DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica 21-1672 Ljiljana Zipovski 21-3617 Srñan Maletić 21-1263 Snežana Spasojević 21-3621 Olivera Glisić 21-1314 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 21-3624 Vitomir Marić 21-1315 Marija Prebanić 21-3626 Biljana Radosavljević 21-3622 Dragan Ignja 21-3627 21-3625 25.7.211 Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Prethodna Promena Valutni par Prethodna Promena EUR 14.2182 14.7648 -.52% EURUSD 1.436 1.4374 -.1% USD 72.617 72.814 -.28% EURCHF 1.1762 1.1768 -.5% CHF 89.2432 88.9949.28% EURGBP.889.8821 -.14% GBP 118.2148 118.6599 -.38% GBPUSD 1.63 1.6297.2% Izvor: NBS USDJPY 78.54 78.5.5% EUR 11 15 1 95 9 85 8 75 7 EURUSD 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45 1.4 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno spot valutom obavljene na dan 22.7.211. do 12.3 casova iznosio je 43,55 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 14,4644. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 12:3 USD USD Chicago Fed Nat Activity Index Jul -.37 -.4 Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 11.75% Meñubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena(bps Izvor: NBS BEONIA 11.28 11.39-11. BELIBOR1M 12.88 12.7 18. Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M 12.75 12.97-22. Dospece Prethodna Izvor: Reuters 3 month 11.95% 11.95% 6 month 11.8% 11.9% Kamatne stope centralnih banaka 12 month 12.5% 12.51% 18 month 12.69% 12.91% Evropa 1.5% 24 month 12.89% 12.99%.25% 36 month 14.5% 13.89% Švajcarska.25% euro-linked 6 month 5.25% - euro-denominated Meñubankarsko tržište - Svet 53 weeks 4.48% - Prethodna Promena(bps) 18 month 5.4% - EONIA.97% 1.78% -.18 36 month 5.% - EURIBOR1M 1.445% 1.447% -.2 15 year 5.85% - EURIBOR3M 1.611% 1.68%.3 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR6M 1.824% 1.817%.7 cena prinos LIBOR1M (USD).18725%.18725%. A212 95,29 5,77% LIBOR3M (USD).253%.253%. A213 9,99 5,21% LIBOR1M (CHF).1275%.1275%. A214 86,25 5,31% LIBOR3M (CHF).17%.17%. A215 82,73 5,3% A216 78,4 5,13% Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1
Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekucoj godini Belex 15 737.73 74.7 -.32% 13.24% Belex line 1,359.5 1,36.12 -.5% 5.99% Promet 47,472,74 Din. 453,136 84,885,518 Din. 81,873-44.7% -44.12% Racia / Ratios P / B P / E Belex15,81 7,75 Izvor: Belex Belex15 Belex Line 2 42 3 1 28 21 14 7 8.1.8 8.6.8 8.11.8 8.4.9 8.9.9 8.2.1 8.7.1 8.12.1 8.5.11 8.1.8 8.6.8 8.11.8 8.4.9 8.9.9 8.2.1 8.7.1 8.12.1 8.5.11 3.% kompanija iz Belexa15 2.6% 2.% 1.9% 1.15% 1.42% 1.88% 1.%.%.%.%.21% -.17% -.14% -.13% -.13% -1.% -.74% -2.% -3.% -2.57% -2.2% AGBN NIIS AIKB AERO ALFA SJPT ENHL VZAS TGAS JMBN MTLC KMBN MTBN TIGR IMLK Poskupljenje šećera u Srbiji nema ekonomskog opravdanja, izjavio je danas saradnik Centra za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković. Stanković je kazao da se ne vide nikakvi razlozi zbog čega je cena šećera u radnjama povećana za oko pet odsto, sa 12 dinara na 117 dinara za kilogram. "Ne postoji nikakav značajan ekonomski motiv za povećanje cene šerćera, jer na fiskalnoj strani ništa nije poskupelo. Marže su stabilne, a nisu se promenili ni poreski zahvati i porez na dodatu vrednost (PDV) je ostao isti", kazao je Stanković. Prema njegovim rečima, cenu šećera bi trebalo vratiti na 12 dinara za kilogram, jer je to u ovom momentu realna cena. "I raspoložive količine šećera su dovoljne do polovine septembra kada počinje nova proizvodna kampanja i zato nije trebalo da se menja cena te namirnice", kazao je Stanković. Prema procenama novosadskog Instutita za ratarstvo i povrtarstvo, ove godine u Srbiji je pod šećernom repom više od 5. hektara, što je za trećinu manje nego prošle godine.(izvor:emportal) Vlade Srbije i Rusije potpisale su danas protokol o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini kojim je liberalizovana trgovina 99 odsto proizvoda. Ministarstvo ekonomije Srbije saopštilo je da se protokolom uvodi liberalizacija meñusobne trgovine za sve tepihe i podne pokrivače, nameštaj, registar kase, monitore i projektore, televizijske prijemnike, skrob i glikozni sirup. Protokol kojim je okončan proces usklañivanja trgovine Srbije sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana potpisali su u Beogradu ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić i trgovinski predstavnik Rusije u Srbiji Jevgenij Kudinov. Navodi se da će se carine na robu iz Srbije i dalje plaćati na šećer, automobile, traktore, polovna motorna vozila, cigarete, penušavo vino, predivo i tkanine od pamuka, nedenaturisan etil alkohol, meso i jestive otpatke od živine, pojedine vrste sireva i tkanina. Izvoz Srbije iznosio je 28 miliona dolara, što je rast od 64,3 odsto u poreñenju sa prvih pet meseci 21. godine, a uvoz iz Rusije iznosio je 1,8 milijardi dolara, što je rast od 35,1 odsto. Predstavnici Evropske unije i Vlade Srbije potpisali su danas sporazum o dodeli 178,5 miliona evra donacije EU za realizaciju 23 projekta u okviru Nacionalnog programa pretpristupne pomoći za 211.Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je prilikom potpisivanja sporazuma kazao da će najveći deo sredstava, 38,6 miliona evra, biti izdvojen za projekte zaštite životne sredine, meñu kojima je 15 miliona za gradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Termoelektrani Nikola Tesla B. On je kazao i da će 18,5 miliona evra biti iskorišćeno za ekonomski razvoj dunavske regije, u okviru kog je i projekat obnove tvrñave Golubac. Dežer je kazao da EU želi da ubrza put Srbije ka Evropi i dodao da su glavni zadaaci vladavina prava i reforma javne uprave, za koje je izdvojeno 12 odnosno 26,3 miliona. (izvor: emportal) 2
A Listing Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar AERO 563 1,321,924 -.17% -1.2%.86 8.63 1.75 ENHL 78 6,42,18 -.13%.26%.72 11.43 6.62 NIIS 792 5,191,56-2.2% 8.85% 2.75 7.72 42.34 SJPT 76 1,413,6 -.13% -1.3% 1.8 12.2 7.81 TIGR 815 815, 1.88% 2.13%.41 n/a -1.76 19,34,9, Din. 7,384,892, Din. 129,143,8, Din. 7,482,82, Din. 1,4,545, Din. Alfa Plam Komercijalna banka Metalac B Listing ALFA 9,329 541,82 -.14% -.14%.44 3.57 12.92 KMBN 2,984 656,48 1.15% 1.15%.69 9. 8.62 MTLC 2,498 374,7 1.9% 4.13%.82 8.37 9.92 1,63,821, Din. 25,988,58, Din. 2,547,96, Din. Kontinuirano trgovanje Agrobanka AIK banka Beogradska industrija piva Bambi Credy banka Čačanska banka DIN prioritetne Dunav osiguranje Galenika Fitofarmacija Globos osiguranje Imlek Informatika Jedinstvo Sevojno Jubmes banka Komercijalna banka PB Lasta Napred GP Politika Privredna banka Progres Pupin Telecom Putevi Užice Razvojna banka Vojvodine Simpo Tehnogas Telefonija Univerzal banka Velefarm Veterinarski zavod Subotica Vino Župa Vital Voda Vrnjci AGBN 6,925 2,569,175-2.57% -6.38%.28 n/a 6.77 AIKB 2,935 12,48,175 -.74% -3.71%.6 4.11 14.26 BIPB 3.% -9.% 2.72 n/a -125.23 BMBI 2,.% 1.1% 2.27 13.77 16.91 CYBN 2,6.% 6.12%.63 n/a -54.6 CCNB 15,3.%.%.51 21.93 2.33 DINNPB 1,67 33,4 4.1% 1.14% 1.51 5.85 17.7 DNOS 1,4.%.%.4 n/a 2.16 FITO 7, 547,.1%.% 1.1 5.36 22.12 GLOS 379.% -.26%.17 n/a 2.21 IMLK 2,173 836,65 2.6% 3.48% 2.2 17.6 11.79 INFM 2,6.%.%.44 119.89.4 JESV 6,99.% -.2% 1.4 3.71 28.72 JMBN 13,56 216,96.21% -.29%.71 15.6 6.74 KMBNPB 94 18,8.% 4.44% n/a n/a 8.62 LSTA 342 342.% -3.93%.23 1.2 25.59 NPRD 2,.% -1.75%.25.77 39.62 PLTK 68.% 11.48%.2 n/a -16.32 PRBN 445.% 16.8%.48 n/a -6.61 PRGS 7 1,5.% 16.67%.8 276.35.3 PTLK 13.% 14.4%.15 237.94.6 PUUE 863.% -.8%.6 6.18 9.95 MTBN 2,637 698,85 1.42% -1.5%.41 21.75 2.6 SIMP 34.%.%.6 n/a -7.95 TGAS 6,996.% -.3%.78 7.32 11.27 TLFN 998.% 3.96%.46 19.26 1.86 UNBN 3,849 7,698 3.75% -.3%.34 5.76 6.5 VLFR 55.% -8.33%.4 n/a -58.54 VZAS 455.% 1.11%.36 3.4 2.47 VINZ 7,1.%.%.67 3.96 21.84 VITL 1,3.%.%.28 2.32 12.67 VDAV 3,551 33,243 1.46% 1.46%.4 n/a 2.49 4,977,33, Din. 25,595,67, Din. 273,181,8 Din. 7,657,98, Din. 1,343,116, Din. 2,41,877, Din. 5,525,643, Din. 362,85,6 Din. 3,3,, Din. 421,17, Din. 19,712,65, Din. 477,898,2 Din. 1,858,481, Din. 3,52,23, Din. 351,99,4 Din. 523,588,3 Din. 858,197, Din. 448,588,9 Din. 1,19,38, Din. 377,492, Din. 145,856, Din. 847,674, Din. 2,852,836, Din. 36,298, Din. 7,252,459, Din. 578,36,6 Din. 2,184,234, Din. 857,52,3 Din. 1,28,389, Din. 1,48,427, Din. 993,118,1 Din. 47,68,6 Din. Napomene: (1) Promet=prosečna ponderisana cena x obim. (2) -price to book value je racio koji predstavlja odnos tržišne cene i knjigovodstvene vrednosti. (3) -price to earnings je racio koji predstavlja odnos tržišne cene i zarade po akciji (EPS). (4) -return on equity je racio koji predstavlja odnos neto dobiti i akcijskog kapitala. (5) Mcap-tržišna kapitalizacija=tržišna cena akcije x broj akcija 3
REGION Zemlja/Regija Crobex Hrvatska 2,94.57 SBITOP SOFIX BET Indeks Rumunija Slovenija 744.23 Bugarska 421.2 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan 559.2 prethodnog dana 2,197.4 746.8 42.66 5,415.43 5,356.5 554.11 Promena u Promena (%) tekucoj godini (%) -4.66% -.78% -.34% -12.48%.9% 16.19% 1.1% 2.79%.89% -6.14% CROBEX SBITOP 6 3 2 4 3 crobex 1 sbi2 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 21 SOFIX 1 BET 17 13 sofix 8 bet-c 6 9 4 1 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 DJ Stoxx Balkan 5 145 125 15 85 65 dj balkan 45 25 1.11.27 1.2.28 1.5.28 1.8.28 1.11.28 1.2.29 1.5.29 1.8.29 1.11.29 1.2.21 1.5.21 1.8.21 1.11.21 1.2.211 1.5.211 U prvih pet mjeseci ove godine, neto priliv stranih direktnih investicija, prema preliminarnim podacima Centralne banke Crne Gore CBCG, iznosio je 17 miliona eura i za 21,2 odsto je manji nego u istom periodu 21. godine. Ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 196,8 miliona eura, dok je istovremeno ostvaren odliv u iznosu od 26,8 miliona eura. Iz CBCG je objašnjeno da su od ukupnog priliva stranih direktnih investicija vlasnička ulaganja iznosila 134,8 miliona eura, dok je priliv u formi interkompanijskog duga iznosio 5,8 miliona eura. U strukturi vlasničkih ulaganja, investicije u preduzeća i banke čine 39,6 odsto ukupnog priliva, a ulaganja u nekretnine 28,9 odsto. Priliv novčanih sredstava po osnovu povlačenja sredstava rezidenata investiranih u inostranstvu iznosio je 11,2 miliona eura. Ukupan odliv stranih direktnih investicija u posmatranom periodu iznosio je 26,8 miliona eura, što je za 9,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. "U strukturi odliva 13,8 miliona eura se odnosilo na ulaganja rezidenata u inostranstvu, dok je odliv po osnovu povlačenja ulaganja nerezidenata iznosio 13 miliona eura, zaključuju u CBCG. (izvor:seebiz) U izveštaju Evropske centralne banke (ECB) objavljenom nakon samita lidera evrozone na kojem je postignut sporazum koji će spasiti evro iz dužničke krize navodi se da je evro prošle godine zadržao poziciju druge po vrednosti svetske rezervne valute, posle dolara. U izveštaju ECB je ukazano da je "meñunarodna uloga evra tokom 21. ostala uglavnom stabilna ako se uporedi sa ostalim velikim meñunarodnim valutama", prenela je agencija AFP. "Udeo finansijskih instrumenata denominovanih u evrima povećan je,3 procentna poena u globalnom vlasništvu deviznih rezervi i za oko jedan procentni poen u prometu na stranim valutnim berzama", ukazano je u izveštaju ECB.Udeo jedinstvene evropske valute u svetskim deviznim rezervama povećan je na kraju 21. na 26,3 odsto, u vrednosti od oko 5,12 biliona dolara. Što se tiče dužničkih hartija od vrednosti, emitovanih u svetu, količina denominovana u evrima je lane smanjena za oko dva procentna poena, na 27,4 odsto, što je u skladu s fluktuacijom tokom poslednjih godina. Ukupna vrednost takvih vrednosnih hartija procenjana je na 1,57 biliona dolara. (izvor:seebiz) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region 12,681.16 1,345.2 2,858.83 Engleska 5,935.2 EU 272.2 Japan 1,132.11 prethodnog dana 12,724.41 1,343.8 2,834.43 5,899.89 27.48 1,1.39 Promena u Promena (%) tekucoj godini(%) -.34% 9.53%.9% 6.95%.86% 7.76%.6%.59%.57% -1.37% 1.22% -.95% Dow Jones Industrial S&P 14 16 1 14 dow jones 12 s&p 8 8 6 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 6 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 NASDAQ Composite FTSE 7 28 24 nasdaq 6 dax 16 4 12 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 3 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 DJ Stoxx 6 Nikkei 225 37 32 14 12 27 22 nikkei 1 \ dj stoxx 17 8 12 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 6 4.1.8 4.6.8 4.11.8 4.4.9 4.9.9 4.2.1 4.7.1 4.12.1 4.5.11 Na Wall Streetu su u petak porasle cene deonica tehnoloških kompanija, zahvaljujući njihovim dobrim kvartalnim izveštajima, ali loši poslovni rezultati industrijskog diva Catepillara izazvali su pad Dow Jones indeksa. Tehnološke kompanije i dalje objavljuju bolje rezultate nego što se očekivalo. Juče su svojim izveštajima ulagače oduševili proizvoñači čipova Sandisk i Advanced Micro Devices, pa je cena deonice Sandiska skočila 1, a AMD-a više od 19 posto. Dobre kvartalne rezultate ostvarile su i kompanije usmerene potrošačima, kao što su lanac restorana McDonalds i internetski trgovac Amazon, pa su cene njihovih deonica porasle više od 2 posto. Svojim rezultatima razočarao je najveći svetski proizvoñač uredjaja za poljoprivredu i rudarstvo Caterpillar, pa je cena njegove deonica potonula gotovo 6 posto. Ulagače su razočarali i rezultati Verizon Communicationsa, pa je cena deonice tog telekomunikacionog diva pala 2,2 posto.deonica General Electrica pojeftinila je, pak,,6 posto, premda je taj konglomerat u proteklom tromesečju ostvario 21 posto veću dobit u odnosu na isti proslogodisnji period. (izvor:seebiz) Evropski berzanski indeksi u petak su ojačali, narocito zahvaljujući snažnom rastu cena deonica u bankarskom sektoru, nakon što je ulagače umirio postignuti dogovor o novom paketu pomoći Grčkoj. Na hitnom samitu u Briselu u četvrtak su čelnici 17-člane eurozone postigli dogovor o novom paketu pomoći Grčkoj, ukupne vrednosti 158 milijardi evra. Iznos od 19 milijardi eura osiguraće EU i MMF, a preostalih 49 milijardi privatni sektor.najveći dobitnici danas su zabeleženi u evropskom bankarskom sektoru, predvoñenom grčkim bankama čije su deonice u proseku ojačale za 9,6 posto, čime je njihov dobitak od početka nedelje dosegnuo oko 2 posto. Pritom je deonica Alpha Bank AE ojačala 1 posto, National Bank of Greecea 8,7 posto, EFG Eurobank Ergasias 8,6 posto, a Piraeus Bank SA za osam posto. Na vrednosti su dobile i deonice španskih banaka Espirito Santa, za 5,3 posto i Banco Santandera za 2,3 posto. Rast deonica francuskih banaka predvodila je Credit Agricole, s 3,3 postotnim rastom, slede BNP Paribas i Societe Generale, čije su deonice ojačale 2,3 i dva posto. Od nemačkih su ojačale deonice Commerzbanka, za 2,4 posto, te Deutsche Banka, za 1,3 posto.(izvo Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5