њ е г о в ог дефи нисања у економском смислу (које је конзистентније и не оставља про - сто ра за не до у ми це). Та ко, еко но ми сти у де фи ни са њу нов ца при ме њу ју функц ион а лн и п р и с т у п, ко ји по л а зи од о снов н и х фу н к ц и ја новц а у с ав р еменој при вре ди, и то као: сред ства раз ме не, ме ре вред но сти, тј. стан дар да при утвр ђи ва њу уго вор них облигација, средства очу ва ња вред но сти и об ра чунске је ди ни це. 1 При ме т но је да ов ак в о дефин ис ањ е новца на г енерала н нач и н у прав ној на у ци мо ра има ти од ре ђе не за др шке, јер сам по јам нов ца мо же и ма т и р а з л и ч и т а зна че њ а у з ависнос т и од конт екс т а у коме с е у пот р ебљ ав а и кон крет них си ту а ци о них окви ра. На у ка мо не тар ног пра ва на у ка мо ра де - фи н и с ат и но в а ц у н ут ар ок вира у коме њ е г о в а у по т р е ба п р о и з в о д и од р е ђе не п р а вне по с лед ице. Пот р еб а з а п р а вн и м де фи н и с а њ ем нов ц а п р о ис т и че и з н е з ад ов ољ ав а ј у ћ е г п о с т у п а њ а с у д о в а у м о н е т а р н и м с п о р о в и м а, од н о с н о од л у ка ко је н и су у век а де к ват но ар г у мен т о ва не (п ре оп т ерећене комп лексн и м док т ри н а м а) и ко је не до п ри но с е р а св е тљ а в а њу моне т a рн и х кон т р о в е р зи, где п ра в не по т е ш ко ће и ма ју и и з ра жен фи на н си ј ск и и по л и т и ч к и к а ра к т е р ПО ЈАМ НОВ ЦА У МО НЕ ТАР НОМ ПРА ВУ Уоп ш т е но г о в о р е ћ и, у р а з ма т р а њу пој ма нов ца к а о п р а в не к а т е г о ри је у монетaрноправној ли те ра ту ри се пра ви раз ли ка из међу ставова представ - ни ка тзв. д р ж а в не т е о р и је н о в ц а и д р у ш т в е не т е о р и је н о в ц а. За ступ ни ци д р ж а в не т е о ри је новцa у п р ви п ла н с т а в љ а ју уло г у д рж аве, која к а о носила ц мо не тар ног су ве ре ни те та ужи ва прав ни мо но пол у из да ва њу нов ца. Представ ни ци дру штве не те о ри је на гла ша вју да је став јав ног мње ња пре су дан у од р е ђи в а њу пој ма нов ца. У де фи н и с а њу нов ца к а о п р а в не к а т е г о ри је Ман (Mann), као је дан од во де ћих те о ре ти ча ра мо не тар ног пра ва ис ти че да се под прав ни по јам мо ра под ве сти сва по крет на имо ви на из да та од стра не прав них ау т орит ет а којим а је д рж ав а делег ир ал а т о п р а в о, ко ја је де но м и р а н а к а о с редс т во об рач уна (п лаћања) и која под законом п роп исан и м условима сл уж и као сред ство пла ћа ња. 3 Иа ко на пр ви по глед мо же де ло ва ти да је дру штве на те о ри ја нов ца подесни ја за са гле да ва ње мо не тар ног пра ва ЕМУ и да државна теорија у окол- 1 Char les Proc tor, Mann on the Le gal Aspects of Mo ney, Ox ford Uni ver sity Press 2005, A r t hu r Nu s s b a u m, Mo ney in the Law, The Fo un da tion Press Inc 1939, 2-3. Уко ли ко саг л е д а м о м о н е т а р н у и с т о р и ј у у р а з л и ч и т и м е т а п а м а р о б н о - н о в ч а н е п р и в р е д е н е с у м њ и в о мо же мо за кљу чи ти ко ли ко је уплив пра ва у ма те ри ји нов ца био нео п хо дан. 3 Ibid., 15.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 но с т и ма т а ко ком п лек сне моне т a рне у н и је г у би см и с а о, т а к в а кон с т а т а ц и ја зах те ва де таљ ну ана ли зу. На и ме, иде о ло ги ја др жав не те о ри је нов ца не за - б р а њу је д р ж а в а ма да с е у п у с т е у п р о це с мо не т а р ног у је д и њ е њ а и у в о ђе њ е је д и н с т в е не в а л у т е. Та ко ђ е, п р ед с т а в н и ц и с т ру је т з в. и н с т и т у ц и о н а л н е т е о р и је н о в ц а су ста во ва да по јам нов ца ни је усме рен ис кљу чи во на го тов но в а ц и но в а ц у оп т и ца ју, в ећ о б у х в а т а и де ма т е ри ја л и з о в а н и кон цеп т нов - ца по п у т де по зи т н и х з а х т е в а п р е ма к р е д и т н и м ис т и т у ц и ја ма ко је п р ед с т а - в љ а ју пос еба н ск ри п т у р а л н и но в а ц (по см а т р а но у конт екс т у а пс т р а к тн и х н о в ч ан и х з а хт ев а с а р еа лн и м п ок р ић е м). 4 О в а т е о р и ј с к а к о н ц е п ц и ј а с е ба зи р а на д в а с т у ба: 1) не з а ви сној цен т р а л ној ба н ц и ко ји г а р а н т у је с т а би л- н у по н у д у нов ца и; 2) п р а в ном ок ви ру ко ји по д р ж а в а њ е н у не з а ви сно с т, где о рг а н и з о в а њ е п р а в н и х т ен де р а да на с о с т а је ус а м љ ен кон цеп т у мо де р ном дру штву, јер се го тов но вац све ви ше по ти ску је из плат ног про ме та. То имли ци ра да се кон цепт тен де ра огра ни ча ва на зва ничну (др жав ну) станд а р д и з а ц и ју д и з ај н и р а њ а по ја в н и х о б л и к а г о т о в ог нов ц а и д а је в р ед но с т нов ц а н е з а в и с н а од т а к в ог т е х н и ч ког по с т у п к а ко ја, п р е м а м и ш љ ењу Де Ви к у н а (Sa inz de Vi cu ne), као јед ног од во де ђих пред став ни ка мо дер ног међу на род ног мо не тар ног пра ва, у ње му не мо же има ти сво је упо ри ште. Може мо уо ч и т и да и нс т ит уц иона лна т еорија нов ца п ред с т а в љ а по се ба н об л и к д р ж а в не т е о ри је, где с е м ин им изира значај п ра в ног т ен де ра, з б ог че г а мо же о с т а т и јед но с т ра на у с а гледав ању сви х би тн и х к ара кт ерис т ик а новца. Јасно је да и з ме ђу сви х по ме н у т и х т е о ри ја по с т о ји ком п ле ме н т а ра н од нос и да ни јед на per se не мо же по ну дити универзалну де фи ни ци ју прав ног пој ма нов - ца због че га иста из о ста је из мо не тар них за кон ских тек сто ва. 3. АР БИ ТРА ЖНО НА СПРАМ СУД СКОГ РЕ ША ВА ЊА МО Н Е ТА Р Н И Х С ПО РО ВА При ли ком ре ша ва ња мо не тар них спо ро ва ар би тар се на ла зи у по зи цији ко ја с е не р а з л и к у је м но г о од по зи ц и је с у д и је, а л и de fac to в а л и д и р а њ ем кон к р е т ног моне т ар ног и з б о ра јед не с т ра не у спо ру к а о ис п ра в не, п ри ме т но ужи ва ве ћа дис кре ци о на овла шће ња од су ди је ко ји је у свом ра ду де тер мини сан по сто је ћом прак сом у тој обла сти. 5 Н аиме, а рбит а р св ојом одл уком при зна је прав не ефек те мо не тар ном из бо ру (под ко јим се ми сли на ва лу ту у ко јој ће у г о в о р не п р е с т а ц и је би т и р е а л и з о в а не) од р е ђу ју ћ и п ри т ом и в е з у са дру гим ва лут ним кла у зулама (на пример употребу треће валуте за ра чу- 4 Ro s a M a r i a L a s t r a, In t e r n a t i o n a l M o n e t a r y a n d Fi n a n c i a l L a w, Ox ford Uni ver sity Press 2015, D om in iq u e G. C a r r e a u, Mo n e y a n d A r b i t r a t io n, I n t e r n a t i o n a l M on et a r y L a w: I ss ue s for the New Mil le ni um (ed. M. Gi o va no li), Ox ford Uni ver sity Press 2000,

4 Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, Др Ср ђан С. Го лу бо вић, Ре ша ва ње ме ђу на род них... (стр ) нов одс т в ене св р хе и л и в р ед но сне в а л у т е к а к а в је св о је в р е ме но био е к и Е в р о пс к и х з аједн иц а и л и д ан а с с п ец ија л н а п р а в а в у ч е њ а Ме ђу н а р од н о г мо не тар ног фон да-ммф ). Ипак, у прак си су ар би три ве о ма па жљи ви прили ком им пле мен та ци је својих одлука због осе тљи во сти при ро де са мих мо - не т а р н и х спо р о в а. У с а в р е ме ном мо не т а р ном п р а ву но в а ц н и је до б р о ч и ји ко ри сни ци има ју сло бод ну во љу у по гле ду ње го вог ко ри шће ња, већ је прав - ни по јам нов ца уре ђен на ци о нал ном мо не тар ном ре гу ла ти вом ко ја има ка - р а к т е р ius co gens но рм и. Монет а рн и з ако н и с е д а н а с т р е т и р а ју к а о и н т е - грал ни елемeнт тзв. lo i s d e p o li c e (по л и ц и ј ског п р а в а), ко ји ма с е нај б о љ е по т вр ђу је зн чај и ме с т о мо нет арне с т аби л но с т и ка о к ру ц и ја л ног ја в ног до бра св а ке д р ж а в е. 6 Ар би т р а ж на од л у к а п р ед с т а в љ а ек ви в а лен т с уд ској од л у ц и и сви при вред ни ци и пред у зет ни ци ко је уго во ре ар би тра жу оче ку ју ефи ка - сан си стем ре ша ва ња спо ра ко ји ће им омо гу ћи ти да бр зо ста ве тач ку на спор и на ста ве за јед нич ко по сло ва ње. 7 Би т н а р а з л и к а и з ме ђу с удског и а р бит р аж ног р еш ав ањ а монет а рн и х спо ро ва огле да се у чи ње ни ци да су су ди је ду жне да шти те сво ју на ци о налн у в а л ут у, д ок а рбит р и у ж ив ају п ун у с ло б о д у и с в е в а л у т е т р е т и р а ју н а јед нак на чин што је, п ре м а н а ш е м м и ш ље њу, ве о ма ва жно за аде кват но расве тља ва ње прав но - еко ном ског чи ње нич ног ста ња код ме ђу на род них мо - не т а р н и х спо р о в а. У т ом см ис л у, а бит р аж н и п р о п и си в е л и ког бр о ја з е ма љ а утвр ђу ју сло бо ду из бо ра ар би та ра у по гле ду мо не тар не де но ми на ци је њихо в ог на г р а ђи в а њ а (по п у т Ен гле ског а р би т р а ж ног з а ко на и Но ви х п р а ви л а Ло н д о н с ко г с уд а з а м еђ ун ар одн у а рб и т р а ж у). 8 У прак си је ова сло бо да а р би т а р а ог р а н и че н а кон к р е т н и м око л но с т и м а мо не т а р н и х спо р о в а, ко ји п р е ма сво јој п ри р о д и мо г у бит и веома разно в р сн и. Та ко с е о снов по к р е т а њ а и во ђе ња мо не тар ног спо ра мо же кре та ти од про бле ма на ста лог због ко риш ће њ а р а з л и ч и т и х в а л у т а з а фи на н си р а њ е т р а н с а к ц и ја у г о в о р н и х с т р а на и п р о п у с т а у од р е ђи в а њу с р ед с т в а п л а ћ а њ а, п р е ко у по т р е б е р а з л и ч и т и х в а л у т а з а св р хе п л а ћ а њ а и р а ч у но в од с т в е не по т р е б е до п р о бле ма в а л у т н и х кон в е р зи ја. Уп р а в о и з т ог р а з ло г а је Ме ђу на р од на а р би т р а ж на а с о ц и ја ц и ја ус т а но ви ла к а о оп ш т е п р а ви ло да с е на г р а да а р би т ри ма ис п ла ћу је у в а л у т и у ко јој је за кљу чен спор ни уго вор, из у зев, ка да би упо тре ба дру ге ва лу те у те свр хе би ла мно го по год ни ја. 9 О в о по с т а је по с е б но уо ч и в о код ком п лек сн и х ме ђу на р од н и х мо не т а р - н и х оба ве за, где се, п ри ме ра ра д и, ра з л и ч и т е ва л у т е у пот ребљавају у ск лоп у 6 О в ак в а т е р м и но ло г и ја у о б л a с т и мо не т а р н и х с по р о в а п р в и п у т с е по м и њ е у Р и м с кој кон вен ци ји о уго вор ним обли га ци ја ма (1982). 7 М а ја С т а н и в у ко в и ћ, Јед н о с т е п е н о с т и л и д в о с т е п е н о с т у п о с т у п к у п о н и ш т а ја с у д - ске од лу ке, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 3/2016, D. G. Car re au, Ibid.

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 ме ра фи нан сиј ске по др шке, мо не ти за ци је јав ног ду га, коњук тур них инве - сти ци ја и слич но. По себ не окол но сти су оне ка да је ва лу та у ко јој се вр ши ис плата (не зависно од то га да ли су је екс пли цит но одреди ле уговорне стране или ар би тар у слу ча ју њи хо вог ћу та ња) не по кла па са ва лу том ко ја се ко ри сти у рачуноводствене сврхе. Када посто ји та ква мо не тар на дис кре панца, а р би т а р од л у ч у је под који м ус ловима ће и зв рш ит и конв е р зију в а л ут е з а р а ч у но в од с т в е не по т р е б е у в а л у т у з а п л а ћ а њ е у г о в о р н и х о ба в е з а. Та ко је, п р имер а р ад и, св ојев р емено Међун ар одн и a р би т р а ж н и с уд од л у ч ио д а у с л уч ају ш т ет е ко ју је б е л г и ј ск и у в о зн и к п р е т р пе о з б ог у г о в ор а о п р од а ји де но ми ни ра ног у америчким доларима и фран цу ским фран ци ма, обе ште - ће ње бу де да то у из но су из ра же ном у бел гиј ским фран ци ма. 10 Св а к а ко, мо не т а р не од л у ке а р би т а р а с у под ло ж не оце н и на ц и о на л н и х су до ва уну тар мех ни зма exe qu a tur про це ду ре, ко ја се ти че на чи на при зна - в а њ а и и з в р ше њ а и но с т р а н и х од л у к а на до ма ћој т е ри т о ри ји. У с л у ча ју мо - нетарног права ЕУ, ре ша ва ње мо не тар них спо ро ва до бија по себну димен зију. М а д а с у д р ж а в е п р и с т уп ањ е м Е в ропском сис т ем у це нт р а лн и х б ан ак а ( ЕС Ц Б) ог р а н и ч и ле св ој мо не т а р н и с у в е р е н и т е т и п р е не ле г а на Ев р оп ск у цен трал ну бан ку (ЕЦБ), то не зна чи да су цен трал не бан ке из гу би ле пра во и з д а в а њ а в а л у т е. 11 П р о б л е м с а р е ш а в а њ е м мо не т а р н и х с по р о в а у ко ји м а у чес т ву је цент ра л на ба н к а огле да се у т о ме ш т о у мо нет арном законода вс т ву не по с т о ји од г о в а р а ју ћ и с у бјек т ко ји мо же кон т р о л и с а т и њ ен р а д у п р а в ом зна че њу те ре чи. Као вр хов на мо не тар на ин сти ту ци ја цен трал на бан ка кре - и и ра, усмерава и п римењује целок у пно монетар но за ко но дав ство јед не д р жа ве (што у слу ча ју ЕЦБ до би ја на до дат ној сло же но сти). П р о б лем и с а с удск и м р еш ав ањ е м монет а рн и х спор ов а с у више нег о оч и глед н и и п р в ен с т в е но с е огледају у недос т ат к у с т ру ч ног зна њ а су д и ја и з обла сти на ци о нал ног и (на ро чи то) ме ђу на род ног мо не тар ног пра ва за аде - к в а т н о р еш ав ањ е с п ор ов а, гд е и зуз ет а к н е п р ед с т а в љ а н и Е в р о п с к и с у д п р а в де. То с е нај б о љ е мо же уо ч и т и а на л и з ом о б р а з ло же њ а њ е г о ви х од л у к а у с л уч ају непош т о в а њ а о б а в е з а од р е ђ е н и х П а к т ом о с т а би л но с т и и р а с т у (слу чај Фран цу ске и Не мач ке), пре ко од лу чи ва ња о оправ даности Споразум а о ко н с т и т у и с ању Е в р о пс ко г с т аб ил из а ц ион о г м е х ан и з м а д о одл у ке о оп р а в да но с т и ме р а ЕЦ Б з а к у по ви н у о б в е зн и ца на с е к у н да р ном фи на н си ј- ском т р ж и ш т у (2015). 12 У по ме н у т и м мо не т а р н и м спо р о ви ма по т в р д и ло с е 10 ICC Ca se 5940/96, (1991), XVI Year bo ok of Com mon Ar bi tra tion 97. У прак си је посеб но про бле ма ти чан пе ри од у ко ме се вр ши кон вер зи ја, али се обич но ве зу је за јед ну од т р и од л уч уј ућ е ч ињ ен иц е: в р ем е п ов р ед е у г ов о рн е о б а в е з е, в р е м е и с п л а т е и л и т р е н у т а к д о н о ш е њ а од л у ке. 11 Ви ше о пра ву ЕЦБ вид. Chi a ra Zli lou, Mar tin Sel mayr, The Law of Eu ro pean Cen tral Bank, Ox ford Hart Pu blis hing 2001, C o m m i s s i o n v C o u n c il C11-03; P r i n gl e C a s e 2012 и OMT Ca se, Bun de stag v ECB,

6 Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, Др Ср ђан С. Го лу бо вић, Ре ша ва ње ме ђу на род них... (стр ) да он и п р ед с т а в љју по с е б н у к а т е г о ри ју у п р а в н и х спо р о в а у ко ји ма до л а зи до р е а л и з а ц и је а к т и в не и л и па си в не ле г и т и ма ц и је ЕЦ Б и где на че ло ус т а в - но с т и (з а ко н и т о с т и) т р п и од р е ђе на ог р а н и че њ а. У околнос т има глоба лне фи нан сијске кри зе до шло је до ево лу ци је уло ге ЕЦБ ко ја све ви ше по ред за да та ка ве за них за це нов ну ста бил ност, мо ра во ди ти ра чу на и о фи нан сијс кој с т а б и л н ос т и и о б ав љ ат и у л ог у б а нке п ос л едњ е г у т оч иш т а. 13 Ш ир ењ е н а д л е ж н о с т и Е Ц Б м о же д од а тн о о т еж ат и е ф и к а с н о с т с у д с ко г р е ш а в а њ а м он ет а р н и х с п ор ов а ус л ед н еп оз н ав ањ а њ ен о г п ољ а д ел ов ањ а од с т р ан е над ле жних суд ских ор га на. Но ве ин ге рен ци је ЕЦБ уста но вље не су од ре ба - ма ме ког пра ва (енг. soft law) од ко јих су по себ но зна ча ја ни Аманд ма ни на П р о т о ко л о р а д у Е Ц Б. И н а ч е, м е ко п р а в о је у м е ђун ар одн и м п ос л овн и м од но си ма п у н у екс па н зи ју до ж и ве ло у з а д њ ој де це н и ји X X ве к а до но ше њ ем Начела европског уговорног права (1995) и Начела UNIDROIT за међуна - род не тр го вин ске уго во ре (1994) го ди не ОПРАВ ДА НОСТ ШИ РЕ ПРИ МЕ НЕ АР БИ ТРА ЖЕ МО Н Е ТА Р НОМ П РА ВУ По тен ци јал ни не до ста ци у суд ском ре ша ва њу мо не тарних спорова мо - гл и би с е на до ме с т и т и а р би т р а ж н и м р е ша в а њ ем, под п р ед ход н и м ус ло в ом да се у уло зи ар би тра на ђе струч но ли це или ор ган ко ји би до при нео ре шава њу спо ра на на чин d e le ge a r t i s. С уд ско р е ш а в а њ е мо не т а р н и х спо р о в а, пре ма на шем ми шље њу, мо же до при не ти и ло шем угле ду мо не тар них аге - на та ко ји у ње му уче ству ју без об зи ра на то ка кав је ис ход по ступ ка, јер је у ве ћи ни слу ча је ва исти про пра ћен ви со ким сте пе ном пу бли ци те та (не га - тивног по ре пу та ци ју центрaлне бан ке) што до при носи повећању незадо - вољ ства гра ђа на ко ји жи ве под од ре ђе ном мо не тар ном ју рис дик ци јом. Грa ђа н и, по п ра ви л у, не ра з у ме ју су ш т и н у мо не т ар н и х спо р о в а, к а о н и на д ле ж но с т цен т р а л н и х ба на к а, ко је че с т о до ж и в љ а в а ју к а о в л а д и не а г енци је од го вор не за све еко ном ске не при ли ке у при вре ди. Ар би тра жно ре ша - в а њ е спор а в од и д ир е к тном и зб ег ав ању с т и г м а т и з а ц и је р а д а це н т р а л н и х ба на к а и под ри в а њ а по с т и гн ут и х успеш н и х р е з ул т а т а на т е р е н у мо не т а р не по ли ти ке. Нарав но, по ме ну то не им пли ци ра да суд не би тре ба ло да уче - ству је у оце ни ра да цен трал них ба на ка (јер она не мо же би ти при ви ле го вана ин сти ту ци ја), али је con di tio si ne qua non оп т и ма л ног р е ша в а њ а спо р а у том слу ча ју аде кват но обра зо ва ње су ди је из обла сти специјализованих прав - 13 О но вој над ле жно сти ЕЦБ вид. Ср ђан Го лу бо вић, Ево лу ци ја уло ге Европ ске цен - трал не бан ке у усло ви ма гло бал не фи нан сиј ске кри зе, Пр а в н и ж и в о т 63/2014, Ду шан ка Ђур ђев, Soft Law у европ ском ко му ни тар ном пра ву, Зборник радова Прав - ног фа кул те та у Но вом Са ду 1/2013,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 н и х д и сц и п л и н а к а к в о је мо не т а р но п р а в о и од г о в а р ају ћ и с т е пе н опш т е г еко ном ског о б р а з о в а њ а з а п р а в н и ке. По ле м и ке о и н т ен зи в ном ко ри ш ће њу а р би т р а же у р е ша в а њу мо не т а р - них спо ро ва на ро чи то су по ста ле ак ту ел не у окол но сти ма гло бал не фи нансиј ске кри зе на те ре ну међународних плаћа ња. Под ме ђу на род ним пла ћа - њи ма се у при вред ном са о бра ћа ју нај че шће ми сли на д в а т и п а т ра н са к ц и - ја са еле мен ти ма ино стра ности: 1) кредитне трансфере под којим се обухват а ју т р а н с ф е ри и з ме ђу и н и ц и ја т о р а т р а н с а к ц и је (о риг ин а нт а) и п рим аоц а т ра нска ц и је (бене фи ц и јен т а) ко ри ш ће њем јед не и л и ви ше ба на ка и л и д ру г и х фи нан сиј ских по сред ни ка и; 2) дебитни трансфер код ко га се плаћање спро - во д и у ск ла д у са на ло зи ма бе не фи ц и јен т а ис п ла т е п ре ма д р жа о ц у ис п лат ног ф он д а, а л и у з о б а в е зно одо б р а в а њ е ко ри сн и к а ф он д а. 15 Д ру г ач и је посм а - тра но, кре дит не тран сфе ре ини ци ра ду жник, док де бит не тран сфе ре (транс ф е р е з а д у же њ а) и н и ц и р а по в е ри л а ц. У т а к в и м о ко лн ос т им а је м еђун ар одн а м о н е т а р н а з а јед н и ц а п о ч е л а озбиљно да преи спи ту је и ана ли зи ра по тен ци јал не предности употре бе ар - би т р аж ног мех ан изм а з а р еш ав ањ е спор ов а. Ме ђу н а р од н а а р би т р а ж а и м а ду гу и бо га ту прак су успе шног де ла ња у раз ли чи тим при вред ним спо ро вима, а по с е б но у о блa с т и ме ђу на р од не т р г о ви не, г р а ђе ви на р с т в а, и н ж и њ е р - с т в а и д ру г и х п ри в р ед н и х с е кт ор а. У о бл ас т и међун ар одн и х моне т а рн и х спо р о в а а р би т р а ж а до с а да н и је у по т р е бљ а в а на и з р а з ло г а в е з а н и х з а с а м у п ри р о д у спо ра и мо г ућ но с т п ри ме не а р би т ра ж не п р о цед у р е на спе ц ифи чно ч иње н и ч но с т а ње, ка о и због ефе к а т а по т ен ц и ја л н и х одл ук а на обла с т ја вног мо не т а р ног у п р а в љ а њ а ( у ко л и ко у спо ру у че с т ву је це нт р а лн а б а нк а и л и а г ен ц и ја з а у п р а в љ а њ е ја в н и м д у г ом). Не п ри ме њи в а њ е а р би т р а же у мо не - тар ним спо ро ви ма и ни је из не на ђу ју ће, с об зи ром да се она не фа во ри зу је ни у ре ша ва њу банкaрских спо ро ва упра во због бо ја зни дејствa од лу ке на буд у ће по с ло в а њ е коме р ц ија лн и х банак а. Уко л и ко т а к в а п ра к са по с т о ји код спо ро ва у ко ји ма уче ству ју ко мер ци јал не бан ке (ко је су, та ко ђе, по ред централ не бан ке и аген ци је за упра вља ње јав ним ду гом основ ни су бјек ти моне тар ног си сте ма сва ке др жа ве), из о ста нак ар би тра же у спо ро ви ма где до - л а зи до а к т и в а ц и је а к т и в не и л и па си в не п р о це сне ле г и т и ма ц и је цен т р а л не бан ке нас не мо же мно го из не на ди ти. С а д ру г е с т р а не, у б р з а н и р а з в ој ме ђу на р од ног т р ж и ш т а к а п и т а л а и м- п л и ц и р а и т р а г а њ е з а но ви м ме х а н и зм и ма р е ша в а њ а монет а рн и х спор ов а ко ји ис т о в р е ме н и м и р а в ноп р а вн и м кориш ће њ е м с а т р е н у т но не до в о љ но р а з ви је н и м с уд ск и м ме х ан изм им а мог у по н у д и т и з а до в о љ а в а ју ћ а п р а в н а 15 Lu ca G. Ra di ca ti di Bro zo lo, Con flict of Laws Is su es of In ter na ti o nal Payments, In t e r - n a t i o n a l Mo n e t a r y L a w: I s s u e s fo r t h e Ne w Mil le n i u m (e d. M. G i o va no l i), O x fo r d Un i ve r sit y P r e s s 2000,

8 Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, Др Ср ђан С. Го лу бо вић, Ре ша ва ње ме ђу на род них... (стр ) р ешењ а. Пр еднос т и кориш ћењ а арбит раже у р ешав ању монет арн и х спор ов а су има нент ни пред но сти ма ко ји се ге не рал но ја ва ља ју као пред но сти вансудског на чина ре ша ва ња спо ро ва и об у хва та ју: уштеду трошкова и релат и в но к р а ће в р е ме по т р е б но з а р е ш а в а њ е спо р о в а, неут р а лно с т, з аш т ит у по в е р љи в о с т и и флек си би л но с т. 16 По себ на опре зност би би ла нео п ход на код де тер ми ни са ња об ли ка ар - би т р а же, т ј. ус т анов љ ав ањ а ad hoc или и нс т ит уц ион а лн е а рбит р аже, где с мо с т а в а д а б и п о г од н и је р е ш е њ е б и л о о р г а н и з о в а њ е и н с т и т у ц и о н а л н е ар би тра же због пред но сти ко ја се огле да у ре ша ва њу спо ро ва са ми ни малним за ка шње њем и ве ћег сте пе на из ве сно сти и од ре ђе но сти при ли ком ре - ша ва ња спо ра. Ка да је реч о тро шко ви ма по ступ ка, тре ба ло би има ти у вид у д а по нек а д он и мог у п р ем аш ит и т р ош ков е с удског пос т у пк а, а л и у ве ћи ни слу ча је ва то не ће би ти та ко, јер уме шан ар би тар во ди про цес на начин ко јим се ума њу ју вре мен ски и нов ча ни из да ци. 17 З н ач ајно п р е тходно п и т а њ е које ус л о в љ а в а ус п е х р е ш а в а њ а с п о р а је с т е и м е с н а н а д л е ж н о с т а р би т р а же, је р она с а с о б ом по в л а ч и и п ри ме н у з а ко но да в с т в а ко ји од р е ђују одлу ку и пут ње ног да љег про це су и ра ња (жал бе ног по ступ ка). Ка да централ на бан ка учествује у монетарном спору, оваква питања добијају на сло - же но сти, али ула га њем по треб них на по ра она ни су не ре ши ва. 5. МО Н Е ТА Р Н А Л Е Г И СЛ А Т И ВА У ФУ Н К Ц И Ј И ПО П У Л А РИ СА ЊА А Л Т ЕР Н А Т И В Н И Х М Е Х А Н И ЗА М А На овом ме ст у мо ра мо ис та ћ и да се п ри ме н и а л те р на т и в н и х ме ха н и за ма у обла сти европ ског и ме ђу на род ног мо не тар ног пра ва не сме при сту пи ти не - при пре мље но, јер она не мо же пред ста вља ти екс пе ри мент. Ја сно је да тај меха ни зам по се д у је по тен ци ја л за из бе га ва ње ана те ми са ња п ресуда у монетарним спо ро ви ма, ко је су у на у ч ној и ст ру ч ној јав но ст и го то во у век би ле ока рак те - ри са не као со ло мон ско ре ша ва ње спо ро ва и н и ц и ра но ра з ло зи ма по л и т и ч ког п рагма т и зма. По тен ц и ја л н и ар би тар у мо не тар ном п ра ву мо же би т и п ро на ђен у Европ ској упра ви банакa ( ЕУ Б), која на т е ре н у цен т ра л и за ц и је ба н кар ске по ли ти ке оба вља уло гу при ку пља ња по да та ка у ве зи са стрес те сто ви ма у циљу п ла н и ра ња и ра з ви ја ња је д и н с т ве н и х по с т у па ка, т ехн и чк и х с та ндарда и ја ча ња це ло куп ног бан кар ског си сте ма Уни је. У слу ча ју спо ра у до ме ну ко опе - ра ц и је, ко ор д и на ц и је и л и за јед н и ч ког од л у ч и ва ња ра з л и ч и т и х на ц и о на л н и х ор га на из до ме на бан кар ске по л и т и ке, ЕУ Б већ оба в ља фу н к ц и ју ме д и ја то ра. Уко л и ко ст ра не у спо ру не по ст у пе п ре ма и н ст ру к ц и јама, ЕУ Б може изрећ и и 16 Si mon Mor gan, Joh na tan Kelly, Banks Se ek New Stra tegy for Fi nan cial Dis pu tes, Int e r n a t i o n a l Fi n a n c e L a w Re v i e w 1/1999, Ibid. 646

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 од л у ке које се непос редно п римењују. 18 На ове од лу ке мо гу ће је уло жи ти жалбу дру го сте пе ном ве ћу, с тим што се по во дом ње го вих од лу ка мо же по кре нути по сту пак пред Пр во сте пе ним су дом или Европ ским су дом прав де. 19 При ме на ар би тра же је у по след њој де це ни ји мно го ви ше рас про стра - ње на у ре ша ва њу бан кар ских и фи нан сиј ских спо ро ва са елементом ино - с т р анос т и, где с е к а о до ба р п ри ме р мо же н а в е с т и Eur onex t. 20 Вел ик и б р ој уго во ра о про јект ним фи нан си ја ма пред ви ђа ар би тражу за решава ње супрот ста вље них ин те ре са уго вор них стра на, по го то во ка да се ра ди о уго вор - ни ца ма ко је до ла зе из ма ње раз ви је них зе ма ља. И код уго во ра код ко јих ар би тра жа ни је екс пли цитно предвиђена, увек се оста вља до вољ но ма не - в а р ског п р о с т о р а з а у т в р ђи в а њ е њ е не н а к н а д не п риме не. Шт а више, мо же с е п р им ет ит и в ел ик и б р ој и н иц ијат ив а ус м е р е н н а н а к н а д н о у г о в а р а њ е оп ц и о н и х а р би т р а ж н и х к л а у з у л а у по с т о је ће у г о в о р е ко ји с у ско р о с а сви м за ме ни ли рад те ла по пут Цен тра за ре ша ва ње фи нан сијских спорова у Хонг- Кон гу и Уп р ав е з а ре г у л и с а ње ф и н а н с и ј с ке и н д у с т р и је у САД. 21 Н а р а в но, ф и н а н с и ј с к и с п ор ов и с е б и тн о р а зл ик уј у од м о н е т а р н и х с п о р о в а, а л и је ч и њ е н и ца да и х по в е з у је e лемен т ко ји с е т и че п р а в ног де фи н и с а њ а нов ца, због че га би тре ба ло уло жи ти да ље на по ре на ства ра њу пред у сло ва за приме ну овог ме ха ни зма на те ре ну ме ђу на род ног мо не тар ног пра ва. Индикативан при мер из прак се је сте слу чај Бан ке за ме ђу на род на по равна ња (БМП), ко ја по ред ЕЦБ и ММФ-а пред ста вља глав не су бјек те ме ђу народ н и х мо не тар н и х од но са. Ra t io le g is ње ног осн и ва ња је сте ст ва ра ње усло ва за олак ша ну и сврис ход ни ју са рад њу из ме ђу цен трал них ба на ка. Пре ма стат у т и ма цен т ра лни х банака, спорови између банке и њени х ак цио нара подлеж у ар би тра жи. То ком го ди не, Ге не рал на скуп шти на ак ци о на ра БМП од лучи ла је да огра ни чи вла сни штво над ак ци ја ма цен трал них ба на ка и от ка же све п ри ватне се рт ифик ат е а кц ија који су пос т оја л и (а л и су и з у зе т и а к ц и о на ри оспо ри ли це ну ко ју је БМП од ре ди ла за оба ве зни от куп њи хо вих ак ци ја сматра ју ћи да су њи хо ва пра ва по вре ђе на). Стал ни ар би тра жни суд је у на кнад ном по с т у п к у од л у ч ио о п и т а њу п р а ви л ног в р ед но в а њ а о т к а з а н и х а к ц и ја G u i do Fe r r a r i n i, Cha rel la Lu i g i, Com mon Ba n k i ng Su p e r v i sion i n t he Eurozone: St re ng ht s a n d We a k n e s s e s, Law Wo r king Pa per No. 223/13, EC GI Wor king Pa per Se ri es in Law, Ibid., У сфе ри ме ђу на род ног мо не тар ног пра ва, та кву уло гу би могаo да обавља Ме ђу на род ни ар би тра жни суд или би ре фор ма ме ђу на род них мо не тар них ин сти ту ци - ја oмогућила раз ви ја ње та кве функ ци је (што по тен ци јал но мо же би ти је дан од зах те ва у п р е д с т о ј е ћ о ј р е ф о р м и М е ђ у н ар о дн о г м он ет а рн о г ф о н д а и к о н с т и т у и с а њ а п о с е б н и х фискaлних уста но ва ко је де лу ју уну тар ње га). 20 IC C C o m m i s sio n Re p o r t Fi n a n c i a l In s t i t u t i o n s a n d In t e r n a t i o n a l A r b i t r a t i o n, I n t e r n a t i- o nal Cham ber of Com mer ce (ICC), 2016, Ibid. 22 Суд је од лу ку о де ли мич ној на гра ди до нео 22. но вем бра го ди не, док је ко нач на одл ук а д он ет а 19. с е пт е мб р а г од ин е. Виш е о т ом е в и д. Re p o r t s o f In t e r n a t i o n a l A r b i t r a l 647

10 Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, Др Ср ђан С. Го лу бо вић, Ре ша ва ње ме ђу на род них... (стр ) У мо не т а р ном и фин а нси јском с е кт о ру р е а л и з у ју с е т р а н с а к ц и је код ко ји х н и је мо г у ће п ри ме н и т и п ри с т у п ко ји сви ма под јед на ко ко ри с т и (ен г. one si ze fits all), што се по себ но уо ча ва код тран сак ци ја на при мар ном и сек у ндарном фи на н си ј ском т р ж и ш т у. Та ко ђе, мо ра мо на гла си т и да је п ри ме на арбитраже у решавању банкарских спорова као по себ не ка те го ри је мо не тар - них спо ро ва у Шп а н и ји по к р е н у т а од с т р а не уд ру же њ а по с лов н и х б а н к а, али уз не дво сми сле ну по др шку цен трал не бан ке ко ја је пре по зна ла по тенц и ја л и п р ед но с т и њ е не п римене у р а вно п р а в ној з а ш т и т и и н т е р е с а б а н к а ч и ји р а д кон т р о л и ше. 23 Улога ар би тра би на те ре ну мо не тар них спо ро ва мо гла има ти дру га чије прав не и по ли тич ке по сле ди це ка да је у пи та њу од нос ЕЦБ и Не мач ке као в о де ће ч л а н и це ев р о з о не. Ис т о ри јат ев р оп ск и х мо не т а р н и х спо р о в а да т и р а од ту жбе ко ју је ЕЦБ под не ла про тив Не мач ке го ди не сма тра ју ћи да има пра во на по вра ћај по ре за ко ји је на ње ној те ри то ри ји пла ти ла за оба вљањ е по с ло в а и з св о је на д ле ж но с т и р а д и к у по ви не сви х по т р е б н и х до ба р а и ус л у г а, а по г о т о в о и з најм љи в а њ а по к р е т не и не по к р е т не и мо ви не. 24 Сво ју т у ж бу Е Ц Б је з а сн и в а л а н а р а ц и о н а л ној е ко ном ској п р о це н и це не ко ју је п ла т и ла з а св е по ме н у т е а к т и в но с т и (сма т р а в ш и да т о мо же лако док аз ат и), поз ив а ју ћ и с е н а од р ед б е С т а т у т а Е С Ц Б и П р о т о кол а о п р ив ил ег ијам а и и м у н и т е т у и н с т и т у ц и ја Ев р оп ск и х з а јед н и ц а (1965). Ев р опск и с уд п р а вде је од био зах тев ЕЦБ и на ло жио јој да пла ти тро шко ве по ступ ка у пот пу ности, па ни је те шко уви де ти да би при ме на ван суд ског ре ша ва ња истог би ла и ви ше не го по жељ на. На овом ме сту мо ра мо по ста ви ти пи та ње да ли би п ри ме н а а р бит р аже у с л уч ају спор а који Не м ач к а по к р е н у л а п р о т и в ЕЦ Б з б ог п р и м е н е м ер а о к упов ин и о бв ез н иц а н а с е к у н д а р ном ф и н а н с и ј с ком т р ж и ш т у (2013) мо гл а до п ри не т и е фи к а сн и јем р е ше њу спо р а? Н а и ме, ов ај спор је тра јао три го ди не и окон чан је од лу ком Европ ског су да прав де ко јом је по твр ђе на ин сти ту ци о нал на и функ ци о нал на не за ви сност бан ке на те ре - н у монет а рне пол ит ике, а л и је ис т ов р емено т ак в а одл ук а у г р озил а успе х мер а н а т е р ен у ион ако к рхког м ак р оекономс ког у п р ав љ ањ а п р ив р едн и м си с т емом ЕУ. 25 Ва н с уд ск и м р е ша в а њ ем мо гло с е и з б е ћ и п р о д у бљи в а њ е а н- та го ни зма у од но си ма из ме ђу ЕЦБ и цен трал них ба на ка чла ни ца ЕСЦБ и у Awards, Bank for In ter na ti o nal Set tle ments par tial dis pu te with for mer pri va te sha re hol ders 22 No vem ber 2002 and 19 Sep tem ber 2003, UN, vo lu me XXI II, Ра ди се о тзв. DIR IBA N м ех ан из м у, који п р едс т ав љ а о бл и к к в аз и - а рб ит р аж н о г од л у ч и в а њ а. 24 ECB v Ge r many, Jud gment of the Co urt (First Cham ber) of 8 De cem ber 2003, Ca se C 220/03. ЕЦБ је у овом мо не тар ном спо ру зах те ва ла од ште ту у из но су од ,37 евра на име из најм љи ва ња про сто ра на те ри то ри ји Не мач ке и из нос од , 23 на име по враћ а ја п л а ћ е н о г п о р е з а. 25 М а р к о Д им и т р и ј е в и ћ, О п р оц ес н о ј л е г и т и м а ц и ј и Е в р о п с к е ц е н т р а л н е б а н к е у м о н е т а р н и м с п о р о в и м а, Пра во и при вре да 7-9 (2017),

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 д у х у с а р а д њ е н а с т а ви т и п у т к а з а ш т и т и в р ед но с т и и ц и љ е в а је д и н с т в е не мо не т а р не по л и т и ке (од но сно ко ри с т и ма п ри с т у па њ а ЕМ У ). Има ју ћи у ви ду по след њи мо не тар ни спор (2016) ко ји је ини ци рао немач ки устав ни суд про тив ЕЦБ, тј. ње ног про гра ма о ме ра ма кван ти та тив ног по в ла че њ а об ве зн и ца у и з носу од д ве м ил ијарде евра, механ и зм и в а нсуд ског р е ша в а њ а спо р о в а по с т а ју п ри л и ч но ат р а к т и в н и. 26 Не мач ки устав ни суд је ја сно ис ка зао став да је ЕЦБ пре ко ра чи ла сво ја овла шће ња и пре кр ши ла за бра ну мо не тар ног фи нан си ра ња чи ме је угро зи ла ин те ре се ЕУ. Спе ци фичност овог слу ча ја је у то ме што и по ред за бра не не мач кој цен трал ној бан ци да уче ству је у про гра му, исти мо же би ти ре а ли зо ван. Та ко ђе, по сту пак са - слу ша ња пред ЕСП ве ро ват но ће тра ја ти нај ма ње го ди ну да на, а у том пери о д у ће с е окон ча т и р е а л и з а ц и ја п р о г р а ма, па с е пo с т a в љ а п и т а њ е к а к в е ћ е б и т и е в е н т у а л н е п о с л ед иц е с у дс ке одл у ке н а в е ћ и з а з в а н е п р о м е н е у мо не т а р ном си с т е м у, и ма ју ћ и у ви д у на че ло з а ш т и т е в ећ с т е че н и х п р а в а и по сле ди це вра ћа ња у пре ђа шње ста ње (уко ли ко суд до не се та кву од лу ку). 6. ЗА К ЉУ Ч А К А л т е р н а т и вно р е ш а в а њ е монет а рн и х с пор ов а з а р а зл ик у од с удс ког р е ша в а њ а и з б е г а в а кон т р о в е р з е око по с ле д и ца ог р а н и ча в а њ а о би ма з а х т е - ва за оце ну устав но сти и за ко ни то сти што је до са да био слу чај у спо ро ви ма ко ји је не мач ки Устав ни суд ини ци рао про тив ЕЦБ пред Европ ским су дом прав де. Пред но сти ар би тра жног на чи на ре ша ва ња су ко ба на те ре ну мо не - т а р ног п р а в а ЕУ не ис ц р п љу ју с е у и м п ле мен т а ц и ји на че л а е ф ек т и в но с т и и нор ма тив не и еко ном ске ефи ка сно сти, већ се од но се и на из бе га ва ње подри ва ња до стиг ну тог ни воа макроекономског дијалога између ЕЦБ и централ них ба на ка др жа ва чла ни ца усме ре ног на ре а ли за ци ју је дин стве не мо - не т а р не с т р а т е г и је и по с т и з а њ е, к а ко мо не т а р не, т а ко и оп ш т е фи на н си ј ске с т а би л но с т и. Ре ша в а њ е мо не т а р ног спо р а од с т р а не ком пе т ен т ног а р би т р а и с т о в р е ме но би омо г у ћ и ло и п р о т ок по т р е б ног в р еме н а с уд у з а с т иц ањ е спе ци ја ли зо ва них зна ња из обла сти на ци о нал ног и ме ђу на род ног мо не тар - ног пра ва, што пред ста вља con di tio si ne qua non доношењ a а р г у мен т о в а н и х од л у к а у окол но с т и ма к а да и з о с т а не п ри ме на а р би т р а ж ног по с т у п к а. Прим е н а а рб ит р аже у о б л ас т и м еђун ар одн и х м о н е т а р н и х од н о с а м о р а б и т и у нап р ед паж љиво п рип р ем љ ена, усмерав ана и а к т у е л и зо в а на на п ри ме ри ма до бре прак се и по угле ду на ње ну при ме ну у ре ша ва њу ме ђу на род них прив р ед н и х спо р о в а, а л и у з п р е т ход но п ри л а г о ђа в а њ е сви м спе ц и фи ч но с т и ма мо не т а р но п р а в ног ч и њ е н и ч ног с т а њ а кон к р е т ног с л у ча ја. 26 BVerfG 2; BvR 859/15 et 2 BvR980/

12 Др Мар ко Б. Ди ми три је вић, Др Ср ђан С. Го лу бо вић, Ре ша ва ње ме ђу на род них... (стр ) Mar ko B. Di mi tri je vić, Ph.D., As si stant Pro fes sor Uni ver sity of Niš Fa culty of Law Niš mar fak.ni.ac.rs Sr đan S. Go lu bo vić, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of Niš Fa culty of Law Niš go l u p ra fa k.ni.a c.r s Resolving International Monetary Disputes: The Alternative Mechanisms Ab s t r a c t: The su bject of analysis in this pa per is to re vi ew the pos si bi li ti es of ap pli ca tion and the im por tan ce of alternative mec ha nisms in the re sol ving of in ter na ti o nal mo ne tary dis pu tes. In this re gard, the fo cus is on is su es re la ted to the le gal de fi ni tion of mo ney, the po stu la tes of the sta te (in sti tu ti o nal) and the so cial the ory of mo ney in mo ne tary law and the per cep tion of the im por tant fe a- tu res of mo ne tary dis pu tes. In furt her text, at ten tion is paid to the com pa ri son of cost and be ne fits of ju di cial and ar bi tra tion set tle ment of mo ne tary dis pu tes in the Eu ro pean Mo ne tary Union (in the ca ses re la ted with the com pe ten ce of the Eu ro pean Cen tral Bank), whe re a ge ne ral con clu sion po ints to the need of cre a- ting the pre re qu i si tes for ap pli ca tion of the al ter na ti ves ways for re sol ving mone tary dis pu tes, that are ma na ged in the fun ction of pre ser va tion mo ne tary and ge ne ral eco no mic sta bi lity of the EMU mem ber sta tes. Keywords: mo ne tary dis pu te, mo ne tary law, mo ne tary ju ris dic tion, al ter nati ve me cah nism, IMF, Eu ro pean Cen tral Bank. Да тум при је ма ра да: