Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година 6. ДЕТАЉНИ ГЕОДЕТСКИ ПРЕМЕР СНИМАЊЕ ДЕТАЉА 6.1. ПОЈАМ И ВРСТЕ ДЕТАЉНОГ ГЕОДЕТСКОГ ПРЕМЕРА Према општој дефиницији, геодетски премер представља математичку науку која се бави одређивањем и графичком презентацијом облика, величине и позиција (граница) појава на површи Земље или испод ње за различите административне и контролне потребе, што значи за формирање катастарских евиденција, регулацију земљишта као и граница изграђених објеката, односно за проверу димензија објеката у градњи. Према намени података геодетског премера могу се разликовати: 1) Катастарски премер, који се врши искључиво за административне потребе, односно регистрацију власништва над непокретностима и начина коришћења земљишта, у циљу правне сигурности власништва непокретности и убирања пореза.неопходни подаци катастарског премера су: Подаци о власницима односно поседницима и границама поседа (катастарских парцела); Начин и границе начина коришћења земљиштаодносно границе култура; Подаци о изграђеним објектима, зградама као и посебним деловима зграда(етажно власништво). Подаци катастарског премера служе за установљење и одржавање катастра непокретности, односно основног јавног регистра о непокретностима и стварним правима на њима. 2) Топографски премер, који се врши ради израде геодетских подлога (планова и карата) у циљу просторног планирања или пројектовања грађевинских објеката. Поред података о изграђеним објектима, овај премер подразумева и податке о топографским особинама терена, у првом реду његовој вертикалној представи. 3) Комасациони премер је скуп геодетских радова у циљу уређења земљишне територије, односно рационализације коришћења пољопривредног и грађевинског земљишта, комасацијом. 4) Премер државне границе представља посебан вид геодетског премера који подразумева означавање граничних тачака, геодетско мерење граничних тачака и прикупљање података о државној граници. 5) Премер инфраструктурних водова и објекта представља прикупљање и регистрацију података о инфраструктурним (надземним или подземним) водовима и објектима као што су: водоводна мрежа, канализациона мрежа, топловодна мрежа, телекомуникациона мрежа, гасоводна мрежа и нафтоводна мрежа. 113
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Подаци премера инфраструктурних водова и објеката служе за установљење и одржавање катастра водова. Када се, из разлога рационалности, сви ови подаци прикупљају одједном, говори се о катастарскотопографском премеру.како се ради о послу који се врши на целoкупној државној територији а организованом и вођеном од стране државе, за све ове видове геодетског премера употребљава се термин државни премер. Према својој природи подаци детаљног геодетског премера деле се на: 1) Нумеричке податке, који се односе на одређивање једнозначних позиција, односно координата и висина карактеристичних тачака појава и објеката на површи Земље односно терена у усвојеном геодетском референтном систему; 2) Графичке податке, којима се дефинишу геометријске и топографске особине појава и објеката у циљу њиховог представљања на плановима или картама; 3) Описне податке, који садрже називе топонима, односно насељених места, природних појава (водотокови, брда, планине, долине,...), саобраћајница (путеви и пруге), податке о власницима односно корисноцима земљишта, начину коришћења земљишта односно култури, називе улица и кућне бројеве у насељима, ознаке инфраструктурних водова и друге описне податке од значаја за представљање на плановима или картама и регистрима за које је премер намењен. Према примењеној методолигији прикупаљања података, методе односно начини извршења детаљног геодетског премера генерално се могу поделити на директне и посредне. Код посредних метода, нумерички и графички подаци детаљног геодетског премера, односно подаци за израду геодетских планова и карата, примарно се издвајају из тродимензионалних модела површи терена и објеката формираних у специјаним инструментима или компјутерима, на основу: 1) Фотографија терена начињених камерама са стационарних терестричких станица, што се дефинише као терестричко фотограметријско снимање или камерама монтираним у летилице (авионе, хелихоптере или дронове), што се дефинише као фотограметријско снимање из ваздуха. 2) Компјутерски генерисаних модела површи терена или објеката, формираних на основу тродимензионалног ласерског скенирања, ласерским скенерима постављеним на стацинарним станицама, што се дефинише као терестричко ласерско скенирање или такође монтираним у летилицама, што се дефинише као ласерско скенирање из ваздуха. Када су тродимензионални ласерски скенери монтирани у возилима (аутомобилима, специјалним железничним возилима) говори се о мобилним системима за снимање терена. Директни поступци подразумевају прикупљање свих нумеричких, графичких и описних података директно на терену, односно снимање детаља. У зависности од начина одређивања позиција (координата и висина) карактеристичних тачака појава и објеката, односно тачака детаља, код директних поступака разликују се: 1) Поларна метода снимања детаља, где се позиције тачака детаља одређују на основу мерења хоризонталних праваца и дужина геодетским инструментина и прибором; 2) Ортогонална метода снимања детаља, подразумева одређивање хоризонталних позицијетачакадетаља на основу мерења међусобно управних дужина, пољским и ручним 114
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година пантљикама (или ручним ласерским даљиномерима). Висинске карактеристике терена одређују се у посебном поступку нивелманским инструментима, односно детаљним нивелманом. 3) ГНСС детаљни премер, подразумева одређивање тродимензионалних позиција тачака детаља ГНСС кинематичким позиционирањем у усвојеном геодетском референтном систему. ГНСС кинематичко позиционирање може бити: ГНСС релативно кинематичко позиционирање, што подразумева позиционирање у односу на појединачну тачку (станицу, базу) или Мрежно ГНСС позиционирање, што подразумева позиционирање у мрежи перманентних (базних) станица, односно активној геодетској референтној основи. Избор једне од описаних директних метода снимаља детаља врши се у зависности од расположиве опреме као и карактеристика терена и често се, из разлога рационалности, међусобно комбинују. 6.2. ГРАФИЧКИ И ОПИСНИ ПОДАЦИ ДЕТАЉНОГ ГЕОДЕТСКОГ ПРЕМЕРА СКИЦЕ ДЕТАЉА 6.2.1. Припрема скица детаља за снимање Графички и описни подаци детаљног премера примарно се региструју на скицама детаља. Скице детаља (слика 6.1) израђују се на посебно формализованим комадима квалитетног цртаћег папира који мера да садржи: 1) Заглавље, у овиру којег су садржани: Назив државе, политичке општине и катастарске општине; Размера снимањаи број листа геодетског плана, односно размера у којој је планирана израда геодетског плана (Детаљни лист Д. Л. 1:1000, слика 6.1); Размера скице, која може али не мора бити иста као размера снимања; Схема везивања, којом се назначава о којој од четири скице детаља у оквиру листа геодетског плана се ради (скица 2/10, слика 6.1) као и податке о ознакама осталих суседних скица детаља (скице 4/5 и 1/11, слика 6.1), 2) Корисни простор скице детаља исцртан црвеним тушем као и координатну мрежу, обично 5 cm 5 cm, исцртану такође црвеним тушем тачкастим линијама, 3) Табела индикација нумеричких података, којом се једнозначно дефинише локација нумеричких података детаљног премера (теренски записници, компјутерске датотеке), како би они били лако доступни и повезиви са графичким и описним подацима као и подаци одатуму снимања, тачкама геодетске основе и стучним лицима извршиоцима детаљног премера. Припрема скице детаља, извршење детаљног геодетског премера, односно снимање детаља, подразумева исписивање координата граничних тачака корисног простора, црвеним тушем, са доње и десне стране. Неопходно је такође, црвеним тушем дебљине 0,2mm, топографским ознакама и бројевима прецизно означити (картирати) позиције тачака геодетеске основе, односно тригонометријских (или референтних) тачака, полигонских и линијаских тачака као и правце полигонских страна, односно линија. 115
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Слика 6.1. Скица детаља за размеру снимања 1:1000 Правци пружања полигонских страна односно линија извлаче се до границе корисног простора, када је у питању лева и горња граница корисног простора а до ивице скице детаља, када су у питању доња и десна граница корисног простора скице детаља. Маргине, односно простор од границе корисног простора до ивице скице детаља, са доње и десне стране служе за обезбеђивање континуитета, односно повезивања графичких података снимања детаља, на суседним скицама и, поред података о геодетској основи, на овим маргинама се такође графички приказује и сам детаљ који се мора конзистентно надовезивати са детаљем на суседним скицама. Подаци за припрему скица детаља за снимање добијају се са скице полигонске (и евентуално линијске) мреже са схемом поделе на листове и скице детаља (слика 4.22), односно прегледне 116
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година скице радилишта (Поглавље 4, одељак 4.7) као и регистара координата тачака геодетске основе. На слици 6.1 приказан је пример припреме за снимање скице детаља осенчене на слици 4.22. Уколико се процени да се на скици детаља, због велике густине, не могу сви графички и описни подаци приказати довољно јасно и прегледно, скица детаља се може исцтавати у размери која је два пута крупнија од размере снимања (на пример размера снимања је 1:1000 а скице детаља се исцртавају у размери 1:500). Тада се скица детаља дели на четири једнака дела који, поред основне ознаке носе и додатне ознаке a, b, c и d). У примеру са слике 6.1 онда би ове скице имале ознаке 2а/10, 2b/10,2c /10 и2d/10. Ову додатну поделу потребно је онда назначити на прегледној скици радилишта. Такође, ако на само једном мањем делу скице детаља није могуће довољно прегледно приказати детаљ довољно јасно и прегледно онда се тај део скице заокружује линијом извученом љубичастим тушем и приказује на допунској скици детаља исцртаној у погодној крупнијој размери, при чему се одговарајућим ознакама успоставља веза између основне и допунских скица детаља. 6.2.2. Прикупљања графичких и описних података скицирање детаља Пре почетка снимања (детаљног геодетског премера) детаљ који представља предмет снимања исцртава се на скицидетаља, слободном руком, у приближној размери скице дтаља, танком графитном оловком.основу за оријентацију на терену и скицирање детаља представљају тачке геодетске основе које су, на основу познатих координата,исцртане на скици детаља. Положај контурних линија појава и објеката на скици детаља одређује е на основу слободне процене, при чему велику улогу има искуство, увежбаност па и природни таленат геодетског стручњака. Треба се трудити да скициране појаве и објекти(детаљ), иако у приближној размери, што више да одговара стварној ситуацији и њиховом природном облику, величини и распораду на терену. Да би скицирани детаљ био што ближи размери и положају на терену добра пракса је да се, за одабрани скуп од неколико најкарактеристичнијих тачака детаља (на пример ивице блокова зграда, раскрснице путева,...), одреде положаји мерењима и, на основу израчунатих координата, исцртају на скици како би се у формиране контуре уклопио преостали детаљ. На скици се најпре исртавају објекти који дефинишу контуре детаља (путеви, улице, блокови зграда,...) у односу накоје је онда лакше проценити положаје мањих појава и објеката. Веома је важно да детаљ будескицирани јасно и прегледно, како би се могли уписати сви описни као неки нумерички подаци и да однос детаља према мрежи геодетских тачака као основи снимања буде што боље сачуван. У том смислу, дозвољено је вршити карикирање, односно ситнији детаљ приказивати у крупнијој размери у односу на околину (на пример путеви се могу приказати као шири, зграде као веће него што јесу и.т.д). Као основа за скицирање могу се користити и подаци старијих геодетских планова, ако постоје, као и просветљени садржај орторектификованих фотограметријских снимака, уклопљен у корисни простор скице детаља. Појаве и објекти на скицама детаља апроксимирају се коначним бројем тачака, односно тачкама детаља. Природа појава и објеката приказује се условним, односно топографским ознакама, према усвојеном топографском кључу. Према својој природи појаве и објекти се деле на тачкасте, линијске и површинске. Тачкасте појаве и објекти су малих димензија тако да се на скици детаља апроксимирају само једном тачком. Свака тачка детаља представља тачкасти објекат и, уколико нема неку другу 117
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља топографску ознаку приказује се испуњеним кругом одговарајућег радијуса (обично 0,2 mm или 0,7 mm), односно пикиром. Остали примери тачкастих појава и објеката могу бити тачке геодетске основе (тригонометријске, референтне, полигонске, линијске,...), стубови електромреже или телекомуникација, шахтови (водоводни, канализацијски, телекомуникациони,...), појединачно дрвеће и.т.д. Неки примери топографских ознака тачкастих појава и објеката приказани су на слици 6.2. Слика 6.2. Примери тачкастих топографских ознака Више тачака детаља могу формирати линијске појаве и објекте као што су границе поседа, границе култура, ограде, ивице путева или водотокова и.т.д. Закривљене контурне линије појава и објеката апроксимирају се полигонима дефинисаним тачкама детаља (слика 6.3). Слика 6.3. Апроксимација криве линије полигоном Густина тачака детаља у полигону мора бити таква да растојање између линије полигона и линије појаве односно објекта ни у једном случају не прелази вредност од 0,1mm M где је M именилац размере снимања. Неки примери топогрфских ознака линијских појава и објеката приказани су на слици 6.4. 118
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Слика 6.4. Примери линијских топографских ознака Затворене линијске контуре (полигони) формирају површинске појаве и објекте као што су катастарске парцеле, зграде, саобраћајни објекти, водене површине и.т.д. Неки примери топогрфских ознака површинских појава и објеката приказани су на слици 6.5. Слика 6.5. Примери површинских топографских ознака 6.3. ПОЛАРНА МЕТОДА СНИМАЊА ДЕТАЉА 6.3.1. Мерења хоризонталних праваца, дужина и висинских разлика Поларна метода снимања детаља подразумева хоризонтално позиционирање сваке тачке детаља у поларном координатном систему чији се координатни почетак, односно пол налази у тачки геодетске основе (слика 6.6), односно станици, изнад које је центрисан геодетски инструмент, односно теодолит, оптички тахиметар, теодолит са електрооптичким даљиномером или тотална станица. Поларну осу представља правац геодетске (полигонске) стране - О, при чему тачке и О имају познате координате у државном координатном систему, Y, X и О, X Y. За сваку тачку детаља одређују се поларне координате, односно поларни угао и поларна дужина (слика 6.6). У циљу одређивања висине тачке детаља одређује се висинска разлика од станице до тачке детаља, биће онда О h. Ако је позната висина станице H, висина сваке тачке детаља H H h. (6.1) Поларни углови одређују се на основу мерења хоризонталних праваца (слика 6.7) са станице, простом методом, при чему се на почетку мерења морају опажати хоризонтални правци,, према најмање две тачке геодетске основе O Y, X и O Y, X. Ово је неопходно 1 О 2 1 O 1 O 1 2 O 2 O 2 у циљу контроле дефиниције поларне осе. У циљу контроле колимационе грешке теодолита, О О 119
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља хоризонталне правце према тачкама O 1 и O 2 потребно је опажати у оба положаја дурбина теодолита. Слика 6.6. Поларна метода снимања детаља Како се мерење хоризонталних праваца одвија истовремено са мерењем дужина и висинских разлика, визурне тачке у зависности од начина мерења дужина могу бити сигналисане тахиметријским летвама, геодетским значкама или визурним призмама на штапу са центричном либелом. Неопходна прецизност мерења хоризонталних праваца зависи од размере снимања и дужина визура и обично не прелази 1, тако да се могу користити теодолити мање прецизности односно податка 6 или 10. Слика 6.7. Поларна метода снимања детаља мерење хоризонталних праваца простом методом Теодолит при мерењу треба да буде заштићен од директног дејства сунчеве светлости. Обзиром да се мерења са једне станице одвијају у дужем временском периоду, неопходно је перманентно праћење положаја мехура цевасте либеле на алхидади као и повремена провера стабилности инструмента, поновним опажањем хоризонталног правца према некој од тачака геодетске основе O 1 или O 2. Такође, на крају мерења обавезно је поновно опажање према једној од тачака геодетске основе, што се дефинише као завршна визура. Подаци мерења хоризонталних праваца, заједно са подацима мерења дужина и вертикалних углова односно висинских разлика, региструју се записнику снимања детаља поларном методом. 120
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Хоризонталне (поларне) дужине од станице до сваке од детаљних тачака, као и висинске разлике h могу се мерити различитим поступацима (слика 6.8). Слика 6.8. Поларна метода снимања детаља мерење дужина и висинских разлика Рајхенбахов даљиномер На слици 6.8а приказан је поступак мерења дужине и висинске разлике h Рајхенбаховим даљиномером. Тачке детаља у овом случају сигналишу се тахиметријском летвом која се визира вертикалним концем кончанице по средини и доњом цртом Рајхенбаховог даљиномера на подеок тахиметријске летве који одговара очитавању од целог дециметра. Поред очитавања хоризонталног правца, такође се очитавају и у теренски записник региструју: 4) Очитавања поделе тахиметријске летве горњом средњом и доњом цртом Рајхенбаховог даљиномера l g, l и l d. Ова очитавања врше се до на милиметар при чему се број s милиметара у оквиру једног центиметра процењујњ од ока ; 5) Очитавање поделе вертикалног лимба у кругу лево KL што одговара вредности зенитног угла Z или вертикалног угла тачношћу, обезбеђен услов VV 0односно HV 0., ако је ректификацијом теодолита, са довољном Дужина и висинска разлика K h h онда се добијају као 2 2 l g ld sn Z Kl g ld cos и 1 Kl l sn 2Z l Kl l sn 2 l, 1 2 g d s 2 g d s (6.2) 121
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља где је K 100, мултипликациона константа Рајхенбаховог даљиномера и где је усвојена претпоставка за адициону константу c 0. Висина прекрета дурбина изнад станице јединствена је за сва мерења на станици и мери се ручном пантљиком или неком краћом мерном траком (двометар, трометар,...) до на центиметар. Вредност l s у изразу (6.2) преставља очитавање тахиметријске летве средњом цртом Рајхенбаховог даљиномера заокружено до на центимртар. Aуторедукциони тахиметaр Поступак одређивања дужине и висинске тразлике ауторедукционим тахиметром са Хамер- Фенеловим дијаграмом приказан је на слици 6.8б. За одређивање дужине и висинске разлике у овом случају врши се регистрација у теренски записник очитавања тахиметријске летве нултом кривом l 0 (којом се такође визира подеок целог дециметра), кривом за дужине l,кривом за висинске разлике l h као и вредност константе за висинске разлике онда се добијају као K l h K Вредности K 100 h l0 и l l l. h 0 и Теодолит и ручна пантљика 0 K h. Дужина имају исто значење као код Рајхенбаховог даљиномера. и висинска разлика У циљу повећања прецизности, мерања дужина могу се вршити ручном пантљиком дужине 50 m (слика 6.8в). Визурне тачке могу се тада сигналисати визурном маркицом на познатој висини l или тахиметријском летвом, где ће се висина сигнала l добити очитавањем њене поделе хоризонталном цртом кончанице. У тахиметријском записнику тада се региструје резултат мерења дужине косо по терену k, мерење, у једном положају дурбина, зенитног угла Z, односно вертикалног угла као и висина сигнала l. За израчунавање редуковане дужине и висинске разлика h неопходно је прво израчунати корекцију вертикалног угла за непаралелност визуре и правца пружања пантљике h (6.3) l Z Z ' Z Z, '. k sn Z, (6.4) Дужина и висинска разлика h онда се добијају као k h sn Z k cosz ' k ' cos ' k и sn '. (6.5) Електрооптички даљиномер-тотална станица У савременим условима ово је најчешћи начин одређивања дужина и висинских разлика при поларном снимању (слика 6.8д). Обризом да се коса дужина паралелно са њом, хоризонтална дужина и висинска разлика k мери по правцу визуре или h биће 122
Геодетски премер 1 писана предавања k h sn Z k cosz k cos l k и sn l, Школска 2018/19 година (6.6) где је l висина визурне призме изнад визурне тачке. Савремени електрооптички даљиномери имају могућност директног израчунавања хоризонталне дужине и висинске разлике h, уколико се на почетку мерења задају вредности висине прекрета дурбина и висина визурне призме l (уколико је она на свим визурним тачкама константна), тако да се ове вредности могу директно регистровати у теренском записнику или у меморији тоталне станице. 6.3.2. Рачунање координата и висина тачака снимљених поларном методом Да би се израчунале координате тачака детаља у Државном координатном систему, потребно је прво израчунати дирекционе углове са станице према свакој од тачака детаља. Непосредно са слике 6.9, може се видети да се дирекциони угао хоризонтални правац дода дирекциони угао нуле лимба може добити када се на измерени О, на станици, односно O. (6.7) Ако су са станице опжани хоризонтални правци према k тачака геодетске основе (на слици 6.9, k 2 ), за дирекциони угао нуле лимба О може се добити k вредности О j O j O, j 1, 2,, k. (6.8) j Слика 6.9. Поларна метода снимања детаља дирекциони углови према тачкама детаља где се дирекциони углови O j визурних тачака О Y X Вредност j max ј О ј О ј могу добити на основу познавања координата станице, X,, применом израза (2.22). j mn Y и О О мора бити у границама дозвољених одступања, где се, обзиром на захтевану тачност мерења, најчешће прописује j max О j mn 3'. Уколико се вредности налазе у границама дозвољених одступања, дефинитивна (оцењена) вредност ће бити О j О 123
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља k j О ј 1 Оˆ. (6.9) k Координате за сваку тачку детаља онда ће бити Y Y sn и. (6.10) X X cos. Висине H, за сваку тачку детаља, могу се израчунати према (6.1), на основу познавања висине станице H и висинских разлика h. 6.4. ОРТОГОНАЛНА МЕТОДА СНИМАЊА ДЕТАЉА 6.4.1. Одређивање позиција тачака детаља у систему линије за снимање Ортогонална метода подразумева одређивање позиције тачака детаља (слика 6.10) у довдимензионалном правоуглом координатном систему линије за снимање su. Координатни почетак овог система налази се у почетној тачки линије, односно тачки геодетске основе А Y A, X A. Апсцисна оса s дефинисана је линијом за снимање, односно пролази кроз завршну тачку линије, тачку геодетске основе B Y, X B B. Ординатна оса u усмерена је десно од апсцисне осе s, односно линије за снимање АB. За сваку тачку детаља неопходно је измерити пар координата, односно вредност апсцисе s и вредност управне u. Слика 6.10. Ортогонална метода снимања детаља Апсцисна оса, односно линија за снимање материјализује се пољском пантљиком дужине 50 m, развучене косо по терену, на којој се, од почетне тачке линије за снимање А, очитавају вредности косих растојања s k, до подножја управне према тачки детаља. Дужине управних u мере се онда хоризонтално од подножја управне s до тачке детаља, сигналисаној вертикално постављеном геодетском значком. Дужине u могу се мерити ручном пантљиком или ручним ласерскима даљиномерима и имају позитивне вредности уколико се тачка детаља налази десно од апсцине осе а негативне вредности уколико је она лево од апсцисне осе. 124
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Подножје управне s обележава се коришћењем оптичке призме која прелама оптички зрак под правим углом ( / 2 ), на коју је окачен обичан висак (слика 6.10). Крајње тачке линије за снимање А и В сигналишу се геодетским значкама, вертикално постављеним у троношце. За обележавање подножја управне s неопходно је коинцидирати лик значке на једној од крајњих тачака линије за снимање, посматране кроз оптичку призму, са значком постављеном на тачки детаља, тако да врх обичног виска буде изнад поделе пољске пантљике којом је материјализована линија за снимање. Слика 6.11. Ортогонална метода снимања детаља принцип обележавања подножја управне линије петостраном призмом У савременим условима, обично се користе двоструке петостране призме (слика 6.11). Петострана оптичка призма конструисана је тако да прелама оптички зрак под правим углом без обзира на вредност упадног угала α (слика 6.11а). Уколико се на јединственој ветикали поставе две, на исти начин оријентисане петостране призме (двострука призма, слика 6.11б) онда ће се коинциденцијом ликова геодетских значки на тачкама А и В, посматраним кроз призме, постићи да врх обичног виска буде на правцу А В. Ово се постиже померањем призме управно на линију А В. Уколико се такође геодетска значка постављена на тачки детаља, посматрана кроз слободни део видног поља у средини, коинцидира са ликовима значака на тачкама А и В врх обичног виска коинцидираће подножје управне s. Ово се постиже померањем призме дуж линије А В (слика 6.11в). На слици 6.12 приказан је фрагмент скице детаља са примером одређивања позиција тачака детаља не једној линији за снимање. Нумерички подаци ортогоналне методе снимања, на овом примеру, уписани су директно на скици детаља. 125
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Слика 6.12. Ортогонална метода снимања детаља пример података снимања са једне линије Дужина линије за снимање на примеру са слике 6.12 превазилази дужину једне целе пољске пантљике. У овом случају, прво се развуче и фиксира на терену пољска пантљика тако да њен почетак коинцидира са почетном тачком линије за снимање а њен крај коинцидира са правцем линије за снимање. Затим се облежи на терену крај пантљике (клинцем бројачем или кредом) и изврши снимање свих тачака детаља за које су вредности апсцисних мерења s k мање од 50 m. Пољска пантљика се затим помера тако да почетак наредне пантљике коинцидира са крајем претходне и процес снимања детаља наставља, све док се не дође до завршне тачке линије за снимање. На крају снимања са једне линије, дужина линије за снимање мери се у супротном смеру и добијени резултат уписује у загради као контрола одређивања апсцисних одстојања s k. Разлика обостраног мерења линије за снимање не сме прелазити вредност прописану за прву категорију терена 0, 0070 I где је дужина линије за снимање. За тачке детаља од посебне важности, као што су тачке границе поседа, врши се контрола снимања косим одмерањима. Косо одмерање подразумева да се, поред мерења дужине управне u такође измери и хоризонтална дужина до тачке на којој се на пантљици очитава цео метар (слике 6.12 и 6.13). 126
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Слика 6.13. Ортогонална метода снимања детаља контрола снимања косим одмерањима Контрола мерења дужине управне сада следи из правоуглог троугла на слици 6.13 u k s s 2 2 k. (6.11) 6.4.2. Рачунање координата тачака снимљених ортогоналном методом У циљу рачунања координата тачака детаља снимљених ортгоналном методом у Државном координатном систему, потребно је најпре израчунати редуковане вредности апсцисних растојања s, обзиром да су иста мерена косо по терену( s k ). У том смислу неоходно је израчунати редуковану дужину целе линије, за шта је потербно или познавање висина крајњих тачака линије за снимање H А и H B, одакле следи H В А H В H Онда ће редукована вредност дужине линије за снимање бити B A B 2 ka B 2 A А, или директно мерена висинска разлика В H А. H. (6.12) Редуковане вредности апсцисних одмерања тада ће бити B A s B k. (6.13) ka s На основу познавања координата крајњих тачака линије за снимање А Y, X и ВY, X 6.14, може се израчунати дужина линије за снимање у пројекцији D 2 Y Y X X A A В В, слика B 2 B 2 B 2 A B A B A YA X A. (6.14) 127
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Слика 6.14. Ортогонална метода снимања детаља координате тачака детаља Разлика f B A B A T M D, (6.15) мора бити у границама дозвољеног одступања, односно мора бити f Δ I где је Δ I 0,0035 B B A 0,0002 A 0,05, (6.16) дозвољено линеарно одступаље за прву категорију терена, по аргументу дужине линије за снимање. Рачунање координата тачака детаља снимљених ортогоналном методом сада је потпуно аналогно рачунању координата линијских тачака на линији и на управној где се према (5.19) рачуна B A B A Y о B A B A X а Y X Y B A B A X B B A A и. (6.17) Координате за сваку тачаку детаља снимљену ортогоналном методом са линије за снимање А В тада сe добити из израза Y YА о s a u,. (6.18) X X a s o u. А Вредности управних u, у изразу (6.18), позитивне су за тачке детаља десно од линије за снимање (гледано од А према В ) а негативне за тачке детаља лево од линије за снимање. 6.5. ПОСТУПАК И ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ПРИ СНИМАЊУ ДЕТАЉА Радну групу за снимање детаља чине два геодетска стручњака од којих један руководи процесом снимања детаља и два до три радника-фигуранта. Улога руководиоца радне групе је израда скице детаља као и руковођење процесом снимања детаља. Улога другог стручног лица је позиционирање 128
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година тачака детаља без обзира да ли се ради о поларној методи, ортогоналној методи или или снимању детаља применом ГНСС. Процес снимања детаља започиње тако што руковилац секције, на скици детаља припремљеној за снимање, исцртава приближне контуре појава и објеката садржаних на скици детаља, графитном оловком. У табели индикација нумеричких података детаљног премера руководилац радне групе уписује (слика 6.1): Ознаку (број) свеске записника за снимање детаља, ознаке (бројеве) страна записника, име руководиоца радне групе као и датум снимања. У случају електронске регистрације нумеричких података премера уписује се назив датотеке у којо су садржани нумерички подаци детаљног премера; Ознаку станице у односу на коју ће се вршити позиционирање тачака детаља ако је у питању поларна метода снимања детаља, крајње тачке линије за снимање ако је у питању ортогонална метода снимања односно ознаку базне станице или назив мреже перманентних станица, ако је у питањи снимање детаља применом ГНСС; За то време други геодетски стручњак врши неопходне припреме за позиционирање тачака детаља, односно: При поларној методи снимања детаља: o o o центрише геодетски инструмент изнад станице и мери висину прекрета дурбина; формира записник поларне методе снимања детаља, тако што у њега уписује ознаку станице, ознаке тачака геодетске основе за оријентацију нуле лимба на станици, висину прекрета дурбина, датум снимања, име руководиоца екипе за снимање, приказује начин стабилизације станице и уписује податке о временским приликама; врши опажање према тачкама геодетске основе за оријентацију нуле лимба, при чему је добра пракса да се према овим тачкама, у оба положаја дурбина, поред мерења хоризонталних праваца изврше и мерења вертикалних (зенитних) углова као и дужина; При ортогоналној методи снимања детаља: o o врши сигналисање крајњих тачака и материјализацију линије за снимање пољском пантљиком; формира записник ортогоналне методе снимања детаља са истим подацима као и за поларну методу осим што се, уместо назива станице и тачака за оријентацију нуле лимба, уписују почетна и завршна тачка линије за снимање; При снимању детаља применом ГНСС формира датотеку нумеричких података и врши иницијализацију релативног или мрежног ГНСС позиционирања. Процес снимања детаља одвија се тако што руководилац радне групе одабира тачке детаља за које други геодетски стручњак прикупља (мери) и у записник снимања детаља, односно датотеку тоталне станице или ГНСС пријемника, региструје неопходне податке у циљу одређивања њихове хоризонталне позиције и висине. Савкој тачки детаља чија је позиција и висина одређена додељује се број 1999, који мора бити јединствен у записнику (односно датотеци) снимања детаља и на скици детаља. Топографска ознака и број тачке детаља исцртава се тада на скици детаља тушем. Бројеви тачака детаља уписују се на скици детаља тако да буду оријентисани у правцу X осе (севера). 129
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Уколико између две тачке детаља постоји линија која представља контуру појаве или објекта, она се такође исцртава у тушу и додељује јој се топографска ознака. Уколико контурне линије формирају површинску појаву односно објекат, њему се такође додељује топографска ознака. Сав детаљ који је снимљен мора бити исцртан у тушу, директно на терену и ништа од појава и објеката који нису снимљени не сме се исцртавати у тушу. На овај начин може се, из било ког разлога, снимање прекинути и касније наставити без последица по континуитет односно конзистентност података снимања детаља. Између тачака детаља од посебне важности, као што су линије граница поседа или изграђених објеката врше се контролна мерења, односно дужинефронтови и уписују тушем на скицама детаља. Сав детаљ исцртава се црним тушем дебљине0,2 mm осим граница поседа које се исцртавају црним тушем дебљине 0,7 mm. У циљу очувања конзистентности нумеричких података у записницима односно датотекама и графичких и описних података на скицама детаља, врши се периодично усаглашавање бројева тачака детаља на скици детаља и у записнику, при чему се евентуална неслагања морају одмах отклонити и снимање детаља поновити од последње сагласне тачке детаља. 6.6. ДЕТАЉНИ НИВЕЛМАН Детаљни нивелман подразумева одређивање висинских карактеристика терена применом геометријског нивелмана. Површ терена апроксимира се коначним бројем тачака за које се одређују приближне хоризонталне позиције и висине са потребном тачношћу за висинску представу терена. Хоризонталне позиције тачака детаља, при детаљном нивелману, морају бити прецизне у мери у којој неће бити нарушена висинска представа терена. Уколико је терен равнији прецизност хоризонталних позиција може бити мања док у случају терена са израженијим висинским разликама прецизност хоризонталних позиција мора бити већа. У зависности од карактеристика терена и начина одређивања (приближних) позиција тачака детаља детаљни нивелман се поже поделити на: 1) Детаљни нивелман расутих тачака, који подразумева одређивање висина тачака детаља у неправилном распореду за које су хоризонталне позиције одређене у неком другом поступку, на пример снимањем детаља ортогоналном методом. 2) Детаљни нивелман правилних фигура, код којег се тачке детаља обележавају у правином распореду, обично као темена квадрата одговарајућих димензија. 3) Детаљни нивелман линијских објеката (путева, пруга или инфраструктурних објеката), где се тачке детаља постављају на оси објекта детаљни нивелман подужног профила, или линијама управним на осу објекта детаљни нивелман попречних профила. Инструменти и прибор за детаљни нивелман исти су као и за генерални нивеламан и сатоје се од нивелманског инструмента нивелира, две нивелманске летве и две нивелманске папуче. Обзиром да се висине тачака детаља одређују примармо нивелањем са краја, од критичне важности је испитивање и ректификација нивелира за мерење висинских разлика. Процес детаљног нивелмана обухвата генерални нивелман између два репера са познатим висинама, АH A и BH B,на потпуно исти начин како и при одређивању висинских разлика нивелманских страна (поглавље3, одељак 3.3, слика 3.4). Поступак је различит утолико што се не бира се најкраћи пут нивелања од репера А до репера В већ се пут нивелања прилагођава тако да обухвати терен чије је висинске карактеристике потребно одредити. 130
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година На станицама на којима је то погодно постављају се нивелманске летве на тачкама детаља и врши очитавање поделе на летви хоризонталном цртом кончанице нивелира. Обзиром да се на тачкама детаља нивелманска летва поставља директно на терен, очитавања нивелманске летве заокружују се на цео центиметар. Детаљни нивелман се завршава на реперу В чија је висина позната па се тако може израчунати висинско одступање у детаљном нивелману n fh T M HB HA hj. (6.19) j 1 где је n број станица у оквиру нивелманске стране А- В а j j hj lz lp, (6.20) висинске разлике на свакој од нивелманских станица у оквиру нивелманске стране А- В, израчунате као разлика очитавања нивеламнских летава на везним тачкама, односно као разлика очитавања задње летве l j Z и предње летве l j P. Висинско одступање f H мора бити у границама дозвољеног одступања, односно мора бити f H H, где се дозвољено одступање за детаљни нивелман обично рачуна као H 36mm km, (6.21) a представља дужину пута нивелања, добијену као збир свих дужина визура према везним тачкама са сваке од станица детаљног нивелмана. Уколико је f H 0 потребно је израчунати корекције (поправке) висинских разлика између везних тачака на свим станицама H j j v h j sz sp f, (6.22) где су s Z и j j s P дужине визура до нивелманских летава постављених на везним тачкама, односно до задње летве и предње летве на станици ј. Кориговане вредности висинских разлика на станицама онда ће бити hj' hj vh j, (6.23) где, за контролу, мора бити h j j ' HB H n 1 A. Висине сваке од везних тачака у оквиру детаљног нивелмана сада се могу добити сукцесивним додавањем коригованих вредности висинских разлика, почевши од висине репера АH ' h j тачна вредност висине репера BH B. A, где се на крају рачунања мора добити За нивелманске станице са којих су вршена опажања према тачакма детаља, на основу израчунатих висина везних тачака и очитавања нивелманских летава на њима, сада је могуће израчунати висину визурне равни нивелира на станици (слика 6.15). Ако су за станицу (слика 6.15) познате (израчунате) висине H и се за висину визурне равни нивелира на станици може писати a H b, везних тачака a и b, онда 131
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља H v Ha la Hb lb. (6.24) Слика 6.15. Одређивање висина тачака детаљним нивелманом Две вредности за висину визуре израчунате на основу израза (6.24) разликоваће се за вредност поправке висинске разлике на станици, v. За дефинитивну вредност H v на станици усваја се онда аритметичка средина заокружена на цео центиметар. h Сада је могуће израчунати висине свих тачака детаља опажаних са станице (слика 6.15) H H v l. (6.25) При одређивању висинских карактеристика терена снимљеног ортогоналном методом, детаљним нивелманом одређују се висине тачака детаља које карактеришу терен у вертикалном смислу. У том смислу тачкама детаља, поред постојећих, додељују се нове ознаке (бројеви) који се сада уписују на скици детаља плавим тушем и које морају бити конзистентне са бројевима тачака детаља у записнику детаљног нивелмана. 6.7. ОБЈЕКТИ СНИМАЊА 6.7.1. Границе катастарске општине, границе власништва и границе култура Граница катастарске општине обележава се од стане комисијесастављене од представника локалне самоуправе и владиних институција. Избор места за граничне белеге катастарскеопштине врши се према следећим правилима: суседне белеге морају се догледати и бити међусобно удаљене мање од 500 m, када гранична линија пресеца објекат шири од 10 m(пут, пругу, реку, поток и др.), граничне белеге се постављају са обе стране објекта, ако је гранична линија ивица неког сталног објекта, обележава се белегама само почетна и крајња тачка док се преломи не обележавају, 132
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година ако је гранична линија оса објекта који је заједнички, (пут, пругу, реку, поток и др.), такође се граничне белеге се постављају са обе стране објекта,, на тромеђама катастарских општина постављају се три белеге у непосредној близини тромеђе, по једна на правцу сваке граничне линије (слика 6.16). Слика 6.16. Тромеђа катастарске општине Граничне тачке стабилизују се бетонским белегама (слика 6.17а) или белегама од природног клесаног камена (слика 6.17б), димензија 20 сm 20 сm 70 сm.на стеновитом терену белега може бити уклесана у природну стену (слика 6.17в). Изузетно као гранична тачка може се искористити и маркантно усамљено дрво. Слика 6.17. Граничне белеге катастарске општине Граничне белеге се нумеришу арапскм бројевима од 1 до n, између тромеђа. Граничне белеге на тромеђама се не нумеришу бројевима већ означавају почетним словима граничних катастарских општина. Уколико се се између две постојеће умећу нове белеге белеге, оне се нумеришу се у виду разломка где се у бројиоцу уписује број претходне постојеће белеге а у имениоцу бројеви нових белега.о извршеном омеђавању саставља се записник омеђавања. Граница катастарске општине снима се упоредо са снимањем детаља, према записнику омеђавања. На скици снимања за граничне тачке означавају се топографским ознакама и задржавају бројеве и ознаке из записника омеђавања. Осим нумерисаних граничних белега морају се снимити и све тачке у којим се гранична линија ломи као и све тачке у граничних линија поседа које се налазе на граници катастарские општина. У граничном појасу суседне катастарске општине назначавају се правци граница поседа и култура што се односи и на заједничке објекте двеју катастарских 133
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља општина.када је граница двеју катастарских општина средина саобраћајног (пут, железничка пруга) или хидрографског објекта (канал, поток, река) снимају се обе граничне линије целом дужином заједничке границе. Пре почетка премеравања неке катастарске општине поседници су дужни да сами обележе границе поседавидним каменим белегама. Поседници су најчешће присутни при снимању поседа,у циљу утврђивања граница поседа као и давања података о власницима (корисницима) поседа који се уписују на скицедетаља. Уколико између поседника дође до неслагања око граничне линије, снимају се обе спорне граничне линије према тврдњама поседника а знаком припадности (Z, слика 6.18) назначавасекоји поседник користи спорни део земљишта. Спорна гранична линија решава се онда пред надлежним судом. Слика 6.18. Спорна граница власништва Границе поседа исцртавају се на скици детаља црним тушем дебљине 0,50,8mm (слика 6.19). Границе поседа снимију се искључиво са тачака геодетске основе или линија које су ослоњене на тачке геодетске основе. Када су на граничним линијама парцела постављене ограде (дрвене, жичане, живе, зидане или потпорни зидови), снимају се само граничне линије а површине под оградама припајају се парцели којој припадају. Ограде и њихова припадност се означавају одговарајућим топографским ознакама исцртаним према парцели којој припадају. Ако је ограда заједничка снима се гранична линија по средини ограде а топографска ознака ограде исцртава се са обе стране граничне линије. Приликом снимања зиданих ограда мери се и уписује њихова ширина до на центиметар или до на дециметарако се користе оптички инструменти. Ако је гранична линја поседа средина јарка, шанца, рова или насипа снимају се све тачке у којим се гранична линија ломи. Гранична линија у потоку, рову и сл. иде најдубљим делом а код насипа средином круне насипа. Ако је ширина потока већа од 1 mm M (M именилац размере снимања) снимају се обе стране потока као и његова оса (средишња линија) а ако је поток ужи од 1 mm Mснима се средишња линија, док се ширина и дубина потока и упсује на скици детаља. Канали, шанчеви и ровови дубине мање од 0,5m снимају се њиховом средишњом линијом (осом),инче се снимају на исти начин као потоци. 134
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Слика 6.19. Фрагмент скице детаља катастарског премера Насипи висине мање од 0,5m не снимају се такође средишњом линијом (осом) а ширина и висина уписује на скици детаља. Насипи висине веће од 0,5m снимају се обе стране насипа као и по средишњој линији.ако је насип ужи од 1 mm M снима се само његова средина, измери ширина и висина и упише на скици детаља. Изглед попречног пресека ових објеката приказује се у записнику снимања у колони примедбе. Ако граница парцеле иде ивицом јарка, шанца, бедема или рова, ужим од 1 mm M снима се само гранична линија а врста објектаприказујесе топографском ознаком. Објекти (пут, поток, јарак, насип, канал и сл.) ужи од 1 mm M, приказују се једном линијом снимљеном по средини објекта. Катастарска парцела је део земљишта који чини топографску целину, исте је културе и припада једном или већем броју власника (сувласништво). Катастарска парцела мора бити у једној катастарској општини, и не може бити пресечена другим објектима. Начин искоришћавања катастарске парцеле назива се катастарска култура земљишта или само култура земљишта.свака 135
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља катастарска парцела плодног земљишта, према начину коришћења, сврстава се у једну од осам култура чије се скраћене ознаке уписују на скицама детаља: 1) њива (њ); 2) врт (вр); 3) воћњак (вћ); 4) виноград (вг); 5) ливада (л); 6) пашњак (пш); 7) шума (ш); 8) трстик и мочвара (тр). Неплодне површине и земљишта која се користе за посебне намене не распоређују се ни у једну културу.за неплодне површине утврђује се врста неплодности.за земљишта која служе за посебне намене, а не користе се у пољопривреди и шумарству, утврђује се врста намене. Границе катастарских парцела (култира), уколико нису истовремено и границе власништва исцрттавају се на слици детаља црним тушем дебљине 0,2 mm (слика 6.19). Парцеле истог власника у комплексу од више парцела додатно се међусобно повезују знаком припадности.границе власништва морају бити обележене видним каменим белегама док су границе култура истог власника не морају бити обележене.земљишта под зградама као и дворишта зграда површине до 5000 m 2, ако се посебно не издају под закуп или се не уживају одвојено од зграда,дефинише се као посебни делови парцеле. Приликом снимања утврђује се која је култура земљишта и уписује њену скраћену ознаку у скицу детаља. Ознака култура земљишта уписује се у кругу пречника 5 mm а поред круга се касније уписује катастарска класа земљишта. Свака култура свестава се у једну од 8 катастаских класа у оквиру катастарског среза.такође је потребно уцртати топографску ознаку за врсту вегетације која је на парцели, према топографском кључу. 6.7.2. Зграде и саобраћајни објекти Објекте снимања представљају све зграде са сталним положајем, које по својој конструкцији представљају непокретне објекте. Зграде се снимају по линији додира са тереном. Код зграда се снимају темељи у свим тачкама где се правац темеља ломи. Ако је темељ зграде са великим бројем прелома на малом растојању врши се генерализација у зависности од размере плана. За размере снимања 1:500 или 1:1000 снима практично сваки прелом ивице зграде а за размере 1:2000 или 1:2500, генерализацијом одабира неопходан (али довољан) број тачака детаља за приказ зграде на геодетском плану. Код зграда на стубовима снима се ортогонална пројекција контуре зграде. Носећи стубови зграде снимају се једном тачком у средини стуба или довољним бројем тачака, ако су већих димензија.испусти на зградама, терасе, веранде, силази у подруме снимају се апсцисно у односу на основу зграде (слика 6.20). Зграде правоуглог облика сниме са бар три тачке док се позиције осталих тачака могу дефинисати одмерањима. Пролази за дворишта испод зграда или посебно изграђени снимају се засебно. 136
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Слика 6.20. Снимање зградe Зграде се снимају одвојено а ако се две зграде додирују снима се линија њиховог додира као заједничка. Зграде под истим кровом али различитих намена (стамбене, шупе, летње кухиње, магацини и др.) снимају се као посебне зграде. Кућни бројеви на зградама се исписују на оном месту где се на згради налазе. Зграде у изградњи снимају се у стању у којем су се затакле при чему морају изграђене темеље. Рушевине зграда снимају се само ако су у питањузграде од чврстог материјала. Просторије у брду(магацини, пивнице, вински подруми, хидроцентрале, склоништа и др.) снимају се само у оном делу који је ван брда као и прилазни путеви и други припадајући објекти. Саобраћајни објекти снимају се по попречним профилима, односно линијама управним на осу саобраћајнице.саобраћајни објекти у попречном пресеку могу бити у насипу (слика 6.21а) или засеку односно усеку (слика 6.21б). Линије попречних бирају се према следећим правилима: Да растојање између апроксимирајућег полигона и осе саобраћајнице не прелази 0,2 mm M ; Да се сниме места где оса саобраћајнице мења тренд у вертикалном смислу; Да максимално растојање између профила не прелази вредност која се бира у зависности од размереснимања (50 m 100 m). 137
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Слика 6.21. Снимање саобраћајница по попречним профилима Попречни профил обавезно мора да убухвати: обе ивице коловоза (планума), доњу ивицу падине насипа, горњу ивиицу падине усека, доњу ивица падине усека, место преласка насипа у усек, пратећи јарак који, се за ситније размере снимања (1:2500, 1.5000) не снима посебно нео се само назнашава топографском ознаком. Граница експропријације се обележава трајним белегама и снима као граница власништва. Код путева, осим земљаног трупа, снимају се табле са опоменама, саобраћајни знаци, путокази, километарско и хектометарско камења, пропусти и др. На скици детаља уписује која насељена места пут повезује као и значај пута. Према категоризацији путеви се деле на међународне инационалне путеве. Национални путеви деле се на магистралне, регионалне, локалне и некатегорисане. Пољски путеви снимају се са две изузентно са три тачке у профилу.стазе (пешачке или коњске) снимају се са по једном тачком на ивици стазе или у средини, ако су шире од 0,5 mm Mуписује се ширина стазе. Код железница, осим наведеног који важи за све саобраћајне објекте, снимају се сви пратећи објекти поред пруге као што су: оса пруге снима се истовремено када се снимају попречни профили, оба стуба браника на прелазима преко пруге, километарско и хектометарско камење, табле са опоменама, одбојници, семафори (предсигнал и сигнал), стубови за осветљење, телеграфски 138
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година стубови, табле за обележавање успона и сл. Сви ови објекти снимају се са по једном тачком и на скицама и плановима приказују одговарајућим топографским ознакама. јаме за чишћење и ваге снимају се са по две тачке на крајевима а такође и по једном тачком у оси колосека, код покретних дизалица снимају се колосеци и приказују одговарајућим топографским знаком, окретнице се снимају као кружни објекти, код обичних скретница снима се по једна тачка на крајевима скретнице у осама колосека док се на средини снима зглоб скретнице и по једна тачка у осама оба колосека, станичне зграде, магацини, резервоари, скретничарске куће снимају се као зграде, код перона на станицама снима се само основа темеља а ако су перони наткривени снимају се и стубови који носе кровну конструкцију, код пешачких прелаза испод колосека снимају се степенице а црткастом линијом приказује се правац подземног ходника. Трамвајске пруге снимају се као железничке пруге. Пропусти за спровођење воде испод саобраћајнице са виших на ниже терене,ако су ширине до 1m снимају се само по оси а већи пропусти снимају се са већим бројем тачака (отпори и крила). Мостови се снимају карактеристичним тачкама обалних стубова и крила, где се мери се и уписује ширина моста. Мостови се снимају се попречним профилима као и други саобраћајни објеки, при чему се снима ограда моста, издвајају тротоари за пешаке и коловоз, снимају се стубови за осветлење и др. Речни стубови се апсцисно одмерају по оси моста. Врста мостовне конструкције приказује се топографском ознаком а на слободном простору уписује назив моста.вијадукти и аквадукти (мостови преко сувих долина) снимају се као мостови,осим што се стубови вијадукта као приступачни објекти снимају са потребним бројем тачака. Слика 6.22. Приказ портала тунела на скици детаља Код тунела (слика 6.22) зависно од размере и облика узлаза приказују се, ако постоје, усек и предусек, венац портала-улаза, горња ивица падине-шкарпе изнад портала. Труп саобраћајног 139
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља објекта, усек и предусек снимају се попречним профилима. Такође, снимају се остали објекти везани за тунел као што су вентилациони отвори, вертикални и бочни нападни ровови (ако постоје). Улице се снимају комбиновано, расутим тачкама и попречним профилима. Улицу од блока зграда раздваја регулациона линија. Код тротоара, скверова, пешачких острва, травњака снимају се ивице.отворени и покривени канали са видљивом осом снимају се без обзира на њихову величину. Расутим тачкама и са по једном тачком у средини снимају се: дрвеће у дрвореду, хидранти, вештачки водоскоци, ревизиона окна и шахтови, сливници, улични затварачи водовода, отвори за убацивање снега, саобраћајни знаци, табле са називима, стубови (електрични. телефонски, антенски и др.). Сви ови објекти означавају се одговарајућим топографским ознакама. Потребним бројем тачака снимају се већи објекти као што су: базени за воду, веће кабине постављене за разне потребе, постоља стубова и споменика, киосци на темељима, бетонске плоче којим су покривени разни објекти и постројења, силазна степеништа, подземне просторије и др. Слика 6.23. Снимање улица по попречним профилима Попречним профилима (слика 6.23) снимју се крајеви тротоара према регулационим линијама, према коловозу, средину коловоза и зелене површине имеђу коловоза ако постоје. Дрвореди у правцу (слика 6.24) снимају се тако што се сними прво и последње дрво а остало дрвеће се апсцисно умери Слика 6.24. Снимање дрвореда 6.7.3. Водене површине Водене површине (обала мора, језера,реке,потоци, пловни канали, рибњаци и баре) снимају се време ниског водостаја како би се корито и падине обала могли што боље и што детаљније приказати. Линија воденог лица (нивоа воде) снима се како је затечена у тренутку снимања. 140
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Морске и језерске обале снимају се линијама до којих допире мирна морска вода за време плиме као и линијама до којих допиру највиши таласи које представљају границу јавних добара-воде. Пешчане обале (жалови) снимају се као одвојене површине, на скицама и плановима представљају се посебним топографским знаком и означавају скраћеницом ''жл''. Објекти на уређеним обалама као што су: кејови, стубови за везивање бродова, степеништа и др. снимају се са потребним бројем тачака у зависности од размере плана.мање реке (које је за време лета могуће прегазити), потоци, јаруге, мањи канали и др. снимају се по профилима (слика 6.25). Растојање суседних профила на правим деловима, је 50 m100 m у зависности од размере снимања. Приказ на скицама детаља различитих врста водотокова илустрован је на слиц 6.25.Крашка поља која су за време обилних киша и топљења снега под водом снимају се када су сува. Слика 6.25. Снимање водотокова по попречним профилима Код река, језера и бара снима се горња и доња ивица стрме обале, линија воденог лица, пешчани спрудови, веће стене које вире из воде, слапови, водопади, природне степенице итд. Код благо нагнутих обала као горња ивица усваја се линија до које допире вода при средњем водостају. Код дубљих вода рељеф речног дна снима се попречним профилимапосебним уређајима ехосоундерима, монтираним на чамце или бродове (слика 6.26). Слика 6.26. Снимање рељефа воденог дна ехосоундером 141
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Код регулисаних река снимају се границе корита за малу, средњу и велику воду. Газови и превози снимају се са по једном тачком на обе обале и обележавају одговарајућим топографском ознаком. Плавни терени снимају се као и остали терени али се назначава висина нивоа поплаве (који се уочава траговима на дрвећу и објектима). Потоци, јаруге и вододерине снимају се попречним профилима.пловни канали снимају се попречним профилима на растојањима 50m100m у зависности од размере плана. Снимају се: насипи, горња ивица падине, лице воде, путеви за вучу, степеништа, километарско камање, казуци-битве за везивање пловних објеката, путокази, сигнали, водомерне летве итд.мале бране, степенице, каскаде снимају се са по две тачке на врху и дну.уставе се снимају са потребним бројем тачака да се могу представити на плану. Бунари се снимају једном тачком у средини бунара и обележе одговарајућим топографским знаком.понори-гротла река понорница и кроз која отичу поплавне воде из крашких поља снимају се једном тачком или са више тачака у зависности од величине понора. 6.7.4. Висинска представа терена Вертикална представа терена може се приказани на више начина: а) Сенчење (слика 6.27а), углавном се користи приликом израде карата. Степен нагнутости терена и његова осветљеност приказују се интензитетом сенке, сенка је интензивнија код више нагнутих терена него код терена благог нагиба; б) Шрафирање (слика 6.27б), такође се користи приликом израде карата. Степен нагнутости терена истиче се дебљим или тањим линијама(шрафама), њиховом густином и дужином. Сенчење и шрафирање се често комбинују како би се боље истакла пластичност терена; в) Изохипсе (слика 6.27в). Изохипсе су линије које спајају тачке терена истих висина. Слика 6.27. Графичка представа рељефа 142
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Принцип изохипси може се илустровати тако што се замисли узвишење које се издиже изнад водене површине (мора, слика 6.28). Ако би морска површ била идеално мирна она би додиривала терен по хоризонталној линији изохипси чија је надморска висина једнака нули. Ако би се ниво мирног мора подигао за 10, 20, 30m,..., водена површ додиривала би узвишење по изохипсама које одговарају висинама нивоа мора. Растојање по вертикали између суседних изохипси назива се еквидистанција (Е). Еквидистанција изохипса на плановима обично може износити од 0,5m до10 m. Слика 6.28. Приказ рељефа изохипсама На избор еквидистанције изохипса примарно зависе од: Размера геодетског плана. Планови ситније размере обично имају већу еквидистанцију изохипсиу односу на планове крупније размере. Уобичјено је да на теренима средње нагнутости (пада) еквидистанција изохипса изражена у милиметрима одговара имениоцу размере плана (на пример, за планове размере 1:500 еквидистанција је 0,5m, за планове размере 1:2500 еквидистанција је 2,5m итд.) Карактеристике рељефа. За нагнутије терене, изохипсе су гушће него за равније терене. Тако се на јако нагнутим теренима усваја већа еквидистанција него што је именилац размере плана. Код равних терена изохипсе би имале веома неправилне облике и не би сликовито приказиваке висинске карактеристике терена. Због тога се, код равних терена,висинска представа терена не репрезентује изохипсама него супом карактеристичних тачака са одређеним висинама (котама) терена. При снимању детаља терен се у висинском смислу репрезентује скупом тачака детаља одабраним тако да што боље осликава висинску представу терена (рељеф). Линије изохипси конструишу се онда између тачака детаља интерполацијом, или се површ терена генерише специјализованим софтверима за моделирање површи терена. 143
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља При избору скупа тачака за вертикалну представу терена води се рачуна да он што верније репрезентује терен у вертикалном смислу. Тако се најпре морају уочити карактеристичне линије рељефа (слика 6.29), односно: Вододелнице, односно линије по којима се вода дели у два слива; Водосливнице,односно линије према којима се вода слива отиче са виших терена према нижим теренима; Изохипсе, односно геометријско место (линије)тачака терена са истим висинама. Са вододелницама и водосливницама изохипсе се секу под правим углом; Падне линије, односно линије са највећом нагнутошћу терена које су такође управне на изохипсе; Превојне линије, односно линије по којим изохипсе прелазе из конвексне у конкавну закривљеност и обрнуто. Слика 6.29. Карактеристичне линије рељефа Земљишни облици могу бити: Конвексни (испупчени) земљишни облици који се налазе у непосредној околини вододелнице. Тангента повучена на изохипсу конвексног земљишног облика биће целом дужином изван површи терена (осим тачке додира); Конкавни (удубљени) земљишни облици који се налазе у околини водосливнице. Тангента повучена на изохипсу конкавног земљишног облика биће целом дужином унутарповрши терена (осим тачке додира); Равни земљишни облицикојипрестављају на равне стране терена. Тангента повучена на њихову изохипсу (која је приближно права), у већој дужини, лежаће на површи терена. 144
Геодетски премер 1 писана предавања Школска 2018/19 година Рељеф земљишта може бити веома изражен, са великим висинским разликама, слабо изражен са малим висинским разликама или раван, односно близак површи хоризонта. Код израженог рељефа истичу се узвишења и удубљења. Узвишења се деле на: висове, гребене и косе, док се код удубљења сусрећу исти облици али као да су обрнуто окренути као што су вододерине (пролоке), јаруге или удоље односно долине. По најнижим деловима долина често се пружају речна корита. У складу са израженошћу рељефа терени се може поделити на равничарске (обично надморске висине до 100 m), брежуљкасте (надморске висине до 200 m), брдовите (надморске висине до 500 m) и планинске(надморске висине преко 500 m). Приликом снимања висинске представе изражених земљишних облика веома је важан одабир тачака за висинску представу терена, при чему се руководи следећим правилима: Тачке детаља снимају се по правцима вододелница, водосливница, падних и превојних линија; Снимају се све тачке у којим се терен видно ломи како у хоризонталном тако и у вертикалном смислу; Ако је терен једноликог пада растојање између суседних тачака не сме да буде веће од 30m 50m у зависности од размере снимања; Када се снима по профилима односно падним линијама растојање између падних линија такође не сме бити веће од 30m 50m у зависности од размере снимања; 145
6. Детаљни геодетски премер снимање детаља Слика 6.30. Приказ рељефа на скицама детаља Границе вештачких објеката са природним тереном,морају се детаљно репрезентовати, довољнимбројем тачака, обзиром да су то линије на којим се изохипсе завршавају; У случају степенастог (терасастог) земљишта, било да су степенице земљана обала или потпорни зид,потребно је увек снимити доњу и горњу ивицу степеница. Када је степеница вертикална снима се само једна линија (по правилу горња) а на скици се упише висинска разлика степенице. Критеријум за избор густине тачака детаља на једној падној линији је да растојање између просторне дужи која спаја суседне тачке детаља на падној линији и површи терена не прелази једну петину изабране еквидистанције изохипси.на благо заталасаним теренима, на којима се не могу се уочити карактеристчне линије земљишних облика, тачке детаљасе одабирају по профилима паралелним са полигонском страном или границом неке веће парцеле. Растојање суседних профила такође не треба да прелази 30m 50m у зависности од размере снимања.на скици детаља, сепија тушем, назначавају се карактеристичне линије рељефа (слика 6.30) као и облик изохипси (конкаван, конвексан или раван) између суседних тачака детаља на истој падној линији. 146