Ори ги нал ни на уч ни рад (497.11) 18 doi: /zrpfns Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа ку

Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352(497.11) 18 doi:10.5937/zrpfns52-19924 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s Ми лан М. Ми лу тин, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. Mi l u t in @ p f.u n s.a c.r s ОБЕ ЛО Д А ЊЕ Н И Д РА СТ И Ч Н И П РИ М Е РИ ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СР БИ Ј И У Д Е ВЕТ Н А Е СТОМ ВЕ К У * Са же так: Као и све др жа ве де вет на е стог ве ка, та ко и срп ска др жа ва у на с т а ја њу, п о зна је фе но мен п о ли т ич ке ко руп ци је у с ми с л у не мо ра л ног п о - н а ш а ња љу д и н а в л а с т и, ко ји с у се ко р и ш ће ње м п о л и т ич ке м о ћ и бо га т и л и и с т ицали ра зне п ри в и ле г и је. Са мо во ља ма ло број ни х на в лас т и је уп рав ља ла држа вом. Све је би ло у њи хо ви м ру ка ма: др жав на ка са, зај мо ви са зе ле на шком ка ма том, тр го вач ко по словање чиновника. У вре ме ка да но вац по ста је најт ра ж е н и ја роба и н ајп огодн ије с редс т в о з а а к ум ул ац и ј у кап и т а л а, људ и н а вла сти, од нај ви шег до нај ни жег по ло жа ја, ко ри сте сво је функ ци је за раз - не нов ча не т ра н са к ц и је, да би до ш л и до огром ног м а т е р и ја л ног бо га т с т в а. Зе ле на ши у то до ба су љу ди на вла сти и љу ди из ма ло број не се о ске бур жоа зи је. Њи хо ве жр тве су ма хом се о ски жи те љи са ма њим по се ди ма; они су жи ве ли под при ти ском по ре за, ра зних на ме та и так сираних уверења. Раз - ме ре зе ле на штва су ра сле из го ди не у го ди ну, та ко да су до сти гле вр ху нац 1858. го д и не ка да је са з в а н а Св е т о а н д ре ј с ка н а р од н а с к у п ш т и н а, д о ко је је до шло услед су ко ба кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа са чла но вима Др жав - н ог са в е т а, 1 ко ји с у и з н у д и л и ње го в у а б д и ка ц и ј у. Д р ж а в н и са в е т је, з а т р - п а н т у ж б а м а ко је с у о п т у ж и в а л е л и ч н о К н е з а, к а о и ч и н о в н и ке њ е г о в е * Ра д је р е з у л т а т ис т р а ж и в а њ а н а п р о је кт у Пр а вн а т р ад иц ија и н ов и п р а вн и и з аз ов и, чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 1 С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ, Ус т а в о б р а н и т е љи и њи х о в а в л а д а (1838 1858), Бе о град 1925, 197 и да ље. 1145

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) ад м и н и с т ра ц и је з а з л о у п о т ре бе са ч и н и о т е кс т у ко ме је кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе в ић ока рак т е р и сан као највећи за ш т и т н ик т е шк и х з ло у п о т ре ба. То је би ло пр ви пут да вла дар у Ср би ји, због обе ло да ње не по ли тич ке ко рупци је, сво је и сво јих чи нов ни ка, мо ра да се по ву че са пре сто ла. Д ру ги обелода ње ни п ри мер крупне п олит ичке корупције, у с мис лу сп реге в ла сни ка фи нан сиј ског ка п ит ала и врха в лас т и, који је уздрмао јавнос т, била је т зв. же ле знич ка афе ра (1880), по зна ти ја као Бон т у о ва афе ра. На зив је добила по По лу Ежену Бонтуу, директору Ге не рал не уни је, фран цу ског фи нансиј ског дру штва ко је је фи нан си ра ло и гра ди ло пр ву же ле зни цу у Ср би ји. Рат и фи ка ц и ји уговора од с т ране в ладе, п ре тход ило је о т в орено п одм ићивање п о с ла ни ка за г лас у п ри лог п о ме ну т ог фран ц у ског дру ш т ва, као и п од ми ћива ње опо зи ци је за при су ство сед ни ци ра ди обез бе ђи ва ња кво ру ма. К љу ч н е р е ч и: в л а с т, з л о у п о т р е б а в л а с т и, б о г а ћ е њ е п о н ем ор а лн ом осно ву, спре га вла сти и фи нан сиј ског ка пи та ла. 1. АЛЕК САН ДАР КА РА ЂОР ЂЕ ВИЋ У РА ЉА МА КО РУ П Ц И О Н А Ш К И Х АФЕ РА Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић је 1842. иза бран за кне за Ср би је. 2 На пре сто с у г а до в е л и п р о т и в н и ц и к не з а М и ло ша ус т а в о б р а н и т е љи. О н и с у би л и п р ед с т а в н и ц и с рп ске бу р жо а зи је и би р о к р а т и је ко ја је же ле л а да ог р а н и ч и Ми ло ше ву ап со лут ну власт. На кон што су му ти ту лу кне за при зна ле Ру сија и Тур ска, но ви кнез се по све тио спро во ђе њу ре фор ми и уво ђе њу но вих уста но ва, у ци љу раз во ја срп ске др жа ве. 3 Ре ж и м ко ји с у ус т а в о б р а н и т е љи ус п о с т а в и л и з н а ч и о је з ав ођ ењ е у С рбији нов ог с и с т е м а бу р жо а с к и х д р ж а в но - п р а в н и х од но с а и ус т а но в а. Уста во бра ни те љи су од по чет ка ло јал ни пре ма сул та ну; успе ва ју да из дејству ју устав из 1838. (Тур ски устав) ко ји до но си ве ли ку про ме ну у по гле ду 2 А л е к с а н д а р К а р а ђ о р ђ е в и ћ (18 42-1858) је б и о с и н К а р а ђ о р ђ а Пе т р о в и ћ а в о ђ е П р в о г срп ског устан ка. Шко ло вао се у цар ској Ру си ји, под по кро ви тељ ством ње ног ца ра. 1830. г о д и н е оже н и о с е Пе р с и д о м, ћ е р ко м в ој в о д е Је в р е м а Не н а д о в и ћ а и Јо в а н ке М и л о в а н о в и ћ, са ко јом је имао де ве то ро де це (че ти ри кће р ке и пе то ри цу си но ва од ко јих су оста ли жи ви са мо бу ду ћи краљ-осло бо ди лац Пе тар Пр ви и Ар сен). 3 До нет је Гра ђан ски за ко ник (1844), уна пре ђе не су по сто је ће и основ не шко ле, Нар од н а б и б л и о т е к а и Н а р од н и м у з е ј, ус п о с т а в љ е н а с т а ја ћ а в ој с к а, п ок р ен ут а т оп ол и вн иц а у К р а г у ј е в ц у (1853.). У т о в р е м е С р б и ј а в о д и м и р о љу б и в у п о л и т и к у п р е м а Т у р с кој. К н е з а Алек сан дра при мио је сул тан при ли ком оби ла ска Бу гар ске, а Ср би ји је дао још је дан Хат и ш е р и ф (онај из 1853.) ко јим је учвр стио пра ва ко ја су Ср би ји ра ни је да та, као на гра ду за њ е н н е у т р а л н и п о л о ж ај т о ко м К р и м с ко г р а т а. П а р и с к и м м и р о м 1856. р у с к а з а ш т и т а С р б и - је про ши ри ла се на све ве ли ке си ле. 1146

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 по ло жа ја чи нов ни ка пре ма Кне зу. Др жав ни и управ ни апа рат је осло њен на цен т р а л и з о в а н у по л и ц и ју и би р о к р а т и ју, је р и м јe т о би ло не о п ход но р а д и оства ри ва ња лич не и имо вин ске си гур но сти. Од кне же вих слу гу из вре - ме на М и ло ша О б р е но ви ћ а (ко је је он по с т а в љ а о и р а з р е ша в а о), ч и нов н и ц и по ста ју др жав ни слу жбе ни ци; по ста ју стуб вла де, глав на спо на са на ро дом, мада су би ли сла бог обра зо ва ња и скло ни са мо во љи и зло у по тре ба ма. Уставобран ит е љск и р е ж и м је у ч и н ио да ч и нов н и ч к и а па рат к а о п р од ужена рук а цен т ра лне власт и, добије посебне п ривилег ије ко је у тој ме ри н и п ре, н и по сле, ни је имао. Осим број ча ног по ве ћа ња, за га ран то ван им је ста лан из бор са мо г ућ но ш ћу на п р е до в а њ а од н и жег к а ви шем ч и н у; јед ном до би јен ч и н не мо же с е и з г у би т и, о си м с уд ск и м п у т ем. П л а т е ч и нов н и к а не од р е ђу је К не з с а мо с т а л но, оне с е у т в р ђу ју бу џе т ом. Н и с у п л а ћ а л и по р е з, о си м по р е з н а не по к р е т н и м до б ри ма. Ч и нов н и к и ма п р а в о на пен зи ју; по с ле де с е т г о д и на слу жбе не мо же би ти из ба чен на ули цу; за удо ви це и си ро чад чи нов ни ка ус т а но в љ а в а с е је да н пен зи о н и ф он д.... 4 Вр е ме ће по к а з ат и да је ус т ав о бр а - ни те љи ма Устав био по тре бан да би пу тем ње га обез бе ди ли усло ве за сво је б о г а ће њ е и у з д и з а њ е и т ако пос т ан у с т ар еш и нск а ол иг а рх ија, у п р ав ом см и с л у т е р е ч и. У т е о ри ји с е ус т ав об р ан ит е љ ск и р е ж и м к а р а к т е ри ше к а о би ро крат ско -по ли циј ски ре жим ко ји се бес по штед но раз рачунавао са свима ко ји су би ли ње го ви про тив ни ци. У С р би ји ко ја је з а о с т а л а под т у р ском у п р а в ом 5, в о де ћ е по з и ц и је с у ду го има ли бо га ти ји сло је ви се о ског ста нов ни штва, ко ји су те по зи ци је по - ла ко гу би ли у класној, политичкој и економској борби са својим супарници ма и про тив ни ци ма. Они ни су вра ћа ли др жа ву у фе у да ли зам, већ су је в о д и л и на п р ед у к а п и т а л и з а м, је р с у п ри па да л и к а п и т а л и с т и ч к и м, бу р жо - а ск и м сло је вима д ру ш т ва. 6 Но си о ц и ус та во бра н и т ељ ског ре ж и ма у за о с та лој с ре д и н и бр зо су из ра сл и у би ро к ра т е, по с т а л и су т у т о ри се о ске бу р жо а зи је, а пре ко ње и це лог на ро да. Они ни су има ли по треб ног раз у ме ва ња ни за по л и т и ч к а п рав а н и з а економске пот р еб е в ећ п рил и чно нарас ле ча рш ије. С дру ге стра не они су све ви ше ис по ља ва ли те жње да се ко ри сте сво јим поло ж а ји ма на в лас т и з а з а до в о љ е њ е л и ч н и х еко ном ск и х пот р еба. То је в р е ме п р во би т не а к у м у ла ц и је ка п и т а ла и зе ле на ш ке т р г о ви не; т о вре ме п ре т ка п и- т а л и с т и ч ке и ка п и т а л и с т и чке а к ум улац ије, посл уж ило и м је да он и у брзо по до ла ску на власт поч ну да се ко ри сте сво јим вла сто др жач ким по ло жа ји ма, п р в ен с т в е но з ат о да би с е до мо гл и в ла с т и т и х п ри ви ле г и ја. 7 Под крот ким 4 А. Ра де нић, С в е т о а б д р е ј с к а с к у п ш т и н а, CXII, Бе о град 1964, 29. 5 О у т и ц а ј у о р г а н и з а ц и ј е т р у с к е в л а с т и н а у с т р о ј с т в о б у д у ћ е с р пс к е д рж ав е, в и д. Н а т а ш а Де р е т и ћ, По ја в н и о б л и ц и ко р у п ц и је у ус т а н и ч кој С р б и ји (18 0 4 1815 ), З б о р н и к ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду (ПФНС), 2/2014, 309 и да ље. 6 А. Ра де нић, 7. 7 Ibid. 1147

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) А лек сан д ром Ка ра ђор ђе ви ћем, п р вен ст ве н и ц и љ и м је био ст и ца ње бо гат ст ва (иа ко су од на ро да до би ли по др шку да ра де на спро во ђе њу уста ва и за ко на, по себ но да за шти те при ват ну сво ји ну гра ђа на). У уну тра шњој по ли ти ци, кнез Алек сан дар де ли власт са Др жав ним саве т ом, у којем су дом ин ирал и ус т авобран и т е љи, по Ту р ском ус т а ву, а л и због сла бе лич но сти и сна ге чла но ва Са ве та, остао је на мар ги ни по ли тич ког жи во та. Он ни је имао сна ге или ни је хтео да об у зда зе ле на штво и би ро крати ју ко ја је спу та ва ла да љи раз ви так чар ши је. При пи су је му се да је био представ ник зе ле на шког ка пи та ла у вре ме ну ка да су са зре ва ли усло ви за вла давин у т р г о в ач ког к а п и т а ла. 8 Н и је био спо с о ба н н и да и з деј с т ву је не з а ви сно с т др жа ве, што ће се де си ти тек 1878. на Бер лин ском кон гре су, ка да је на вла сти кнез Ми лан Обре но вић. Вла да јућој елит и тога доба на п р вом мест у је била ак ум улација капитала. Стога су та да ш њи но си о ц и ка п и та ла ок ре н у т и т р го ви н и ко ја им на та да шњем сте пе ну раз вит ка до но си нај ви ше про фи та. Др жа ва све ви ше по др жа ва ка питалистич ке трговачке елементе, што одговара власницима трговачког капитала (по бор н и ка сло бод не т р го ви не). Љу д и на в ла ст и су п у тем л и ц и та ц и ја, по - в ла ст и ца и ра зн и х д ру г и х п ри ви ле г и ја омо г у ћа ва л и п ро ш и ре ње т р го ви н ск и х мре жа на ра чун есна фа. Та ква политика др жа ве не од го ва ра до ма ћим за на тлија ма ко ји тра же ши ра еснаф ска овла шће ња да би се за шти ти ли од све сна жније кон к у рен ц и је ст ра н и х, у глав ном ау ст риј ск и х фи р м и, ч и ји м су до ла ском на до ма ће т р ж и ш т е би л и у г р о же н и. 9 У т ој не ра в но п ра в ној б орби, е снафи н ис у ус пе ли и кра јем XIX ве ка оста је им да се са мо по ми ре са та квом прак сом. У вре ме вла да ви не кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа, по ред ма лих дома ћих за на тли ја ко ји се бо ре да се за шти те њи хо ва из у че на за ни ма ња, ни је до бро ни се ља ци ма. Они се нај ви ше жа ле на су до ве, зе ле на ше и др жав не ч и нов н и ке ко је сма т р а ју св о ји м у п р о па с т и т е љи ма. По на в љ а с е си т у а ц и ја због ко је су Обре но ви ћи 1842. го ди не про те ра ни са вла сти јер су би ли омраже н и у н ар од у з б ог ко ри ш ће њ а н а си л н и х ме т о д а п р в оби тне а к ум ул ац ије, за хватања, гра бље ња и ко ри шће ња ту ђих има ња. У познатој оптужби Саве - та про тив кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа и ње го ве ка ма ри ле ка же се да с у њи хо ви п ри в р же н и ц и з ло у по т р е бљ а в а ју ћ и в л а с т, по с т а л и в л а сн и ц и и л и ор т а ц и у м е ја н а м а, д у ћ а н и м а и в о де н и ц а м а, да су за у зе ли жи ро род не го ре, да су ра ди ли бан кар ске по сло ве, да су се пре тво ри ли у тр гов це. 10 8 А. Раденић, 9. 9 Есна фи као тво ре ви на фе у дал ног дру штва, из ра жа ва ли су уске ин те ре се јед не ка те - г о р и је љу д и, ко ји т р а же д а и м с е з а ш т и т е и с к љу ч и в а п р а в а н а и з у ч е н а з а н и м а њ а. Та ко с е ш н ај де р ск и е сн а ф у Б е о г р а д у ж ал ио п р от и в пол иц и јске у п р ав е ш т о и зд аје д оз в оле с т р ан и м м ај с т о р им а и т о л ер иш у т рг ов ин у с т р ан ац а н а с и т но (н а м а ло) и а ко је з а ко ном п р о п и с а но да мо гу да тр гу ју са мо на ве ли ко. Вид. А. Ра де нић, 32. 10 А. Ра де нић, 7. 1148

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 З ло у по т р е б е с у п р е о в л а да ле у вој сци гра нич ној,... у то по лив ни ци... у ба рута на ма... у шко ла ма, јед ном реч ју у свим стру ка ма др жа во пра вле ни ја. 11 У з ло у по т р ебама в ла с т и п р едњ ач ил и су п р ед с т а в н и ц и и з в р ш не в ла с т и к а о и но си о ц и с у д и ј ск и х фу н к ц и ја. Д р ж а в н и с а в е т је, з а т р па н т у ж ба ма ко је с у оп т у ж и в ал е н ав едене п р едс т а вн ике в л а с т и по је д и н и х ок ру г а з а р а з не злоупотребе сачи нио текст у ко ме је кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић ока ракт е ри с а н к а о нај в е ћ и з а ш т и т н и к т е ш к и х з ло у по т р е ба ; у ме с т о да ви нов н и ке ка жња ва, он их је на гра ђи вао, ка же се у том тек сту. 12 Нер аз умев ањ е и т рв е - ње из ме ђу Кне за и Са ве та је вре ме ном по при ми ло та кве раз ме ре да их је чак и Па ша са ве то вао да се тен зи је сми ре јер ће у су прот ном мо ра ти да оба ве сти Пор ту о то ме. Ти са ве ти су би ли уза луд ни јер је оп ште ми шље ње би ло да је за мр жњу из ме ђу Кне за и ње го вих ули зи ца ( удво ри ца ) и на ро да, крив био ис кљу чи во Кнез. 1.1. Зло у по тре бе из вр шне вла сти у вре ме вла да ви не А лек с а н д ра К ар ђ ор ђ е ви ћа Ве л и к б р ој з ло у по т р е ба с л у ж б е ног по ло ж а ја ч и нов н и к а ко ји ма је био окру жен кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић, био је пред мет оп ту жби про тив ње га о ко ји ма је рас пра вља но на Све то ан дреј ској скуп шти ни, 1858. О Све тоа н д р еј ској ск у п ш т и н и је у гла в ном п и са но у ве зи са д инас т и јском п р оменом. За не ма ри ва ни су со ци јал но - еко ном ски про бле ми ко је је Скуп шти на ре ша - ва ла. Упра во су мно го број не пред став ке и жал бе и пред ло зи из на ро да упуће н и С к у п ш т и н и, од р а ж а в а л и и з р а з д у б о ког не з а до в ољ с т в а р а дом К не з а и ње го вих чи нов ни ка. Њих је би ло то ли ко да је од лу че но да се све жал бе и п р ед с т а в ке о б је д и не и да се сви по сла ни ци од јед ног Окруж ја спо ра зу ме ју и да н а п и с ме но с т а ве т е гобе п а да Ск у пш т ин и п редад у. 13 На Свет оа н д р ејској ск у п ш т и н и с у п р ви п у т до ш л и до по л и т и ч ког и з р а ж а ја п р ед с т а в н и ц и ли бе рал не бур жо а зи је, гра ђан ства у ва ро ши ма и то услед ве ли ких со ци јално - еко ном ск и х п р о ме на у д ру ш т ву по с лед њи х де це н и ја п р е Све т о а н д р еј ске ск у п ш т и не. 14 Основ на ка рак те ри сти ка владавине кне за Алек сан дра би ла је по вла - шћен по ло жај чи нов ни ка, до ког је, исти на, до шло још до но ше њем Тур ског 11 Је врем Гру јић, З а п и с и, Књи га I, Бе о град 1922, 236. 12 Ibid, 237-238. 13 З в а н и ч н е н о в и н е к њ а ж е в с т в а С р б и је, бр. 134, 13. XII 1858. 14 А. Ра де нић, 5. на во ди да је од 1834. до 1859. број ста нов ни ка нај ви ше ра стао у варо ши ма. У укуп но 37 ва ро ши тај број је за 25 го ди на на ра стао од 41.347 на 86.841. У том п е р и о д у и б о г а т с т в а с т е ч е н а н а ј в и ш е з е л е н а ш е њ е м и т р г о в ач к и м к а п и т а л о м, н а ј б р ж е с е го ми ла ју у ва ро ши ма. Пре ма по пи су из 1863. ва ро ша ни су има ли у про се ку три пу та ви ше и м а њ а н е г о с е љ а н и. 1149

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) ус т а в а (1838). 15 В о де ћ и с е и дејом д а т р еб а р еф о рм ис ат и с р пс ко д руш т в о, 1842. го ди не су до не те две уред бе ко ји ма је уре ђен њи хов по ло жај. Јед ном од њих Уре д бом о ч и н о в н и ц и м а, про пи са но је да се за чи нов ни ке по ставља ју срп ски др жа вља ни, ра зум ни, по ште ни и обра зо ва ни љу ди (са за вр ше - ним прав ним и фи ло зоф ским на у ка ма или гим на зи јом, нај ма ње) и да су до бр ог вла да ња... У прак си је ме ђу тим, све би ло дру га чи је од оног што је за пи са но у на ве де ној уред би. Со ло мо но ва ре че ни ца цитирана у једној предс т а в ц и ск у п ш т и н ск и х по с л ан ик а Б оље је и м ат и п р ијат еља н ег о б ит и п о ш т е н, нај сли ко ви ти је опи су је ста ње у др жа ви ко ја функ ци о ни ше у ра - љ ама п р от ек ц и је и ко ру п ц и је. У д р жа в н и м сл у жба ма од највише до најн иже, за ца рио је не по ти зам где се на нај ва жни јим, нај бо ље на гра ђе ним ме сти ма, на ла з е в ла да р ев, по пе ч и т е љ ев, с о вје т н и ков си н, и л и си но в а ц, у н у к и л и з е т, си м па т и ја и л и п ри ја т е љ, к а ко је у сво јој п ред с т а в ц и наве о једа н п ра кт ик а н т окру жног су да у Кра гу јев цу, ко ји се упра во због на ве де них мо ме на та, осе ћао за по ста вље ним у слу жби; ћу тао је јер се пла шио да ће због из не се них околно сти за вр ши ти у не ком од по сто је ћих ка за ма та. 16 У вре ме вла да ви не уста во бра ни те ља власт су до би ли чи нов ни ци предво ђе н и би ро к рат ском и н т ел иг енц ијом. И док се под М илошем Обреновићем, ка ко твр ди Вук Ка ра џић, ни ком ни је ми ли ло да бу де чи нов ник, са да је то примамљива слу жба. Под уста во бра ни те љи ма на ста је пр во прав но ор га низ о в ано ч инов н и ш т в о код н а с. О ч е к и в а њ е д а о с уд б ин и д рж ав е в иш е н е од л у ч у ју љу д и М и ло ше в ог ко в а не ш ко ло в а н и, л а ко м и, ко ру м п и р а н и, по - ни зни и лу ка ви, већ шко ло ва ни љу ди, јер су ме ђу њи ма пред ња чи ли Ср би из Вој во ди не, пре ча ни ствар ност је бр зо де ман то ва ла. Не ма сум ње, да је ме ђу њи ма би ло спо с о б н и х љу д и: п р о ф е с о р а, ле к а р а, и н же њ е р а, ко ји с у зна ли свој по сао. Али ти чи нов ни ци су се на ла зи ли у вр хов ној упра ви и чини ли су тех нич ко осо бље, ни је их би ло ни у су ду, ни у по ли ци ји. У по ли цији 70% ч и нов н и к а и ма ло је з ав ршен у само о снов н у ш ко л у, 17 и т и по л и ц и ј ск и ч и н ов н и ц и с е н и с у од в а ја л и з н а њ е м и о п ш т и м о б р аз ов ањ е м од с ељ ачке ма се ко јом су вла да ли. 18 Ка да је 1850. до нет Ка зни т е л ни за ко ник за п о л и цај не п ре с т уп ке, а за тим исте го ди не и По л и ц и ј с ка у р е д ба, по л и ц и ј ск а в л а с т добија н а аут орит ет у. Донет и з акон ск и п р о п и си да ју пен д р ек у ру ке по л и ц ији, која је по р еч има 15 Ви д. Н а т а ш а Де р е т и ћ, По ја в н и о б л и ц и ко р у п ц и је у С р б и ји у XIX ве ку, З б о р н и к ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду (ПФНС), бр. 4/2015, 1731. 16 А. Ра де нић, 23. 17 По по да ци ма из 1856. gодине од 359 чи нов ни ка ко ли ко их је та да укуп но би ло, њих 252 с у и м ал а з ав ршен у с р едњу ш кол у, 65 г и мн аз ију, 10 б ог ос лов ију, 14 филоз офију, 8 п р ав а, 2 вој не на у ке, а 8 је би ло не пи сме но. Вид. Сло бо дан Јо ва но вић, Ус т а в о б р а н и т е љи и њи х о - ва вла да, књи га II, Бе о град 1933, 61. 18 А. Ра де нић, 42. 1150

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Слободана Јовановића брзо дошла до потреб ног ува жа ва ња. По ли ци ја до - би ја ве ћа овла шће ња, па та ко мо же и да ка жња ва. Ње не се пре су де од мах и з в р ш а в а ју ; мо г у ћ но с т ж а л б е у с л у ч а ју т е ле сн и х к аз н и по с т ојал а је т е к на кон до би је н и х ба т и на. По л и ц и ја по с т а је си л а: она би је, з а т в а р а, гло би сва ко га ко не слу ша. То је све има ло за по сле ди цу че сте зло у по тре бе у ви ду п р е ко ме р не у по т р е б е си ле. 19 Ка ко п ред став н и ц и нај више власт и, тако и народ, забрин уто је посмат рао з ло у по т р е б е, не у р ед но с т, не д и сц и п л и н у и ба х а т о с т у р е до ви ма ч и нов н и к а. Алекса Симић, та да шњи ми ни стар фи нан си ја, жа лио се након јед не инспекци је по уну тра шњо сти да чи нов ни ци ра де од бе де, као да су до шли на ку лук, а за аван џи ра њем и пла том гра бе се као гу се ни це. 20 Н а р од је св а ко д нев но из но сио п ри т у жбе на па ра зи т ск и ж и вот чи нов ни ка, ко је је због то га и ом р зн уо. Из све сти по ли ци је су те шко избијале наслеђене мисли из Милоше вог време - на о др жа њу на ро да у по слу шно сти и по кор но сти ис кљу чи во ба ти на њем. Ср би ја ко ју је пре у зео да во ди Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић би ла је ма ла з а о с т а ла к не же ви на бе з с опс т вене монет е, бе з банак а, бе з ве ћег у н ут раш њег тр жи шта, са роб ном про из вод њом у за чет ку и тр го ви ном ко ја је рас по ла га - л а не до в ољ н и м к а п и т а лом. С т о ча р с т в о је о с е т но опа да ло, а по љ о п ри в р е да је два да је на пре до ва ла. У роб но нов ча ном про ме ту у ко ме је не ста ја ла нат у р а л на п ри в р ед на ау т о к р а т и ја и г у био с е п ри мат с е о ске з а јед н и це, по р ед с оп с т ве не з а о с т а ло с т и, о с ећ а о с е и з ас т ој ус лед еко ном ске к ри зе ко ја је 1857. за хва ти ла Евро пу. Љу ди су се жа ли ли да све те же под ми ру ју по ве ћа не тро - шко ве ко је им је на мет ну ла др жа ва. У јаг ми за нов цем до ко јег се те шко до л а зи ло на р е г у л а р а н на ч и н, у з е ло је ма х а з е ле на ше њ е (л и х в а р с т в о) ко ме је ишло у при лог то што у зе мљи ни је би ло нов ча них за во да. По сто је ће благ ај не и фон до ви са ма л и м кап ит алом (Прав ит е љс т вена ка са, Школск и фонд, Фонд за удо ви це и си ро чад умр лих чи нов ни ка, оп штин ске ка се и тзв. по пу - лар не ма се) би ле с у д р ж а в не и н с т и т у ц и је ко је с у да в а ле з а ја м с а з а кон ском к а м а т о м од 6 д о 12%. З б о г н ер ег ул а рн о г и п р ис т р а с н о г п ос л ов ањ а н ис у мо гли да ума ње ути цај зе ле на штва (ли хвар ства). 21 Л и х в а ри од но сно з е ле - на ши, у то до ба су љу ди на вла сти и љу ди из ма ло број не се о ске бур жо а зи је. Њи хо ве жр тве су ве ћи ном се о ски жи те љи са ма њим по се ди ма и при вредни ци у не во љи. У јед ном од нат пи са у Срб ским но ви на ма кон ста ту је се да 19 Окру жни на чел ни ци су су ди ли за пре сту пе за ко је је би ла пред ви ђе на ка зна од 15 да на за тво ра или 35 уда ра ца шта пом. Вид. Н. Де ре тић, Национална истори ја државе и пра - ва за сту ден те КПА, Бе о град, 2008, стр. 171. 20 С. Јо ва но вић, 56. 21 Та ко је д р ж а в н и з а в од Пр а в и т е љ с т в е н а к а с а одо бра вао за јам нај пре у ви сини 300 ду ка та па на ви ше, а ка сни јом уред бом од 50 и 100 ду ка та, што су мо гли да тра же са мо имућн и ји до ма ћ и н и, п ри че м у је з а ја м мо ра о би т и о б е з б е ђен не к р е т н и ном (ч и с т е з е м љ е и л и в а де, као и ку ће од до бр ог ма те ри ја ла за јед но са пла цем у вред но сти по ло ви не зај ма...) Вид. А. Раде нић, 16. 1151

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) ли хва ри ла ко да ју се ља ку но ва ца са мо ка да се уве ре да он има зе мље и ка кв и х не п о к ре т н и х с т в а р и. 22 При ме ри д р а с т и ч ног з е ле на ш ког б о г а ће њ а на ра чун убо гог ду жни ка, ко ји је за јам тра жио не из бе са већ из ну жде, об јављу ју се у штам пи, ко мен та ри шу се у јав но сти. Ве о ма че сто су се ни жи но си о ц и в л а с т и, к ме т о ви и одб о рн иц и, с л уж ил и новцем О пш т и нске к ас е: узи ма ли су за јам са за кон ском ка мат ном сто пом (10%), па би их он да де лили са зе ле на шким ин те ре сом. За ма ле, нај тра же ни је зај мо ве од два, пет и де сет ду ка та, они су на име ка ма те до би ја ли три, че ти ри и ви ше гро ша мес еч но. 23 По с ле д и це з е ле на ш т в а у т а да ш њ ој Ср би ји до би ја ле с у ф р а па н т не р а з - ме ре. Пре за ду же но ста новништво, које није успело да се заштити од безоб - зи р н и х з елен а ш а, м а с ов но је п р о п а д а ло фи н а н си ј ск и. Не м а ју ћ и од а к ле д а вра т е по зајм ље н и но ва ц са зе ле на ш ком ка ма т ом, ос т а ја л и су без свог ио на ко ма лог има ња, ко је су зе ле на шки шпе ку лан ти јеф ти но куповали на лицитацији код при нуд не про да је. Та ко су ло по влук, кра ђа и оти ма ње ту ђе имо ви не под з а ш т и т ом з а ко на и с у до в а, по с т а ја л и св а ко д нев на с л и к а д р ж а в е Ср би је у на ста ја њу. И по ред свих ло ших стра на ли хвар ства, чла но ви Са ве та ни су хте ли да из гла са ју стро же за кон ске про пи се, обра зла жу ћи то ре чи ма да би с т р о ж и п р о п и си к р ш и л и п ри н ц и пе сло б од не т р г о ви не. Зеленаш има је и ш ло у при лог и то што ни је дан за кон ски па ра граф ни је пред ви ђао санк ци ју против зе ле на ша, па су они уго ва ра ли ка ма те одока, по зи ва ју ћи се на члан 601 Гра ђан ског за ко ни ка ко јим је про пи са на ка ма та од 6% до 12%. Сам Кнез је ци нич но по ру чио на ро ду да је ште та ње го ва соб стве на ако се у пре вли ке ин т е ре се да в и... 24 Раз ме ре зе ле на штва су би ле све ве ће, да би у го ди ни ка да је Кнез сме њен достигле врхунац. Остало је за бе ле же но да раз ме ре зе ле на ше - ња н и су ос т а ви ле ра в но д у ш н и м н и фра н ц у ског кон зу ла ко ји сво ји м п и смом од 31. ју ла 1858. ука зу је да се и ме ђу со вјет ни ци ма мо гу на ћи они ко ји по су ђу ју но вац на обли га ци ју са дво стру ким из но сом. 25 Д р ас т и ч н и х п ример а з лоу пот р е б е в ла с т и и по ло ж а ја би ло је на св а ком ко ра к у. У т о ме су п р ед њ а ч ил и ок руж н и и с р еск и наче лн иц и. 26 Пре ма тврдњама послан и ка к ра ји н ског ок ру г а, њи хов ок ру ж н и начелн и к, извесн и Кос т а Ја н ко ви ћ, ба вио се у ве л и ко ш пе к у ла н т ском и зе ле на ш ком т р г о ви ном, п ри ма о 22 С р б с ке н о в и н е, бр. 75, 3, VII, 1858. 23 А. Ра де нић, 17. 24 Ibid, 16. 25 Ibid, 26. 26 Тур ски устав из 1838. је Ср би ју по де лио на 17 окруж ја, а сва ки округ на не ко лико с р е з о в а, а сре зо ве на о пш т ин е и с ел а. С л ед е ћ е г од ин е 1839. д он ес е н ј е з ако н који м ј е ре гулисан по ло жај, дужности и функције окружних и среских начелника. Окружни начел - ни ци су пот чи ње ни Ми ни стру уну тра шњих де ла, а сре ски на чел ник је пот чи њен окру жном на чел ни ку... Вид. Н. Де ре тић (2008), 169. 1152

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 м и т о з а не з а ко н и т е ус л у г е, и з ри ца о к а зне б е з з а кон ске о сно в е, п ри си љ а в а о љу де да му ра де уз ни ске над ни це, по ве ћа вао так се ка да је имао ко ри сти, смањи вао ка зне ка да би при мио ми то... У вре ме ка да се на род нај ви ше жа лио на шум ску уред бу ко јом је огра ни че на се ча шу ма, он је са сво јим тр го вач ким ор та ци ма се као др ва у шу ми... пра вио гре де, да ске... па под из го во ром јав них ра до ва те рао љу де да ту гра ђу до вла че до Ду на ва, уз ни ске над ни це. Да ље је у з по моћ свог а зет а ђум ру гџ ије п ревозио д рва без по т реб н и х до зво ла и т а к си у Тур ску. На сли чан на чин је тај окру жни на чел ник уче ство вао у ку по ви ни и пре про да ји ви на, жи та, сви ња, зе мље, ку ћа, отва ра њу ме ха на са ор та ком, по ди зао је во де ни це та мо где је би ло за бра ње но... Ка ко је био ви ше на пу ту не г о у св о јој к а н це л а ри ји, једном п рил иком м у је нек и т рг ов а ц п р ебац ио да би тре ба ло да се ба ви сво јим по слом за ко ји га др жа ва пла ћа, а да њи ма, тр говци ма оста ви да ра де оно за шта су спо соб ни; окру жни на чел ник га је ућут као та ко што je ис ко ри стио пр ву при ли ку па га ка знио са 25 ба ти на. 27 Је врем Гру јић у сво јим З а п и с и м а осли ка ва вер но вре ме пре и по сле Светoaндрејске скуп шти не. Он на за ни мљив на чин упо зна је јав ност са причом о и з ве сном Радов ан у Пет р овићу (наче лн ик у у Крушевц у) који је ојад ио на р од св о ји м по с т у п ц и ма, к уп ујућ и на њихов т ер е т ви но, к ук уру з, свињ е, се ку ћи шу му на род ну па он да све то про да вао по Вла шкој. На род му је још пра вио обо ре за сви ње ко је му је хра нио; у вре ме бер би гро жђа у Не го ти ну са сво јом фа ми ли јом на те рет на ро да се про во дио и пио. Ка да се по ме ну ти на чел ник на шао на су ду и био осу ђен као не вер ни из вр ши тељ за ко на, злоу по тре би тељ вла сти и на ру ши тељ спо кој ства ов да шњег на ро да, ли шен звани ја кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић, по ни шти све пре су де, пре ме сти га за на чел ни ка у Ја го дин ском окру гу, па ка да се и та мо све по но ви, пре ба ци га у К р а г у је в а ц. 28 Иа ко је ку лук био за ко ном уки нут, се ља ци су ко ри шће ни по на ред би оп штин ских и сре ских на чел ни ка за ра до ве на јав ним објек ти ма (за град њу пу те ва, мо сто ва, шко ла, цркава...) за мизерно малу дневницу. У притужба - ма на ра д начелн и ка по је д и н и х ок ру г а, на во де се п ри ме ри ж и т е ља по је д и н и х се ла ко ји су бе гл у ком т р ње на п ла це ве на чел ни ка до вла чи ли и за г ра ђи ва ли га. Жи те љи дру гог се ла су за свог ка пе та на гре де се кли и до вла чи ли на ње гов плац. У не ком дру гом се лу, опет, љу ди су мо ра ли да за свог ка пе та на сва ку де се ту шљи ву обе ру и осу ше, да од сва ког ка за на ли тру ра ки је пр вен ца доне су, да де се ти пласт се на до не су. Не ки се ља нин је опет био осу ђен на те лесну ка зну, па ка да је у на чел штву сти гла пре су да за из вр ше ње, на чел ник га от пу сти и не хте де ка зну из вр ши ти и за то до би је два ве пра и две вре ће бра шна; тај исти на чел ник (из ве сни Трип ко вић) је на те рао у Кри вом Ви ру, 27 А. Ра де нић, 22 28 Ј. Гру јић, 236. 1153

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) љу де, же не и де цу да са ку пља ју у сво јој пла ни ни бу ков жир на го ми лу, а по сле су кме то ви ор га ни зо ва ли да то стиг не на чел ни ку у За је чар.... 29 К нез у А ле кс а нд ру К ар ађ о рђ ев ићу је н а С в ет оа нд р е јској ск у пш т ин и з а ме р е но ш т о н и је з а ш т и т ио љу де ко ји ма је од с т р а не с т а р е ш и на о т и ма на зе мља, се че на шу ма, хра ње на сто ка на њи хо вом по се ду и др., а они су због при ту жби на те зло у по тре бе, про гла ша ва ни за бун тов ни ке и као та кви осу ђива ни. У ве зи са ти ме, у већ ци ти ра ним За п и с и м а Јевремa Гру ји ћа се ви ди на при мер, ка ко је, у Ћу приј ском окру гу не ки на чел ник Та тар Бог дан, ко ји н и је н и ш т а ра д ио по зва н и чној д уж нос т и, не г о је за у зи ма о об ш т и н ске зе м ље и шу ме и гра дио во де ни це и ста рао се ка ко ће ту ђим зна њем и на род ним добри ма, обо га ти ти. Та ко је узео плац па ра ћин ске оп шти не код цр кве, где је в оден и ц у п р е ме с т ио у јед н у к у л у и ог р а д ио. М а ло м у је би ло п а р а ћ и н ско зе мљи ште већ је зах те вао и зе мљу од ћу приј ске оп шти не. Ако би не ко о њег о в ом по н а ш а њу и з в е с т ио по л и ц и ј ског и л и с уд ског ч иновн ик а т ак в ог је он к а о п р о т и в н и к а в л а с т и и не п ри в р же н и к а К њ а з у код ов ог п р ед с т а вио, т е га је овај по сле го н и т и п ред у зео. 30 На род ни пр ва ци из Под ри ња су Скуп штин у и њ е не по с л а н и ке и з в е с т и л и о јед ном би в шем н а че л н и к у и з ов ог к р а ја ко ји је оти мао зе мљу од бо сан ских Ту ра ка под ла жним тур ским та пи ја ма. Он је ту као и си лом ра се ља вао љу де с по ро ди цом, за јед но са сит ном де цом са зе мље, на ко ју је он око ба цио да је за у зме; та кав је због при вр же но сти Кња зу и пен зи ју до био, про те сто ва ли су се ља ни. 31 Ар х и в е т ог в р е ме на п р е п у не с у до к у ме на т а око д у г о в а и ја в н и х л и ц и- та ци ја (дра жби). Слу жбе не новине су испуњене већим делом судским огласи ма о сте ча ју и про да ји има ња на ли ци та ци ји. Као ку ри о зи тет на во ди се оглас о јед ној пре су ди ко јом се об зна њу је про да ја има ња јед ног гра ђа ни на ра д и на п ла т е д у г а, од 50 0 це с а р ск и х д у к а т а с а и н т е р е с ом од 8%, по в е ри о ц у ко ји је био сам кнез Ср би је, Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић. Се дам на ест сте цишта и два де сет три ли ци та ци је огла ше но је у том бро ју зва нич них но ви на. Д у ж н и ц и ко ји ма с е п р о да в а ло и ма њ е би л и су ве ћ и ном с е љ а ц и, а по ве ри о ц и в ар оша н и. 32 О в ак ви м пос ловима в ладајућ а ол иг арх ија и з р едов а ч иновн ик а, по с т а ја л и с у т р г ов ц и, з а к у п ц и св е г а ш т о с е л и ц и т и р а њ ем п р о да в а ло; он и с у о р т а ц и у ме х а на ма, д у ћ а н и ма, в о де н и ца ма, и с а т а ко о с т в а р е н и м к а п и- т а лом р а де ба н к а р ске по с ло в е. По с е б но и м је и ш ло од ру ке да в а њ е з ај мо в а са ка ма том ( ме сеч но цван цик на је дан ду кат ), па се у том сми слу по ми ње и из ве сни бив ши чи нов ник ко ји је дао 2000 ду ка та на за јам. 33 1154 29 Ј. Грујић, 220-226. 30 Ј. Гру јић, 237. 31 Ibid. 32 Зва нич не но ви не, бр. 118, 30. X 1858 33 Ј. Гру јић, 237.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 У в р е ме в л а д а в и не к не з а А ле к с а н д р а К а р а ђ о р ђ е в и ћ е м у нос а н пос а о ко јим се оства ри ва ла огром на ма те ри јал на до бит би ло је и зи да ње. Зи да ло се на све стра не и без пре ки да у че му су пред ња чи ли они на вла сти ко ји су се већ ено рм но обо га ти ли. По себ но је на зи да ње др жав них згра да од ла зи ло до с т а новца, је р су не п р о фе си о на л но зи да не, и од ма х бр з о по п ра в љ а не, ш т о је из и ск и ва ло ог ром не из дат ке. 34 Че с т и су би л и сл у ча је ви ор т а к л у ка из ме ђу ч и нов н и к а и мај с т о ра ко ји су г ра д и л и на р од на зда њ а, ш коле, зг раде су дов а... Тр о ш ко ви с е и з р а ч у на в а ју у по ви ше ном и з но с у и п ри р е з ом с а к у п љ а ју, па се ви шак по сле ор тач ки де ли из ме ђу ор та ка. 35 У по сло ве град ње упу штао се и сам Кнез, о че му је во ђе на бур на рас права на за се да њу Са ве та, 21. сеп тем бра 1855. го ди не. Пред мет рас пра ве би ла је до ја ва да је Књаз на чи нио и да гра ди зда ни ја у Ба њи бре сто вач кој, на прави т е љ с т ве ној зе м љи, б о г а т ој ле ко ви т ом и м и не ра л ном во дом. 36 Ту је са градио ку ћу и кне жев ро ђак Алек сан дар Триф ко вић, 37 на чел ник за јечар ск и, и ист у на звао ку ла Триф ко ви ћа (прав да ју ћи се да има одо бре ње Кња за, што је овај, на рав но, не ги рао). Ако би се при ме нио члан 278 Гра ђан ског за ко ни ка ко ји р е г у л и ш ше си т у а ц и ју к а да не ко на т у ђој з е м љи б е з одо б р е њ а по д и г не зг ра д у, по ме н ут е зг раде би т ребало с руш ит и. Иа ко је би ло гла со ва за ру ше ње згра де, пре ваг ну ло је ми шље ње да се то не ра ди, већ да се Кња зу пред ло жи, да док је жив, ужи ва ту згра ду, а по сле не ка је по кло ни др жа ви; ако не ће, не ка т е ра све с п ра ви т ељ с т ве не зе м ље... 38 На по ме н у том за се да њу са ве т н и ц и су овла сти ли председника Савета (Стефан Стефановић -Тен ка) да лично раз - го ва ра с Кне зом о ис кр слом про бле му ди вље град ње. Од лу че но је да се од Кне за за тра жи да се пи сме но из ја сни да је гра ђе ви на у бре сто вач кој ба њи гра ђе на за др жа ву, а да Триф ко ви ћа ку ла (ко ја је гра ђе на та ко што је на род на ро би ју и ку лук те ран ) да се сру ши, јер је гра ђе на про тив но за ко ну, а на о ч и глед К не з а. Пред седавајућ и је на наредној седн иц и 8. децембра 1855. год ине извест ио при сут не да је Кнез од био да да би ло ка кав пи сме ни из ве штај о на ве де ној г р а д њи. И д а ће о св ом не спо р а з у м у с а С а в е т ом и з в е с т и т и к а ко Н а р од н у Скуп шти ну, та ко и Пор ту. То је наравно иза зва ло огром но не го до ва ње прис у т н и х по с л а н и к а, ко ји с у под с е т и л и св е п ри с у т не да Књаз не сме пре ко 34 С. Јо ва но вић, 98. 35 А. Ра де нић, 21. 36 Ј. Гр у ји ћ, 2 2 0-232.: Та м о ш њ а п о л и ц и ја је п р и м о р а в а л а ж и т е љ е Б ањ е д а д ол аз е н а по с л уг у и на ч у в ањ е с т ра же; не де љ но с е т а мо на и з ме н и ч но сме њи в а ло по 30 љу д и. О п ш т и не су мо ра ле ре дом да до но се др ва, пи ли ће, гу ске, пат ке, сир, ма сло, мед, се но и зоб. Књаз је то пла ћао се но и зоб она ко ка ко би сам про це нио. И по сто ти ну ова ца је узи ма но од сеља ка ка ко би увек би ло мле ка и ја га ња ца док Књаз бо ра ви у Ба њи. 37 То је исти онај ко ји се на во ди у ве зи са по ме ну тим зло у по тре ба ма у Кри вом Ви ру. У из во ри ма се не где сре ће као Трип ко вић, а не где као Триф ко вић. 38 А. Ра де нић, 36. 1155

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) За ко на. Од лу че но је, ипак, да се пи смом по но во обра те Кне зу да још јед ном об ја сн и буд ућу судбин у здања у бањи које је та ко ра же с т и ло по сла н и ке. Не к и су пред ла га ли и да се фор ми ра ко ми си ја ко ја ће оби ла зи ти ме ста по Ср би ји и ко ја ће ви де ти и кон ста то ва ти оно што сви ви де ка ква се зла у на ро ду чи не; ка ко на род пи шти и да нас, као и под Тур ци ма. 39 Н а с ле де ћем з а с е да њу С а - ве та, 14. де цем бра 1855. п ро ч и та но је п и смо К не за ко ји м по т вр ђу је да је зда ње д р ж а в но; са мо у ж и в а њ е зг ра де п ри па да К не зу з а ж и во т а. О суд би н и к у ле Триф ко ви ћа ни је би ло ни ре чи. 40 Је врем Гру јић у бе ле шка ма са сед ни ца Са ве та (ко ме од 12. апри ла 1858. п р е с е да в а То ма Ву ч и ћ Пе ри ш и ћ 41 ) од по ло ви не 1855. до кра ја 1858. го ди не, го во ри о не правилностима у трошењу буџетских средстава од стране поједин и х по пе ч и т е љ а. 42 Јед на т а к в а р а с п р а в а је о б е ле ж и л а с ед н и ц у С а в е т а ко ја је од рж ана 22. а в г у с т а 1855. г о д и не. С ед н и ца је о т по че л а и з л а г а њ ем А лек с е С и м и ћ а, к не жев ског п р ед с т а вн ик а и попеч ит ељ а и нос т р ан и х дел а, који је тра жио да се на кнад но одо бре тро шко ви у ви си ни од 500 сре бр них фо рин ти ко је је на пра вио Ти мо ти је Кне же вић, на чел ник оде ље ња у кне жев ској канцел арији, б о р а в е ћ и у Б е ч у. По ме н у т е т р о ш ко в е је н а п р а вио б е з одо б р е њ а Д р ж а в ног С а в е т а. То је од ма х и з а зв а ло не г о до в а њ е у с а л и С к у п ш т и не, где је с а в е т н и к Је р е м и ја Ст а но је ви ћ, п р о т е с т о в а о з б ог енормн и х т р ош ков а које ч и не к не же ви з а по с ле н и ц и. Ја кад бих знао да ће ова кав Књаз и ова ко Прав и т е љ с т в о у Ср б и ји јо ш з а д у го б и т и и о в а ко се бе з а ко н о н о в ц и т р о ш и т и, ја бих сад ома дао глас да се сва ка са по пе чи те љи ма пре да, па ба рем не ка се од м а с в е ра с т у р и и у п р о п а с т и. 43 Ве ћи на је тра жи ла да тај тро шак пла те 39 А. Раденић, 38. 40 Ibid, 40. 41 Ра до мир По по вић, То м а В у ч и ћ Пе р и ш и ћ, Бе о град 2003, 232. 42 Да у др жав ним фи нан си ја ма за вре ме Уста во бра ни те ља и Алек сан дра Ка ра ђор ђе - ви ћа ни је би ло мно го ре да, ука зу је С. Јо ва но вић. Ни ко ни је био за ду жен да се ста ра о бу џетс кој р а в н о т е ж и. М и н и с т а р ф и н ас иј а н иј е д он ос и о н ик ак а в о пш т и буџ е т, у ком е б и б ил а по стиг ну та рав но те жа из ме ђу при хо да и рас хо да, већ је сва ки ми ни стар до но сио свој спе - ци јал ни бу џет и под но сио га Са ве ту на усво је ње, при то ме је то ра дио с пре вас ход ним ци љем д а ш т о в и ш е п ар а д об ије з а с в оје м ин ис т а рс т в о, а т им е и з а с еб е. Реф о рм ис ањ е п ор ес ко г с и с т е м а је б и л о н е м и н ов н о је р с е д р ж а в н а к а с а с п о р о п у н и л а, а б р з о п р а з н и л а. О п ш т и н с ке в ла с т и с у ш т и т и ле г а зде а оп т е р е ћ и в а ле си р о ма ш н и је г ра ђа не. Ус т а в о бра н и т е љи с у с е би л и о б ав ез а л и н а р о д у д а неће пов ећ ав ат и пор е з. То и з р а злог а ш т о к ад а је к не з М их аило пов ећ а о д а н а к од пе т н а ше с т т а л и р а, т у око лно с т с у и скор ис т ил и ус т ав об р ан ит ељи и бун ил и н ар од п р о т и в њ е г а. П а м т и л а с е о н а р е ч е н и ц а То м е В у ч и ћ а Пе р и ш и ћ а : Ко ти ус тра жи ви ше од пет та ли ра по ре за, узми пу шку па иза кру шке га ђај пра во у ср це. Иза бра ни кнез Алек сан - дар Ка ра ђор ђе вић је при хва тио да вра ти по рез на пет та ли ра, и тај из нос ће оста ти до кра ја ње го ве вла да ви не. Иа ко су рас хо ди би ли све ве ћи, ни кнез ни Са вет ни су има ли хра бро сти д а д и р е к т н о п о в е ћ а ј у п о р е з, в е ћ с у т о у р а д и л и з а о б и л а з н и м п у т е м: п о в е ћ а њ е м и з в о з н е ц а - ри не н а сви њ е, у т р о с т ру ч и в ш и с удск у т а кс у, пов е ћ а њ е м ш у м ске т а к с е... Ви д. С. Јо в а но ви ћ, 96-101. 43 Ј. Гру јић, 27. 1156

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 они ко ји су га по сла ли у Беч, без одо бре ња Са ве та. 44 То из раз ло га што је зло да по пе чи те љи без ка зне оста ју, ка да што скри ве, јер они ни су за ку пи ли Ср би ју па да мо гу да ра де што хо ће. Тре ба је дан пут да се за кон вр ши. Они по за ко ну не сме ду ни ка ква тро шка без одо бре ња Со ве та чи ни ти; а ка да су га учи ни ли, не ка се ка зне со тим што ће са ми тај тро шак пла ти ти. Ја за ово не дам ни јед не па ре из ка се, ог ор че но је г о в о рио Ст о ја н Јо в а но ви ћ Леш ја н и н, с а в е т н и к. 45 Огром ни тро шко ви из др жав не ка се су ишли на тзв. чре зви чај не трошко ве за гу ше ње бу на и за ве ра. Ре жим Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа је био за сно ван на пре вра ту и ис пр ва је мо рао до бро да бу де чу ван да не бу де сру шен. С т о г а с е м но г о т р о ш и ло к а ко на на пој н и це т у р ск и м в е л и к а ш и ма и на г р а де п ри с т а л и ца ма, т а ко и на т ај н у по л и ц и ју. 46 То и ни је био ве лик про блем јер је в л а д а ју ћ а г а рн ит ур а и м ал а р а зл ич ит е и зв ор е п рихо д а. Приход и који с у по себ но ири ти ра ли на род ти ца ли су се дан ка и ђу мру ка. Постојале су четири вр сте дан ка: глав ни ца, чи нов нич ки да нак, бе ћар ски да нак, ха рач. 47 О па ра зит ском жи во ту чи нов ни ка све до че и при мед бе по сла ни ка ра чан ског сре за ко ји су тра жи ли да се пре ста не са прак сом до че ки ва ња слу жбе ни ка на сл у жбе ном п ут у јер је то из и ск и ва ло ве ли ке т ро шко ве. Го ш ће ње начел ника по ли ци је, ко ји су обич но ишли у дру штву ви ше љу ди по сре зу и окру гу, по стало је стал ни и огро ман на мет; под се ћа ло је на род на тур ско до ба, ка да су мо рали да го сте спа хи је и му се ли ме. Цех би био од две до три сто ти не гро ша. За јед ног окру жног на чел ни ка при ча ло се да би све што би од го збе пре те кло јагњад, пи ли ћи, зоб и је чам за ко ње итд, то ва рио на ко ла и слао ку ћи. Је дан се о ски ка пе тан дао је по кла ти сву до те ра ну сто ку, по ку пио ко же и по слао ку ћи. 48 Је дан од вели ка ша из вре ме на вла да ви не кне за Алек сандра Карађорђе - ви ћа био је и Ми ша Ана ста си је вић. 49 Он је био ол и че њ е на гло о б о г а ће ног 44 О н и ко ји с у г а п о с л а л и б и л и с у : К њ а з, п р е с е д а в а ј у ћ и (С т е ф а н С т е ф а н о в и ћ -Те н к а, по ме ну ти Алек са Си мић (по пе чи тељ ино стра них де ла), Сте фан Марковић (попе читељ прав о с у ђ а и п р о с в е т е), С т е ф а н М аг аз ин ов и ћ (п оп еч ит е љ у н ут р аш њ и х д ел а) и А л е кс а нд а р Не н а д о в и ћ (п о п е ч и т е љ ф и н а н с и ја). 45 Ј. Гру јић, 31. 46 С. Јо ва но вић, 98. 47 Главни ц у ко ја је из но си ла пет та ли ра, пла ћао је сва ко ко је имао не по крет на има ња, од но сно ко се са мо стал но ба вио за на том или тр го ви ном. Глав ни ца је би ла ме ша ви на из ме ђу по ре за на л и ч нос т и по ре за на и мо ви н у. При т о ме д р жа ва је п ре п у с т и ла оп ш т и н ск и м в ла с т и ма да од ока вр ше про це ну имов ног ста ња гра ђа на. Чи нов нич ки да нак био је да нак на не по крет ност, а не да на к на п ла т у; п ла ћа н је с ра зме н р но вред но с т и и ма ња (п ри че м у су и мања била поде љена на се дам кла са)... Бе ћ а р с к и да н а к су пла ћа ли нео же ње ни љу ди без ку ће и ба шти не, ко ји су слу жи ли код дру го га. Реч је би ла о дан ку на при нос од лич ног ра да... Цига нс к и дана к су плаћа ли са мо не на ста ње ни Ци га ни; исти је од ре ђи вао ци ган ски кмет. Вид. С. Јо ва но вић, 100 48 Ibid, 41. 49 Ро ђен је 24. фе бру а ра 1803. у По ре чу на Ду на ву ко ји у то вре ме при па да Осман ском цар ству. Још као де те слу жио, ку вао и про да вао са пун у ду ћа ну Ди ну ло ви ћа, на кон че га 1157

Др На та ша Љ. Де ре тић, Ми лан М. Ми лу тин, Обелода ње ни дра стич ни при ме ри... (стр. 1145 1172) чла на чар ши је на пре ла зу из тур ске ка са бе у европ ски град. Он се ко ри стио раз до бљем пр во бит не аку му ла ци је и пе ри о дом тр го вачког капитала. Богат - ство је сте као ме то да ма јед не и дру ге вла да ви не. Глав ни ње гов по сао по ста је т р г о ви на со љу. По л и т и ч к и м ве за ма обез бе д ио је мо но пол п р во на из воз со л и из Вла шке и Мол да ви је, а на кон то га и на њен увоз из Ау стри је, што га је учин и ло јед н и м од н ај к ру п н и ји х т р г о в а ц а с о љу н а Б а л к а нском пол уос т рву, а у бр зо и нај б о г а т и ји м чо ве ком на Ба л к а н у (по сле к не з а М илоша Обреновић а, сва ка ко). Пр ви спа хи лук је ку пио 1844., да би у Ру му ни ји њи хов број на растао на 12. Као по ли ти чар, одр жа вао је до бре од но се са кне же ви ма Ми ло шем Обре но ви ћем и Алек сан дром Ка ра ђор ђе ви ћем. Са кнезом Александром Кар а ђо р ђе ви ћем је по к в а рио п ри ја т е љ ске од но с е к а да је не у спе ш но по к у ша о да свог зе та, Ра до ва на Да мја но ви ћа, спа се там ни це (у ко јој је и умро) због у че ш ћа у Тен к и ној за ве ри. 50 А на с т а си је ви ћ са И л и јом Га ра ша н и ном и То мом Ву ч и ћем Пе ри ш и ћем по к р е ће св р г а в а њ е к не з а А лек с а н д р а К а р а ђо р ђе ви ћ а и к а о п р едс едн и к Св е т о а н д р еј ске ск у п ш т и не 1858. у чес т вује у д инас т и јској сме н и. По нов н и м из бо ром М илоша за к неза, А настасијеви ћ нап уш та зем љу и с а мо по в р е ме но с е в ра ћ а. У г од инама које с у ус ле д и ле, ра си па о је не м и л и це но вац, јер не ма ју ћи му шке де це, ни је имао за ко га да чу ва но вац. По стао је ве л и к и до бро т вор у че ст во вао у ш там па њу к њи га мно г и м п исц има, оп рост ио п ре ла зи у на ја м као по д ру м џ и ја код по реч ког с та ре ш и не А га Ву ла Гл и г о ри је ви ћа. ( Бе о г ра д ске и л ус т р ов ан е но в и н е, Бр ој 4, Го д и н а 1 М и ш а А н а с т а с и је в и ћ, М. Ђ. М и л и ћ е в и ћ, Ф е б ру а р 1866.) Го д и не 1817. по с т а в љ ен је з а ца ри н и к а на до бр о в ач кој ске л и. Та да в ећ и ма у ш т е ђе ви н у од 300 гро ша и за по чи ње ве ћу тр го ви ну. Кре нуо је око 1825. да се ба ви тр го ви ном је лен ским ро го ви ма, што га је увр сти ло ме ђу бо га ти је љу де у Ср би ји. ( За ста ва, Но ви Сад 1885. годи не) Оже нио се 1825. Хри сти ном Уро ше вић, мла ђом кће р ком све ште ни ка Или је Уро шеви ћа. Са Кне зом и круп ни јим тр го в ци ма у кон такт је сту пио упра во пре ко ње ног бра та Си ме, к н е же в о г п и с а р а. Н а т р г о в и н у к р у п н о м с т о ко м, п о м о ћу п о л и т и ч к и х в е з а п р е л а з и з а р а ч у н ау с т ри ј ск и х т р г ов аца. За д уна вског к апет ана пос т ав љ а г а М илош 1833, да би с е са пор од ицом п р е с е л ио и з р од ног По р е ча у М и ла но в а ц, па 18 42. у Б е о г ра д. М и ша А нас т асијеви ћ је, и змеђу оста лог, 1857. го ди не за по чео да зи да згра ду (ко ја је ко шта ла 11.000 злат ни ка, по дру гим из вори ма 110.000 ду ка та) за сво ју кће р ку, али га је раз вој по ли тич ких до га ђа ја на вео да 1863. покло ни ту згра ду ота ча ству. Да нас је у њој Рек то рат Уни вер зи те та у Бе о гра ду. Умро је 1885. Вид. ht t p: //w w w.p o l i t i k a.r s /s c c /cl a n a k /2 49 9 27/Z a d u z bi n a -k a p e t a n -M is a -A n as t asijev ic -t r aje -150 - go d i n a, при сту пље но 13.12.2018. 50 Тенк ина з авера је била р езулт ат д уб оког не сла г а њ а к не з а А лек са н д ра К а ра ђор ђе ви ћ а с а ч ла но ви ма ол и г а р х и ј ског Д р ж а в ног с а в е т а (Ст е фа н Ст е фа но ви ћ -Тен к а, П а в ле Ст а н и ш и ћ, Ра д ов а н Д ам јан ов и ћ, П ау н Ја нков и ћ) и п р едс едн и ко м В р хо в н о г с у д а Ц в е т ко м Ра јо в и ћ е м. Да мја но вић и Ста ни шић ни су зна ли за све пла но ве јер су би ли у ши рем кру гу за ве ре ни ка. Циљ глав них за ве ре ни ка био је кне же во уби ство, а пре врат и кне же ва сме на оних из ши рег к р у г а. З а в е р у ј е ф и н а н с и р а о н е к а д а ш њ и к н е з М и л о ш у в и с и н и од 5 0 0 0 д у к а т а к о ј е ј е п е т за ве ре ни ка по де ли ло. Унај ми ли су уби цу ко ји ни је оба вио по сао, већ их је уце њи вао. По - з н а н и к н е с у ђ е н о г а т е н т а т о р а и х је п р и ја в и о п о л и ц и ји. П р в о с у о с у ђ е н и н а с м р т, а л и је з б о г и н т е р в е н ц и је По р т е к а з н а је п р е и н а ч е н а у д о ж и в о т н у р о б и ј у. Н а ко н ов и х д о г а ђ а њ а К н е з је п ри п р е м ио по с е ба н д р ж а в н и уда р п р о т и в С а в е т а. За т ра ж ио је од ше с т с а в е т н и к а да под не с у о с т а в к у. 1158