46.qxd

UDK 323.1(=511.141)(439 13) ORIGINALAN NAU^NI RAD Tibor Sarvak (Tibor Szarvak), @olt Soboslai (Zsolt Szoboszlai) Grupa za dru{tvena istraìvawa Nau~nog instituta Velika nizija Centar za regionalne studije Ma arske akademije nauka Ko{utova br. 12/4, 5000 Solnok, Ma arska E mail: tszarvak@rkk.hu E mail: szoboszl@rkk.hu IDENTITET; TRADICIJA, DRU[TVO ISKUSTVA IZ JU@NOMA\ARSKE REGIJE VELIKA NIZIJA 1 SA@ETAK: U periodu pre 90-ih nisu bili dozvoqeni modeli identiteta koji su se razlikovali od o~ekivawa politi~kih vlasti (nacionalnih, etni~kih, politi~kih, religioznih, dru{tveno-kulturnih itd.), tako da se problematika identiteta nije mogla pojaviti u javnom diskursu. Sa stanovi{ta tradicionalnih zajednica, postojali su odre eni elementi koji su rezultirali va`nim posledicama: dràvni socijalizam i dru{tvena praksa nisu mogli da izle~e traume dva svetska rata, {to je bilo dodatno optere}eno dezintegracijom tradicionalnih zajednica koje su postojale pre perioda dràvnog socijalizma, kao i nesigurnim ma arskim identitetom, posledicom deformisnog internacionalizma. Svi ovi faktori doveli su do toga da po~etkom 90-ih ve}ina Ma ara nije imala uspostavqene obrasce identiteta, {to je, me utim, bilo od vitalnog zna~aja za konstantno promewive zahteve dru{tvene sredine. Tokom 90-ih i ranije sprovodila su se uglavnom sociolo{ka i dru{tveno-psiholo{ka istraìvawa da bi se uvela i ispitala glavna obele`ja nacionalnog identiteta. KQU^NE REÎ: identitet, tradicija, dru{tvo, modernost UVOD U Nau~nom institutu Velika nizija Centra za regionalne studije Ma arske akademije nauka sprovodimo istraìvawe od po~etka 80-ih na poqu geografskog identiteta u kojima su obuhva}ena mawa podru~ja (sela, 1 Rad je zasnovan na studiji I{tavana Murawija i @olta Soboslaja

458 predgra a, mikroregije) (âtari, 1989, 1999; Murawi-Soboslai 1997, 1998, 1999). Ovim nau~nim istraìvawima dokazano je da se identitet kao op{ta dru{tvena nauka i prostorni koncept ~esto koristi bez saznawa o wegovim lokalnim, teritorijalnim, regionalnim vezama kao ni wegovom stvarnom zna~ewu. Ovakav stepen stagnacije u proteklim decenijama prili~no je nepovoqan jer se studija o identitetu ve} dugo godina smatra jednim od najaktuelnijih interdisciplinarnih predmeta, tako da je krajwe vreme da se ma arski istraìva~i tako e pozabave ovom problematikom. Ovo nau~no ispitivawe problematike identiteta sprovedeno je na geografskom podru~ju (Ju`ne Velike nizije) u periodu od oktobra do novembra 1999. godine i zasnovano je na sociolo{kim metodama, ukqu~uju- }i i socio-psiholo{ki pristupe. Bez ikakvih empirijskih iskustava o ovoj problematici, koristili smo ankete sprovedene u okviru tri ùpanije oblasti Ju`ne Velike nizije (Ba~- -Ki{kun, Beke{ i ôngrad), koje nam mogu posluìti u narednom ispitivawu lokalnog i regionalnog identiteta. Ciq ovih istraìvawa bio je da prikaè lokalne i regionalne veze u pojedinim podru~jima (u okviru lokaliteta, mikro-regije, ùpanije, regije). Naglasak smo stavili na samo tuma~ewe rezultata istraìvawa, ali su se pojavili neki stvarni problemi kao {to je pitawe regionalnog razvoja i utvr ivawa skale vrednosti. ELEMENTI LOKALNIH I REGIONALNIH VEZA Ispitivali smo 15 mogu}ih objektivnih i subjektivnih vrsta odnosa u pogledu {irih i uìh veza sa mestom stanovawa. Najzna~ajniji elementi vezanosti za odre eno podru~je (prose~an broj iznosio je preko 50) bili su, pored estetike ìvotne sredine i lokalnog patriotizma, prijateqi i ro aci, u najmawoj meri omiqene slobodne aktivnosti i na kraju nedostatak finansijskih uslova (finansijska sredstva koja su potrebna za preseqewe, cene placeva i nekretnina). Po pitawu vezanosti za pojedine ùpanije i mikro-regije rezultati su isti, ali su ujedna~eniji. To zna~i da gra ani ne prave razlike izme u ùpanija i mikro-regija. Me utim, odnos prema mestu stanovawa ima o~igledno razli~it zna~aj za qude, i ta razlika se pove}ala i prema{ila 50 u izjavama koje se odnose na svakodnevni ìvot (brak, radno mesto, transport i ìvotne tro{kove). Postoje zanimqiva kretawa koja se ogledaju u zna~ajnim razlikama me u ùpanijama. Kada je re~ o tuma~ewu koncepta regije, ùpanije i mikro-regije, najniè rezultate smo dobili u ùpaniji Ba~-Ki{kun dok su u ôngradu bili najvi{i. Po pitawu vezanosti za odre eno naseqe, najniè rezultate dobili smo u ùpaniji Beke{, uglavnom vezane za ìvotne i infrastrukturne uslove (okolinu, intelektualne veze, razvoj naseqa, saobra}ajne kapacitete, mogu}nost zapo{qavawa, ìvotne tro{kove, budu}- nost dece, aktivnosti u slobodno vreme, cene nekretnina).

459 Odgovor na pitawe Koliko je u va{em ìvotu va`no slede}e? pokazao je (naravno, nakon obrade dobijenih rezultata) da je vaàn svaki element postepenog pro{irivawa okruèwa. (74 85 bodova). Ono {to rezultira lokalnim patriotizmom i uro enim nacionalizmom je da samo mesto stanovawa i va`nost zemqe proizilazi iz odnosa prema drugom okruèwu, o ~emu svedo~e gotovo identi~ni rezultati za dva prethodno pomenuta elementa. To moèmo ilustrovati i primerom: za stanovnike Ba~-Ki{kuna, mikro regija i Evropa su od najmawe va`nosti, a u ôngradu ulica (odre ena ulica u kojoj ìve) ima ve}i zna~aj nego u druge dve regije. Me u odgovorima na subjektivna pitawa o budu}nosti ìvotnog okruèwa, podela je bila sli~na kao u prethodno pomenutim slu~ajevima. Stanovnici regije Ju`ne Velike nizije su zaista zainteresovani za budu}- nost svoje mikro regije, ùpanije, i regije (76 78 bodova), ali pridaju ve}i zna~aj budu}nosti svog prebivali{ta i ùpanije (81 86 bodova). Uprkos ovoj ~iwenici, bez davawa konkretnih razloga, moèmo hipoteti~ki navesti da po pitawu drugih nezavisnih varijabli religiozni qudi u Ba~-Ki{kunu i Beke{u (posebno oni koji pripadaju reformistima) ne smatraju da je vezanost za {ire okruèwe od vitalnog zna~aja. OBELE@JA LOKALNOG PATRIOTIZMA Ve} smo se dotakli koncepta vezanosti za mesto stanovawa ili da budemo precizniji: lokalni patriotizam. Standardni i nau~ni pristup ovom terminu sadrì jedan emotivan stav (qubav) tako da smo u upitniku naveli dobro poznata obele`ja ovog termina i dodali jo{ ~etiri druga obja{wewa. Tri prihva}ena elementa lokalnog patriotizma (kulturni, ekonomski, dru{tveni) znatnije su se razlikovali u tuma~ewima ovog termina, dok je odgovaraju}e politi~ko delovawe iskqu~eno iz specifi~nih obele`ja. Za ve}inu qudi, politi~ki neutralni lokalni patriotizam tuma~i se sa kulturnog, privrednog i dru{tvenog stanovi{ta; me utim, potvrdni odgovori se kre}u izme u 53 i 59% i ne pokazuju apsolutnu saglasnost. Uglavnom u ôngradu, a najmawe u Ba~-Ki{kunu qudi smatraju da u okviru ova prethodno pomenuta ~etiri dru{tvena podsistema lokalni patritoizam ima zna~ajan uticaj. VREDNOSTI SREDINE MESTA STANOVAWA Skala vrednosti lokalnog dru{tva predstavqa sloèn i zaista komplikovan problem, {to zna~i da ne moèmo da damo sveobuhvatno mi{qewe o ovoj temi, ve} se neki drugi, budu}i istraìva~i na ovom poqu mogu osloniti na na{a iskustva i rezultate. Smatramo da prihvatawe odre e-

460 nih qudi od strane zajednice, kao i wena subjektivna mi{qewa opisuju neke aspekte skale vrednosti u okviru regije i ùpanije. Prilikom ispitivawa koja su sprovedena u dve vrste stambenih naseqa, naveli smo kriterijume koji se delimi~no primewuju na vezanost za boravi{te (poreklo, useqewe) i adekvatnu brigu ([ta ~inite za va{e naseqe?), a delimi~no na obele`ja vezana za status (kvalifikacije, rukovodstvo, politi~ku mo}, dru{tveni status, religiju). Da bismo dobili jasniju sliku istakli smo kriterijume regionalne pripadnosti. Prema dobijenim rezultatima ve}ina qudi u okviru regije (prose~an broj bodova je bio iznad 59) je izjavila da po{tuje: vezanost za mesto stanovawa, lokalno rukovodstvo, kvalifikacije i optimalni ìvotni standard. Suprotno ovome, useqavawe, naseqavawe, religioznost, lojalnost odre enoj stranci predstavqaju mawe zna~ajne elemente (31 49%). Temeqnija istraìvawa pokazala su da u ùpaniji Beke{ ùpanijsko i strana~ko rukovodstvo ima najva`niju ulogu (u vrednovawu po{tovawa ), dok u ôngradu qudi ne pridaju zna~aj ovom elementu. Tabela 1. Kada je re~ o po{tovawu, da li je va`no kako se osoba u va{em stambenom okruèwu pona{a ili postupa?, Prema slede}em obrascu (skala od 100 bodova, 0: ne uop{te, 100: veoma) Neko ~ini mnogo toga za selo/grad Imu}an je Pripada vode}im qudima u selu / gradu Obrazovan Ne~ija porodica ìvi ve} dugo na tom podru~ju Ima funkciju u strana~kom rukovodstvu Religioznost Odseqavawe / ponovno doseqavawe u grad ili doseqavawe iz sela Regija Kada razmotrimo faktor po{tovawa u mestu stanovawa, nakon analize glavnih komponenti, i razlikovawa tri tipa ispitanika, moèmo zakqu~iti da prvi tip smatra da je rukovodstvo i ~lanstvo u stranci povezano sa egzistencijalnom sigurno{}u i vezuje ga za pojam elite tako da su vrednosti visoke. Drugi tip ( lokal-patriota ) smatra da su veze sa mestom stanovawa i religioznost veoma va`ni, dok tre}i tip smatra da je obrazovawe (kvalifikacije) kqu~ za re{ewe problema wihove stambene sredine ( intelektualci ). Nakon ispitivawa rezultata pod-uzoraka ùpanija, moèmo da potvrdimo da u pogledu faktora po{tovawa, u Beke{u qudi smatraju da je rukovodstvo ( elita ) najva`nije, dok je vezanost za mesto stvanovawa 70 69 66 59 49 32 31 Ba~- Ki{kun 73 68 67 61 49 38 32 Beke{ 68 71 75 61 56 56 24 24 ôngrad 68 66 58 59 41 33 34

( lokal-patriotizam ) od maweg zna~aja. U druge dva ùpanije lokal-patriotizam je va`niji, {to zna~i da se tamo, u odnosu na Beke{, vi{e ceni lokal-patriotizam. (U ôngradu ne smatraju da rukovode}e funkcije predstavqaju pitawe prestià.) U Beke{u dru{tveno-kulturni elementi uti~u na elitni tip po- {tovawa. U pogledu prihvatawa ili odbijawa lokal-patriotizma, na rezultate u ovoj ùpaniji zapravo nisu uticale nezavisne varijable. Po{to je kod tipa lokal-patriote privrènost mestu stanovawa vezana za religioznost, onda je logi~no da religiozni qudi u svakoj ùpaniji favorizuju ovaj tip. Druga karakteristika je da nezavisne varijable nisu uticale na intelektualni tip. [to se ti~e po{tovawa u regionalnom smislu, nije bitno u kojoj ùpaniji ili regiji neko ìvi, niti da li je iz Budimpe{te ili jedne od susednih zemaqa (rezultati se kre}u u rasponu od 20 do 35). U ovoj zemqi (gde Budimpe{ta ima dominantnu ulogu) nije iznena uju}e da je broj bodova malo ve}i ukoliko je neko poreklom iz Budimpe{te (u pore ewu sa nekim ko poti~e iz odre ene ùpanije ili regije), ali je potrebno temeqnije ispitati pitawe da li qudi koji dolaze iz susednih zemaqa imaju vi- {e po{tovawa. Verovatno se prikrivena ksenofobija stanovni{tva ispoqava onda kada ono smatra da su ma arski imigranti u povoqnijoj situaciji (zbog stvarnih ili navodnih beneficija). Postoje zna~ajne razlike od ùpanije do ùpanije: u Ba~-Ki{kunu qudi zapravo ne smatraju da u smislu po{tovawa pripadawe ve}oj regiji igra bilo kakvu ulogu, dok je u Beke{u broj bodova ve}i nego u drugim ùpanijama. Tabela 2. Kada je re~ o regiji, koliko je va`no po{tovawe ukoliko je vezano za lokaciju (skala od 100 bodova, 0: ne uop{te, 100: veoma) Glavni grad Jedna od susednih zemaqa Podunavska regija Regija Velike nizije Regija Ju`ne velike nizije @upanije ôngrad @ivi u isto~nom delu Regije Velike nizije @upanija Ba~-Ki{kun @upanija Beke{ Regija U opcijama u kojima se navodi regionalna pripadnost kao vid po- {tovawa razlikuju se dva tipa pripadawa: prvi je regionalni (koji daje prednost poreklu sa podru~ja Velike nizije ili podru~ju isto~no od reke Tise), a drugi tip je strani, sa niìm brojem bodova (koji daje 35 33 25 23 23 22 22 21 20 Ba~- Ki{kun 25 25 17 15 16 14 14 17 12 Beke{ 45 37 38 34 31 30 30 28 32 461 ôngrad 39 40 23 21 21 23 19 18 18

462 prednost poreklu sa podru~ja Podunavqa, Budimpe{te ili susednih zemaqa). U ùpaniji Ba~-Ki{kun oba ova tipa su mawe zastupqena, dok se u Beke{ ùpaniji smatra da je regionalni tip naj~e{}i. Element po{tovawa u mestu stanovawa kroz modele regresije poduzoraka ùpanija pokazuje da dru{tveno-kulturna obele`ja zapravo ne uti~u na tipove regionalnog porekla. Me utim, nezavisne varijable uti~u vi{e na pripadnost {irem geografskom podru~ju ( strani tip ) u sve tri ùpanije. Dok u regionalnom smislu, religioznost nije uticala na rezultate, u ùpanijama je ona znatnije uticala na strani tip. Potrebno je izvr{iti daqa ispitivawa da bi se potvrdilo da oni koji ne ìve u blièm susedstvu u ùpanijama Beke{ i ôngrad, zbog nekih religijskih elemenata, mogu da budu negativan faktor po pitawu prihvatawa qudi, dok je u ùpaniji Ba~-Ki{kun ova situacija pozitivnija. OÊKIVAWA Ispitanici su u upitniku morali da ocene 15 elemenata koji predstavqaju vitalne funkcije regije. Ispitanici su smatrali da je svaki element zna~ajan (rezultati su bili iznad 50), ali je prioritet dat stvarawu radnih mesta i poboq{awu sistema zdravstvene za{tite ( bodova). Zna~ajne razlike ukazuju na to da je u Beke{u pruèna mawa podr- {ka budu}nosti mladih kvalifikovanih radnika i udruèwima gra ana nego ostalim regionalnim razvojnim ciqevima. Tabela 3. Ocenite ciqeve razvoja regije! (skala od 100 bodova, 0: ne uop{te, 100: veoma) Podr{ka mladim kvalifikovanim radnicima u zapo{qavawu Podr{ka inicijativama za razvoj zdravstva Formirawe regionalnog informativnog sistema za radne resurse Stru~waci za obuku odraslih Podr{ka lokalnom, mikro-regionalnom, regionalnom pristupu medijima ({tampa, tv, internet stranice) Obuka intelektualaca i ekonomsko i politi~ko upravqawe aktivnostima vezanim za pristup EU-i [irewe znawa i stvarawe EU-e Podr{ka razvoju zajednice Obezbe ivawe informati~ke podr{ke udaqenim podru~jima Podr{ka sistemima u~ewa na daqinu Ublaàvawe problema u udaqenim podru~jima stvarawem posebnih radnih mesta koja se bave pitawima vezanim za ta podru~ja Program Vi{ejezi~na regija Regija 63 63 60 60 60 55 54 53 53 53

463 Podr{ka udruèwima gra ana Program za ma arske mawine u inostranstvu, etni~ke mawine u Ma arskoj s ciqem o~uvawa jezika, kulturnog identiteta, veza sa mati~nom zemqom razli~itih etni~kih grupa Podsticawe otvorenih aktivnosti u regiji 51 51 50 ZAVR[NO IZLAGAWE Elementi identiteta su veoma sloèni. Postoje uro eni uzorci identita a kroz ìvot mi moèmo da odaberemo i neki drugi. Moèmo se boriti protiv ili ìveti sa na{im uro enim identitetima, a ponekad nismo ni svesni tih identiteta i dolazimo u konflikt sa svojim okruèwem. Odabrani identiteti omogu}uju nam da stvorimo identitetnu zajednicu, koja odraàva razvoj na{e li~nosti, obavezuje nas i odràva na{e dru{tveno bi}e. Identitetne spone koje povezuju generacije mogu da regeneri{u tradicionalne identitete, na primer teritorijalne veze, kao i da oja~aju koheziju {irih qudskih zajednica. LITERATURA âtari, Balint (1989): A Tiszazug kistérségi problémái (Mikroreginalni problemi podru~ja reke Tise). Kutatási jelentés, kézirat. MTA RKK Településkutató Csoport, Ke~kemet âtari, Balint (1999): Az identitás földrajzi térelemei (Geografski elementi identiteta). Kézirat. In: Pálné Kovács Ilona (témavez.): MTA Stratégiai Kutatások. MTA RKK Pe~uj êpeli, \er (1992): Nemzet által homályosan (Faintly Through the Nation). Századvég, Budimpe{ta Enjedi, \er (1991): A lokalitás szerepe a modern társadalmakban (Uloga lokaliteta u modernom dru{tvu). Juss 4. Hamar Muranji Soboslai (1997): Alföld Kutatási Program II. Az alföldi társadalom innovatív csoportjai (Istraìva~ki program ma arske Velike nizije), Solnok Hankis, Elemer (1983): Közösségek válsága és hiánya (Kriza i nedostatak zajednica). In: Társadalmi csapdák Diagnózisok. Magveto Könyvkiadó, Budimpe{ta Krappman, Lothar (1980): Az identitás szociológiai dimenziói (Sociolo{ke dimenzije identiteta). In: Huszár Tibor-Léderer Pál (szerk.): Oktatási Minisztérium, Budimpe{ta Muranji Soboslai (1998): Ifjúsági életmód és szokásvizsgálat Jász-Nagykun- Szolnok megyében (ìvot omladine i ispitivawe navika u ùpaniji Jas-Na ikun- Solnok), Solnok Muranji Soboslai (1999): Sikeres városok, magasan, illetve alacsonyan fejlett települések az Alföldön (Uspe{ni gradovi, visoko razvijena i nerazvijena naselja ma arske Velike nizije), Solnok

464 IDENTITY; TRADITION, SOCIETY. EXPERIENCES FROM THE SOUTH HUNGARIAN REGION GREAT PLAIN by Tibor Szarvak, Zsolt Szoboslai Summary In the period before the 1990s, models of identity were not allowed if they differed from the expectations of the political authorities (national, ethnic, political, religious, socio-cultural etc), so that the issue of identity could not appear in public discourse. From the standpoint of traditional communities, there were some elements which led to significant consequences: state socialism and social practice could not cure the traumas of two world wars, which were additionally burdened by the disintegration of traditional communities existing before the period of state socialism, as well as by the indistinct Hungarian identity, the consequence of a deformed internationalism. All these factors led to the situation in which the majority of the Hungarians did not have established patterns of identity at the beginning of the 1990s, which was, however, of vital importance for the constant changing requests of social environment. During the 1990s and earlier, people carried out mostly sociological and socio-osychological researches to introduce and investigate the main features of national identity.