MEĐUNARODNA PODELA RADA, SVETSKO TRŽIŠTE I GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
ISTORIJSKI RAZVOJ MEĐUNARODNE PODELE RADA Po polu i uzrastu u prvobitnoj zajednici, Odvajanje ratarstva od stočarstva u prvobitnoj zajednici i robovlasništvu, Odvajanje zanatstva od poljoprivrede u feudalizmu, Odvajanje trgovine i banaka u ranom kapitalizmu i saobradaja u razvijenom kapitalizmu krajem XIX veka, Tehnička podela rada u savremenom društvu, razvijenom kapitalizmu i socijalizmu.
MEĐUNARODNA PODELA RADA Međunarodna podela rada je podela svetskog procesa proizvodnje na razne zemlje putem tržišta, plana ili kombinovano Međunarodna trgovina omoguduje da se proizvodi jedne države kredu, uz komercijalne uslove, u druge države, u zamenu za izvozne viškove ili valute tih država. Međunarodna podela rada dovodi do vede specijalizacije pojedinih zemalja za određene proizvode, a specijalizacija upuduje pojedine zemlje da razvijaju (uspostavljaju) i šire međunarodnu trgovinu.
ZNAČAJ MEĐUNARODNE PODELE RADA Razvoj tehnološkog progresa kroz učešde više zemalja; Ekonomija obima kroz specijalizaciju i stručnost rada i usavršavanja; Veda produktivnost, uštede i profit; Kvalitetnije zadovoljavanje potreba i vedi životni standard u svim zemljama;
VRSTE MEĐUNARODNE PODELE RADA Po suštini podela rada na bazi specijalizacije podela rada na bazi kooperacije podela rada unutar multinacionalnih kompanija koje posluju u raznim Po ideologiji statička: da razvijene zemlje stalno proizvode proizvode visoke prerade, a zemlje u razvoju sirovine dinamička - napredak zemalja u razvoju kroz finalizaciju proizvoda
FAKTORI NA KOJIMA SE ZASNIVA MEĐUNARODNA PODELA RADA Istorijske okolnosti Priroda Radna snaga Kapital Tehnologija
OSNOVNI POJMOVI O TRŽIŠTU Tržište je pravna, organizaciona, tehnička i ekonomska institucija za kontakt prodavaca koji određenu robu nude i kupaca koji tu robu traže i istu, po potrebi, kupuju svojim raspoloživim novcem Tržište uključuje: kupce, prodavce, mesto, odnosno institucije, organizaciju i tehnike njihovog susretanja, propise, vreme, ponudu, tražnju, cene, novac Na osnovu odnosa ponude i tražnje na tržištu formiraju se cene Tržište prodavca deluje kada je tražnja veda od ponude, a tržište kupca kada je ponuda veda od tražnje
OSNOVNE FUNKCIJE TRŽIŠTA Selektivna mogudnost izbora za kupca Alokativna prilagođavanje proizvodnje tražnji radi vedeg profita Distributivna raspodela vrednosti i BDP na pojedine subjekte na tržištu Informativna kada tržište pruža dragocene informacije o proizvodnji, trgovini, izvozu i uvozu, cenama, kamatama, deviznim kursevima, tržišnoj konjunkturi i slično
VRSTE TRŽIŠTA Postoji čitav spektar različitih tržišta koja povezana cirkulacijom robe, usluga, novca: su međusobno lokalno, nacionalno, regionalna tržišta i svetsko tržište
NACIONALNO TRŽIŠTE (nacionalni ekonomski prostor) Nacionalno tržište je tržište određene države sa svim svojim političkim, istorijskim, pravnim, ekonomskim i kulturnim karakteristikama. Njihove razlike su u prirodnim faktorima, ekonomskotehnološkim faktorima, cenama, odnosom ponude i tražnje. Apsorpciona mod tržišta zavisi od broja stanovnika i dohotka po stanovniku - SAD ima apsorpcionu mod preko 16.000, Kina preko 9.000, Japan oko 5.000, a Srbija oko 40 milijardi US dolara, BiH oko 18 milijardi US dolara.
REGIONALNA TRŽIŠTA (vezana tržišta više zemalja) Regionalna tržišta predstavljaju grupisanje određenog broja zemalja radi zajedničkog vođenja spoljnotrgovinske, razvojne i ekonomske politike (delimično ili u celini) prema drugim zemljama. tržište Evropske unije (jedinstvena spoljnotrgovinska politika, politika carina, taksi, izvoza, uvoza) Severno-američka zona slobodne trgovine (NAFTA), Južnoamerička integracija MERKOSUR i Udruženje zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) U Jugoistočnoj Evropi potpisan je jedinstven multilateralni sporazum o zoni slobodne trgovine (CEFTA)
SVETSKO TRŽIŠTE Svetsko tržište je sistem ukupnih odnosa kupaca određene zemlje (koji predstavljaju svetsku tražnju) i prodavaca iz raznih zemalja (koji određenu robu nude pod različitim uslovima), a pobeđuje onaj ko ponudi najpovoljnije uslove prodaje. Na razvoj svetskog tržišta uticao je: tehnološki progres i međunarodna specijalizacija i podela rada pojava jakih privrednih subjekata (preduzeda i banaka) i liberalna državna regulativa koji su svojom snagom omogudili prodor na svetsko tržište
SVETSKO TRŽIŠTE Državna intervencija dovela je do mnogih sporazuma u cilju regulisanja svetskog tržišta: Dugoročni bilateralni i mulitilateralni međudržavni sporazumi o saradnji; Kartelski sporazumi o maksimalnoj proizvodnji, izvoznim kvotama i cenama zemalja izvoznica (OPEC); Sporazumi o maksimalnim uvoznim kvotama u pojedine zemlje (samoograničenje izvoza, uvozne kvote); Sporazumi o robnim rezervama (buffer stock); Sporazumi o međunarodnim organizacijama (WTO, IMF, IBRD); Sporazumi o zaštiti od rizika, pošto se na svetskom tržištu, u principu ostvaruje profit, ali su mogudi i gubici i rizici, koje je nužno osigurati.
FORMIRANJE CENA I RASPODELA VREDNOSTI NA SVETSKOM TRŽIŠTU Robe se na svetskom tržištu prodaju po svetskim cenama. Svetske cene: tržišne cene, uključujudi berzanske cene i cene na međunarodnim tenderima, monopolske cene, dampinške cene, administrativne (cene koje određuje država). Nacionalne cene proizvodnje, pod pritiskom konkurencije, formiraju na svetskom tržištu prosečnu svetsku cenu. Svetske cene predstavljaju produkt dejstvovanja tržišnog mehanizma tržištu. i tržišnih odnosa kakvi vladaju na svetskom
NOVAC I SVETSKO TRŽIŠTE Novac kao mera vrednosti; Novac kao sredstvo razmene (prometno sredstvo); Novac kao platežno sredstvo; Novac kao blago; Novac kao svetski novac.
NOVAC I SVETSKO TRŽIŠTE Svetski novac: konvertibilan (mogudnost i slobodna zamena jedne valute za drugu) i transferabilan (da se može lako prenositi iz zemlje u zemlju) Istovremeno mora da se radi o značajnoj privredi države (ili država), koji taj novac emituju, sa obimnom novčanom masom, koja može da opslužuje nesmetan razvoj svetske trgovine. Svetski novac mora biti stabilan i realne vrednosti u dužem vremenu. Kao novac za svetsko tržište, po ukidanju zlatnog novca i zlatnog standarda, do sada su se primenjivali: dolar, evro i japanski jen na azijskom tržištu.
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE Globalizacija je proces intenzivne saradnje i povezanosti sveta politički, tehnološki, ekonomski, demografski, ekološki, kulturno, vojno. Ekonomska globalizacija svodi se na standardizaciju i internacionalizaciju proizvodnje, širenje tehnologije, investicija i kapitala i liberalizaciju trgovine u celom svetu Procesom globalizacije u 19. veku rukovodila je Velika Britanija, a globalizacijom u 20. veku rukovode SAD
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE SUŠTINSKI FAKTORI NASTANKA GLOBALIZACIJE 20. VEKA Snaga SAD, posle defekata socijalizma i nestanka Varšavskog pakta, koja teži jedinstvenom svetskom tržištu, jedinstvenom kapitalističkom sistemu i transferu zapadne civilizacije Liberalizacija i privatizacija svetske privrede Finansijska, tehnološka, proizvodna i investiciona mod zapadnih država, njihovih kompanija i banaka Tehnološki napredak, posebno kod informacionih tehnologija, saobradaja i telekomunikacija
Menadžment transnacionalnog preduzeda, u borbi za vedi profit, na svet gleda kao na jedinstveno tržište GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE GLOBALIZACIJA NA NIVOU PREDUZEĆA Tome tržišta, stranih Globalizacija poslovanja znači rasprostiranje poslovnih aktivnosti na sve zemlje sveta, od najvedih do najmanjih posebno doprinosi liberalizacija borba svih zemalja za privlačenje direktnih investicija, i savremeni menadžment i marketing
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE KARAKTERISTIKE Globalizacija je unela ogromne promene u politici, bezbednosti, geopolitici, proizvodnji, tehnologiji i finansijama; Velike sile diktiraju položaj malih zemalja i smanjuju njihov nacionalni suverenitet, a među sobom sve više ispoljvaju rivalstvo; Ujednačuju se civilizacijske vrednosti i ukusi potrošača; Jačaju međunarodni standardi (čistoda, zdravlje, bezbednost, ekologija, zdrava hrana i sl.); Suštinska joj je karakteristika tranzicija i liberalizacija proizvodnje, tržišta, tehnologije i kapitala u globalnoj svetskoj privredi;
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE KARAKTERISTIKE U globalizaciji neki standardni proizvodi osvajaju ceo svet (McDonald s, Coca-Cola, Levis, mobilni telefoni, kompjuteri, softver Microsoft, kreditne kartice) Jačaju usluge i postaju deo rastudih trendova internacionalnog poslovanja i značaja u ukupnoj strukturi svake ekonomije Globalizacija povezuje zemlje, kulture i narode, čemu posebno doprinosi savremeni saobradaj, informatika i komunikacije (npr.sistem interneta i satelita) Unificiraju se propisi da bi se standardizovali uslovi i stvorio prostor za širenje proizvodnje, investicija i trgovine.
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE PREDNOSTI Ubrzan razvoj sveta, čije su granice beskonačne; Povedanje saradnje u svim oblicima i ubrzan razvoj sveta; Koegzistencija raznih zemalja i kultura na jedinstvenom svetskom tržištu; Globalizacija ima perspektivu, potrebno je razvijati i činiti više pravednom; Mora se uspostaviti multipolarni svet, uz odlučivanje svih zemalja o pitanjima od zajedničkog interesa, prema svojoj snazi
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE NEDOSTACI Produbljivanje raspona u razvoju; Upravljanje svetom od strane užeg kruga zemalja i slabljenje međunarodnih institucija; Nametanje politike vojnom silom, pokušaj rušenja nacionalnih kultura i tradicije (SRJ, Irak, Libija i sl.) i česta upotreba sankcija u međunarodnoj trgovini; Karakterišu je stalni ratovi, ekološke i zdravstvene katastrofe i klimatske promene koje prete opstanku civilizacije; Zbog ovih slabosti postoji jak pokret antiglobalizma