УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за пољопривредну технику Дипл. инж. Синиша Бубало КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ СЕЈАЛИЦА У СЕТВИ КУКУРУЗА Мастер рад Нови Сад, 2014.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за пољопривредну технику Кандидат: Синиша Бубало Ментор: Проф. др Јан Туран КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ СЕЈАЛИЦА У СЕТВИ КУКУРУЗА Мастер рад Нови Сад, 2014.
Комисија за одбрану мастер рада: Др Јан Туран, ван. професор за ужу научну област: Пољопривредна техника од 27.10.2011. Пољопривредни факултет, Нови Сад- ментор. Др Маихал Меши, ван. професор, за ужу научну област: Пољопривредна техника од 8.7.2010. Пољопривредни факултет, Нови Сад- председник. Др Ондреј Поњичан, доцент, за ужу научну област: Пољопривредна техника од 23.1.2012. Пољопривредни факултет, Нови Сад- члан.
РЕЗИМЕ У уводном делу овог рада износе се литературни подаци везани за проблематику сетве кукуруза. Фактори који утичу на квалитет сетве су: висина избацивања семена, униформност дистрибуције семена у реду, квалитет површинске обраде земљишта, уједначена дубина сетве, подешеност сетвеног апарата и сејалице, брзина сетвеног агрегата при сетви, склоп биљака... У том циљу постављен је производни оглед у конвенционалним условима обраде и сетве да би се проширила сазнања о утицају конструкције сетвеног апарата и брзине кретања сетвеног агрегата на квалитет сетве Резултати истраживања указују да различите изведбе сетвеног апарата при промени брзине кретања сетвеног агрегата имају утицаја на дубину сетве, квалитет изузимања и дистрибуцију зрна у реду, као и на уједначеност и интензитет ницања биљака. Кључне речи: кукуруз, пнеуматске сејалице, сетва, брзина, семе, земљиште, интензитет ницања, размак сетве.
SUMMARY The first part of this paper presents the literature data related with the techniques of corn sowing. Factors which affecting the quality of sowing are: seed dropping height, equal distribution of seed in planting rows, the quality of surface tillage, a uniform depth of planting, proper adjustment of seed distributor and seed drills, proper sowing speed, planting density... To this aim, the production experiment in conventional processing conditions and planting to spread knowledge about the impact of construction seed distributors and speed of sowing aggregate quality planting. The research results show that different versions of seed distributors, when changing speed of sowing aggregate, affect the sowing depth, the exemption quality and distribution of the seeds in the row, as well as the uniformity and the intensity of the plants germination. Key words: corn, pneumatic seed drills, sowing, speed, seed, soil, intensity of germination, sowing interval.
САДРЖАЈ 1. УВОД... 1 1.1. ЗАХТЕВИ КУКУРУЗА ПРЕМА ЗЕМЉИШТУ... 2 1.2. СЕТВА КУКУРУЗА... 2 1.3. РАСПОРЕД СЕМЕНА... 4 1.4. ИСТОРИЈА РАЗВОЈА СЕЈАЛИЦА... 4 1.5. ПОДЕЛА СЕЈАЛИЦА... 5 1.6. ЗНАЧАЈ АНАЛИЗЕ КВАЛИТАТИВНИХ ПАРАМЕТАРА РАДА СЕТВЕНИХ АГРЕГАТА... 7 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ ИСПИТИВАЊА... 10 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД ИСПИТИВАЊА... 11 3.1. МАТЕРИЈАЛ ИСПИТИВАЊА... 11 3.1.1. Хибриди кукуруза коришћени приликом испитивања... 11 3.1.2. Парцеле на којима је изведено испитивање... 13 3.1.3. Техничке карактеристике трактора... 14 3.1.4. Техничке карактеристике сејалица... 17 3.2. МЕТОД РАДА... 26 3.3. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ПОКАЗАТЕЉИ РАДА... 26 3.3.1. Радна брзина... 26 3.3.2. Радни захват... 27 3.3.3. Структура семенског и производног времена... 27 3.3.4. Производни и сменски учинак агрегата за сетву... 29 3.3.5. Утрошак људског рада... 30 3.3.6. Утрошак машинског рада... 32 4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА И ДИСКУСИЈА... 34 4.1. ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СЕЈАЛИЦА... 34 4.1.1. Анализа резултата... 34 4.2. СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА... 37
4.3. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ПАРАМЕТРИ РАДА СЕЈАЛИЦЕ У СЕТВИ КУКУРУЗА... 40 4.3.1. Производни и сменски учинак агрегата за сетву... 40 4.3.2. Утрошак људског рада... 40 4.3.3. Утрошак машинског рада... 41 5. ЗАКЉУЧАК... 42 6. ЛИТЕРАТУРА... 44
Синиша Бубало Мастер рад Увод 1. УВОД Кукуруз (Zea Mays) припада фамилији Poace. Води порекло из Централне Америке (Јужни Мексико) где су пронађене археолошке ископине које доказују да је кукуруз гајен пре 4500 година. У Европу су га донели морепловци након открића Америке 1492. године, а код нас је пренет из Италије и Турске. У Србији се први пут помиње 1576. године. По засејаним површинама кукуруз је трећа светска култура, након пшенице и пиринча. Сеје се на око 130 милиона хектара, а просечни принос износи 3700 kg/ha. Након другог светског рата површине засејане кукурузом стално су повећаване, као и просечан принос. Највеће површине засејане кукурузом имају САД (око 28 милиона hа), Кина (око 19 милиона hа), Бразил (око 12,5 милиона hа), Мексико (око 7 милиона hа) и други. Највећу производњу по хектару имају САД, Француска и Мађарска. Кукуруз се користи за исхрану људи, а највише као храна за стоку. Осим зрна може се користити и цела биљка као кабаста сточна храна за исхрану говеда у виду силаже. Припада у просолике или жуте житарице, које се по многим својствима ипак знатно разликују од стрних или правих житарица. Уз пшеницу и пиринач, кукуруз је најважнији усев у свету према површинама које запоседа, биолошком потенцијалу и могућности разноврсног кориштења. Због важности и значаја кукуруза његовој производњи поклања се велика пажња и повећавају се напори у проучавању читавог низа проблема који резултирају увођењем савремене агротехнике, применом научних и стручних достигнућа, кориштењем великог потенцијала родности и других чинилаца значајних за савремену производњу. Основни историјски значај кукуруза произлази из својстава саме биљке, разноврсности употребе и обима производње. Поред тога велик је и агротехнички значај кукуруза, као биљке која захтева интензивне услове узгајања. Готово сви делови биљке кукуруза могу послужити за прераду, па управо то даје кукурузу посебан економски значај. Данас се производи више од 500 различитих индустријских прерађевина од кукуруза. Код прераде кукурузног зрна на поједине основне састојке не губи се готово ништа. Индустрија производи велики број група 1
Синиша Бубало Мастер рад Увод производа од кукуруза, односно производа у којима суделује кукуруз. Наводе се само неке производне групе: а) прехрамбени производи: храна за дојенчад, кукурузне флекице, средства за згушњавање хране, за поправљање квалитета хлеба, за специјални хлеб, супе и остало; б) лекарски производи (сируп и остало); ц) фармацеутска и козметичка средства; д) разни напици: алкохол, киселине (млечна, лимунска); е) текстилни производи: вештачко влакно; ф) хемијски производи: боје, политуре, азбест, нитроцелулоза, фурфуроли, сировина за индустрију папира и пластичних маса. 1.1. ЗАХТЕВИ КУКУРУЗА ПРЕМА ЗЕМЉИШТУ Кукуруз има велике захтеве према земљишту, како према физичким тако и према хемијским особинама. Земљиште има улогу и задатак да акумулира што већу количину воде, да је сачува и стави на располагање биљци оног тренутка када је биљци неопходна. То могу да обезбеде дубока растресита земљишта добрих физичких својстава. Истовремено са водом, земљиште треба да располаже довољном количином лако приступачних хранива. Та хранива земљиште треба да стави биљци на располагање. То могу обезбедити земљишта добрих хемијских и физичких особина. Ако земљиште не располаже са добрим физичким и хемијским својствима агротехничким мерама треба то земљиште прилагодити оптималном стању. За високе и стабилне приносе неопходна су дубока, плодна и растресита земљишта. У нашим агроеколошким условима то су: чернозем, ливадска и ритска црница (лакшег механичког састава), плодне гајњаче и плодни алувијуми. 1.2. СЕТВА КУКУРУЗА Пре саме сетве сејалица мора бити детаљно проверена током ремонта, како не би било великих кварова у току сетве, а самим тим и великих губитака времена односно учинка. Сетву кукуруза треба отпочети када се за то створе повољни временски услови, пре свега се мисли на температуру земљишта која би требала бити минимум 8 10 C у 2
Синиша Бубало Мастер рад Увод сетвеном слоју, значи на дубини 4 6 cm. Уколико је затварање бразде и предсетвена припрема обављена на време и квалитетно, сетвени слој неће оскудевати у влази потребној за клијање и ницање без обзира да ли је и колико падавина било непосредно пре сетве. Крајни ефекат кавалитетне сетве је да се семе положи у тврду постељицу са довољно влаге и покрије растреситим слојем. Квалитет сетве зависи од: - квалитета предсетвене припреме, - брзине сетве, - дубине сетве, - време сетве, - подешености сејалице и - калибрације. Земљиште након предсетвене припреме треба да буде равно без депресија, да сетвени слој није превише дубок и да земљиште има оптималну збијеност, ситније структуре али не и да је комплетан сетвени слој у виду праха јер таква структура собом носи опасност формирања покорице чак и при мањим пљусковима. Брзина у сетви је једна од најчешћих грешака наших фармера у пољопривредној производњи. У пролећној сетви никада не треба журити из разлога да су дани све дужи и дужи тако да нигде нећете закаснити са сетвом. Прописана брзина у сетви је 4-6 km/h, и при таквој брзини постиже се планирани склоп који је задат комбинацијом на сејалици. Уколико је брзина у сетви већа од прописане, долази до губитка планираног склопа, односно смањује се број исејаних зрна по јединици површине. Ако је пак брзина мања од прописане драстично се смањује учинак сејалице. Дубина сетве је врло битна за квалитетно и брзо ницање. Оптимална дубина сетве је 4-6 cm и она зависи пре свега од квалитета предсетвене припреме и времена сетве. Предубока сетва више од 7 cm није препоручљива из разлога да долази до исцрпљивања клице и потрошње свих хранива која се налазе у ендосперму семена. Плитка сетва испод 4 cm није препоручљива из разлога што се површински слој земљишта веома брзо и лако просуши под дејством пролећних ветрова, тако да семе остаје у сувом. Плитка сетва је оправдана само у случајевима веома ране сетве (уколико је сетва између 20-25. марта) и тада у том случају дубина треба да се креће од 3-4 cm, никако плиће.
Синиша Бубало Мастер рад Увод Једна од битних ствари за правилно изведену сетву је и одређивање правилне комбинације за сетву одређених хибрида односно група зрења. Густина у сетви, свакако треба да буде одређена много раније приликом набавке семена а никако у самој сетви јер се може десити да у току саме сетве останете без семена што је поприлично неозбиљно. Када је одређена густина склопа, односно број исејаних биљака, најважније је подесити скидаче семена који у сваком моменту морају да пропуштају само једно семе, ни мање ни више. Свако одступање од наведеног доводи до поремећаја склопа. Упоредо са сетвом потребно је пратити број исејаних зрна отварањем посејаних редова на дужини од 14,28 m, које се уједно сматра јединим меродавним показатељем исејаног склопа, односно броја исејаних зрна по хектару. (http://srbija.pioneer.com/saveti/agrotehnikakukuruza/setva.aspx) Након сетве у условима сушнијег времена пожељно је урадити ваљање кукуруза одмах након сетве. Разлог ове агротехничке мере лежи у постизању бољег контакта семена и земљишта и бољег искоришћења земљишне влаге. На тај начин се постиже уједначено и квалитетно ницање, с једне стране а с друге стране добија се релативно уједначено ницање корова који својим растом и развићем доспевају у исто време за третирање хербицидима. 1.3. РАСПОРЕД СЕМЕНА Распоред семена по површини треба да обезбеди правилан вегетациони простор, који ће омогућити најповољније услове за раст и развој и постизање највећег приноса у одређеним условима. Равномерност дозирања и уједначена расподела семена по улагачима зависи од конструктивних особина сетвених апарата и физичких особина семена. Развој и усавршавање сетвених апарата условљен је захтевима за шири дијапазон континуалног дозирања, повећање учинка сејалица и прецизности расподеле семена различите величине (Findurа, 2012). 1.4. ИСТОРИЈА РАЗВОЈА СЕЈАЛИЦА Историјски гледано прва агротехничка мера којом су се људи бавили била је сетва. Људи су се сетвом бавили далеко раније у односу на основну обраду земљишта. 4
Синиша Бубало Мастер рад Увод Још у древним цивилизацијама примењивана су погодна оруђа за сетву са циљем добијања већег рода гајених биљака. Зна се поуздано да је у периоду око 8500 година п. н. е. (у археологији се назива преткерамичко млађе камено доба), постојала економија зависна од домаћих биљака. Прве узгајане биљке, односно биљке које су се одомаћиле биле су: лан, јечам, леблебија, грашак, сочиво, пшеница и др. Прва сетва по обрађеном земљишту методом сетве из руке (омашка) и прекривање земљишта неким типом дрљаче, јавља се око 1840. године. William t. Pennock из Пенсилваније, први је започео производњу сејалица које су се користиле за ускоредну сетву, иако је први патент сетвене машине добио Eliakim 1799. године. Извештајем из 1880. године утврђено је да се око 53% пшенице у САД 1879. године сејало сејалицама (Smith, 1964). Дрвена бачвица са отворима на средини кроз које су испадала семена је најранији тип сејалица коришћених за окопавине. Године 1839. D. S. Rockwell патентирао је прву направу за сетву кукуруза. Године 1857. M. Robbins из Синсинатија, Охајо, САД, патентирао је прву квадратну сејалицу. Да би коначан исход производње био успешан и економски исплатив, сејалице треба да задовоље одређене услове (Meši, 2012): - да имају једноставно подешавање размака између редова, - да имају једноставно подешавање размака семена у реду, односно број исејаних семенки по дужном метру или јединици површине (m 2 ), - да полагање семена у земљиште буде на задату дубину, - да се оштећење семена или пилета сведе на минимум, - да је код сејалица са константним размаком између семена у реду што краћи пут семена од сетвеног апарата сејалице до улагача семена, - да обезбеде шему сетве коју захтева технологија гајења појединих биљних врста. 1.5. ПОДЕЛА СЕЈАЛИЦА Према начину захватања, изношења и расподеле изнетог зрна у редове, сејалице се могу поделити у следеће две групе:
Синиша Бубало Мастер рад Увод - сејалице које имају могућност изузимања и расподеле изузете количине семена у редове у складу са нормом сетве која је задата. Ове сејалице се зову и сејалице за сетву стрних жита и крмног биља. - сејалице које имају могућност појединачног изузимања зрна из сандука за семе, уз прецизну расподелу изузетих зрна у редове. Ове сејалице се зову и сејалице за прецизну сетву широкоредних култура. Према изведби и начину функционисања сетвеног апарата сејалице могу да се поделе на: -механичке, -центрифугалне, - пнеуматске. Према изведби погона уређаја за изузимање зрна сејалице се деле на: - сејалице са механичким погоном, - сејалице са електричним погоном. Према начину прикопчавања за трактор сејалице могу бити ношене и вучене. Сејалице се према намени могу поделити на: универзалне које се користе за сетву разних култура и на специјалне сејалице. Још једна подела сејалица је на оне које су саме у склопу агрегата за сетву, као и оне које могу бити у саставу сложеног агрегата где се истовремено са сетвом обавља примена (апликација) минералног ђубрива, пестицида или припрема земљишта. Према начину деловања ваздушне струје, односно према начину избацивања зрна у основи постоје два типа пнеуматских сејалица: - са потпритиском или вакуумом за изузимање семена, тј. усисном ваздушном струјом (више су заступљене јер мање оштећују зрно), - са натпритиском, односно са потисном ваздушном струјом. Постоје прецизне сејалице са централним сетвеним пнеуматским апаратом који функционише на принципу потисне струје ваздуха. На слици 1. приказане су изведбе пнеуматских сетвених апарата са потпритиском. 6
Синиша Бубало Мастер рад Увод Gaspardo MaterMacc Majevica Слика 1:Пнеуматски сетвени апарат са потпритиском На слици 2, приказан је централни сетвени апарат са натпритиском. Слика 2: Централни сетвени апарат сејалице Amazone 1.6. ЗНАЧАЈ АНАЛИЗЕ КВАЛИТАТИВНИХ ПАРАМЕТАРА РАДА СЕТВЕНИХ АГРЕГАТА Предност сетве кукуруза прецизним сејалицама укључује уштеду семена, мање радног времена, постиже униформнији размак у реду и дубину сетве, а из ових разлога следи да ће усев бити уједначен по висини и снази што је предуслов за високе приносе. Прецизна сетва је тренд развоја технологије сетве кукуруза. Да би се постигла уједначена дубина сетве, сетвена секција широкоредне прецизне сејалице мора да има копирни точак који одређује уједначеност сетве. Тренутне традиционалне сејалице за кукуруз имају функцију копирања терена али је висина избацивања семена условљена конструкцијом сетвеног апарата и самог улагача (Tao et al, 2012). Тако Gil i Karnasa (1996) објављују да пнеуматске сејалице имају боље резултате у исејавању семена у реду у односу на механичке сетвене јединице. Paris et al, (2003) је уверен након истраживања да се основни предусов за уједначен раст и развитак биљака крије у униформности дистрибуције семена у реду. Међутим Bauer et al, (2002) жели да
Синиша Бубало Мастер рад Увод нагласи важност површинске обраде земљишта и услова сетве јер је то веома важно за дубину сетве и размак у реду између исејаног семена. Bal (1986) је одавно навео да принос између биљака у реду варира од 8% до 14% у зависности од тачности сетве у реду. Исти аутор наглашава да 50% утицаја на принос има уједначена дубина сетве а 50% униформност размака сетве у реду. Док Paris и Braci (2003) тврде да висина избацивања семена игра велику улогу на уједначеност сетве, Bauer (2002) се задржава на улагачу као једном од чинилаца ефикасне сетве. Nielsen (1991) подсећа да је клијавост кукуруза између 90% и 95%, а да значајну улогу у току сетве заузима подешеност сетвеног апарата и саме сејалице. Liu et al, (2004) износи да није битна униформност сетве у реду и између редова колико је битан склоп односно број биљака по јединици површине. Мањи склоп биљака који је униформан у реду и између редова никада неће имати већи принос од већег склопа биљака ма колико год да је дистрибуција семена у реду лоша. Наводи да је квалитет сетве сејалице уствари сам склоп биљака и да је то главни фактор успешности сетве. Осим што квалитет сетве зависи од подешенсоти и типа сетвеног апарата Nielsen (1996) закључује да је експлоатација сејалице пресудан фактор приноса кукуруза. Wilkins et al, (1991) уводи индикатор квалитета сетве који се зове индекс унифорности размака. Овај индекс је квантитативни опис квалитета сетве преко размака семена у реду. Ово је само један од много назива за Коефицијент прецизности који је данас опште прихваћен коефицијент који описује квалитет сетве. Коефицијент прецизности је дефинисан ISO стандардом, а садржи ISO Miss index и ISO Multiplex индекс. Smith et al, (1991) и Searle (2006) објашњавају Коефицијент прецизности као проценат исејаног семена који се налази на ±1,5 cm од теоријског размака сетве. ISO Miss index је дефинисан као недостатак семена тамо где би требало да буде семе. Међутим ISO дефинише овај термин и индекс као размак који је 1,5 пута већи од теоретског размака. Други индекс ISO Multiplex индекс, ISO дефинише као присуство два семена тамо где би требало бити једно. Треба имати на уму да већи индекс Коефицијента прецизности указује на униформнију сетву, а да су то мањи мањи ISO Miss индекси и ISO Multiplex индекси. Оба ISO индекса су изражени у процентима као одступање од теоретског размака семена. Paning et al. (2000) дефинише оштру разлику између сетве у лабораторијским условима и сетве на отвореном пољу. Знатан број фактора утиче на сетву на отвореном пољу док занемарљив број фактора има утицаја на сетву у лабораторијским условима. На униформност дистрибуције семена у реду осим сетвеног апарата утичу и брзина 8
Синиша Бубало Мастер рад Увод сетве, подешеност и функционалност сејалице, терен, предсетвена припрема, облик и величина семенског материјала... (Findura et al, 2008; Тuran, 2011). Количина исејаног семена у реду и размак између семена су битни фактори у производњи што има утицај на уједначен раст и развој биљака и стабилан принос. Ови параметри зависе на експлоатационим могућностима сетвене јединице сејалице. За одређивање размака између семена, Јnke и Еrbah (1985) су означили секцију реда, откопали ред и направили директно мерење тако што су уз помоћ мерне траке записивали на којим се размацима налази семе. Неопходно је дуго времена и тешко је ископати и лоцирати мало семе без откривања њихове локације. Из тих разлога квалитет сетве се мери и израчинава тек након ницања усева јер је склоп биљака главни фактор успешне и профитабилне производње (Kepner et al, 1987; Kocher et al, 1998; Rahman and Singh, 2003).
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ ИСПИТИВАЊА Задатак испитивања представља теренско испитивање сејалица са истим сетвеним апаратима у сетви кукуруза при сличним условима сетве. Свака сејалица испитивана је према одговарајућем протоколу, односно стандарду, а коначна оцена донета је на основу изведених мерења. Мање разлике у конструкцијским решењима не би требале да мењају битно ток испитивања јер даје се акценат на квалитет сетве. Циљ испитивања био је да се утврди прецизност при сетви кукуруза у производним условима четири пнеуматске сејалице за широкоредну сетву усева. 10
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД ИСПИТИВАЊА 3.1. МАТЕРИЈАЛ ИСПИТИВАЊА 3.1.1. Хибриди кукуруза коришћени приликом испитивања NS 6102 NS 6102 (слика 3) је средњекасни хибрид (FAO 600), сазрева за око 118 дана може се гајити као главни усев за производњу зрна или као главни и пострни усев за производњу силаже потенцијал за принос је изнад 13 t/ha сувог зрна, а силаже 60 t/ha добро подноси сушу Склоп (биљака по хектару): 1) 65 000 у регионима са природним потенцијалом изнад 11 t/ha сувог зрна 2) 60 000 у регионима са природним потенцијалом 7 до 11 t/ha сувог зрна 3) 55 000 у регионима са природним потенцијалом испод 7 t/ha сувог зрна Слика 3: НС 6102
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Pioneer PR36K67 Pioneer PR36K67 (слика 4) припада ФАО групи 530, Хибрид нове генерације рекордних приноса, Густина код сетве: 68000-71.000 biljaka/ha (на 20,0-20,5 cm), У добрим производним подручјима сејати гушће, а у лошијим ређе. Слика 4: Pioneer PR36K67 Maisadour MAS 46.А МАS 46.А (слика 5) припада FAO групи 400 Средње рани хибрид кукуруза, Овај хибрид поседује висок ниво потенцијалне родности, По сазревању брзо отпушта влагу, Број биљака /ha: 84 000, Размак у сетви: 17 cm (размак између редова 70 cm) Слика 5: МАS 46.А 12
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 3.1.2. Парцеле на којима је изведено испитивање Испитивање сејалица изведено је на 4 локације: Башаид, Ново Милошевo, Банатскa Тополa и Нови Жедник. Парцела у Башаиду је правоугаоног облика димензије 420 x 1760 m и површине 74 ha. На овом делу преовладава земљишни тип ритска црница. Парцела у Новом Милошеву је правоугаоног облика димензија 290 x 2290 m и површине 66,4 ha. Тип земљишта је ритска црница. Парцела у Банатској Тополи је правоугаоног облика димензија 730 x 520 m и површине 38 ha. Тип земљишта је ритска црница. Четврта парцела се налази у атару Новог Жедника, са десне стране пута из Новог Жедника према Чантавиру. Парцела је правоугаоног облика димензија 980 x 307 m, површине 30 ha. На овом делу преовладава земљишни тип чернозем и лесне терасе.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 3.1.3. Техничке карактеристике трактора На слици 6 приказан је трактор Deutz-Fahr Agrotron 150, а у таб.1. дате су његове техничке карактеристике. Слика 6: Deutz-Fahr Agrotron 150 Таб. 1. Технички параметри трактора Параметри Снага мотора (kw/ks) 118/160 Цилиндри/хлађење 6/водено Капацитет резервоара (l) 270 Максимаlни обртни момент (Nm/ min -1 ) 590/1500 Број обртаја вратила назад (min -1 ) 540, 540Е/1000 Кочница назад Дискосне/мокре, хлађене у уљу Капацитет пумпе (l/min)/радни притисак 80/200 (bar) Маса са кабином (kg) 6750 Дужина/Ширина/Висина (mm) 4520/2320/2986 Растојање осовина (mm) 2650 На слици 7 приказан је трактор John Deere 6930, а у таб.2. дате су његове техничке карактеристике. 14
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 7: John Deere 6930 Таб. 2. Техничке карактеристике трактора Параметри Снага мотора (kw/ks) 116/158 Цилиндри/хлађење 6/водено Капацитет резервоара (l) 250 Максимаlни обртни момент (Nm/ min -1 ) 695,6/1500 Број обртаја вратила назад (min -1 ) 540, 540Е/1000 Кочница назад Дискосне/мокре, хлађене у уљу Капацитет пумпе (l/min)/радни притисак 81/200 (bar) Маса са кабином (kg) 5635 Дужина/Ширина/Висина (mm) 4758/2382/2923 Растојање осовина (mm) 2650 На слици 8, приказан је трактор John Deere 7200R, а у таб.3. дате су његове техничке карактеристике.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 8: John Deere 7200Р Таб. 3. Техничке карактеристике трактора Параметри Снага мотора (KW/KS) 164,1/220 Цилиндри/хлађење 6/водено Капацитет резервоара (l) 504 Максимаlни обртни момент (Nm/rpm) 936/1600 Број обртаја вратила назад (min -1 ) 540, 540Е/1000Е Кочница назад Дискосне/мокре, хлађене у уљу Капацитет пумпе (l/min)/радни притисак 132/204 (bar) Маса са кабином (kg) 10181 Дужина/Ширина/Висина (mm) 5278/2544/3313 Растојање осовина (mm) 2925 16
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 3.1.4. Техничке карактеристике сејалица Gaspardo MTI 12 сејалица (слика 9), била је агрегатирана са трактором John Deere 6930. Техничке карактеристике сејалице дате су у табели 4. Слика 9: Сејалица Gaspardo MTI 12 1- пастични сандук за семе - 36 l, 2-скидач вишка зрна, 3-подешавањее дубине сетве, 4- подешавање притиска нагазних точкова, 5-независни бочни точкови за бољу контролу дубине сетве са скидачима блата, 6-подешавање попречног кретања, 7-диск са дуплим ојачаним чистачем са унутрашње и спољне стране, 8-спроводна цев, 9-тачка високе отпроности улагача, 10-дискосни отварач бразде пречника 370 mm са носећим лежајем, 11-подесиви разгртач грудви са независним подесивим раоником, 12-карданско вратило са брзом спојком, акустично безбедан уређај, без одржавања, 13-самоподмазујућа осовиница, 14-двострука паралелограмска веза, 15-притисна опруга, 16-лакоотварајући поклопац са благо фрикционим заптивачем Таб. 4. Техничке карактеристике сејалице Опис Тип сејалице Број редова Носећа греда Међуредни размак Транспортна ширина Транспортна маса Потребна снага Укупна запремина санду Gaspardo MTI Широкоредна пнеуматска сејалица 12 склапајућаа 0,7 m 3 m 2460 kg 90 kw ука за семе 430 dm 3 Висина сетвеног апаратаа од површине ~ 0,4 m земљишта Тип отварача и улагача Двоструки ди иск
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Принцип рада сејалице Gaspardo: Gaspardo сејалица је пнеуматска сејалица са потпритиском. На слици 10a приказан је сетвени апарат. Потпритисак се ствара са једне стране диска са отворима, док се семе из резервоара налази са друге стране. Семе се, услед потпритиска, приљубљује на отворе. Ако се на неки отвор приљуби више семена, подесиви двоструки скидач (слика 10б) скида вишак семена и оставља само једну семенку. Својим окретањем, диск носи семе све до краја коморе усисавања где престаје дејство потпритиска и семе пада у спроводну цев. Из спроводне цеви, семе пада у претходно отворену браздицу. Сетвени диск добија погон од точка сејалице преко карданског вратила. Отварач бразде је дискосни, пречника 370 mm са носећим лежајем са двоструким редом куглица. Нагазни V точкови постављени су под углом и имају могућност подешавања нагиба. а) сетвени апарат б) двоструки скидачи Слика 10: Сетвени апарат Gaspardo сејалица обавила је сетву на парцели катастарске општине Бантаска Топола (слика 11). У пролеће, обављена је предсетвена припрема што је довело до стварања изузетно растреситог и уситњеног сетвеног слоја. Након предсетвене припреме уследио је период интензивних падавина. Услед великог интезитета кише на парцелама формирала се чврста покорица.. Влажност земљишта била је одговарајућа. Време сетве било је сунчано са слабим ветром, а температура је била у вишегодишњем просеку за то доба године. 18
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 11: Парцела са које су прикупљени подаци сетве MaterMacc МС8250 сејалица (слика 12) била је агрегатирана са трактором Deutz- Fahr Agrotron 150. Техничкее карактеристике сејалице дате су у табели 5. Слика 12: MaterMacc МС8250 сејалица 1- паралелограмска веза, 2- дискосни отварач и улагач, 3- бочни точкови за бољу контролу дубине сетве, 4- гумени затварачи бразде, 5-сетвени апарат, 6-сандук за семе
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Таб. 5. Техничке карактеристике сејалице Опис Matermacc МС8250 Тип сејалице Широкоредна пнеуматска сејалица Број редова 8 Носећа греда склапајућа Међуредни размак 0,7 m Транспортна ширина 2,54-3 m Транспортна маса 2200 kg Потребна снага 83 kw Укупна запремина сандука за семе 280 dm 3 Висина сетвеног апарата од ~ 0,4 m површине земљишта Тип отварача и улагача Двоструки диск Принцип рада сејалице MaterMacc: MaterMacc сејалица припада групи пнеуматскких сејалица са потпритиском. Потпритисак се ствара са једне стране диска са отворима, док се семе налази са друге стране. Помоћу платненог засуна, могуће је регулисати количину семена која ће ући у простор сетвеног апарата. Семе се, услед потпритиска, приљубљује на отворе који се налазе на диску и транспортује се до улагача. Диск је универзалног типа јер се могу сејати све окопавине без његове замене. Приликом сетве сунцокрета или кукуруза, да не би дошло до оштећења шпицастих делова семенки, конструктори ове сејалице поставили су штитник који ограничава дубину отвора плоче. Ако се на неки отвор приљуби више семена, скидач скида тај вишак и оставља само једну семенку. Својим окретањем, диск носи семе све до краја коморе усисавања где престаје дејство потпритиска и семе пада у улагач, а затим и у претходно отворену браздицу. Сетвени диск добија погон од точка сејалице преко ланца. Отварач бразде је дискосни, а улагач је раони. Нагазни V точкови постављени су под углом и имају могућност подешавања нагиба. Сетвени механизам приказан је на слици 13. 20
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 13: Сетвени апарат сејалице MaterMacc 1-сетвени диск, 2-скидач семена, 3-тефлонски заптивач, 4-граничник за спречавање лома зрна (код сунцокрета), 5-носач диска, 6-платнени засун, 7-граничник за отварање засуна MaterMacc сејалица обавила је сетву на парцели катастарске општине Ново Милошево (слика 14). Стање парцеле и услови сетве су били исти као и на парцели на подручју КО Банатска Топола. Слика 14: Парцела са које су прикупљени подаци сетве Majevica (слика 15) је била агрегатирана са трактором John Deere 6930. Техничке карактеристике сејалице дате су у табели 6.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 15: Сејалица Мajevica 1-сандук за семе, 2- паралелограмски рам, 3-бочни точкови, 4-дискосни отварач бразде, 5-раони улагач, 6-сетвени апарат, 7-нагртач, 8-нагазни точак Таб. 6. Техничке карактеристике сејалице Опис Тип сејалице Број редова Носећа греда Међуредни размак Транспортна ширина Транспортна маса Потребна снага Укупна запремина с Висина сетвеног апарата од површине земљишта Тип отварача и улагача Majevica Широкоредна пнеуматска сејалица 12 склапајућа 0,7 m 3 m 2400 kg 65 kw сандука за семе 300 dm 3 ~ 0,1 m Двоструки диск са раоним улагачем Принцип рада сејалице: Majevica припада групи пнеуматскких сејалица са потпритиском. Сетвени апарат је приказан на слици 16. Потпритисак се ствара са једнее стране диска са отворима, док се семе налази са друге стране. Семе се, услед потпритиска, приљубљује на отворе који се налазе на диску и транспортује се до улагача. Ако се на неки отвор приљуби више семена, скидач скида тај вишак и оставља само једну семенку. Својим окретањем, диск носи семе све до краја коморе усисавања где престаје дејство потпритиска и семе пада у улагач, а затим и у претходно отворену браздицу. Сетвени диск добија погон од точка сејалице преко ланца. Сетвени апарат је постављен ниско, на 10-ак cm од земље. Отварач бразде је дискосни, а улагач је раони. 22
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 16: Сетвени апарат сејалице Majevica Сејалица Мajevica обавила је сетву на потезу Забашће (слика 17). У пролеће, обављена је предсетвена припрема што је довело до стварања изузетно растреситог и уситњеног сетвеног слоја. Одмах након предсетвене припреме, дошло је до падавина изузетног интензитета. Услед велике количине падавина на парцели, формирала се чврста покорица што је утицало на сетву кукуруза. Пошто је дебљина покорице била велика, приступило се разбијању покорице ваљком типа Kembridž. Осим тога, ову парцелу одликовале су велике депресије у правцу и попреко на правац сетве што је имало великог утицаја на квалитет сетве. Влажност земљишта била је одговарајућа за сетву али са повећаном влажношћу у депресијама и разорима. Време сетве било је сунчано са слабим ветром, а температура је била у вишегодишњем просеку за то доба године. Слика 17: Парцела са које су прикупљени подаци сетве Сејалица AMAZONE EDX 6000-2C (слика 18) била је агрегатирана са трактором John Deere 7200R. Техничкее карктеристике сејалице дате су у табели 7.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 18: Amazone сејалица 1-сандук за семе, 2- сандук за ђубриво, 3- сетвена јединица, 4- цеви за транспорт зрна, 5- улагачка јединица, 6- дискосни раоник за унос ђубрива, 7- спирални транспортер за пуњење сандука ђубривом, 8- маркери прохода Таб. 7. Техничке карактеристике сејалице Опис AMAZONE EDX 6000-2C Тип сејалице Широкоредна пнеуматска сејалица Број редова 8 Носећа греда склапајућа Међуредни размак 0,7 m Транспортна ширина 3 m Транспортна маса 3250 kg Потребна снага 125 kw Укупна запремина сандука за семе 360 dm 3 Висина сетвеног апарата од ~ 0,4 m површине земљишта Тип отварача и улагача Двоструки диск Принцип рада сејалице На слици 19. приказана је шема рада сејалице. Семе из сандука (поз 1) клизи до флуидизованог слоја (поз 2). Ваздушна струја пролази одоздо кроз флуидизовани слој и подиже семе (поз 3). Притисак ваздушне струје одржава семе у лету испред бубња. Услед разлике у притисцима унутар (<p) и око бубња (>p) семе се лепи за бубањ и попуњава празне отворе. Централним подешавањем протока ваздуха обезбеђује се притисак за издвајање зрна из флуидизованог слоја. Сваки отвор на бубњу равномерно се попуњава семеном, са једним семеном. Вишак семена уклања се централним скидачем семена. Разлика у притисцима одржава зрна на бубњу. Гумени ваљак (поз. 4) прислоњен са унутрашње стране бубња затвара отворе и поништава разлике у 24
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија притисцима. У моменту када се семе довољно приближи млазници ваљак затвара отворе за семе. На семе садаа делује само натпритисак који гура семее кроз млазницу и даље кроз цеви за транспорт. Слика 19: Принцип рада сејалице Ваздух под притиском (притисак издвајачке јединице) пролази кроз цев за транспорт семена (малог пречника), повећава се проток ваздуха кроз транспортне цеви (поз. 5). Семе које је одвојено са бубња, услед повећаног протока ваздуха кроз транспортне цеви, има повећану брзину кретања све до улагача семена (поз. 6). Семе из краја транспортне цеви излази уједначено и равномерно великом брзином. Због велике брзине семе се испаљује и упуцава у земљу. Брзина семена је до 17 m/s. Непосредно након упуцавања, нагазни ваљак додатно потискује зрно у земљу, чиме се обезбеђује сигуран контакт са земљом. Нагазни точкови гурањем и притискањем земље затрпавају браздицу. Приликом сетве у Новом Жеднику (слика 20), агрегат је радио беспрекорно без превеликих отпора на претходно добро припремљеном земљишту.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Слика 20: Парцела са које су прикупљени подаци сетве 3.2. МЕТОД РАДА Сетва кукуруза обављена је 18. априла 2013. године са три различите сејалице: Gaspardo, MaterMacc и Majevica. Сетва, сејалицом Amazone, извршена је у атару Новог Жедника. Обављено је испитивање квалитета рада сетвених апарата у зависности од промене радне брзине. Сејалице Gaspardo, MaterMacc и Majevica су испитиване у раду при брзинама од 6 km/h, 8 km/h i 10 km/h, док је сејалица Amazone испитивана при брзини од 8 km/h. Мерен је размак семенки у реду код свих секција код све четири сејалице 3 пута (од минималних 24 до максималних 36) чиме се добија на статистичкој поузданости и значајности узорка за оцену оствареног склопа и распореда исејаних семена односно изниклих биљака. Урађена је основна статистика. Тестирани су резултати мерења с циљем да се види да ли постоји статистички значајна разлика.. 3.3. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ПОКАЗАТЕЉИ РАДА 3.3.1. Радна брзина Радна брзина кретањаа је брзина коју постиже агрегат на датој деоници пута, при обављању одређене технолошке операције. Деоница пута може бити од 20 do 30 m, као и цела дужина загона. Раднаа брзина рачуна се преко формуле: 26
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија V r S T r r где је : S () m дужина деонице радног пута; r T () s технолошко-корисно време које је утрошено на прелажење датог радног пута. r Приликом испитивања агрегата, користиле су се 3 радне брзине: 6, 8 i 10 km/h. Мерење радне брзине вршено је помоћу штоперице и две визир мотке. Визир мотке су постављане на одређеном растојању. Измерено је време проласка сетвеног агрегата на датом растојању. Мерење је вршено за сваку брзину засебно. 3.3.2. Радни захват Радни захват је промењљив у зависности од културе: B r =b n (m) (1) b - међуредни размак (m) n - број редова Најчешћи међуредни размаци су: 45-50 cm за шећерну репу,соју 70 cm за кукуруз и сунцокрет. Испитиване сејалице за сетву кукуруза биле су подешене на међуредни размак 70 cm. Код сејалица са 8 редова, радни захват износи 70x8=560 cm док је код дванаесторедних 70x12=840 cm. 3.3.3. Структура семенског и производног времена Производност агрегата је количина извршеног рада одговарајућег квалитета, у одређеном периоду времена. Учинак агрегата, у зависности од врсте операције, може бити изражен у хектарима (ha) обрађене или пожњевене површине (орање, сетва, комбајнирање) или у маси (kg или тона) убраног, осушеног или транспортованог производа. Овај учинак може бити сведен на час, смену, дан или сезону. Вредност производности агрегата зависи од три основна фактора: искоришћења теоретског захвата, односно радног захвата, радне брзине и коефицијента искоришћења времена.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Имамо неколико структура времена смене: - Технолошко-корисно (T 1 ) време чине: чисто радно време, основно време, време наменског рада и технолошко време. У току трајања овог времена систем човек - машина директно ради на обради материјала, тј. предмета рада; - Технолошко (помоћно) време (T 2 ). Технолошко-помоћно време представља збир утрошеног времена на помоћне операције, без којих се не може остваривати технолошко-користан рад. У помоћне операције убрајају се: празно кретање (T 21 ) и технолошко опслуживање машина (T 22 ); Технолошки циклус: t c (t 01 )=t 1 + t 2 =t 1 + t 21 + t 22 (2) Технолошко циклусно време: T 01 = t 01(i) (3) - Време отклањања технолошких сметњи и грешака у раду машине (T 3 ). Поред отклањања технолошких сметњи и грешака у раду машине, у ово време треба убројити и подешавања која треба извести после отклањања узрока застоја; - Време отклањања техничких кварова агрегата (T 4 ): - Време застоја организационог карактера (T 5 ): - Време застоја личног карактера (T 6 ); - Остало изгубљено време (T 7 ); - Време застоја због неповољних метеоролошких прилика и њених последица (T 8 ); Све ово чини производно време смене: T 02 =T 1 + T 2 + + T 8 (4) 28
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 3.3.4. Производни и сменски учинак агрегата за сетву Одређивање површинског учинка сејалице вршено је мерењем брзине кретања агрегата, док је радни захват израчунат производом међуреног размака и бројем редова који обухвата сејалица. Брзина кретања агрегата је мерена помоћу штоперице и визир мотки. Израчунавање површинског учинка вршено је на основу следеће формуле: W pr =0.1 B r v r τ 02 (ha/h) (5) где је: B r =b n - радни захват машине (m), b- међуредни размак (m), n- број редова који обухвата сејалица v r - Брзина кретања агрегата (km/h) Један од основна три параметра битна за остварење учинка је радни захват, који код осморедне сејалице износи 5,6 m, а код дванаесторедне сејалице 8,4 m. Следећи битан параметар је радна брзина. Радна брзина као битан фактор учинка по правилу увек је ограничена условима на терену. Фактори који утичу на радну брзину: - квалитет предсетвене припреме, - снага трактора, - вештина руковаоца агрегата, - постигнути квалитет сетве (празна и дупла места, уједначена дубина, кривудави редови). Ако наведени фактори имају прелазну оцену при тестирању онда можемо рећи да је радна брзина адекватна. У сетви је интересантан коефицијент искоришћења производног времена. Он казује који удео времена се користи за директан рад односно сетву, а који отпада на пропратне радње. У ову групу времена спада време потребно за окретање на увратинама, време потребно за пребацивање маркера из једног у други положај, време потребно за пуњење сејалице, време техничких интервенција на агрегату, време метеоролошких застоја, застоји личне природе и сл.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 3.3.5. Утрошак људског рада У обављању производње и других привредних делатности троше се две врсте рада: живи и минули рад. Живи рад представља процес утрошка радне снаге у моменту обављања производње. Међутим, радник својом делатношћу у исто време преноси на производ минули рад, који је раније опредмећен (материјализован) у средствима за производњу, као што су зграде, машине, сировине и друго. Живи рад је утолико продуктивнији уколико може у процесу производње покренути већу количину минулог рада. Отуда механизација радних процеса има тако пресудну улогу у повећању продуктивности живог рада. Живи рад представља само један део рада који је утрошен у процесу производње и привређивања уопште. У циљу нормалног пословања радних организација, неопходно је да се из реализације обезбеди репродукција целокупног утрошеног рада. Због тога је потребно водити рачуна не само о економији живог већ и минулог рада који се преноси са средстава за производњу. Продуктивност рада, као један од принципа економије у привређивању, представља истовремено активност у повећању производње и смањењу утрошка живог рада по јединици производње. Механички рад учествује све више у укупном раду. Приноси пољопривредних култура расту захваљујући новим селекцијама, већом и стручнијом употребом минералног ђубрива и хемијских средстава за заштиту биља. У сточарству расте прираст и млечност грла захваљујући новим селекцијама, бољом исхраном и негом домаћих животиња. У жељи да се смањи учешће људског рада у производњи, напори пољопривредних произвођача усмерени су на набавку и што боље искоришћавање савремених средстава за производњу. Инсталисана снага трактора и самоходних машина расте, а с тим у вези и продуктивност машинских агрегата. Такође се уводи механизација у манипулативне и друге немеханизоване послове. Све ово води ка замени живог рада механичким. У зависности с којом врстом рада се рачуна, постоји: - глобална продуктивност рада која одражава укупне ефекте људског рада (живог и минулог) у материјалној производњи; - продуктивност рада која се третира као продуктивност живог конкретног, директног, текућег рада. Продуктивност живог рада представља радни учинак који се изражава двојако: a) кроз физички обим производње који оствари радник у јединици радног времена 30
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија (ha/h, t/h); б) кроз количину радног времена по јединици производње (h/ha, h/t). Утрошак живог рада по јединици обрађене површине може се изразити формулом: ttr t pr t fr Hha ( радник h /) ha или W T sm ttr t pr t fr Hha ( радник h /) ha или 0.1 B V T H ha r r sm sm () ttr t pr t fr k 0.36 P T e v sm sm ( радник h /) ha (6) где је: ttr () h - број часова рада трактористе у току смене; t pr () h - број часова рада помоћних радника у току смене (ово се односи на раднике који се налазе на приључној, радној машини); t fr () h - број часова рада физичких радника у току смене (нпр: радници који опслужују расипач минералног ђубрива) Утрошак живог рада може се изразити и у односу на количину обрађене масе неког материјала (м. ђубриво, пшеница, кукуруз, слама и друго): H t t t t Q T tr pr fr sm ( радник h /) t Ако су у питању процеси убирања, онда се може применити овакав облик формуле: H t H q ha u ( радник h /) t Утрошак живог рада у производњи одређене пољопривредне културе је показатељ који се најчешће употребљава. Преко њега се могу упоређивати газдинства као и различте технологије производње; може се пратити кретање продуктивности по годинама за одређену врсту производње (пшеница, кукуруз, ш. репа и друго). Продуктивност живог рада у производњи одређене кулутуре рачуна се преко формуле: H tp n i H ha() i 1 ( радник h /) t q u На основу напред изведених формула може се закључити да постоји неколико основних начина за подизање продуктивности живог људског рада: а) Подизање инсталисане снаге трактора и самоходних машина, као и њиховог (8) (7)
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија коефицијента корисног дејства. б) Смањење броја ангажованих радника у извођењу неке технолошке операције. Начини: механизовање помоћних операција, а пре свега утоварноистоварних;аутоматизација вођења агрегата и управљање режимом рада машине; техничко-технолошко усавршавање постојећих као и конструисање концепцијски сасвим нових машина. ц) Подизање вредности коефицијента искоришћења времена смене. Начини: рационализација припремно-завршних радњи; механизовање технолошких опслуживања; елиминисање времена застоја организационог карактера;... д) Повећање приноса пољопривредних култура и продуктивности грла домаћих животиња. Начини: перманентно подизање генетског потенцијала родности биљака; правовремено и квалитетно извођење агротехничких операција; селекција и увођење у производњу високопродуктивних раса домаћих животиња;... На основу снимљених података на терену израчунат је учинак људског рада по јединици засејане површине помоћу формуле (9): t t r t p r H h a ( р а д н и к h /) h a W T p r s m (9) где је: t tr - broj часова рада трактористе у току једне смене (h), t pr - број часова рада помоћних радника у току једне смене (h), Wpr-часовни учинак (ha/h), T sm - време трајања смене (h). 3.3.6. Утрошак машинског рада Различитим мерама (оптимални избор машинско -тракторског парка, научна организација рада, рационална експлоатација механизације,...) може се утицати на смањење утрошка машинског рада, а да то не утиче на повећање утрошка живог рада и смањење производње. Израчунавање продуктивности машинског рада базира се на податку о номиналној (називној) снази мотора (kw), времену рада погонске машине ( t pm ) и производности машинског агрегата: 32
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија M ha Pe t pm ( kwh / ha) (10) W T sm Утрошак машинског рада у производњи одређене културе рачуна се преко формуле: M tp m M ha ( j) j 1 ( kwh / t) (11) q u Као и у предходном случају, овај показатељ служи за упоређивање одређене производње по различитим основама.
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија 4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА И ДИСКУСИЈА 4.1. ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СЕЈАЛИЦА 4.1.1. Анализа резултата Остварен распоред семена у реду утврђен је мерењем, размака између изниклих биљака јер је то склоп основни предуслов могућег приноса. Анализом су обухваћени сви редови огледа сваке сејалице. За сејалицу Gaspardo, анализом је обухваћено 12 редова као и са сејалицом Majevica. Испитивањем је обухваћено 8 редова сејалице MaterMacc. Резултати оствареног склопа и распореда семена при сетви кукуруза приказани су у табели 8. Таб.8. : Остварен склоп и распоред семена при брзини од 6 km/h Брзина km/h Параметри испитивања Gaspardo MaterMacc Majevica Број мерења 669 661 693 Број удвојених места 12 11 14 Број празних места 33 31 34 Проценат удвојених места 1,79 1,66 2,02 Проценат празних места 4,93 4,69 4,91 6 Места са 0,5 до 1,5 теор. 93,28 93,65 93,07 размака (%) Остварен размак (cm) 21,36 21,63 20,6 Стандардна девијација (cm) 4,85 4,16 4,42 Коефицијент варијације 22,72 19,25 21,49 34
Синиша Бубало Мастер рад Резултати испитивања и дискусија Најмања испитивана брзина је 6 km/h. Од укупног броја мерења, сејалица MaterMacc је посејала 11 места са два семена док је при поменутој брзини сејалица Majevica имала 14 места sa два семена. Иста сејалица има 93,07 % места са 0,5 до 1,5 теоретског размака што је уједно и најмање у односу на остале испитиване сејалице. MaterMacc сејалица иако има највећи остварени размак има најмањи проценат удвојених и празних места што износи 1,66 % односно 4,69 %. Иста сејалица има најмањи коефицијент варијације као и стандардну девијацију у износу од 4,16. У табели 9 приказан је квалитет сетве испитиваних сејалица при брзини од 8 km/h. Сејалица MaterMacc бележи најмањи проценат удвојених места од 1, 67 % као и проценат празних места. За разлику од ове сејалице, Majevica има највише удвојених места и то 18 према посматраним мерењима. По проценту празних мест, Gaspardo за 5/100 делова процента има већи проценат празних места у односу на Majevicu. Било како било, добро исејаних зрна има најмање претходно поменута сејалица од 92,82 %. MaterMacc задржава и при брзини од 8 km/h најбоље параметре сетве. Незнатна је разика у стандардној девијацији сејалица Gaspardo и Majevice у износу од 23,08 % и 23,31 %. Да MaterMacc потврђује прецизност говори коефицијент варијације који се снизило на 18,12 % односно стандардна девијација од 3,91. Мерењем квантитативних показатеља квалитета рада код сејалице Amazone забележено је да има највише празних и удвојених места у односу на све остале сејалице при истој испитиваној брзини. Таб.9.: Остварен склоп и распоред семена при брзини од 8 km/h Брзина km/h Параметри испитивања Gaspardo MaterMacc Majevica Amazone Број мерења 675 660 682 514 Број удвојених места 13 11 18 25 Број празних места 31 28 31 32 Проценат удвојених места 1,93 1,67 2,64 4,86 Проценат празних места 4,59 4,24 4,54 6,22 8 Места са 0,5 до 1,5 теор. 93,48 94,09 92,82 90,95 размака (%) Остварен размак (cm) 21,15 21,62 20,94 22,53 Стандардна девијација 4,88 3,91 5,3 5,14 Коефицијент варијације 23,08 18,12 23,31 22,79