Пре глед ни чла нак 342.7:613(497.11) doi: /zrpfns Др На та ша Н. Ра јић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав

Пре глед ни чла нак 342.7:613(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-19551 Др На та ша Н. Ра јић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. R a jic @ p f.u n s.a c.r s УЗ ДИ ЛЕ МУ О ГРА НИ ЦА МА ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПРА ВА НА ПО ВЕР ЉИ ВОСТ ЗДРАВ СТВЕ НИХ ПО ДА ТА КА У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ УСТА В НО П РА В Н И АСП ЕК Т * Са же так: Пра во на за ш т и т у п о да т а ка о лич но с т и п ред с т а в ља п ра во гара нт ов ано Ус т ав ом Реп убл ике Срб ије. Ов а га ра н ц и ја о б у хв а т а за ш т и т у свих по да та ка о лич но сти, укљу чу ју ћи и по дат ке ко ји се од но се на здрав ствен о с т а ње. У ра д у се о б ра ђ у је п и т а ње д о п у ш т е н и х ог ра н и че ња о в ог п ра в а, са на ро чи тим освр том на допуштеност огра ни че ња у ци љу за шти те здравља дру гих. У ши рем сми слу, раз ма тра се од нос два основ на пра ва: пра ва н а з а ш т и т у п о да т а ка о л ич н о с т и и п ра в а н а з а ш т и т у з д ра в ља (д р у г и х). Нор ма тив ни оквир ана ли зе чи не Устав Ре пу бли ке Ср би је, по твр ђе ни ме ђу - н а р од н и уго в о р и и з о бл а с т и људ с к и х п ра в а (н а р о ч и т о Ев р оп с ка кон в е н ц и ја за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да) као и за ко ни из обла сти з д ра в с т в е не з а ш т и т е. К љу ч н е р е ч и: з а ш т и т а п о д а т а ка о л и ч н о с т и, з д р а в с т в е н и п о д а ц и, људ ска пра ва, огра ни че ње пра ва, устав. 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е Кон с т ит уц ионал изац ија п риродн и х п рава, којој је п ре тход ило т еори јско у т е ме љ е њ е, о з н а ч и л а је п р а в но п р и з н а њ е ов и х п р а в а. 1 По з и т и в но п р а в но * Ра д је р е з у л т а т и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у Би о м е д и ц и н а, з а ш т и т а ж и в о т н е с р е д и н е и пра во бр. 179079, ко ји се фи нан си ра сред стви ма Ми ни стар ства про се те, на у ке и тех но - л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је. 1 О т еор ијам а п р ир одн о г п р ав а које с у п р е тход ил е п р оц ес у ко нс т ит уц ион ал из ац ије љу д с к и х п р а в а в и д е т и: Д а р ко С и м о в и ћ, М а р ко С т а н ко в и ћ, В л а д а н Пе т р ов, Љу д с к а п р а в а, Бе о град 2018, 31-39. 1253

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) уоб л и че на нај ви ш и м п ра в н и м а кт ом, пос т ала су т е ме љ моде рне ус т а внос т и. 2 У осно ви овог про це са сто ји спо зна ја да сло бо де не ма без пра ва и да са мо њи хо во ме ђу соб но са деј ство омо гу ћа ва пу ну афир ма ци ју чо ве ко ве лич но - сти, ко ја има ду бо ке исто риј ске ко ре не. 3 Би ло би п ре сло б од но т вр д и т и да људ ск а п ра в а п ред с т а в љ а ју а п с о л у т н у к а т е г о ри ју. Вр ло је ма ло о сновн и х п рав а ко ја по с е д у ју т а к а в к а ра к т е р. То с у права ко ја припадају групи тзв. привиле го ва них пра ва јер се не мо гу до - ве с т и у кон к у рен ц и ју са д руг и м, ис т о т ако основн и м п равима. 4 Највећ и број основ них пра ва при па да тзв. гру пи ре ла тив них пра ва у сми слу да у кон куренц ији д в а о снов на п ра в а, јед но п ра во не мо же би т и бе з у слов но з а ш т и ће но, а да се исто вре ме но д ру го п ра во не у ч и н и не де ло т вор н и м. 5 Да к ле, ост ва ри вање људ ских пра ва по сма тра но у це ли ни при род но на ме ће од го ва ра ју ће гран и це по је д и нач н и м п р а ви ма, и з у з ев он и ма ко ји ма је о б е з б е ђе на а п с о л у т на за шти та. 6 У т а к в ом од но с у кон к у р ен ц и је с т о је и п р а в о на з а ш т и т у зд р а в с т в е н и х по да та ка о лич но сти и пра во на здрав стве ну за шти ту. Ова пра ва сто је у од но су на пе т о с т и к а да је р еч о ог р а н и че њу по в е р љи в о с т и и н ф о р ма ц и ја о зд р а в љу па ц и јен та у ц и љу за ш т и т е зд рав ља д руг и х од но сно сп ре ча ва ња зд ра в с т ве ног ри зи к а д ру г и х. О ба п р а в а п ри па да ју к а т е г о ри ји л и ч н и х п р а в а (иа ко п р а в о на за шти ту здра вља има и сво ју со ци јал ну ди мен зи ју); оба пра ва на ла жу у з д р ж а в а њ е д р ж а в е од у п л и т а њ а, а л и и о ба в е з у да о б е з б е д и а де к в ат не ме - ха ни зме за њи хо во оства ри ва ње и за шти ту. По сма тра но у ши рем кон тексту, пра во на за шти ту здра вља гра ди нео - дво ји ву ве зу са пра вом на жи вот и устав ном га ран ци јом не по вре ди во сти физи ч ког и пси х и ч ког и н т е г ри т е т а л и ч но с т и. Оно ч и н и је да н од п ред у сло ва за оства ри ва ње поменутих права која припада ју ка те го ри ји ап со лут но за шти ће - них. Са гле да ва ју ћи пра во на за шти ту здра вља из тог угла, а у кон тек сту мог у ћег п ре но ше ња за ра зни х бо ле сти (на ро чи то они х ко је су не из ле чи ве и ко је у зна чај ној ме ри мо г у у т и ца т и на ск ра ће ње ж и во т а) п и т а ње од но са овог п ра ва и пра ва на за шти ту по да та ка о лич но сти до дат но до би ја на зна ча ју. 2 Ви ше о п ри р о д и људ ск и х п ра в а видет и: Д раг ут и н А в рамови ћ, Људск а п рав а на т а нкој ц р ве ној л и н и ји и з ме ђу у н и ве р з а л но с т и и р е ла т и в но с т и, Збор н и к радов а Правног фак улт е т а у Но вом Са ду (Збо р ник ра до ва ПФНС) 3/2014, 291-301. 3 С им а А в р а м ов и ћ, С т ар ог р чк а б аш т и н а, у : Тем ељ и м од е рн е д ем ок р ат ије, И зб о р д е к л а р а ц и ја и п о в е љ а о људ с к и м п р а в и м а (1215-199 0), п ри р е д ио Д у ш а н Мр ђ е но ви ћ, Б е о г р а д 2011, 29-30. 4 Nor ber to Bo bio, Do ba pra va, Dva na est ese ja o ljud skim pra vi ma, Be o grad 2008, 25. 5 Ibid., 42. 6 Људ ска пра ва су на да све сло жен и ево лу ти ван фе но мен. Нпр. у при лог при хва та њу е ут ан ази је и з но с е с е а р г у мен т и д а п р а в о н а ж и в о т у к љу ч у је и п р а в о н а до с т о ја н с т в е н у см р т. О т о ме ви ше: Да р ко Си мо ви ћ, Биљ ана Симеунови ћ П ат и ћ, Еут аназија и е т и чке д илеме љу д с ко д о с т о ја н с т в о н а с п р а м с в е т о с т и ж и в о т а, Збор ник ра до ва ПФНС 2/2017, 320. 1254

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Ме ђу тим, и са мо пра во на за шти ту по да та ка о лич но сти се ви ди као додат на г а ра н ц и ја и н т е г ри т е т а чо ве ка. 7 У том сми слу, рад ће за пред мет има ти а на л и зу нач ина на који је з аконодава ц ра зреш ио на пе т о с т и з ме ђу по ме н у т и х пра ва, са ослон цем на уставноправни оквир ње го вог по сту па ња. По сле дично ће с е о т в о ри т и п и т а њ е опш т е улог е з аконо да в ца у о с т в а ри в а њу ус т а в н и х п р а в а, у з п о с е б а н н а г л а с а к н а а с п е к т д о з в о љ е н и х о с н о в а з а о г р а н и ч е њ е људ ск и х п рава, у з у важавање како ус тава тако и ме ђу на род н и х из во ра п ра ва, њи хо в е не по с р ед не п ри ме не и ме с т а у х и је р а р х и ји оп ш т и х п р а в н и х а к а т а. По л а зна х и по т е з а с а д р ж а на је у с ле де ћем: ви ш и с т е пен з а ш т и т е ус т а в ном га ран то ва ног пра ва, у сми слу уже по ста вље них раз ло га за про пи си ва ње огран и че њ а, мо же у ма њи т и с а д р ж ај (и л и ча к до в е с т и у п и т а њ е с а м у с у ш т и н у) дру гог устав ног пра ва. 2. ПРА ВО НА ПО ВЕР ЉИ ВОСТ ЗДРАВ СТВЕ НИХ ПО ДА ТА КА У П РА В НОМ С И СТ Е М У РЕ П У Б Л И К Е С Р БИ Ј Е 2.1. Прав на при ро да пра ва на по вер љи вост здрав стве них по да та ка Право на по вер љи вост здрав стве них по да та ка ни је издвојено као по - себ но п ра во у Ус т а ву Ре п у бл и ке Ср би је, већ оно п ри па да ус т а в ној г а ра н ц и ји пра ва за шти ту по да та ка о лич но сти. У том сми слу, уло га и обим за ко но давне на д ле ж но с т и у о бл а с т и р е г у л и с а њ а п р а в а на по в е р љи в о с т зд р а в с т в е н и х под ат ак а о л и чно с т и де фи н и с а н а је п р а в ном п ри р о дом п р а в а н а з а ш т и т у по да т а к а о л и ч но с т и. Начело непосредне п римене уставни х п ра ва у те ме ље но је на ста ву п рав не т е о ри је п р е ма ко јем о снов на п р а в а п р ед с т а в љ а ју не по с р ед но п ри мен љи в о ус т а вно п р ав о које п р а вно в ез ује о рг ане ја в не в л а с т и. 8 Ре л а т и в но с т ов ог на че ла са др жа на је у чи ње ни ци да до ма шај прав не ве за но сти ор га на јав не в ла с т и у односу на о сновна п рав а з ависи од са д р ж и не кон к р е т ног о снов ног п ра в а и нач ина њ ег овог г ара нт ов ањ а. 9 Да кле, основ на пра ва се, по пра ви лу, о с т в а ру ју не по с р ед но, с о с лон цем на ус т а вн у но р м у ко јом с у г а р а н т о в а на. Не к а од њи х, п а к, з б ог с а ме ус т а в не ф о р м у л а ц и је, з а х т е в а ју по с р е до в а њ е з а кон а, је р њихо в а п р а в н а п р и р о д а не д о п у ш т а д а н а че ло не по с р ед но с т и бу де до с лед но п ри ме њ е но. У том сми слу, уло га и обим над ле жно сти за ко но дав ца у ма те ри ји устав них пра ва де фи ни са на је прав ном при ро дом ових пра ва. Уло га и обим ове надле жно сти раз ли чи ти су с об зи ром на то да ли је пра во устав ног или за кон ског 7 Дра ган М. Сто ја но вић, Устав но пра во, Књи га 1, Ниш 2009, 331. 8 Ibid., 300. 9 Ibid. 1255

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) к а р а к т е р а, од но сно да л и с у с у бјек т и, с а д р ж ај и р а з ло зи ог р а н и че њ а п р а в а уре ђе ни са мим уста вом или се уре ђу ју уз при др жај за ко на. Пра ва, чи ји су су бјек ти, са др жај и раз ло зи (осно ви) под ко ји ма је до пу ште но њи хо во огра - н и че њ е у р е ђе н и ус т а в ом, п ри па да ју к а т е г о ри ји ус т а в н и х (о снов н и х) п р а в а. Уло г а з а ко но да в ца у р е г у л и с а њу ов е к а т е г о ри је п р а в а уско је по с т а в љ е на и сво д и се ис к љу ч и во на ре г у л и са ње по с т у п ка њи хо вог ос т ва ри ва ња (за ко ном), под усло ви ма и у окви ри ма уре ђе ним уста вом. Са дру ге стра не, пра ва чи ји с е с а д р ж ај г а ра н т у је на че л ном и оп ш т ом ус т а в ном нор мом п ри па да ју г ру п и за кон ских пра ва, бу ду ћи да се ко нач но об ли ко ва ње њи хо вог са др жа ја уре - ђује з аконом. О би м н а д л е ж но с т и з а ко но д а в ц а у о с т в ар ив ању ов и х п р ав а да ле ко је зна чај ни ји не го ка да је реч о устав ним (основ ним) пра ви ма. 10 У оп редељивању п ра вне п рироде п ра ва на за ш т и т у по да т а ка о л и ч но с т и пот р е бно је поћ и од њ ег ов е позит и вноп ра вне ф орм улац ије, која је с ад рж ана у сле де ћем: 1256 За јем че на је за шти та по да та ка о лич но сти. Пр и к у п ља ње, др ж а ње, о б ра да и ко р и шће ње п о да т а ка о л ичнос т и уре ђу ју се зако ном. За бра њена је и кажњива употреба података о лич - но сти из ван свр хе за ко ју су при ку пље ни, у скла ду са за ко ном, осим за по тре бе во ђе ња кри вич ног по ступ ка или за шти те без бед но сти Ре пу - бли ке Ср би је, на на чин пред ви ђен за ко ном. Св а ко и м а п ра в о да бу де о ба в е ш т е н о п р и к у п ље н и м п о да ц и м а о сво јој лич но сти, у скла ду са за ко ном, и пра во на суд ску за шти ту због њи хо в е з л о у п о т ре бе. 11 Из на ве де них устав них од ред би про из ла зи да је пра во на за шти ту по дат а к а о л и ч но с т и с ло же но п р а в о ко је о б је д и њу је не ко л и ко р а з л и ч и т и х по је - ди нач них пра ва: пра во на за шти ту по да та ка о лич но сти, пра во на њи хо ву упо тре бу у скла ду са свр хом због ко је су при ку пље ни, пра во на оба ве штеност о при ку пље ним по да ци ма као и пра во на суд ску за шти ту од њи хо ве з ло у по т р е б е. О в а п р а в а ч и не це л и н у з а ш т и т е п ри в ат не с ф е р е г р а ђа на ко ја о б у х в а т а с ег мен т њи хо ви х л и ч н и х по да т а к а. У т ом см и с л у, ов о п р а в о п рипа да ка те го ри ји основ них, лич них пра ва. То ме иде у при лог и чи ње ни ца да с у Ус т а в ом и з р и ч и т о и з д в о је н и р а з ло з и з б ог ко ји х је д оз в ољ ено з аконом ог ра н и ч и т и ово п ра во у сег мен т у у по т ре бе ови х по да т а ка. То су д ва ра з ло г а: по т р е ба в о ђе њ а к ри ви ч ног по с т у п к а и з а ш т и т а б е з б ед но с т и д р ж а в е. У т ом см ис л у, по с т а в љ е н а је ја сн а г р а н и ц а з а ко но д а в ц у од з а х в а т а њ а у о снов н у с а д р ж и н у ов ог п р а в а. 10 Ви ш е о п ој м ов н о м р а з л и ко в а њу ус т а в н и х и з а ко н с к и х п р а в а : М а р и ја н а П ај в а н ч и ћ, Устав на за шти та људ ских пра ва, Но ви Сад 2011, 8-11. 11 Чл. 42 Уста ва Ре пу бли ке Ср би је Устав, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 98/2006.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Ме ђу тим, чи ње ни ца да форму лација на ве де них устав них од ред би уче - ста ло упу ћу је на за кон чи ни се да отва ра про стор за ди ле му у по гле ду одр е ђ и в ањ а с ад рж ин е одн ос н о п р а вн е п р ир о д е о в о г п р а в а. И п а к, п р и с т у п ус т а в о т в о р ца да ја сно и з д в а ја о сно в е до п у ш т е н и х ог р а н и че њ а ов ог п р а в а у с ег мент у у пот р еб е подат ак а, оп ра вдав а з ак љу ча к да з а ко но да в на де лат но с т у оста лим сег мен ти ма уре ђи ва ња овог пра ва тре ба да има спро вод бе ни кар а к т е р. У том сми слу, пра во на за шти ту по да та ка о лич но сти као и пра во на заш т и т у зд равс т ве н и х по да та ка, као вр с т у л и ч н и х по да та ка, т ре ба п ре вас ход но по сма тра ти као основ но, уста вно пра во. То ме у при лог го во ри и прак са Европског су да за људ ска пра ва ко јом се ово пра во шти ти уну тар чла на 8 Европ ске кон венц ије з а з а ш т ит у људск и х п рав а и о снов н и х с ло б о да од но сно п ра в а на по ш т о ва ње л и ч ног и по ро д и ч ног ж и во т а. 12 Ме ђу т и м, за ра з у ме ва ње са д р ж и- не пра ва на по вер љи вост здрав стве них по да та ка у прав ном си сте му Ре пу блике Ср бије пот р е бно је конс улт ов ат и и одг ов а ра ју ће з а кон ске од р ед б е ко ји ма је оно уоб ли че но. 2.2. Са др жај и огра ни че ња пра ва (за кон ски оквир) Пра в но на по ве р љи вос т зд ра в с т ве н и х по да т а ка, ка о по себ но п ра во, по - зи т и в но п р а в о је уо б л и че но З а ко ном о п р а ви м а п а ц и је н а т а. 13 Ово пра во је га ран то ва но дво стру ко: у окви ру оп ште га ран ци је пра ва на за шти ту при ват - но сти па ци јен та уоп ште, а за тим и као по себ но пра во, пра во на по вер љи вост по да та ка о здрав стве ном ста њу па ци јен та. З а ко ном о п р а ви м а п а ц и је н а т а је, н ај п р е, п р о п и с а но д а п ац ијен т и м а п ра во на поверљивост сви х л и чн и х и нформац ија, које је са оп ш т ио на длеж ном зд р а в с т в е ном р а д н и к у, од но сно зд ра в с т в е ном с а ра д н ик у, у к ључ ујућ и и оне ко је с е однос е н а с т ањ е њ ег ов ог з д р ав љ а и по т ен ц и ја л не д и ја г но с т и ч ке и те ра пиј ске про це ду ре. Ово пра во је про пи са но уз га ранци ју права на за штит у п ри в ат но с т и па ц и јен т а т о ком сп р о в о ђе њ а д и ја г но с т и чк и х исп и т ив а њ а и ле че њ а у це л и н и и з а јед но с а т и м п р а в ом г р а д и оп ш т у г а р а н ц и ју п р а в а па - ци јен та на при ват ност и по вер љи вост. 14 По ред опште, За ко ном је про пи са на и по себ на га ран ци ја права на повер - љи в о с т по да т а к а о зд р а в с т в е ном с т а њу па ц и јен т а. У ок ви ру ов е г а р а н ц и је 12 Ви д е т и н п р.. B i r i u k v. Li t h u a n i a, no. 23373/03 (25 No vem ber 2008); Z. V. Fin land, no. 22029/93 (25 Fe bru ary 1997). 13 За кон о пра ви ма па ци је на та ЗПП, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 45/2013. 14 Чл. 14, ст. 1 ЗПП. Га ран ци ја овог пра ва про пра ће на је оба ве зом при ба вља ња па ције н т о в е с а г л а с н о с т и у п о г л е д у п р и с у с т в а д р у г и х л и ц а п р и л и ко м п р е г л е д а и п р ед у з и м а њ а ме ди цин ских ме ра. Ви де ти: чл. 14, ст. 2-7. ЗПП. 1257

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) п ро п и са но је: да по да ц и о зд равст веном стању, односно подац и из мед иц и нске до ку мен та ци је, спа да ју у податке о личности и пред ста вља ју на ро чи то осе тљиве по дат ке о лич но сти па ци јен та, у скла ду са за ко ном; да су та кве по дат ке д у ж н и да ч у в а ју сви зд ра в с т ве н и ра д н и ц и, од но сно зд ра вс т вен и сара дн иц и, као и дру га так са тив но на бро ја на ли ца, а ко ји ма су ти по да ци до ступ ни и по т р е б н и р а д и о с т в а ри в а њ а з а ко ном у т в р ђе н и х на д ле ж но с т и; да с у на п р ед на ве де на ли ца, као и дру га ли ца ко ја нео вла шће но, од но сно без при стан ка п ац ијент а и л и з аконског з ас т у пн ик а, р а с по л а ж у по д а ц и м а и з ме д и ц и н ске до ку мен та ци је, и нео вла шће но их из но се у јав ност, од го вор на за ода ва ње нароч ито осе тљи ви х по да та ка, у ск ла д у са за ко ном; те да се на ро ч и то осе тљи ви м по да ц има о л и ч но с т и па ц и јен т а сма т р а ју и по да ц и о људ ск и м с у п с т а н ца ма, на осно ву ко јих се мо же утвр ди ти иден ти тет ли ца од ко га оне по ти чу. 15 Пра во на по вер љи вост по да та ка о здрав стве ном ста њу па ци јен та, са гласно ов ом За ко н у, т р п и и з в есна ог ран ичењ а. Наиме, л ица којима с у, с агласно од р едбама ов ог За ко на, ови по да ц и до с т у п н и и по т р е б н и ра д и о с т в а ри в а њ а з а ко ном у т в р ђе н и х на д ле ж но с т и, мо г у од с т у п и т и од ч у в а њ а њи хо в е т ај но - с т и у т ри сл у ча ја: на о сно ву п и сме ног п ри с т а н к а па ц и јен т а од но сно ње г о вог за кон ског за ступ ни ка; на осно ву од лу ке су да као и на осно ву про це не надлеж ног зд р а вс т в еног р а дн ик а д а је с аоп ш т а в а њ е по д а т а к а о зд р а в с т в е ном с т а њу па ц и јен т а не о п ход но р а д и и з б е г а в а њ а зд р а в с т в е ног ри зи к а з а ч л а на по ро ди це (по да ци се у по след њем слу ча ју мо гу са оп шти ти ис кљу чи во пуно лет ном чла ну уже по ро ди це). 16 Да к ле, бе з п ри с т а н к а па ц и јен т а од но сно ње г о вог з а кон ског з а с т у п н и к а, по д а ц и ко ји с е од но с е н а њ е г о в о з д р а в с т в е но с т а њ е п а ц и је н т а мо г у би т и до с т у п н и т р е ћ и м л и ц и ма у ко л и ко по с т о ји од л у к а с у да и л и у ко л и ко зд р а в - с т в е н и р а д н и к п р о ц е н и д а је т о по т р е б но р а д и и з б е г а в а њ а з д р а в с т в е ног ри зи ка за чла на уже по ро ди це. 17 Пра в о на по ве р љи в о с т зд ра вс т в ен и х по да т а к а па ц и јен т а п р о п ра ће но је и одговарајућим од ред ба ма За ко на о здрав стве ној до ку мен та ци ји и еви денци ја ма у обла сти здрав ства. 18 О ви м З а ко ном је п р о п и с а но да по дат ке с а д р - жане у мед иц и нској док умент ац ији и евиденц ијама може корис т ит и пац ијен т на ко га се ти по да ци од но се, у скла ду са за ко ном; 19 да та кви по да ци предс т а в љ а ју на р о ч и т о о с е тљи в е по дат ке; да с е п ри к у п љ а њ е и о б р а да по да т а к а 15 Чл. 21 ЗПП. 16 Чл. 22 ЗПП. 17 Пос е б н о је р е г у л и с а н а д у ж н о с т л е к а р а д а с а о п ш т и з а ко н с ко м з а с т у п н и к у д е т е т а с т а р и је г од 15 г о д и н а и н ф о р м а ц и је о з д р а в с т в е н о м с т а њу т о г д е т е т а, и п о р ед п р о т и в љ е њ а де те та, уко ли ко по сто ји озбиљ на опа сност по жи вот и здра вље де те та. (чл. 24 ЗПП). 18 З а к о н о з д р а в с т в е н ој д о к у м е нт а ц ији и е в и д е н ц и ј а м а у о б л а с т и з д р а в с т в а З ЗД, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 123/2014, 106/2015 и 105/2017. 19 Чл. 2, ст. 3 ЗЗД. 1258

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 о лич но сти па ци јен та вр ши на на чин ко јим се обез бе ђу је за шти та пра ва на приватност и права на поверљивост података о личности паци јента, у склад у с а з а ко ном ко ји м с е у р е ђу ју п р а в а па ц и је на т а и з а ко ном ко ји м с е у р е ђу је з а ш т и т а по да т а к а о л и ч но с т и т е да на д ле ж н и зд р а в с т в е н и р а д н и к, од но сно здрав стве ни са рад ник и дру го овла шће но ли це мо гу бити ослобођени дуж н о с т и ч ув ањ а о в и х п од ат ак а н а о с н ов у п и с м е н о г п р и с т а н к а п а ц и је н т а одно сно ње г о вог за кон ског за с т у п н и ка, и л и на осно ву одл уке суда. 20 Законом с у п ру же не до дат не г а р а н ц и је з а ш т и т е по в е р љи в о с т и у о бл а с т и п ри с т уп а е лек т р он ском до си је у па ц и јен т а. 21 Пр о п и с а но је да с е в о ђе њ е, п ри к у п љ а њ е и о б р а да по да т а к а и з зд р а в с т в е не до к у мен т а ц и је в р ш и у ск л а д у с а з а ко ном ко ји м с е у р е ђу је з а ш т и т а по да т а к а о л и ч но с т и; да по с т о ји о ба в е з а ч у в а њ а ови х по да т а к а од не о в л а ш ће ног п ри с т у па, у ви да, ко п и р а њ а и з ло у по т р е б е, к а о и о ба в е з а ус по с т а в љ а њ а си с т е ма б е з б ед но с т и и ме р а з а о б е з б е ђе њ е сигур но сти у од но су на по дат ке о лич но сти па ци је на та. 22 За ко ном о за ш т и т и по да т а ка о л и ч но с т и п ро п и са но је да по да ц и ко ји се од но се на зд рав стве но ста ње п ред ста вља ју на ро чи то осе тљи ве по дат ке ко ји се мо гу об ра ђи ва ти са мо на осно ву сло бод но да тог при стан ка ли ца, осим ка да за ко ном ни је до зво ље на обрада ни уз при ста нак. Та ко ђе је про пи са но да се у и з у зе т н и м сл у ча је ви ма ови по да ц и мо г у об ра ђи в а т и и б е з п ри с т а н к а л и ца, уко ли ко је то за ко ном про пи са но, те да об ра да мо ра би ти озна че на и за штић е н а ме р а м а з аш т ит е. 23 З аконом с е у р еђује п ит ањ е д оз в ољ енос т и о бр аде по да та ка без при стан ка ли ца на ко је се ти по да ци од но се. У кон тек сту прав а на по в е р љи в о с т зд р а в с т в е н и х по да т а к а, од по с е б не в а ж но с т и је од р ед ба пре ма ко јој је об ра да без при стан ка до зво ље на да би се оства ри ли или за штити ли ж и вот но важ ни ин те ре си ли ца и ли д ру гог ли ца, а посебно ж и вот, зд равље и фи зи ч к и и н т е г ри т е т. 24 За кон ска за шти та пра ва на по вер љи вост здрав стве них по да та ка обезб е ђе на је к ри ви ч н и м ма т е ри ја л н и м п р а в ом, ко ји м је п р о п и с а на з а б р а на ле - ка ру или дру гом ли цу да от кри је тај ну ко ју је са зна ло у вр ше њу по зи ва. Та ко ђе је про пи са но да се не ће ка зни ти за на ве де но де ло онај ко от кри је т ај н у у оп ш т ем и н т е р е с у и л и и н т е р е с у д ру г ог л и ца, ко ји је п р е т е ж н и ји од и н т е р е с а ч у в а њ а т ај не. 25 20 Чл. 40 ЗЗД. 21 Чл. 47 ЗЗД. 22 Чл. 50 и 51 ЗЗД. 23 Чл. 16, ст. 1 3 За ко на о за шти ти по да та ка о лич но сти, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 97/2008, 104/2009 др. за кон, 68/2012 од лу ка УС и 107/2012. 24 Чл. 12 тач. 1 ЗПП. 25 Чл. 141 Кри вич ног за ко ни ка, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 85/2005, 88/2005 ис пр., 107/2005 ис пр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016. 1259

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) 1260 3. ОГРА НИ ЧЕ ЊЕ ПРА ВА НА ПО ВЕ Р ЉИ ВОСТ ЗДРАВ СТВЕ НИХ ПО Д А ТА К А К РИ Т И Ч К А А Н А Л И ЗА А на л и з а з а кон ск и х од р ед би ко ји ма с е бл и же оп р е де љу је с а д р ж ај п ра в а н а пов ерљив о с т з д р а вс т в ен и х под ат ак а по к а з у је д а ов о п р а в о мо же би т и ог р а н и че но и и з р а з ло г а з а ш т и т е зд р а в љ а д ру г и х. Н а д ле ж н и зд р а в с т в е н и р а д н и к, д а к ле, мо же с а оп ш т и т и по д а т ке о з д р а в с т в е ном с т а њу п а ц и је н т а п у но ле т ном ч л а н у у же пор од ице п ац ијен т а у ко л и ко је т о не о п ход но р а д и из бе га ва ња здрав стве ног ри зи ка за чла на по ро ди це. За ш т и та зд ра в ља д ру г и х, као за ко ном по с та в ље на г ра н ица ос т варивања п рава на пове рљивос т зд равс т вен и х података, одговара г ран иц и ос т варивања п ра ва на п риста нак па ци јен та (на п ред у зи ма ње од го ва ра јуће медицинске мере). Па ци јент је сло бо дан да од лу чу је о све му што се ти че ње го вог жи во та и здра вља, осим у слу ча је ви ма ка да то ди рект но угро жа ва жи вот и здра вље дру гих ли ца. 26 З а ш т и т а зд р а в љ а д ру г и х, ме ђу т и м, н и је и з ри ч и т о п р о п и с а на Ус т а в ом као основ огра ни че ња пра ва на за шти ту по да та ка о лич но сти. За шти та прав а и слоб ода д руг и х, т акође, н ије и зрич ит о п р оп исана к а о о снов ог ран ичењ а овог пра ва. У том сми слу, без об зи ра на сву оправ да ност за кон ског уво ђе ња ов ог р а з ло г а з а ог р а н и че њ е п р а в а на по в е р љи в о с т ме д и ц и н ск и х по да т а к а, по треб но је раз мо три ти да ли је за ко но да вац имао устав ни основ да ова ко по с т у п и. Д ру г и м р е ч и ма, по с т а в љ а с е п и т а њ е да л и з а кон ско п р о п и си в а њ е на ч и на о с т в а ри в а њ а п р а в а на з а ш т и т у (зд р а в с т в е н и х) по да т а к а о л и ч но с т и мо же у к љу ч и в а т и по ме н ут о ог р ан ичењ е п р а в а, а ко с е по ђ е од т о г а д а с е свр ха при ку пља ња ових по да та ка са др жи у по тре би ле че ња па ци јен та. 3.1. Пра ви ла о огра ни че њу људ ских пра ва Уоп ште но по сма тра но, гра ни це за ко но дав не над ле жно сти у области људск и х п ра ва осла ња ју се на п ри н ц и п ве за но с т и за ко но да в ца ус т а вом од но сно ови м п ра ви ма ко ја ч и не ус т а в н у ма т е ри ју. 27 У т ом см и сл у, по ме н у т а п ра ви ла свој по зи т и в но п ра в н и из ра з налазе у одредби Ус тава којом је п роп исано да се за ко ном мо же п ро п и си ва т и на ч и н ос т ва ри ва ња људ ск и х и ма њи н ск и х п ра ва са мо ако је то из ри чи то пред ви ђе но Уста вом или ако је то нео п ход но за оствари в а њ е по је д и ног п р а в а з б ог њ е г о в е п ри р о де. Гр а н и ц а с ло б о де п р о п и си в а - ња на чи на оства ри ва ња ових пра ва по ста вље на у им пе ра ти ву да за кон ни у ком слу ча ју не сме да ути че на су шти ну за јем че ног пра ва. 28 И з на в е де н и х 26 Чл. 15, ст. 1 ЗПП. 27 Dr Bosa M. Ne n a d ić, O s n ov n a n a č e l a o s t v a r i v a nja i z a š t i t e lju d s k i h p r a v a u Us t a v u Re - p u bl i ke S r bi je, P r a v n i i n fo r m a t o r 1/2013, 6. 28 Чл. 18, ст. 2 Уста ва.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 ус т а в н и х од р ед би с ле д и да је з а ко но да в а ц в л а с т а н да п р о п и ше ис к љу ч и в о п ро це сна и и з вр ш на п ра ви ла, а л и не и п ра ви ла ко ја би ог ра н ича вала односно з а д ира ла у суш т и н у з а јем че н и х п ра в а. 29 О в а п ра ви ла и мају с т ат ус ус т а в н и х на че ла ка да је реч о ма те ри ји људ ских и ма њин ских пра ва и сло бо да у Уста ву Ре п у бл и ке Ср би је. Кон к р е т на п р а ви л а о ог р а н и че њу људ ск и х и ма њи н ск и х п р а в а под р а - з у ме в а ју да је по ме н у т а п р а в а до п у ш т е но ог р а н и ч и т и ис к љу ч и в о з а ко ном, у ко л и ко ог ра н и че ње до п у ш т а Ус т а в, у свр хе ра д и ко ји х г а до п у ш т а, у оби м у по т р е б ном да с е з а до в о љи св р х а у де мо к р ат ском д ру ш т ву и б е з з а д и р а њ а у с у ш т и н у з а јем че ног п р а в а. 30 О в а п р а ви л а по ја ча на с у до дат ном г а р а н ц и јом да се до стиг ну ти ни во људ ских и ма њин ских пра ва не мо же сма њи ва ти, као и посе бном обавезом д рж а вн и х орг ана, нар о ч и т о су до в а, да п ри ог ра н и че њу ових пра ва стро го по шту ју прин цип пр о пор ци о нал но сти (да во де ра чу на о с у ш т и н и п р а в а ко је с е ог р а н и ча в а, в а ж но с т и св р хе ог р а н и че њ а, п ри р о д и и оби м у ог ра н и че ња, од но су ог ра н и че ња са свр хом ог ра н и че ња и о т о ме да л и пос тоји нач и н да се сврха ог ран ичења пос т и гне мањи м ог ра н ичењем п ра ва). 31 На ве де на пра ви ла, та ко ђе, има ју ста тус устав них на че ла ка да је реч о ма тери ји људ ских и ма њин ских пра ва и сло бо да у Уста ву Ре пу бли ке Ср би је. По р ед на в е де н и х п р а ви л а, оп р е де љи в а њ е г р а н и ца з а ко но да в не в л а с т и у о бл а с т и ог р ан ичењ а људск и х п р ав а мор а у в аж ав ат и и ме т ап р а вно начело в л а да ви не п р а в а. 32 О в о на че ло и з ме ђу о с т а лог, под р а з у ме в а и п ри н ц и п по ко је м с у г р а н и це о с т в а ри в а њ а људ ск и х п р а в а ис т е т а к в е с ло б о де и п р а в а д ру г и х. По ред т о га, од ме ра ва ње г ра н и ца у ж и ва ња по је д и н и х п ра ва у сл у ча ју њи хо в е ко л из ије мор ало би у в аж ит и и ч ињ ен иц у д а Ус т а в и зд в аја г руп у пра ва и сло бо да ко је ужи ва ју ап со лут ну за шти ту. То су пра ва од ко јих се не мо же одс т уп ит и т о ком рат ног и в а н ред ног с т а њ а. 33 Она чи не је згро људ ских пра ва чи је се оства ри ва ње мо ра обез бе ди ти у свим окол но сти ма. Нај зад, за ко но да вац је ду жан да узме у об зир и од ред бе ме ђу на род ног пра ва, на ро чи то од ред бе по твр ђе них ме ђу на род них уго во ра ко ји ма се уређу ју људ ск а п р ав а. О в а п р а в а с е, с ло в ом Ус т а в а, не по с р ед но п ри ме њу ју. 34 П р а вн а с н аг а п о т в р ђ е н и х м е ђу н а р од н и х у г о в о р а је, м е ђу т и м, с л а б и ја од прав не сна ге Уста ва, а ја ча од сна ге за ко на; за кон јед но вре ме но тре ба да бу де у скла ду и са по твр ђе ним ме ђу на род ним уго во ри ма и са Уста вом. 35 По с т а в љ а с е п и т а њ е к а ко ис по ш т о в а т и по ме н у т а п р а ви л а у с л у ча ју к а да с е 29 B. Ne na dić, 6. 30 Чл. 20, ст. 1 Уста ва. 31 Чл. 20, ст. 3 Уста ва. 32 Чл. 3 Уста ва. 33 Чл. 202, ст. 4 Уста ва. 34 Чл. 18, ст. 2 Уста ва. 35 Чл. 194 Уста ва. 1261

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) ратификованим међународним уговором про пи су је ши ри круг раз ло га за ограни че ње пра ва не го што се то чи ни са мим Уста вом. 36 Ев р оп ск а кон в ен ц и ја з а з аш т и т у људск и х п р ав а и о сновн и х с ло б о д а, к а о ме ђу н а р од н и а к т ко ји и ма по с е ба н зна чај з а з а ш т и т у људ ск и х п р а в а, п р о ш и ру је бр ој доп у ш т ен и х р а з ло г а з а ог р а н и че њ е п р а в а на по ш т о в а њ е п ри в ат ног и по р о д и ч ног ж и в о - та (у окви ру ко јег се га ран ту је пра во на за шти ту по да та ка о лич но сти). Ово п р а в о је, н а и м е, мо г у ћ е ог р ан ич ит и и и з р а з л о г а з а ш т и т е з д р а в љ а к а о и за ш т и т е сло бо да и п ра ва д ру г и х. 37 Ус т а в ова к ве ра з ло г е за ог ра н и че ње п ра ва на за шти ту по да та ка о лич но сти не по зна је. 3.2. Прак са Устав ног су да Ср би је Спор на устав но прав на пи та ња у ве зи са огра ни че њем пра ва на по верљи вост здрав стве них по да та ка ну жно је са гле да ти и са ста но ви шта устав - но с уд ске п ра к с е ко ја по с т о ји у ов ој о бла с т и. Ст а в о ви и знет и у о браз ложењу од л у к а Ус т а вн о г с уд а у т о м с м ис л у п р ед с т а в љ а ј у ко р и с т а н п а р а м е т а р у из на ла же њу аде кват ног ту ма че ња устав но прав ног окви ра ка да је реч о га - ран ци ји пра ва на за шти ту по да та ка о лич но сти. У ма т е ри ји ог р а н и че њ а п р а в а на по в е р љи в о с т зд р а в с т в е н и х по да т а к а од значаја је одл ука Ус та вног суда донета у по с т у п к у ис п и т и ва ња ус та в но с т и и сагласнос т и са пот врђен и м међунар одн и м у г овор ом Закона о о с т в арив ању пра ва на здрав стве ну за шти ту де це, труд ни ца и по ро ди ља. 38 За кон је оспорен у де лу ко јим се про пи су је оба ве за ле ка ра спе ци ја ли ста од но сно здрав - с т в е не ус т а но в е да о ба в е с т е Ре п у бл и ч к и ф он д з а зд р а в с т в е но о си г у р а њ е о у т в р ђ е ној т рудноћ и, и зв ршеном п р ек ид у т руд но ће, р о ђ е њу м р т в ог де т е т а као и смр ти де те та до го ди ну да на жи во та, ка ко би та кви по да ци би ли упот р е б љ е н и у с в р х у у т в р ђ ив ањ а п р ав а н а о с т в ар ив а њ е одн ос н о п р ес т ан а к оства ри ва ња пра ва у скла ду са овим за ко ном. 39 Ис пи т ујућ и сагласност оспорених закон ск их од ред би са Уста вом, Устав ни суд је конста товао да управо оспорене законске одредбе представљају прав - н и о снов з а до п у ш т е но с т п ри к у п љ а њ а на ве де н и х зд ра в с т ве н и х по да т а к а од стра не Ре пу блич ког фон да. Та кав за кљу чак је за сно вао на чи ње ни ци да се прикупљање, ко ри шће ње и за шти та по да та ка из еви ден ци ја у обла сти здрав - ства вр ши у скла ду са За ко ном о за шти ти по да та ка о лич но сти, од но сно на кон к р е т ној од р ед би ов ог З а ко на ко јом је п р о п и с а но да с е о бр ада подат ак а 36 О т о м е в и д е т и: Nat aš a R ajić, No rm at ivn i o k v i r p r av a n a z a št it u p od at ak a o l ičn o s t i u obl a s t i ( bio) m e d i c i n e, Te m i d a 3/2012, 99-114. 37 Чл. 8, ст. 2 Европ ске кон вен ци је за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да. 38 Од лу ка Устав ног су да IУз-421/2013, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 73/2014. 39 Чл. 5 За ко на о оства ри ва њу пра ва на здрав стве ну за шти ту де це, труд ни ца и по род и љ а, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 104/13. 1262

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 ко ји се од но се на здрав стве но ста ње ли ца мо же вр ши ти и без при стан ка ли ца, ис к љу ч и в о к а да је т о п р о п ис ано з аконом. Ус т а в н и с уд је, да љ е, кон с т а т о в а о д а је св р х а д о с т а в љ а њ а н а в е де н и х по д а т а к а, т а ко ђ е, одр еђ ен а о спор еном за кон ском од ред бом, т е да се из ри ч и т о од но си са мо на у т вр ђи ва ње усло ва за о с т в а ри в а њ е, од но сно п р е с т а на к п р а в а на зд р а в с т в е н у з а ш т и т у п р о п и с а н у оспо ре ним За ко ном, за чи је се остваривање обез бе ђу ју сред ства из јав них прихо да. У скла ду са тим, Устав ни суд је оце нио да оспо ре не за кон ске од ред бе ни су су су прот но сти са од ред ба ма чла на 42 Уста ва; дру гим ре чи ма, да се з а ко но да в а ц к р е т а о у г р ан ицама Ус т ав а к ада је р еч о п ри к у п љ а њу по да т а к а о лич но сти и њи хо вом упо тре бом у скла ду са свр хом за ко ју су при ку пље ни. Устав ни суд је, та ко ђе, оце нио да оспо ре не за кон ске од ред бе не про тивр ече н и ч лан у 8 Ев р опске конв енц ије з а з аш т и т у људ ск и х п ра в а и о снов н и х сло бо да од но сно да ме ша ње јав них вла сти у до мен за шти те здрав стве них пода та ка у кон кретном случају задовољава захтеве Конвенције (да је оно про - п и с а но з аконом, да је не опходно у демок р ат ском д ру ш т ву и да је п р ед у з е т о р а д и з а ш т и т е зд р а в љ а, од носно о с т в арив а њ а ле г и т и м ног ц и љ а п р о п и с а ног Кон в ен ц и јом). 3.3. Огра ни че ње пра ва на по вер љи вост з д ра в с т в е н и х по да т а к а о т в о р е на п и т а њ а За ко ном је, да кле, про пи са но да пра ва на по вер љи вост по да та ка о здравс т в е ном с т а њу па ц и јен т а мо же би т и ог р а н и че но од л у ком ле к а р а и з р а з ло г а за шти те здра вља дру гих. Раз лог огра ни че ња пра ва, сход но за кон ској фор - м у л а ц и ји, п р ед с т а в љ а и з б е г а в а њ е зд р а в с т в е ног ри зи к а з а ч л а на по р о д и це. У том сми слу, по ста вља се пи та ње да ли је за ко но да вац овла шћен да проп и ше ов ај о б л и к ог р а н и че њ а п р а в а од но сно да л и з а конск а одр ед ба којом је то учи ње но са гла сна са Уста вом (без об зи ра на то што је круг ли ца из ра зито уско по ста вљен). А ко с е по сма т р а ис к љу ч и в о од р ед ба Ус т а в а ко јом с е у р е ђу ју п р а ви л а огра ни че ња људ ских пра ва, по себ но део ко ји се од но си на ве за ност за ко но - давца у по гледу разлога допуштених ограни че ња про пи са них Уста вом (тер - м и н о л о г и ја која је у Ус т а ву у п о т р е б љ е н а је с т е с в р х а р а д и ко ји х Ус т а в до п у ш т а ог р а н и че њ е), од г о в ор би био не г а т и в а н. Ус т а в на од р ед ба, ко јом с е про пи су је га ран ци ја пра ва на за шти ту по да та ка о лич но сти, не по зна је за - ш т ит у з д р ав љ а (д ру г и х) к а о до п у ш т ен р а з лог з а ог р ан ичењ е ов ог п р а в а. Ф о р ма л но п р а в но, з а ко но да в а ц не би био в л а с т а н да п р о п и с у је ог р а н и че њ а б е з ја сног ус т а в ног у по ри ш т а од но сно б е з и з ри ч и т ог ус т а в ног ов л а ш ће њ а и м и мо Ус т а в ом ус по с т а в љ е ног ок ви р а. 40 Та к а в с т а в п р о и з л а зи и з ч и њ е н и- 40 B. Nenadić, фу сно та 11, 6. 1263

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) це да у ређива ње ус т а вне мат ерије, а т о мат ерија људск и х п рава свакако јес т е, при па да уста во вор ној вла сти. Си сте мат ско ту ма че ње устав ног окви ра, пак, мо гло би до ве сти до друг а ч и јег з а к љу ч к а. Пра в о на з а ш т и т у (зд ра в с т в е н и х) по да т а к а о л и ч но с т и би се у том слу ча ју су прот ставило праву на за шти ту здра вља дру гих, а по средно, п р а ву н а ж и в о т и з аш т ит у физи чког и пси х и ч ког и н т е г ри т е т а д ру г и х (по с лед њ а д в а, и на че, п р ед с т а в љ а ју а п с о л у т но з а ш т и ће на п р а в а), а л и и опш т ем по с т у л а т у п р е м а ко јем с у г р ан ице о с т в а ри в а њ а људ ск и х п р а в а ис т а та ква пра ва и сло бо де дру гих. До за кључ ка о до пу ште но сти ова квог за ко - но дав че вог за хва та у пра во на за шти ту здрав стве них по да та ка до шло би се на ро ч и т о са ослон цем на ч ињен иц у да Европ ска кон вен ц и ја, ко ја п ред с т а в ља не по с р ед но п ри мен љи в о п р а в о, и з ри ч и т о п р о п и с у је з а ш т и т у зд р а в љ а к а о и з а ш т и т у с ло б о да и п р а в а д ру г и х к а о ле г и т и м не о сно в е ог р а н и че њ а ов ог пра ва. Оста је, ме ђу тим, пи та ње ка ко по ми ри ти зах тев да по твр ђе ни ме ђуна р од н и у г о в о ри п р ед с т а в љ а ју не по с р ед но п ри мен љи в о п р а в о ко је у јед но мо ра би ти у са гла сно сти са Уста вом, са зах те вом да Устав, про пи су ју ћи ужи к ру г р а з ло г а з а ог р а н и че њ е п р а в а на з а ш т и т у по да т а к а о л и ч но с т и, п ру ж а овом пра ву ве ћу за шти ту не го што то чи ни Европ ска кон вен ци ја. На рав но, са свим је дру го пи тање начина на који је законодавац пропис а о ов о кон к р е т но ог ра н и чењ е у см ис л у п ра в н и х г а ра н ц и ја з а з а ш т и т у ов ог п р а в а, бу д у ћ и да је ог р а н и че њ е ус т а но в љ е но к а о ау т о ном на од л у к а ле к а р а. Уз г р ед, с а м и м Ус т а в ом н и је п р о п и с а но у ч и јој је н а длеж нос т и доношењ е од л у ке о ог р а н и че њу п р а в а на з а ш т и т у по да т а к а о л и ч но с т и н и у по гле д у оних раз ло га због ко јих је огра ни че ње до зво ље но. Изнето раз матрање илуструје до ка квих не до у ми ца мо же до ве сти пре - т е р а но ком п л и ко в а н ус т а в н и ок ви р у о бл а с т и ог р а н и че њ а ус т а в н и х п р а в а. При ступ устав но твор не вла сти да ком би ну је си стем оп ште кла у зу ле о ограни че њу зајем че них људ ских пра ва са си сте мом по себ них одредби о ограниче њу кон к р е т н и х Ус т а в н и х п р ав а п р епо зн а т је и од с т р а не Ве не ц и ја н ске ко м и си је ка о спо т и ч у ће ме с т о у на шем ус т а в ном т ек с т у. 41 Уоп ште, чи тав део Ус т а в а ко ји м је р е г у л и с а на ма т е ри ја ус т а в н и х п ра в а оз би љ но је к ри т и ко в а н у на шој ус т а в ној т е о ри ји. 42 У т ом см и сл у, по зи ц и ја за ко но да в не в ла с т и, ко ја је у о ба в е зи да у и зв есном см ис л у пос р ед у је у о с т в а ри в а њу ус т а в н и х п р а в а, ни је ни ма ло ком фор на. Исто би се мо гло ре ћи и за по зи ци ју Устав ног су да ко ји тре ба да обез бе ди ту ма че ње устав них пра ва на на чин ко ји обез бе ђу је њи хо ву ма к си ма л н у з а ш т и т у. 43 41 Ibid., 8. 42 Ра т ко М а р ко ви ћ, Ус т а в Ре п у бл ике С р бије и з 20 0 6 к ри т и ч к и по глед, Ан а л и Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Б е о г р а д у, 2/2006, 11-13. 43 B. Nenadić, 8. 1264

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 А на л и з а ус т а в но с уд ске ју ри сп ру ден ц и је у ов ој о бл а с т и ч и н и с е да до - пу шта за кљу чак да устав не од ред бе ко ји ма се ре гу ли ше пра во на за шти ту п о д а т а к а о л и ч н о с т и о с т а в љ а ј у ш и р и п р о с т о р з а ко н о д а в ц у к а д а је р е ч о про пи си ва њу огра ни че ња овог пра ва. Са ме устав не од ред бе, ко је се ти чу прик у п љ а њ а, д р ж а њ а, о б р а де и ко ри ш ће њ а по да т а к а о л и ч но с т и к а о и њи хо в е упо тре бе у скла ду са свр хом због ко је су при ку пље ни, је су од ред бе упу ћују ћег к а р а к т е р а ( у п у ћу ју на з а кон ско у р е ђи в а њ е ови х п и т а њ а), док од р ед ба кров ног за ко на из ове обла сти, За ко на о за шти ти по да та ка о лич но сти, допу шта об ра ду здрав стве них по да та ка и без при стан ка ли ца на ко га се ти подац и однос е, у з ус лов да је т ак в а мог ућно с т и з ри ч и т о п р о п и с а на з а ко ном. 4. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Људ ск а п р а в а п р ед с т а в љ а ју де о ус т а в не м а т е ри је и по зи т и в но п р а в но с у уо бл ичен а с ам и м Ус т ав ом. Ра зл ич ит о с т њихов е п рир о де оп р едељује и р а зл ич ит у у лог у з аконод а вц а у њихов ом о с т в арив ању. С ам а ч ињ ен иц а д а с у ов а п р а в а г а р а н т о в а н а п р а в н и м а к т ом ч и ји је по с т у п а к р евизи је в еом а сло жен (по с т у па к п р о ме не Ус т ава у дел у који се од но си на ма т е ри ју људ ск и х и ма њин ских пра ва укљу чу је оба ве зност ре фе рен дум ског из ја шња ва ња га - р а ђа на), в ећ по с т а в љ а од г о в а р а ју ћу г р а н и ц у з а ко но да в ц у к а да је р еч о ов ој обла сти. Ка ко би ма те ри ја људ ских пра ва у су штин ском сми слу за и ста и за др - жа ла устав ни ранг, са мим уста вом мо ра ју би ти по ста вље не пре ци зни је гра - ни це за ко но дав цу, на ро чи то ка да је реч о лич ним пра ви ма, што пра во на з аш т ит у л и чн и х по да т а к а св а к а ко је с т е. У т ом см и с л у, ус т а в н и м од р ед ба ма би тре ба ло да бу де опре де љен са др жај ових пра ва, осно ви (раз ло зи) због ко ји х мо г у би т и ог р а н и че на к а о и о р г а н и у ч и јој је на д ле ж но с т и до но ше њ е од л уке о њихов ом ог р а н и че њу. Не д о с т а т а к у т ом см ис л у о т в а р а п р ос т о р з аконода вц у з а ш и р е з а х в а т а њ е у ма т е ри ју ко ја, по св о јој п ри р о д и, п ри па да ус т а в о т в о р ној в л а с т и. Пр а к с а з а кон ског п р о п и си в а њ а ог р а н и че њ а л и ч н и х пра ва, без из ри чи тог устав ног осно ва, озбиљ но би мо гла да до ве де у пи та ње њи хов устав ни ста тус. При н ц и п п р о пор ц и о на л но с т и у су ш т и н ском см и с л у пос т ав љ а г ран ице ор га ни ма вла сти ка да је реч о до пу ште ном огра ни че њу људ ских пра ва. Зах в а љујућ и ов ом ус т а вном п ри нц ип у, г р ан и це з а х в а т а њ а у до мен људ ск и х пра ва мо ра ју би ти огра ни че не на нај ну жни ју ме ру ко јом се по сти же ле гитим ни циљ огра ни че ња људ ских пра ва. Пра во на за ш т и т у по да та ка о л и чнос т и, са гла сно ус тав ној од ред би, мо же би т и ог ра н и че но са мо по д ва осно ва: по т ре бе во ђе ња к ри ви ч ног по с т у п ка и з а ш т и т е б е з б ед но с т и з е м љ е. О в а ко уско по с т а в љ а њ е о сно в а з а ог р а н и че њ е 1265

Др На та ша Н. Ра јић, Уз ди ле му о гра ни ца ма огра ни че ња пра ва... (стр. 1253 1267) (са мим тим и пра ва на за шти ту здрав стве них по да та ка о лич но сти) мо гло би да вод и з а к љу чк у да Ус т а в обе збеђује вис о к у з а ш т и т у овом п ра ву. Ме ђу т и м, устав не од ред бе ко ји ма се упу ћу је на за кон ско уре ђи ва ње по је ди них аспе - ка та овог уста вом га ран то ва ног пра ва, ре ла ти ви зу ју ова кав за кљу чак. Уоп ш т е но р е ч е но, у же п р о п и с и в а њ е р а з л о г а з а ог р ан ич ењ е п р ав а и по сле д и ч но г ара нт овање њег ове ш ире з аш т и т е не мо ра н у ж но да во д и ве ћем с т е пе н у о с т в а ри в а њ а људ ск и х п р а в а уоп ш т е. О но мо же п р ед с т а в љ а т и спо - т и ч у ћ е ме с т о з а з а ко но д а в ц а, н а р о ч и т о к а д а је р е ч р а зр ешењу н апет ос т и из ме ђу д ве ус т а в не вред но с т и, у овом сл у ча ју по ш т о ва ња п ри ват но с т и по је - д и на ца у по гле д у њи хо ви х зд ра в с т ве н и х по да т а ка и заш т ит е зд рав љ а д руг и х љу ди. У том сми слу, чи ни се да ши ре по ста вљен и па жљи во опре де љен круг раз ло га за огра ни че ње устав них пра ва, уз устав ни принцип пропорционално с т и ог ран ичењ а, п руж а пог одн ији п р ос т ор з а и зналажењ е бала нса и змеђу устав них пра ва али и дру гих вред но сти на ко ји ма се те ме љи дру штво. Поме ну те вред но сти сто је у бли ској ве зи са од го ва ра ју ћим устав ним пра ви ма (нпр. здра вље дру гих као вред ност од го ва ра устав ном пра ву на здрав сте ну з а ш т и т у, у ш и рем см и л у и г а ра н ц и ји не по в ре д и во с т и фи зи ч ког и пси х и ч ког ин те гри те та и са мом пра ву на жи вот), при че му су оне из ра же не као оп шта ка те горија, означавајући вредност зашти ће ног до бра као та квог, док су конк р е т на ус т а в на п р а в а по је д и нач на, и н д и ви д у а л на к а т е г о ри ја. У кон т ек с т у пред ме та овог ра да, мо же се ре ћи да не до ста так устав не нор ме ко јом се га ранту је пра во на за шти ту по да та ка о лич но сти пред ста вља упра во не про пи сива ње за ш т и т е зд ра в ља д ру г и х (односно за ш т и т е сло бо да и п ра ва д ру г и х) ка о о сно в а з а њ е г о в о ог р а н и че њ е. Оста је као отво ре но пи та ње да ли се, у не до стат ку по себ ног осно ва за огра ни че ње по је ди ног пра ва, ак тив но шћу за ко но дав ца, ко ји ува жа си сте мат - ск и п ри с т у п т у м а че њ а Ус т ав а, мог у н адомес т ит и недос т ац и појед ин ачне устав не нор ме, и то за ко ном као ак том ни же прав не сна ге. 1266

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Na ta ša N. Ra jić, As si stant with Ph.D. Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad N. R a jic @ p f.u n s.a c.r s With Dilemma on Restriction Limits of the Medical Data Protection in the Republic of Serbia Constitutional Aspect Ab s t rac t: Right to per so nal da ta pro tec tion is gu a ran teed by the Con sti tu tion of the Re pu blic of Ser bia. This hu man right co vers the pro tec tion of all kind of per so nal da ta, in clu ding in for ma tion re la ting to pa ti ent`s me di cal con di tion. The pa per de als with the is sue of the per mis si ble re stric ti ons of this right, with par ticu lar re fe ren ce to the pro tec tion of the he alth of ot hers, as a per mis si ble re a son of re stric ti ons. In a bo ar der sen se, the pa per de als with the re la ti on ship bet we en two ba sic hu man rights: right to per so nal da ta pro tec tion and right to he alth pro tec tion (of ot hers). The nor ma ti ve fra me work is con si sted of the Con sti tu tion of th e Re p u blic of S e r bi a, ra t i f ie d in te r n a t i o n al h u m a n r igh t s t re a t i e s (e s p e c i ally the Eu ro pean Con ven tion on the Pro tec tion of Hu man Rights and Fun da men tal Fre e doms) as well as laws re la ting to the fi eld of he alth ca re. Keywords: per so nal da ta pro tec tion, me di cal da ta, hu man rights, re stric tion of hu man rights, con sti tu tion. Да тум при је ма ра да: 15.11.2018. 1267