Пре глед ни чла нак /.68(4) doi: /zrpfns Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

Пре глед ни чла нак 347.65/.68(4) doi:10.5937/zrpfns52-20265 Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду j v i d ic @ p f.u n s.a c.r s Ми л и ц а С. Ко в а че в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. Ko va c e v ic @ p f.u n s.a c.r s Н А ЛОГ У Н А СЛ ЕД НО П РА В НОМ ЗА КО НО Д А В СТ ВУ СР БИ Ј Е И ОСТА Л И Х ЗЕ М А ЉА ЕВРО П Е * Са же так: Код бес п ла т ног с т и ца ња, оп ш т е п ри хва ће но је да ли це ко је не ко ме оста вља од ре ђе ну ко рист, мо же ту исту ко рист, у гра ни ца ма од ре - ђе ним за ко ном и оп те ре ти ти не ком ду жно шћу. На рав но, не ра ди се о прот ивнак на ди за бесп латно с т ицање, нит и о огра ни че њу сло бо де с т и ца ња, већ о спе ци фич ним мо ди фи ка цијама. Једна од њих је и налог, који је, поред усло - ва и ро ка, сво је ме сто на шао и у ма те ри ји на след ног пра ва. Ње го во прав но деј ство огле да се у кон сти ту и са њу те ре та на стра ни ли ца ко је се ја вља као с т иц а л а ц п о н ас л е дн оп ра вн ом о с н ов у. У ра д у ће б и т и п р и ка з а н и: п о ја м и најважнија дејс т ва налога, у с мис лу његовог ис п у ње ња, а ли и п о с ле ди ца ко је на сту па ју ка да се он не ис пу ни; су бјек ти на ло га и њи хов ме ђу соб ни од нос, т е п о је д и н е с п е ц и ф и ч н о с т и које и з њег а п р ои зил аз е, ка о и р а з г р а н ич ење н а л о га у од н о с у н а с л ич не и н с т и т у т е. Ср ж ра да п ре д с т а в ља н а ц и о н а л н о з а кон о да в с т в о, уз п р и ка з в а ж е ћ и х ре ш е ња б и в ш и х д р ж а в а СФРЈ, Р у с и је, Б у га р с ке, Ау с т р и је и Не м ач ке, ра д и са г л е да в а ња у ко јој м е р и је н ор м а т и в - н о у р еђ ењ е н ал о г а у д о м а ћ е м з а ко н о д а в с т в у с л и ч н о, о д н о с н о, ко л и ко о н о од с т у п а од ре г у л и са ња о в ог и н с т и т у т а у о с т а л и м сп о м е н у т и м з е м ља м а Евро пе. Има ју ћи у ви ду да је у пра ву Ср би је у то ку из ра да Гра ђан ског за кон и ка, а у т о р и ко р и с т е п р и л и к у да у ка ж у н а и з в е с не не д о с т а т ке у п о г л е д у * Ра д је п о с в е ћ е н н а у ч н о - и с т р а ж и в ач ко м п р о је к т у П р а в н а т р а д и ц и ја и н о в и п р а в н и иза зо ви чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. 1619

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) п о јед ин и х з а ко нс к и х р еш ењ а п ос в ећ ен и х н ал ог у и с х о дн о т ом е н а м ог ућ е прав це ње го вог нор ма тив ног уоб ли че ња de le ge ferendа. К ључ не ре чи: на лог, на с лед ник, ис п о ру ко п ри мац, рас к ид ни ус лов, ис п о - р у ка, т у ж бе. 1. ПО ЈАМ И ОСНОВ НА ОБЕ ЛЕЖ ЈА НА ЛО ГА На лог или ка ко се, ре ђе, на зи ва те рет (од ла тин ске ре чи mo du s) је од редба у за ве ш та њу ко јом за ве ш талац налаже сво јим у ни вер за л ним и син г у лар ним сук це со ри ма не ку чи нид бу. Пред мет на ло га мо же да бу де све што ина че мо же бит и п р ед ме т о б л иг ац ија: а кт и вно пон а ш а њ е у ви д у п р ед у зи м а њ а р а д њ е или па сив но др жа ње, тр пље ње или про пу шта ње рад ње на ко ју је ли це иначе ов ла ш ће но. У по гле д у в р е мен ског т ра ја њ а о ба ве зе, она с е мо же ис п у н и т и од јед ном или сук це сив но. У сва ком слу ча ју, ка ко год да је рад ња кон ци пир а на, о на ло г у с е мо же г о в о ри т и с а мо к а о о ус т а но ви до б р о ч и н и х р а с по л а - га ња, јер је по сво јој при ро ди не спо јив са те рет ним прав ним по сло ви ма. 1 О н а ло г у, к а о о до д а т ној, а л и с а с т а в ној од р ед би з а в е ш т а њ а од л у ч у је суд или јав ни бе ле жник ко ји је овла шћен да рас пра вља за о став шти ну. У случ ају пос т ојањ а н алог а у з ав еш т ању, и зр ек а у р ешењу о н ас леђив ању мор а са др жа ти по дат ке о чи ње ни ци да је пра во на след ни ка за ви сно од ње га. 1620 2. П РА В Н И ПО ЛО Ж А Ј С У Б Ј Е К А ТА Н А ЛО ГА Код на ло г а с е мо же г о в о ри т и о по с т о ја њу т ри к а т е г о ри је с у бје к а т а, од ко јих се не ки на ла зе у ме ђу соб ном од но су, док се дру ги у ова квом од но су не на ла зе. Ли ца ко ја има ју ду жност ис пу ње ња на ло га су оп те ре ће на ли ца или дуж н и ц и налога. За кон о на сле ђи ва њу Ср би је п ред ви ђа да завеш тала ц наведен у д у ж но с т мо же п р ед ви де т и з а на с лед н и ке, к а ко з а кон ске, т а ко и з а в е ш т ај не, к а о и з а ис по ру ко п ри м це. З а кон не по м и њ е и з ри ч и т о по д и спо ру ко п ри м це, али се циљ ним ту ма че њем за кљу чу је да се и они мо гу ја ви ти као ли ца оп тере ће на на ло гом. 2 Завешталац ће најчешће у ок виру, Уставом и законом загаранто ва не слобо де за ве ш та ња, оба ве зу из вр ше ња на ло га наме тн ут и само једном на с лед н и к у и л и ис по ру ко п ри м ц у, а р е ђе не ко л и ц и н и л и ца. До си т у а ц и је у 1 Не т р е б а г а м е ш а т и с а у г о в о р о м о н а л о г у ко ји је д е о о б л и г а ц и о н о п р а в н е м а т е р и је. Вид. М. Жи ва но вић, Р. Мом чи ло вић, Мод иф ик а ц ије п р а вн и х п ос л ов а ( у с л о в, н ал о г и р о к), Прав ни фа кул тет у Ба ња Лу ци, Ба ња Лу ка, 1998, стр. 85. 2 Ви д. ч л. 132, с т. 1 Закона о насле ђив а њу Реп у бл и ке Ср би је, Сл. гла сник РС, бр. 46/95, 101/2003 од лу ка УСРС и 6/2015. У да љем тек сту: ЗНС.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 ко јој д у ж но с т и з в р ше њ а налог а т ер ет и св е нас ледн ике о с т авиоца дол ази на осно ву ту ма че ња за ве шта ња или че шће, ана лог ном при ме ном чл. 145, ст. 3 ЗНС. 3 Ка да се пр во бит на за ми сао за ве шта о ца не оства ри, јер ли це оп те ре ће но на - ло гом не ће или не мо же да на сле ди, ис пу ње ње на ло га мо же да те ре ти и дру го ли це ко је уме сто ње га до ла зи на на сле ђе. 4 Ме ђу тим, уко ли ко је то во ља зав е ш т а о ц а, н а лог у п р е т ходно н ав еденом с л у ч а ју мо же д а о ба в е з у је и не ко дру го ли це, а мо же и да се уга си. У слу ча ју да оста ви лац на ло гом оп те ре ти ис пору ко п ри мца, оба ве за ис п у ње ња на ло г а ве за на је за п ре т ход но ис п у ње ње ис по ру ке. Тек к а да у ко рис т ис по ру ко п ри м ца бу де ис п у њ е на ис по ру к а, он је ду жан да ис пу ни на лог ко ји је са др жан у ис по ру ци. 5 Н а р ед на к а т е г о ри ја с у ко ри сн и ц и на ло г а, од но сно л и ца у ч и ју ко рис т на лог т р е ба и з в р ш и т и. 6 У по гле ду то га ко се све мо же ја ви ти у уло зи ко рисника налога, у те о ри ји по сто је раз ли чи та ми шље ња. По је ди ни ау то ри сматра ју да ко ри сни ци на ло га мо ра ју би ти од ре ђе ни или бар од ре ди ви на основу по у зда н и х по к а з а т е љ а, 7 док има ста во ва да ко ри сник на ло га не мо ра да бу де, ни ти од ре ђен ни ти од ре див, већ да се на лог мо же уста но ви ти и у јед ном оп ш т е ко ри сном ц и љу. 8 У с л у ча ју к а да с е на с лед н и к у и л и ис по ру ко п ри м ц у за о с т а в ш т и на ос т а в ља ра д и по с т и за ња од ре ђе ног д ру ш т ве но ко ри сног ц и ља, к а о и к ада з ав еш т ала ц ра сполаже у дозв ољ е не св р хе о сн и в а њ ем з а д у ж би не, по с т о ја њ е на ло г а је не о п ход но. 9 На да ље, као ко ри сник мо же се ја ви ти сва ко фи зич ко и прав но ли це. Ме ђу тим, ко ри сник на ло га мо же да бу де и не ко ко н ије су бје к ат у п раву. Тако, налог може бит и ус т анов љ ен и у и нт ер есу с амог 3 К а д а с е н а м е р а з а в е ш т а о ц а н е м о же ус т а н о в и т и с а с и г у р н о ш ћу, с в и н а с л ед н и ц и ћ е тр пе ти на лог и од го ва ра ће за исти сра зме р но њи хо вим на след ним де ло ви ма. 4 Вид. чл. 133, ст. 2 ЗНС. 5 В и д. С. М и л а д и н о в и ћ, Ле г а т к р о з п р а вн у н а у к у и з а к о н о д а в с т в о, З а д у ж б и н а Ан дре је вић, Бе о град, 2000, стр. 56. 6 Ко ри сни ци на ло га се на ми ру ју на кон по ве ри ла ца за ве шта о ца и ну жних на след ни - к а. Ук о л и к о с е к о ј и м с л у ч а ј е м ц е л о к у п н а з а о с т а в ш т и н а и с ц р п и н а м и р е њ е м п о м е н у т и х л иц а, нећ е пос т ојат и о б а в е з а ис п у њ е њ а н а ло г а, је р л и ц а од г о в а р а ју с а мо ч и с т ом в р ед но ш ћу на сле ђе них до бара. Вид. О. Ан тић, На лог у на след ном пра ву, Правна ри јеч, Удружење прав - ни ка Ре пу бли ке Срп ске, Ба ња Лу ка, 36/2013, стр. 44; N. Ga vel la, V. Be laj, На с љ е д н о п р а в о, На род не но ви не, За греб, 2008, стр. 362. 7 Вид. С. Свор цан, Ко м е н т а р З а ко н а о н а с л е ђ и в а њу, П р а в н и ф а к у л т е т у К р а г у је в ц у, Кра гу је вац, 2004, стр. 292. 8 Вид. Д. Ђур ђе вић, И н с т и т у ц и је н а с л е д н о г п р а в а, П р а в н и ф ак у лт е т у Б еог р ад у, Бе о град, 2015, стр. 172; Н. Сто ја но вић, На с л е д н о п р а в о, Прав ни фа кул тет у Ни шу, Ниш, 2011, стр. 272; О. Ан тић, З. Ба ли но вац, Ко м е н т а р З а ко н а о н а с л еђ ив а њу, Но мос, Бе о град, 1996, стр. 375. 9 За д у ж би на о сно в а на и з ја в ом по с лед њ е в о љ е у по гле д у на с лед но п ра в н и х ов ла ш ће њ а, и зм еђу о с т ал о г, м оже и м ат и и п ол ож ај кор ис н ик а н ал о г а. Ви д. Н. С т о ја н о в и ћ, Ра с п о л а г а њ е з а о с т а в ш т и н о м у д р у ш т в е н о - ко р и с н е с в р х е, З б о р н и к р а д о в а П р а в н о г ф а к у л т е т а у Н и ш у, Ниш, 43/2003, стр. 240. У том сми слу, вид. и: О. Ан тић, На с л е д н о п р а в о, П р а в н и ф а к у л т е т у Бе о гра ду, Бе о град, 2010, стр. 263. 1621

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) за ве ш та о ца. Нај че ш ћ и п ри ме р, ко ји се с ре ће ка ко у док т ри н и, та ко и у п рак си, је сте на лог ко ји се огле да у ду жно сти на след ни ка да оста ви о цу по диг не споме н и к и л и оба ви са хра н у п рема одређен и м ве р ск и м оби ча ји ма. Нај за д, на лог мо же би т и ус т а но в љ ен и у корис т ж ив от ињ а, н ајчеш ће к ућн и х љубим ац а оста ви о ца, где се бри га о њи ма по ве ра ва оп те ре ће ном ли цу. По след ња ка те го ри ја ли ца ко ја се ја вља код на ло га су она ко ја су ак тивно ле ги ти ми са на да у суд ском по ступ ку тра же ис пу ње ње на ло га или утвр ђе - ње пре стан ка пра ва због ње го вог не ис пу ње ња. Раз лог и по тре ба за по сто ја - њем ови х су бје ка т а п ро из и ла зе из са ме п ри ро де на ло г а. На и ме, на лог т е ре т и ду жни ка и че сто је уста но вљен у ко рист не ког кон крет ног ли ца као ко ри сника на ло га, с тим што се спе ци фич ност овог од но са огле да у чи ње ни ци да и з ме ђу њи х не на с т а је д у ж н и чко -пов ери лач к а в е з а. 10 Нај в а ж н и ја по с ле д и ца п р е тходно на в еденог с е огледа у немог ућ нос т и корисн ик а налог а да з а хт ев а и з в р ше њ е ч и н и д б е с уд ск и м п у т ем. Зб ог т о г а је по с лед њ а к а т е г о ри ја с у бје - ка та на ло га из у зет но зна чај на. Њи хо ва уло га сма њу је опа сност да се же ља ос т а ви о ца из и г ра и на лог не исп ун и. Као а кт и вно лег ит им исана л ица јав љају се у п р вом ре д у, и з вр ш и ла ц з а ве ш т а њ а и сход но т е р м инолог ији коју корис т и за ко но да вац, ли ца ко ја за то има ју прав ни ин те рес. Ко ја су то ли ца, би ће обрађе но ни же у тек сту, ка да се ау то ри до так ну пи та ња ту жби. 1622 3. ИС П У ЊЕ ЊЕ Н А ЛО ГА За кон о на сле ђи ва њу Ср би је не по све ћу је аде кват ну па жњу на чи ну ис - п у њ е њ а на ло г а. И а ко З а кон т о и з ри ч и т о не по м и њ е, на лог т р е ба и з в р ш и т и она ко к а ко је т о з а в е ш т а л а ц од р е д ио. К а да т о н и је мо г у ће, оп т е р е ће но л и це т р е ба да на с т о ји да ис п у н и на ме т н у т у о ба ве зу ш т о п ри бл и ж н и је оно ме ш т о је з а в е ш т а л а ц т р аж ио. Врло чес т о с у п р едме т н алог а и њ ег ов о исп уњ ењ е ус ло в љ ен и, т е з авис е од спос о бнос т и с а мог д уж н ик а, њ ег ови х в еш т ин а и по с е б н и х зна њ а. 11 При т ом, с а ма с а д р ж и на на ло г а т а ко ђе мо же би т и р а зно - в р сна. Н и је ис к љу че на мо г ућ но с т а л т е р на т и в но по с т а в љ е н и х о ба в е з а, где од из бо ра са мог за ве шта о ца, ко ри сни ка, оп те ре ће ног или пак тре ћег ли ца, за ви си ко ја ће се од ви ше по ну ђе них рад њи из вр ши ти, као и слу чај у ко јем је оп те ре ће ном ли цу на мет ну то ви ше од јед не по је ди нач не оба ве зе. 12 Ис пу ње ње на ло га се са сто ји у из вр ше њу рад ње на ло га од стра не оп те - ре ће ног ли ца ко је ће до би ти пра во на на след ни део или ис по ру ку под прећут ним рас кид ним усло вом уко ли ко пре ду зме рад њу на ло га. 13 По ред то га, 10 Вид. чл. 132, ст. 1 ЗНС. 11 Вид. О. Ан тић, На лог у на след ном пра ву, стр. 53. 12 Вид. С. Свор цан, оp. cit., стр. 294. 13 Вид. О. Ан тић, op. cit., стр. 44.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 За ко ном је у из ве сним слу ча је ви ма да та мо гућ ност да се осо ба оп те ре ће на на ло гом на још је дан ефи ка сан на чин при мо ра на ње го во ис пу ње ње. Наи ме, у ко л и ко је ко ри сн и к на ло г а л и це ко ме је по т р е б на по с е б на з а ш т и т а је р ни је у ста њу да се са мо ста ра о сво јим пра ви ма или је на лог од ре ђен у оп штеко ри сне свр хе, За кон о ван пар нич ном по ступ ку Ср би је је пред ви део преду зи ма ње од ређен и х п роцесн и х ра дњи којима се обез бе ђу је ње го во ис п у ње ње. У том сми слу, суд или јав ни бе ле жник ће за тра жи ти од ли ца оп те ре ће ног нало гом да пру жи до каз о из вр ше ној оба ве зи или до каз да је иста обез бе ђе на, на кон че га ће тек, на ло жи ти упис у јав не ре ги стре или пре да ју по крет них ствари, ка да се оне на ла зе на чу ва њу. Та ко ђе, мо гу ће је од ре ди ти и при вре ме не мер е з а о б е зб еђ е њ е з а о с т а в ш т и не. 14 Би т н а р а з л и к а и з ме ђу п р в ог и д ру г ог ви да за шти те огле да се у то ме што од ре ђи ва ње при вре ме них ме ра мо гу зах тев а т и с амо з аи нт ер ес ов ана л ица, док је п руж ањ е док аз а о и зв рше ној о бав ези суд или јав ни бе ле жник овла шћен да тра жи по слу жбе ној ду жно сти. 15 По се бан прав ни по ло жај у ве зи са ис пу ње њем на ло га има ју ну жни на - след н и ц и. Ну ж н и де о н у ж н и х наследн ика не мо же би т и оп т е ре ћен н и ка к вом о б а в е з ом. 16 Н а в е де но п р ои зил аз и и з св рхе и п р ир оде с амог н у ж ног дел а. Уко л и ко би з а в е ш т а ла ц опт ер ет ио св ог н уж ног на с лед н и к а на ло г ом, п р е ма п ра ви л и ма о п ри ви ле г о в ању н уж н и х нас ледн ик а, т ак в о опт ер ећењ е не би в р е де ло. Јед ин и с л уч ај који з аконод ав а ц п р о п и с у је је с т е к а д а з а в е ш т а л а ц на ме ни свом ну жном на след ни ку вред ност ве ћу од вред но сти ну жног де ла, а ујед но га оп те ре ти и оба ве зом да из вр ши не ку ду жност. У том слу ча ју, н у ж ном на с лед н и к у је г а р а н т о в а но п р а в о и з б о р а. О н мо же, п ри ме ном п р а - вил а C a u te la S o c i n i д а з а д р ж и н у ж н и де о ко ји од г о в ар а њ ег ов ој з аконској в р ед но с т и у кон к р е т ном с л у ча ју и да т и ме од би је и з в р ше њ е д у ж но с т и и л и да при хва ти уве ћа ни ну жни део, али уз исто вре ме ну оба ве зу да из вр ши наме т н у т и н а лог. 17 И а ко с е и з з а кон с ке ф о р м у л а ц и је, је з и ч к и м т у м а че њ е м, и з в о д и з а к љу ча к да је п ри л и ком и з б о р а д ру г е с о л у ц и је, н у ж н и на с лед н и к ду жан да из вр ши на лог у пот пу но сти, ипак се мо ра узе ти у об зир свр ха нужног на сле ђи ва ња и циљ ним ту ма че њем из ву ћи за кљу чак да је на след ник ду жан да ис пу ни на лог са мо у де лу ко ји пре ла зи чи сту вред ност ну жног де л а. Ц и љ по ме н у т и х од р ед би је с т е да с е н у ж ном на с лед н и к у омо г у ћ и не - сме та но оства ре ње ну жног де ла, чак и ка да је исти оп те ре ћен на ло гом. 18 У 14 Ви д. ч л. 12 4-125 З а ко н а о в а н п а р н и ч н о м п о с т у п к у Ре п у б л и ке С р б и је, Сл. гла сник СРС, бр. 25/82 и 48/88 и Сл. гла сник РС, бр. 46/95 др. за кон, 18/2005 др. за кон, 85/2012, 45/2013 др. за кон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 др. за кон. 15 Вид. Г. Стан ко вић, М. Тр гов че вић Про кић, Ко мен тар За ко на о ван пар нич ном по - с т у п к у, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 2015, стр. 541-543; В. То до ро вић, Р. Ку лић, На след но пра во и ван пар нич ни по сту пак у прак си, Слу жбе ник гла сник, Бе о град, 2004, стр. 549-550. 16 Вид. чл. 47, ст. 1 ЗНС. 17 Вид. чл. 47, ст. 2 ЗНС. 18 Вид. С. Свор цан, op. cit., стр. 293. 1623

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) при лог на ве де ној тврд њи го во ри и чл. 144, ст. 1 ЗНС, ко јим је про пи са но да на след ник ни је ду жан ис пу ни ти на лог ако се ти ме ди ра у ње гов ну жни део. Из бор јед не од две да те мо гућ но сти за ви се од во ље ну жног на след ни ка, одно сно, од то га да ли ће под не ти зах тев у том сме ру, по што суд не во ди ра чу на о пра ви ма ну жних на след ни ка по слу жбе ној ду жно сти. Зах тев се мо же подне ти све до из вр ше ња на ло га. Уко ли ко пак, по ред све га на пред ре че ног, ну жни на след ник ипак сво је вољ но из вр ши на лог у пот пу но сти, реч је о ис пуњ е њу п ри р од не о бл и г а ц и је. За ве шта лац је овла шћен да у са мом за ве шта њу пред ви ди и рок у ко ме се на лог има ис пу ни ти, јер оба ве за мо же да те ре ти ду жни ка и не ко ли ко годи на, де це ни ја, па и цео жи вот. Ме ђу тим, уко ли ко је из не ког раз ло га за ве шталац про пу стио да од ре ди рок, то мо гу зах те ва ти и ли ца ина че овла шће на на под но ше ње ту жби, јер је до спе лост би тан еле мент на ло га. У да тој кон сте - л а ц и ји, и з в р ш и л а ц з а в е ш т ањ а и л и л иц а која и м ај у п р а вн и и нт ер е с мог у т ра ж и т и од с у да од р е ђи в а њ е п ри ме р е ног р о к а з а ис п уњ ењ е налог а. 19 У доктри ни се оправ да но су ге ри ше да би суд тре ба ло да има ак тив ни ју уло гу у п о г л е д у од р е ђ и в а њ а в р е м е нс к и х г р ан иц а у и сп уњ ењу н ал ог а, и м ај ућ и у ви ду су жен круг су бје ка та овла шће них да зах те ва ју ње го во из вр ше ње, мо гућно с т њи хо в ог не по с т о ја њ а у кон к р е т ном с л у ча ју и л и њи хо в е не а к т и в но с т и у п р а в ц у бл а г о в р е ме ног о с т в а ри в а њ а на ло г а. 20 Д у ж и на ро ка за ви си ће од сва ког кон к ре т ног сл у ча ја, п ри че м у ће су д и ја и л и ја в н и б е ле ж н и к, сп р а м сви х окол но с т и од р е д и т и ко ја је п ри ме р е на д у- ж и на ро ка и на ре д и т и д у ж н и к у да у т ом ро к у из вр ш и сво ју оба ве зу. Уко л и ко се захтев за одређивање рока постави након правноснажно окончаног поступк а з а р а сп р ав љ а њ е з а о с т а в ш т и не, он с е мо же од р е д и т и с а мо у па р н и ч ном по с т у п к у, 21 у ко јем су с т ра н ке сло бод не да ис т и ч у ч и ње н и це и до ка зе ко ји ма пот кре пљу ју сво је зах те ве за од ре ђи ва ње кра ћег, од но сно, ду жег ро ка. Л и це оп т е р е ће но на ло г ом не ма о ба в е з у њ е г о в ог ис п у њ е њ а к а да је он по ста вљен та ко да се њи ме вре ђа ју јав ни по ре дак, при нуд ни про пи си или до бри о би ча ји. 22 Та к ви на ло зи сма т ра ју с е не по с т о је ћ и м (н п р. налог л иц у да кло ни ра љу де). Пре ма чл. 132, ст. 3 ЗНС не по сто је ћим се сма тра ју још и немо г у ћ и, не ра зу м љи ви и п ро т и в реч н и на ло зи. Код не мо г у ћег на ло г а ч и н и д ба 19 Вид. чл. 133, ст. 1 ЗНС. 20 Вид. Н. Сто ја но вић, На лог у за веш т ању, Зб ор н и к ра до в а Пра в ног фа к ул т е т а у Н и ш у, Ниш, 42/2002, стр. 240. 21 Вид. О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 399. 22 Ви д. ч л. 132, с т. 2 ЗНС. П р е м а П р ед н а ц р т у Гр а ђ а н с ко г з а ко н и к а Ре п у б л и ке С р б и је пра ви ла о на ло гу су го то во у пот пу но сти иден тич на оним ко ја су пред ви ђе на и у по сто је ћим н а с л ед н о п р а в н и м п р оп ис им а, у з једн у п р ом ен у која с е т ич е у п р ав о н еп ос т ојећ и х н ал ог а. Н а и м е, у ч л. 2727 П р е н а ц р т а д о д а је с е д а ћ е с е н е п о с т о је ћ и м н а л о з и м а с м а т р а т и и о н и ко ји с у с уп р о тн и мо р ал у. Ви д. П р едн ац р т Гр ађ а нс ког з а ко н и к а Ре п у б л и ке С р б и је од 26.0 6. 2 015. го ди не. До сту пан у Pa r a g r a f Lex ба зи про пи са, да тум по се те: 29.12.2018. го ди не. 1624

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 је кон ц и п и р а н а т а ко д а ју је и з о бје кт и вн и х, од но сно, ф а к т и ч к и х р а з ло г а не мо г у ће и з в р ш и т и. 23 Не ра зу мљи ви су они код ко јих је не ја сно шта се нала же и ко ме је на лог на ме њен. Про тив реч ни су они на ло зи ко ји су су прот ни са ми се би и ко ји се због то га не мо гу раз у ме ти, ни ти се мо же утвр ди ти права на ме ра за ве шта о ца ко ја је нео п ход на за њи хо во пра вил но из вр ше ње. На - ло зи мо гу би ти и ру шљи ви он да ка да су за ве шта ни под деј ством ма не во ље с а мог з а в е ш т а о ца. 24 Сви на пред на ве де ни на ло зи не по вла че за со бом ау томат ски и ни шта вост це лог за ве шта ња, већ са мо спор не од ред бе о на ло гу. 25 4. П РА В Н Е ПО СЛ Е Д И Ц Е Н Е ИС П У ЊЕ ЊА Н А ЛО ГА На лог по ка зу је осо бе ност, али и од ре ђе не слич но сти са по је ди ним мо - да л и т е т и ма по с т а в љ е н и м з а в е ш т а њ ем у по гле д у по с ле д и ца ко је на с т у па ју ње го вим не ис пу ње њем. Да ли увек на сту па иста по сле ди ца ка да до ђе до не ис пу ње ња, шта се де ша ва са на ло гом, ко ме у овом слу ча ју при па да за о ставшти на, од но сно њен део и мно га дру га, пи та ња су ко ја се у да том мо мен ту о т в а р а ју. К ако је већ спомен ут о, л ице опт ерећено на ло г ом т ре ба да и з вр ш и на лог на на чин ко ји је за ве шта лац од ре дио и у при ме ре ном ро ку. У слу ча ју ње го вог ск ри в ље ног не ис п у ње ња, за ко но да ва ц п ред ви ђа на с т у па ње ис т и х по сле д и ца као у си ту а ци ји да је на сту пио рас кид ни услов. 26 Да к ле, у ко л и ко до ис п у- ње ња на ло га не до ђе, то не зна чи да ће ау то мат ски на сту пи ти спо ме ну та по сле ди ца, с об зи ром да она пред ста вља упра во ре зул тат по сто ја ња кри вице на стра ни оп те ре ће ног ли ца. Са мо у слу ча ју ка да ис пу ње ње на ло га из о- с т а не и з р а з ло г а ко ји с е мо г у п ри п и с а т и у к ри ви ц у оп т е р е ће ном л и ц у, он да з а т о л и це на с т у па не г а т и вна пос лед ица, која с е огле да у г у би т к у на с лед ног п р а в а, од но сно ко ри с т и о с т а в љ е не з а в е ш т а њ ем. Ко рис т с е г уби у цел ин и, без мо г ућ но с т и за д р жа ва ња у ма ње ног де ла. Ск ри в ље но не ис п у ње ње на ло г а 23 По је д и н и ау т о р и п р а в е р а з л и к у и з м е ђу о бје к т и в н о и с у бје к т и в н о н е м о г у ћ и х н а л о - г а. С у бје к т и в н о н е м о г у ћ и н а л о з и с у о н и ко је с а м о ко н к р е т н и д у ж н и к н е м о же и з в р ш и т и, а л и с у о бје к т и вн о и з в р ш и в и. П и т а њ е је д а л и с е у с л у ч а ј у с у бје к т и в н е н е мо г у ћ н о с т и у з и м а д а је у п и т а њу н е м о г у ћ н а л о г и л и с е о п т е р е ћ е н о м л и ц у п р и з н а је и з в р ш е њ е н а л о г а у ко л и ко је он учи нио све што је у ње го вој мо ћи да тај на лог ис пу ни, иа ко га објек тив но ни је ис пу нио. Ми шље ња смо да је дру ги став ис прав ни ји. Су прот но вид. И. Ба бић, На след но пра во, Службе ни гла сник, Бе о град, 2018, стр. 172. 24 Ка да је за ве шта лац био пре ва рен, у за блу ди или под при ну дом и прет њом у ве зи ч иње н и ца ко је су на ње г а у т и ца ле да з а ве ш т а на лог, т а к а в на лог биће руш љи в. Ви д. О. А нт и ћ, op. cit, стр. 56. 25 Вид. Од лу ку Вр хов ног су да Ср би је Рев. 737/75 од 01.03.1995. го ди не. На ве де но пре ма: С. Свор цан, op. cit., стр. 299. 26 Вид. чл. 134, ст. 1 ЗНС. 1625

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) по пра ви лу не до во ди у пи та ње оп ста нак за ве шта ња, осим ка да је на ло гом оп т е р е ћен је д и н и з а в е ш т ај н и на с лед н и к. 27 С д ру г е с т р ане, опт ер ећено л ице ко је је и з в р ш и ло на лог у по т п у но с т и и л и у г р а н и ца ма св о ји х мо г ућ но с т и, не ће из гу би ти по ло жај на след ни ка, од но сно ко рист оста вље ну му за ве шта - њем. До вољ но ће би ти и да је ду жник пред у зео све рад ње ко је су у ње го вој мо ћи, иа ко је од сту пио од упут ства да тог у за ве шта њу, да не га тив на по след и ца и з о с т а не. Ис т о в р е ме но, н а ме ћ е с е и п и т а њ е с уд би не н а ло г а у с л уч ају њ ег ов ог ск ри в љ е ног не ис п у њ е њ а. Св а к а ко, п р в о ме с т о где ће с е од г о в о р т р а ж и т и је за ве шта ње. Од на ме ре за ве шта о ца за ви си да ли ће се на лог уга си ти или ће пре ћи на дру го ли це, ко је за ве шта лац мо же, али и не мо ра да од ре ди (суп стит у т). У по с лед њ ем с л у ча ју, од но сно к а да с у п с т и т у ц и ја н и је од р е ђе на, л и це ко је ћ е с т у п и т и н а ме с т о оп т е р е ћ е ног н а с лед н и к а одр ед ић е с е п рименом п р а вил а з аконског н ас леђив ањ а. К ад а је н а лог н а ме т н у т ис по ру ко п ри м ц у ко ји га ни је ис пу нио, те ка да за ве шта лац ни је од ре дио да ће пред мет ис по ру ке при па сти тре ћем ли цу, има се узе ти да он та да при па да ду жни ку ис по ру ке, а да љим ту ма че њем за ве шта ња ће се утвр ди ти да ли ће на лог те ре ти ти и ње га. 28 Л и це ко је је оп т е р е ће но на ло г ом до мо мен т а исп уњ ењ а, односно не - ис п у њ е њ а на ло г а и ма по ло ж ај п р е т ход ног на с лед н и к а, док п р а в н и по ло ж ај по то њег на след ни ка има ли це ко је сту па на ње го во ме сто у слу ча ју ње го вог ск ри в љ е ног не ис п у њ е њ а. Н а в е де на л и ца с е на л а з е у п р а в ном од но с у ко ји у пот пу но сти од го ва ра по ло жа ју прет ход ног и по то њег на след ни ка код рас кидног усло ва. 29 У по ме н у т ом од но су спо ра н је п ра в н и по ло жај п ре т ход ног наслед ни ка. На и ме, чл. 128, ст. 1 ЗНС из ри чи то на во ди да прет ход ни на след ник и ма по ло ж ај у ж и в а о ца з а о с т а в ш т и не, и з че г а п р о и з и л а зи да њ е г ов по ло ж ај од г о в а р а по ло ж а ју п ло до у ж и в а о ца 30 и да он не мо же сло бод но рас по ла га ти за о став шти ном. Ме ђу тим, у те о ри ји се на и ла зи на критику законског реше - њ а који м с е у р еђује п ра вн и полож ај п р е тходног нас ледн ик а. Нав од и с е к ако je у упо ред ном пра ву за у зет ско ро јед но ду шан став да прет ход ни на след ник ни је исто што и пло до у жи ва лац за о став шти не, већ да је прет ход ни на следн и к вре мен ск и ог ра н и чен на след н и к. 31 Ка ко је п ре т ходн и наследн и к д ужа н да ис пла ти оста ви о че ве ду го ве, да из вр ши ис по ру ке, па и на ло ге, он има могућ ност, али и оба ве зу да рас по ла же де лом за о став шти не у те свр хе, у по гле ду 27 Вид. Н. Сто ја но вић, op. cit., стр. 234. 28 Вид. О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 400. 29 Oпширније вид. О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 397-398 и 400. 30 О з а о с т а в ш т и н и к а о п р ед м е т у п р а в а п л о д о у ж и в а њ а, в и д. Д. По п ов, По јам и предм е т п р а в а п л о д о у ж и в а њ а у Пр е д н а ц р т у Г р а ђ а н с ко г З а ко н и к а Ре п у б л и ке С р б и је, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, бр. 4/2017, стр. 1314-1315. 31 Вид. Д. Ђу р ђевић, Правни положај прет ход ног на след ни ка, Ана ли Прав ног фа кул - те та у Бе о гра ду, Прав ни фа ку лет у Бе о гра ду, Бе о град, 1/2011, стр. 106 и 112. 1626

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 чег а је т е о ри ја не по дељ е н а. 32 Исп уњ ењ е р а с к и д ног ус ло в а де л у је ex nunc, што зна чи да оба ве за прет ход ног на след ни ка да вра ти оно што је до та да мо г а о д а корис т и, по с т о ји с а мо а ко је он не до з в о љ е но и п р еко пот р е бн и х г р а н и ца р а с по л а г а о де ло ви ма з а о с т а в ш т и не, од но сно, у ко л и ко је био не с а - в ес т а н. 33 У по ме н у т ом с л уч ају пот оњи н ас ледн и к је ов л аш ћен д а поднес е р е и ви н д и к а ц и о н у т у ж бу. У с л у ча ју да је њ е г о в о п р а в о о т у ђе но, т а ко да с е из гу би ла мо гућ ност да над њим по но во стек не пра во сво ји не, он ће по ста ти по ве ри лац и на рас по ла га њу ће има ти пра во на кон дик ци ју. 34 По сма тра но из угла ко ри сни ка на ло га, чи ни се да је на лог ви ше мо рал на, а не прав на ду жност, јер он не ма на рас по ла га њу мо гућ ност да при нуд но з а х т е в а и з в р ше њ е на ло г а, ус лед че г а по с т о ји р е а л на опа сно с т и мо г ућ но с т да се он из и гра. Да би се та ко не што спре чи ло и да би се учвр стио став да на лог не д в о см и с ле но је с т е п р а в на ус т а но в а, а к т и в на ле г и т и ма ц и ја, к а ко је т о на п р ед на ве де но, г а ра н т о в а на је д ру г и м л и ц и ма и зв рш иоц у з авеш т ањ а, на осно ву ње го ве уло ге у оста вин ском по ступ ку и ли ци ма ко ја има ју прав ни и нт ер е с. 35 К ако с п о м е н у т о м од р ед б о м н и је п р е ц и з ир ан о која с у т о л и ц а кон крет но, у док три ни је из не то схва та ње да од го вор на ово пи та ње за ви си од ли ца ко је је оп те ре ће но на ло гом. Та ко, уко ли ко је реч о на след ни ку, ак тивно ле г и т и м и с а но л и це је по т о њи на с лед н и к (с у п с т и т у т а ко је од р е ђен и л и л ица у ч ију корис т и ма ме с та п ри ме н и п ри н ц и па п ри раш таја код за ве ш тајног на сле ђи ва ња, а уко ли ко нема могућности да се при ме не ова пра ви ла, за конски на след ни ци). Уко ли ко је реч о на ло гу ко јим је био оп те ре ћен ис по ру коп ри ма ц, а к т и в но ле г и т и м и с а н и с у њ е г о ви с у п с т и т у т и, а у ко л и ко њи х не ма д у ж н и ц и ис по ру ке. 36 Н ај з а д, н а ме ће с е п и т а њ е који ви д з аш т ит е спомен ут и м ов л аш ћен и м ли ци ма сто ји на рас по ла гању. У тексту закона се спо миње са мо деклара тор - н а т уж б а, а л и с е п р е тп ос т ав љ а и м ог у ћн о с т п од н о ш е њ а ко н д е м н а т о р н е ту жбе. 37 Да кле, мо гу се под не ти две ту жбе: за утвр ђе ње пре стан ка пра ва 32 Ibid, стр. 113; О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 391. 33 Пре т ходн и на след н и к је д у ж а н да се п ре ма з а о с т а в ш т и н и по на ша к а о до бар до ма ћ и н. П ло до ве и д ру г е ко ри с т и ко је је до био за д р жа ва без об зи ра на ис п у ње ње рас к и д ног усло ва, т е њи ма мо же и фа к т и ч к и и п ра в но ра с по ла г а т и. Ви д. N. G a vel la, V. Be laj, op. cit,, стр. 358 и 365. 34 Ви д. ч л. 210 З а ко н а о о б л и г а ц и о н и м од но с и м а Ре п у б л и ке С р би је, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 од лу ка УСЈ и 57/89, Сл. лист СРЈ, бр. 31/93 и Сл. лист СЦГ, бр. 1/20 03 Ус т а в н а п о в е љ а. У да љем тек сту: ЗО ОС. Оп шир ни је вид. О. Ан тић, О б л и г а ц и о н о п р а в о, Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду, Бе о град, 2012, стр. 539-540. 35 Вид. чл. 134, ст. 2 ЗНС. 36 Вид. О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 401. 37 З а с у п р о т не т в рд њ е, п р е м а ко јим а код н алог а н ије доп уш т ен а кондемн ат о рн а т уж б а, ј е р н и ј е н а в е д ен а у з а ко н у к а о м о г у ћ н о с т, в и д. Н. С т о ј а н о в и ћ, Нас л е дн о п р ав о, стр. 274. С л и ч н о м и ш љ е њ е з а с т у п а и п р о ф. В о д и н е л и ћ к а д а п о с м а т р а н а л о г, н е к а о о б а в е з у в е ћ к а о п р а в о - т е р е т. Та д а и м а л а ц п р а в а - т е р е т а н е м о ж е б и т и п р и н у ђ е н д а р а д њу и з в р ш и, в е ћ н е - и сп уњ ењ е р а дњ е д о в о д и д о г у б и т к а п р а в а. В и д. В. В о д и н е л и ћ, Г р а ђ а н с к о п р а в о ( у в о д у 1627

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) услед не и з вр ше њ а на ло г а, а л и и з а сп р о во ђе ње п ри н удног и звршењ а налог а. С в ак ако, к ад а је под не т а кон де м н а т о р н а т у ж б а, не пос т оји пот р еб а, н ит и прав ни ин те рес да се под но си и де кла ра тор на ту жба, јер се по сто ја ње, одно сно, не по с т о ја њ е ч и њ е н и це у т в р ђу је у ок ви ру под не т ог кон дем на т о р ног з а х т е в а. 38 По р ед ч и њ е н и це да не по с т о ји је д и н с т в ен с т а в док т ри не у по гле - д у мо г ућ но с т и п ри н уд не р е а л и з а ц и је на ло г а, по с т о је и т е о ри ј ск а м и ш љ е њ а да за ко но да вац ко ри сти по гре шну тер ми но ло ги ју и да се не ра ди о ту жби за у т в рђе њ е, в ећ о п р е о б р а ж ај ној т у ж би. 39 Уко ли ко се има у ви ду За кон о парн и чном по с т у п к у Ср би је, п р е ма ко ме с е т у ж ба з а у т в р ђе њ е мо же под не т и и р а д и у т в р ђе њ а по с т о ја њ а, од но сно, не по с т о ја њ а ч и њ е н и ца, он да к а да је т о п р ед ви ђе но з а ко ном и л и по с е б н и м п р о п и с ом 40 и ка да се узме у об зир да је (не)ис п у њ е њ е на ло г а ч и њ е н и ца од ко је з а ви си о с т в а р е њ е од р е ђе ног п р а в а, ми шље ња смо да је за ко но да вац ода брао до бру тер ми но ло ги ју и да се нес у м њи в о р а д и о т у ж би з а у т в р ђе њ е. 41 У п и т а њу је не г а т и в на де к л а р а т о р на ту жба, јер је њен сми сао усме рен на то да се утвр ди да не по сто ји пра во кон к р е т ног л и ца. У с л у ча ју до спе ло с т и на ло г а у т о к у о с т а ви н ског по с т у п к а, ов л а ш ће на ли ца има ју мо гућ ност да зах те ва ју утвр ђе ње пре стан ка пра ва због ње го вог не ис пу ње ња још у то ку истог. У супротном, односно уколико је обавеза ис - п у њ е њ а н а л о г а д о с п е л а н ако н п р а вн ос н а ж н о с т и р е ш е њ а о н а с л е ђ и в а њу, овла шће на ли ца има ју пра во да ту жбом по кре ну пар нич ни по сту пак. У погледу ро ка за по ди за ње ту жбе, у те о ри ји се на и ла зи на два ми шље ња. Пре ма јед ном, п ри ме њу је с е оп ш т и р ок з а с т а р е ло с т и од де с е т г о д и на ко ји т е че од да на до спе ло с т и оба ве зе из вр ше ња на ло г а. 42 Пре ма дру гом, рок тре ба по стави ти знат но кра ће, у тра ја њу од го ди ну да на од да на до спе ло сти оба ве зе. 43 г р а ђ а н с ко п р а в о и о п ш т и д е о г р а ђ а н с ко г п р а в а), Прав ни фа кул тет Уни он, Бе о град, 2014, стр. 195-197. 38 Вид. А. Јак шић, Г р а ђ а н с ко п р о ц е с н о п р а в о, П р а в н и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у, Б е о г р а д, 2018, стр. 345. 39 На в о д и с е д а је н а с л ед н о п р а в о л и ц а о п т е р е ћ е н о г н а л о г о м н а с т а л о м о м е н т о м с м р - ти оста ви о ца и да као та кво по сто ји, услед че га не ис пу ње ње на ло га кри ви цом мо же про у- з р о ко в а т и је д и н о г у б и т а к т о г п р а в а... з б о г т о г а н и је р е ч о д е к л ар ац ији д а п р ав о н ас л еђ а по сто ји или не по сто ји, већ о ре а ли за ци ји прав не мо ћи пра ва на престанак наследноправ - н о г о в л а ш ћ е њ а, ш т о с е п о с т и ж е к о н с т и т у т и в н о м т у ж б о м. В и д. Н. С т ој ан ов и ћ, Нал о г у з а в е ш т а њу, стр. 241. Су прот но: О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 401. 40 О ч и њ е н и ц а м а ко је н е м о г у б и т и п р ед м е т д е к л а р а т о р н о г у т в р ђ е њ а, в и д. М. С а л м а, Чи њ е н и ц е к а о п р е дм е т д ек л ар ат о рн е т уж б е, З б о р н и к р а д о в а П р а в н ог ф а к у л т е т а у Но в ом Са ду, бр. 2/2013, стр. 191. 41 Вид. чл. 194, ст. 3 За ко на о пар нич ном по ступ ку Ре пу бли ке Ср би је, Сл. гла сник РС, бр. 72/2011, 49/2013 од лу ка УС, 74/2013 од лу ка УС, 55/2014 и 87/2018. 42 Вид. О. Ан тић, З. Ба ли но вац, op. cit., стр. 401. 43 Рок од го ди ну да на био би по го дан због по сто ја ња слич но сти из ме ђу ин сти ту та нало га и ис по ру ке. Вид. Н. Сто ја но вић, На с л е д н о п р а в о, стр. 276. 1628

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 5. РАЗ Г РА Н И Ч Е ЊЕ ОД СЛ И Ч Н И Х И Н СТ И Т У ТА У н а р ед н и м р ед ов им а бић е у к аз ано н а о с нов не р а з л и ке ко је по с т о је између налога са јед не и ис по ру ке, оста лих по је ди них мо да ли те та у за ве - шта њу, те нео ба ве зу ју ћих са ве та и пре по ру ка, са дру ге стра не. У прак си, на лог се нај че шће ме ша са ис по ру ком. Ме ђу тим, из ме ђу ова д в а и н с т и т у т а по с т о ји с у ш т и н ск а р а з л и к а, а огле да с е у њи хо ви м п р а в н и м по сле ди ца ма, а сход но њи ма и у прав ном по ло жа ју ли ца ко ја сти чу ко рист по осно ву ис по ру ке, од но сно налога, те дужника испо руке и лица опте ре ће - ног н а ло г ом. К а ко је т о спомен ут о, и змеђу корисн ик а н алог а и о б ав езног л и ца не на с т а је о бл и г а ц и о н и од но с, т е ко ри сн и к на ло г а, у кол ико је одр еђен, ни је овла шћен да зах те ва из вр ше ње на ло га од ли ца ко ме је на мет нут. Код ис по ру ке, си т у а ц и ја је д и ја ме т р а л но с у п р о т на. И з ме ђу ис по ру ко п ри м ца и д у ж н и к а, од но сно оне р а т а на с т а је о бл и г а ц и о н и од но с, ко ји да је мо г ућ но с т ис по ру ко прим цу да зах те ва да се ис по ру ка оста вље на у ње го ву ко рист и и з в р ш и. Ис по ру ко п ри м а ц момент ом см рт и з ав еш т аоц а по с т аје пов е рил а ц што му, по ред ак тив не ле ги ти ма ци је да зах те ва при нуд но из вр ше ње ис по - руке, г а р а н т у је и мо г ућ но с т н ак н аде ш т ет е ус лед п р оп уш т ањ а онер ат а д а и з в р ш и испорук у н а н ач и н који је одр еђ ен у з ав еш т ању. 44 О в ак ву лег и т и- ма ци ју, као ни мо гућ ност на кна де ште те услед не ис пу ње ња на ло га или каш њ е њ а с а њ е г о ви м ис п у њ е њ ем, ко ри сн и к на ло г а не ма. Н а лог, з а т и м, мо же да бу де и не ка мо рал на, од но сно, вред но сно обо је на ко рист, док је ис по ру ка, по пра ви лу, увек имо вин скоправна корист. Ис по ру ка увек мо ра има ти ко рисни ка, што ни је слу чај код на ло га ко ји мо же би ти оста вљен и ра ди оства ре ња не ког оп ш т ег ц и ља. 45 Та ко ђе, ис по ру ко при мац увек мо ра би ти су бјект у праву, док ко ри сник на ло га то не мо ра ну жно да бу де. 46 Из ме ђу ис по ру ке и ин диви д у а л и з о в а ног на ло г а по с т оји још једна р а зл ик а која с е огледа у т оме да је на лог у т а к в ом с л у ча ју с т р о г о в е з а н з а л и ч но с т од р е ђе н и х к а р а к т е ри с т и к а и ве ш т и на, т е т е ре т и т о л и це, док ис по ру ка по п ра ви л у т е ре т и за о с т а в ш т и н у и не за ви си од ве шти на и зна ња оне ра та. 47 Слич ност по сто ји и са јед ном вр стом усло ва. Усло ви се де ле с об зи ром на ра з л и ч и т е к ри т е ри ју ме, а л и је з а на с, на ов ом ме с т у, најзна чајн и ја подела на по те ста тив не, ка зу ал не и ме шо ви те усло ве, где кри те ри јум по де ле предс т а в љ а мог ућно с т на с лед н и к а по с т а в љ е ног под ус ло в ом да у т и че на њ е г о в о оства ре ње. Код по те ста тив них усло ва, оства ре ње за ви си ис кљу чи во од су бјекта, док код ка зу ал них усло ва оства ре ње за ви си од не ког до га ђа ја или трећ е г л и ц а, у с в а ко м с л у ч а ј у н е з а в и с н о од в о љ е и п о с т у п а к а с а м о г с у бје к т а. 44 Вид. чл. 262, ст. 1 и 2 ЗО ОС. 45 Вид. Д. Ђур ђе вић, Ин с т и т у ц и је н а с л е д н о г п р а в а, стр. 172. 46 Вид. О. Ан тић, На лог у на след ном пра ву, стр. 54. 47 Ibid, стр. 53. 1629

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) Ме шовити усло ви пред ста вља ју ком би на ци ју јед них и других, где остваре - њ е де л и м и ч но з а ви си од в о љ е л и ца ко ме је п р а в о ус ло в љ е но, а де л и м и ч но од неког нез а ви сног до г а ђа ја. 48 Ра д њ а ра с к и д ног по т е с т ат и вног услов а чес т о мо же би т и кон ц и п и р а на т а ко да бу де и ден т и ч на с а р а д њ ом с а мог на ло г а. 49 Ра з л и ка се огле да у ра з л и ч и т ом с т е пе н у од г о вор но с т и ко ји по с т о ји код л и ца оп те ре ће ног налогом и наследника поставље ног под рас кид ним по те ста тив - н и м ус л о в о м. Н а и м е, н а с л едн и к који је п ос т ав љ е н п од ов ак в и м ус л ов о м мо ра да се по на ша тач но она ко ка ко је за ве шта лац то на ло жио. Уко ли ко се, чак и без ње го ве кри ви це, рас кид ни услов оства ри, на след ник гу би сво је на след но пра во. Код на ло га пак, ду жник мо ра да учи ни све што је у ње го вој мо ћи да оства ри на лог, али уко ли ко до оства ре ња на ло га не до ђе из раз ло га ко ји с е д у ж н и к у на ло г а не мо же п ри п и с а т и у к ри ви ц у, оп т е р е ће но л и це з а - др жа ва сво ја пра ва. Де ша ва се, с об зи ром да рад ња у оба слу ча ја мо же би ти иста, да по сто ји сум ња да ли је во ља за ве шта о ца би ла да од ре ђе ну оба ве зу пред ви ди као на лог или по сто ји бу ду ћа, не из ве сна чи ње ни ца у ви ду по те - с т а т и вног ус лов а од ког з ависи опс т ајањ е на с лед ног п ра в а кон к р е т ног л и ца. Пре ма пра ви ли ма ту ма че ња по ко ји ма се за ве шта ње, у слу ча ју сум ње, тума чи у ко рист ду жни ка, узи ма се да је у пи та њу на лог. По те ста тив ни, као и сва ки дру ги услов је за ду жни ка увек ве ћи те рет од на ло га. 50 Н апос ле т к у, н а лог т р е б а р а з л и ко в а т и од р а зн и х с а в ет а и п р епорук а. Иа ко смо на ве ли да у не ким сег мен ти ма на лог из гле да ви ше као мо рал на, а не прав на ка те го ри ја, он не сум њи во то је сте. На су прот то ме, са ве ти и пре по руке, ко је мо гу да чи не са став ни део за ве шта ња, ни су прав но оба ве зу ју ћег кара к т е ра за у н и ве р за л не и си н г у лар не су к це со ре. Он и њи х мо ра л но оба ве зу ју, а л и и м не до с та је еле мен т ко ри сно с т и, као и по сле д и ца у сл учају непос т упања по да тим упу ти ма за ве шта о ца, да би се мо гло го во ри ти о на ло гу. 51 6. У ПО РЕД НО П РА В Н А РЕ Г У Л А Т И ВА Н А ЛО ГА Ра д и а н а л и з е н а ч и н а и с т е пе н а у р е ђ е но с т и н а ло г а, спец ифи чнос т и у ње го вој прав ној ре гу ла ти ви, те слич но сти и раз ли ка у односу на домаћу правн у р е г у л а т и ву, у на р ед н и м р е до ви ма би ће п ри к а з а на по с т о је ћ а но р ма т и в на р е ше њ а с а д р ж а на у: п р а ви ма д р ж а в а р е г и о на, з а ко но да в с т ви ма по је д и н и х 48 Вид. Д. Ни ко лић, Увод у си стем гра ђан ског пра ва, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, Но ви Сад, 2016, стр. 344, 345. 49 Вид. М. Жи ва но вић, Р. Мом чи ло вић, оp. cit., стр. 85. 50 Пра ви ло ва жи пре ма мак си ми пре у зе тој још из рим ског пра ва: Sem p e r i n o b s c u r i s q u o d m i n i m u m e s t s e q u i m u r. Вид. Н. Сто ја но вић, На л о г у з а в е ш т а њу, стр. 242-243. 51 Вид. Р. Мом чи ло вић, На л о г ко д т е с т а м е н т а л н о г н а с л е ђ и в а њ а, Срп ска прав на мисао, Прав ни фа ку лет у Ба ња Лу ци, Ба ња Лу ка, 1-4/2000, стр. 112. 1630

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 би в ш и х со ц и ја л и с т и ч к и х зе ма ља, ка о ш т о су Р у си ја и Бу г ар ска, т е Ау с т ри ји и Не мач кој, као прав ним си сте ми ма гер ман ског прав ног кру га, ко ји су извр шили нај већи ути цај на фор ми ра ње ре ше ња у на ци о нал ном за ко но дав ству. 6.1. На лог у др жа ва ма бив ше СФРЈ У д р жа ва ма ч ла н и ца ма би в ше Со ц и ја л и с т и ч ке Фе де ра т и в не Ре п у бл и ке Ју го сла ви је, пра ви ла ве за на за на лог по ста вље на су на сли чан на чин. Сто га ће у овом де лу би ти при ка за на са мо од сту па ња у од но су на до ма ћу прав ну р е г у л а т и ву ов ог и н с т и т у т а. У п р а ву Реп у б л и ке Х р в а т с ке, м а т е р и ји по с т а в љ а њ а н ас л едн ик а под усло вом и на ло гом по све ће ни су чл. 47 и 48 За ко на о на сле ђи ва њу. 52 На пр ви по глед мо же с е уо ч и т и да од р ед б е по св е ће не на ло г у п р е ц и зн и је р е г у л и ш у ов ај и н с т и т у т у по гле д у нач ина њ ег ов ог исп у њ е њ а у од но с у на на ше п р а в о. На след но прав ним про пи си ма ове зе мље из ри чи то је на ве де но да оп те ре ће - но ли це тре ба да из вр ши на лог нај бо ље што мо же, те да уко ли ко га уоп ште не мо же и з в р ш и т и, з а д р ж а в а оно ш т о је с т е к а о по о сно ву з а в е ш т а њ а, о си м а ко и з з а в е ш т а њ а не п р о и з и л а зи ш т а д ру г о и л и р а з лог не ис п у њ е њ а ле ж и у ск рив љ еном пон а ш а њу д у ж н и к а н а ло г а. Н а ло г ом с е мо г у оп т ер ет и т и св а л ица ко ји ма с е и на че мо же о с т а ви т и не к а ко рис т и з з а о с т а в ш т и не. За кон ск и текст је да кле, пре ци зни ји и у по гле ду овог пи та ња, јер се ко ри сти јед на ш и р а ф о р м у л а ц и ја од оне п р ед ви ђ е не у до м а ћем з а конод а вс т ву. Н а к р ају, за кон ска ре гу ла ти ва пра ви раз ли ку из ме ђу на ло га и нео ба ве зу ју ћих смер - ни ца да тих у за ве шта њу, те у скла ду са тим пред ви ђа и ду жно сти кон кретних ли ца, што не до ста је до ма ћем за ко но дав ству. У по гле ду пре о ста лих прави ла, она су у ЗНС де таљ ни је кон ци пи ра на. У од но су на до ма ће пра во, сва оста ла за ко но дав ства на ста ла на про сто ру бив ше СФРЈ Фе де ра ци је Бо сне и Хер це го ви не, те ње ног ен ти те та Ре пу блике Срп ске, Ре п у бл и ке М а ке до н и је и Ре п у бл и ке Сло в е н и је, и н с т и т у т на ло г а р е г ул иш у дос т а ш т у р о, по св е ћу ју ћ и м у св е г а је да н ч ла н. Пр ема За кон има о на сле ђи ва њу спо ме ну тих зе ма ља, на лог мо же те ре ти ти сва ли ца ко ја прима ју не ку ко рист из за о став шти не, при че му су по бро ја ни на ло зи ко ји се и ма ју сма т рат и непос т ојећ и м. Међут и м, и зос т ав љ ено је р е г ул ис ањ е нач ина ње го вог ис пуњења, као и последица које насту па ју уко ли ко се на лог не ис пуни, а у ве зи са тим и ли ца ко ја су евен ту ал но овла шће на на за шти ту прав них и н т е р е с а у с уд ском по с т у п к у. 53 52 В и д. Z ak o n o n a slj e d ji v a n j u H r v a t s k e и з 2 0 0 3. г о д и н е, N a r o d n e n o v i n e, 48/2003, 163/2003, 35/2005, 127/2013 и 33/2015. 53 Ви д. ч л. 97 За ко на о на сље ђи ва њу Ре п у бл и ке Ц р не Го ре, Слу жбе ни лист ЦГ, 74/2008; ч л. 103 Z a ko n a o n a slje dji v a nju u Fe d e r a c i ji Bi H и з 2 014. г о д и н е, S l. n o v i n e Fe d e r a c i je B i H, 8 0 / 2 014; ч л. 105 З акон а о н ас љ еђ ив ању Реп уб л ике С р п с ке, С л у ж б е н и г л а с н и к Ре п у б л и ке 1631

Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, Ми ли ца С. Ко ва че вић, На лог у на след ноправном... (стр. 1619 1639) 1632 6.2. На лог у пра ви ма Ру си је и Бу гар ске Пр е ма Гр а ђа н ском ко дек с у Р у ске Ф е де р а ц и је, на лог је од р ед ба у з а в е - ш т а њу ч и ји п р ед ме т мо же п р ед с т а в љ а т и о ба ве з а и з в р ше њ а би ло ко је ра д њ е и мо в и н с ког и л и не и мо в и н с ког к а р а к т е р а, а л и и с к љу ч и в о у ко л и ко је он а од р е ђе на у ц и љу о с т в а ри в а њ а ја в ног и н т е р е с а (оп ш т е ко ри сног ц и љ а) 54 или не ког д ру г ог ц и љ а ко ји н и је п р о т и в а н з а ко н у, под р а з умев ајућ и под т и м и обавезу сахрањивања оставиоца у складу са његовом последњом вољом. Спо - мен ут а о бав ез а мо же т е р е т и т и јед ног и л и ви ше з а в е ш т ај н и х и л и з а кон ск и х н а с лед н и к а. Н а лог мо же т е р е т и т и и и з в р ш и о ц а з а в еш т ањ а, а л и с амо под ус ло в ом да је по с е б но оп р е де љ ен де о з а о с т а в ш т и не ко ји је не о п хо да н р а д и њ е г о в ог ис п у њ е њ а. По р ед т о г а, екс п л и ц и т но је п р о п ис ано д а з ав е ш т ал а ц мо же на ло ж и т и јед ном и л и не ко л и ц и н и на с лед н и к а да ч у в а ју њ е г о в е к ућ не љу бим це, као и да вр ше нео п хо дан над зор и бри гу над њи ма. 55 O в а о ба в е з а т а ко ђе мо же би т и к а ко и мо ви н ског, т а ко и не и мо ви н ског к а р а к т е р а и ус т а - но вље на је ра ди оп ште ко ри сног ци ља. 56 У по зи ци ји ко ри сни ка на ло га у пра ву ове зе мље, по пра ви лу се ја вља не о п р е де љ ен к ру г л и ца. Уко л и ко с е к а о п р ед ме т з а в е ш т ај ног р а с по л а г а њ а ја вља оба ве за из вр ше ња рад ње имо вин ског ка рак те ра, кључ на тач ка ди фе рен- С р п с ке, 1/ 0 9 ; ч л. 10 0 З а ко н а з а н а с л е д у в а њ е т о М а ке д о н и је и з 19 9 6. г о д и н е, Сл. ве сник на РМ, 47/1996 и 18/2001 др. за кон; као и чл. 82 Za ko na o de do va nju Slo ve ni je из 1976. го ди не, Ur. list SRS, 15/1976, 23/1978 и Ur. list RS, 13/1994 ZN, 40/1994 odl. US, 117/2000 odl. US, 67/2001, 83/2001 OZ, 73/2004 ZN-C, 31/2013 odl. US и 63/2016. 54 За кон не од ре ђу је по јам оп ште ко ри сног ци ља. У док три ни се на во ди да се под њим мо г у под р а з у ме в а т и с о ц и ја л не, д об р от в о рне, к у лт у рне, о б р аз овне, т е н ау чне св рхе, ц иљ ев и з а ш т и т е ја в н о г з д р а в љ а, р а з в о ја ф и з и ч ке к у л т у р е и с п о р т а, з а ш т и т а п р а в а и л е г и т и м н и х и н т е р е с а г р а ђ а н а и о р г а н и з а ц и ја, п р у ж а њ е п р а в н е п о м о ћ и и с л и ч н о. Под о п ш т е ко р и с н и м ц и љ ем, у з а ви сно с т и од к ру г а о с о ба у ч и јем и н т е р е с у је на лог ус т а но в љ ен мо г у с е под ра з у- ме в а т и: ц и љ е в и ко р и сн и з а д ру ш т в о и д р ж а ву у це л и н и (к у л т у р не, д о б р о т в о р не, о б р а з ов не, на у ч не и сл и ч не св р хе); ц и љ е ви ко ри сн и з а од р е ђе н у г ру п у љу д и са не одр еђен и м бр ојем л ица или од ре ђе не дру штве не гру пе (по је ди не про фе си је, пен зи о не ри, љу ди ко ји жи ве у од ре ђе - ној обла сти, итд). При мер за то је на лог на след ни ку или из вр ши о цу за ве шта ња да из вр ши п р ен о с с р едс т ав а у кор и с т б ил о које к ат ег ор ије т е ш ко о б о л е л и х п а ц и је н а т а у од г о в а р а ј у ћ ој здрав стве ној уста но ви или фон да за по моћ та квим па ци јен ти ма. Дру ги при мер био би пружа ње фи на н си ј ске по д р ш ке с т у ден т и ма би ло ко је обра зов не и н с т и т уц ије. Ви д. В. О. Гаврилов, Ко мен та рий к раз де лу V ча сти III ГК РФ, На с л е д с т в е н н о е п р а в о, С а н к т -Пе т е р бу р г, 2 0 03, стр 90. Вид. и ин тер нет адре су: http: //logos -pravo.ru /articles /zaveshchatelnoe -vozlozhenie -eto - o t l ic h iy a - o t-z a ve s h ch a t el n o go - o t k a z a, да тум по се те: 12. 01. 2019. 55 Вид. чл. 1139, ст. 1 Гра ђан ског Ко дек са Ру ске Фе де ра ци је, ин тер нет адре са: http://base.garant.ru /10164072/f96218aec223bfc0fe4d55939856544c/. У да љем тек сту: ГКРФ. 56 Пре ма јед ном ста ву, оп шти ин те рес у овом слу ча ју огле да се у за до во ље њу дру штвен и х п о т р е б а з а х у м а н и м т р е т м а н о м ж и в о т и њ а. П р е м а д р у г о м с х в а т а њу, је д а н од р е з у л т а т а на ла га ња оба ве зе из вр ше ња ова квих рад њи пред ста вља сма ње ње бро ја на пу ште них жи во - т и њ а, т е ш и р е њ а р а з н и х и н ф е кц ија које п р едс т а в љ а ј у оч и г л ед н у о п а с н о с т з а д р у ш т в о у ц е л и н и и њ е н и х п о је д и н ач н и х ч л а н о в а. Ви д. и н т е р н е т а д р е с у : ht t p: // lo go s - p r a vo. r u /a r t ic le s / z a ve shchat elnoe -vo zloz he n ie - et o - otl ic h iya- ot-z a ve shcha t el no go - ot k a z a, да тум по се те: 12. 01. 2019.