DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Tr

Транскрипт

1 DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski Srñan Maletić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Vrednost Prethodna Promena Valutni par Vrednost Prethodna Promena EURRSD % EURUSD % USDRSD % EURCHF % CHFRSD % EURGBP % GBPRSD % GBPUSD % Izvor: NBS USDJPY % EURRSD EURUSD Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12.3 casova iznosio je 35,7 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 116,9698 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 15: Index cena kuca maj.8%.4% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 1.25% Meñubankarsko tržište - Srbija Vrednost Prethodna Promena(bp Izvor: NBS BEONIA BELIBOR1M Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M Dospece Vrednost Prethodna Izvor: Reuters 3 meseca 12.7% 11.6% 6 meseci 13.25% 1.48% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 14.25% 12.58% 18 meseci 14.5% 13.99% Evropa.75% 24 meseca 14.45% 13.99%.25% 36 meseci 14.99% 14.99% Švajcarska.% 6 meseci 15.1% 14.7% 24 mes. EUR 6.25% 18 meseci EUR 6.3% 6.19% 53 ned. EUR 6.15% 5.95% Izvor: Trezor Republike Srbije Meñubankarsko tržište - Svet Vrednost Prethodna Promena(bps) EONIA.116%.115%.1 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.173%.176% -.3 cena prinos EURIBOR3M.442%.451% -.9 EURIBOR6M.726%.735% -.9 A213 95, % LIBOR1M (USD).2462%.24675% -.55 A214 89, % LIBOR3M (USD).4511%.4521% -.1 A215 84, % LIBOR1M (CHF).27%.27%. A216 8, % LIBOR3M (CHF).7%.7%. Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1

2 Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA Vrednost Vrednost prethodnog dana Promena Belex % Belex line % Promet 31,439,517 Din. 119,564,46 Din % 268,944 1,2, % Racia / Ratios P / B P / E Belex15,53 4,32 Promena indeksa u tekucoj godini % -1.99% Izvor: Belex Belex15 Belex Line % 4.% 3.% 2.% 1.%.% -1.% -2.% -3.% -4.% -5.% -6.% Dnevna kompanija iz Belexa % 1.12%.%.%.%.%.%.%.% -.61% -.49% -2.16% -5.21% -4.76% SJPT JMBN AIKB MTLC NIIS KMBN ENHL FITO JESV TIGR ALFA VZAS IMLK AERO Mlañan Dinkić najavio da će nova vlada u prvih nekoliko meseci morati da se zadužuje jer u budžetu ima sredstava za plate i penzije samo do kraja avgusta. Lider Ujedinjenih regiona Srbije rekao je novinarima u Skupštini Srbije da neće biti smanjenja ni zamrzavanja plata i penzija i da će, ukoliko bude izabran za ministra, u avugustu obezbediti sredstva za redovne isplate primanja. "Razgovaraćemo i sa Ruskom Fedracijom da deo kredita od 8 miliona dolara koji je odobren za Železnicu konvertuje u budžetsku podršku. Imamo signale da će deo od par stotina miliona dolara biti konvertovan u budžetsku pomoć", kazao je Dinkić. Nova vlada će pozvati, istakao je, i Svetsku banku i Meñunarodni monetarni fond (MMF) na nastavak razgovora. Srbija će tražiti promenu aranžmana sa MMF koji, kako je ocenio, nije dobro ugovoren i zahtevati da sredstava MMF-a ide u budžet. "Prva stvar kojuću uraditi biće analiza stanja u državnoj kasi iako se već sad sumnja da je stanje katastrofalno", istakao je Dinkić i dodao da će nakon toga uraditi analizu rashoda, odnosno analizu koje agencije i fondovi mogu da se ukinu."ta analiza biće završena u prvih mesec dana rada vlade", kazao je on. (Izvor:B92) Srbijaće i pored suše imati dovoljno pšenice i kukuruza, ulja i šećera i ne postoji bojazan daćemo te osnovne potrepštine morati da uvozimo, kažu stručnjaci.uvozićemo kao i ranije odredjene količine mesa, koje neće biti značajnije zbog paradoksalne činjenice - niskog standarda i relativno male potrošnje te osnovne životne namirnice, kažu predstavnici prehrambene industrije.problem bi se mogao javiti u snabdevanju mlekom, ali prerañivači ističu da je rano davati prognoze, jer proizvodnja i te sirovine zavisi od vremenskih uslova i poručuju daće učiniti sve da obezbede dovoljne količine mleka. Stručnjaci su se složili i da ne treba žuriti sa merama restrikcije izvoza, jer bi izazvale šokove na domaćem tržištu i donele više štete nego koristi, otvarajući prostor špekulantima. Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije precizirao je da naša zemlja trenutno raspolaže sa "zavidnim zalihama" - 1. tona šećera, 6. tona jestivog ulja, 3. tona pšenice i više od milion tona kukuruza i dodao da ćemo osim za domaće tržište imati i za izvoz. On je ukazao da će, iako je biljna proizvodnja prepolovljena, još teže posledice osetiti stočarstvo, jer je krmno bilje " takoreći stoprocentno stradalo" i to će se odraziti na nedostatak stočne hrane. "Ja bih pre zabranio izvoz žive stoke, posebno podmlatka za dalju reprodukciju, i to pre svega telad i prasad", naglasio je Stanković, napomenuvši da na rešavanju problema u stočarstvu treba da se angažuju i lokalne samouprave.(izvor:b92) Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Božidar Laganin najavio je da su pred realizacijom četiri nove direktne strane investicije. "U ovom trenutku imamo tri veće investicije iz sektora automobilske industrije, koje su izgledne, i jednog velikog igrača iz tekstilnog sektora. Nadam se da ćemo na jesen moći da izañemo i sa konkretnim imenima", kazao je Laganin. Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) je rekao da je Srbija za prvih pet meseci 212. privukla nešto više od 4 milona evra stranih investicija, što je za oko 25 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je priliv bio 54 miliona. Navodeći da je u prvom kvartalu ove godine priliv direktnih stranih investicija bio za 4 odsto manji nego u prva tri meseca 211, Laganin je istakao da se može reći da je u drugom kvartalu došlo do rasta ulaganja Laganin je kazao da je razlog za usporavanje investicija u prvom delu godine i to što su se 212. održali izbori, a u vreme izobra u Srbiji tradicionalno opada nivo ulaganja. (Izvor:B92) 2

3 A Listing Kompanija Cena Promet u RSD Dnevna Nedeljna P/BV P/E ROE Market Capitalization Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Kompanija Izdavalac AIK banka a.d. Niš Bambi Banat a.d., Požarevac Crvenka fabrika šećera a.d., Čoka duvanska industrija a.d. Dunav osiguranje a.d., Beogr Energoprojekt industrija a.d., Fabrika hartije a.d., Beograd Galenika Fitofarmacija a.d., Z Goša FOM a.d., Smederevsk Goša montaža a.d., Velika P Imlek a.d., Beograd Impol Seval a.d., Sevojno Jubmes banka a.d., Beograd Lasta a.d., Beograd Razvojna banka Vojvodine a.d Šajkaška fabrika šećera a.d., Univerzal banka a.d. Beograd AERO 48 2,514, % 5.86% ENHL 43 1,68,55.% 1.18% NIIS ,1 -.49% -3.1% SJPT 491 7, % -7.36% TIGR 3.%.%.15 #N/A N/A Cena Promet u RSD B Listing Dnevna Nedeljna ALFA 6,.%.% KMBN 1,28.% -4.12% MTLC 1, , % -.6% Open market Najviša Najniža Prosečna Obim Cena na Promena Cena na dnevna dnevna ponder. trgovanja zatvaranju cene(%) otvaranju cena cena cena (kom) AIKB ,16% BMBI 2.1 +,5% CRFS 8.1 -,1% COKA 1.8,% DNOS 8,% EPIN 1.6,% FHBGD 178,% FITO 2.126,% GFOM ,29% GMON ,77% IMLK ,12% IMPL 6-9,77% JMBN 1. -4,76% LSTA 2,% MTBN 8,% SJKS 4.2,% UNBN 1.7,% P/BV P/E ROE 13,99,54,688 Din. 4,274,715,82 Din. 98,651,539,63 Din. 7,313,72,148 Din. 515,538,25 Din. Market Capitalization 1,48,871,948 Din. 11,147,916,992 Din. 1,671,78,29 Din. Vrednost trgovanja (din)

4 REGION Crobex SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Vrednost Hrvatska 1, Slovenija Bugarska Rumunija 4,526.2 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan Vrednost prethodnog dana 1, , Promena (%) Promena u tekucoj godini (%).52% -2.62% 1.15% % -.68% -7.9% -3.11% 4.36% -3.73% -.54% 4 CROBEX SBITOP crobex sbi2 SOFIX sofix BET bet-c DJ Stoxx Balkan dj balkan 25 Regulatorna tela u Španiji i Italiji zabranila "šort seling" akcija na berzi zbog strepnje oko finansijske stabilnosti.italijanska regulatorna agencija za finansijsko tržište, Konsob, uvela je zabranu kratkoročne prodaje akcija na berzi u Milanu zbog strepnji oko finansijske stabilnosti te zemlje i saopštila da će zabrana biti na snazi čitave sedmice. Glavni indeks milanske berze, FTSE-MIB, oslabio je oko podneva za 2,8 odsto, nakon pada od jutros od iznad pet odsto, prenela je agencija AP. Pored toga, privremeno je bilo zaustavljeno trgovanje akcijama nekih banaka i finansijskih grupacija zbog naglog pada njihove vrednosti, što je posledica toga što je tržišta ponovo zahvatila strepnja oko eskalacije dužničke krize u evrozoni. Meñu šest banaka čijim se akcijama nije neko vreme trgovalo su Unikredit i Inteza Sanpaolo, kao i osiguravajuća kuća Đenerali. Nakon što je trgovanje ponovo pokrenuto, vrednost akcija banke Unikredit je bila četiri odsto niža, a Inteze 6,99 odsto niža u odnosu na prethodni dan. Istovremeno su porasli i troškovi zaduživanja Italije zbog zabinutosti da bi toj zemlji mogla da bude potrebna meñunarodna finansijska pomoć. Kamatna stopa na desetogodišnje italijanske obveznice je porasla za,26 odsto na 6,33 odsto. (Izvor:B92) Nemački vicekancelar Filip Resler izrazio je sumnju da će Grčka uspeti da ispuni uslove za dalje dobijanje meñunarodne pomoć. Filip Resler, koji je takoñe i ministar ekonomije i lider Slobodne demokratske partije koja je partner u koaliciji kancelarke Angele Merkeli, smatra da izlazak Grčke iz evrozone "više nije ideja koja zvuči kao horor".resler je poznato po tome što često istupa u javnosti sa svojim mišljenjima o krizi duga u Evropi. Reslerova sumnja došla je u trenutku kada se meñunarodni inspektori ispituju da li je Atina sprovela dovoljan broj reformi i smanjila budžetske troškove, kako bi mogla da dobije novu tranšu pomoći. Resler je rekao ARD televiziji da je "više nego skeptičan" i da ukoliko Grčka ne ispuni sve uslove, "onda više neće biti isplata".(izvor:b92) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Engleska 5, EU Japan Vrednost 2, ,58.32 Vrednost prethodnog dana 12, , , , , , , Promena (%) Promena u tekucoj godini(%) -.79% 4.12% -.89% 7.39% -1.2% 1.94% -2.9% -.69% -2.49% 2.95% -1.86%.63% Dow Jones Industrial S&P dow jones 12 s&p NASDAQ Composite 7 FTSE nasdaq 6 dax DJ Stoxx 6 nikkei Nikkei 225 \ dj stoxx Na Wall Streetu su u ponedeljak cene deonica pale, drugi dan zaredom, jer se čini da će Španija morati zatražiti celokupni paket meñunarodne pomoći, a ulagače su razočarali i slabi kvartalni poslovni rezultati kompanija.od samog početka trgovanja cene su deonica bile u dubokom minusu. Dow Jones i S&P indeks u jednom su trenutku zaronili gotovo 2 posto, jer je na površinu ponovno izronila evropska dužnička kriza. U fokusu je Španija, koja je u recesiji. Strahovanja od produbljivanja dužničke krize izazvala su skok prinosa na 1-godišnje španske obveznice na 7,5 posto, najviši nivo od uvoñenja evra i znatno iznad nivoa koji se smatra dugoročno neodrživim troškom finansiranja. To je, pak, izazvalo oštar pad kursa eura, pa je prema dolaru zaronio na najniži nivo u dve godine. Oštro je, više od 3 posto, potonula i cena nafte jer se ulagači plaše slabljenja tražnje zbog usporavanja rasta najvećih svetskih privreda. Iz istog su razloga pale cene drugih sirovina, pa su meñu najvećim gubitnicama bile deonice u energetskom i rudarskom sektoru. Oštro je, gotovo 3 posto, pala i cena deonica McDonald'sa jer su poslovni rezultati tog lanca restorana brze hrane u drugom tromesečju bili slabiji nego što se očekivalo. Podbacili su i kvartalni rezultati Texas Instrumentsa, pa je cena deonice tog tehnološkog diva pala 1,4 posto.(izvor:business.hr) Na evropskim su berzama cene deonica danas štro potonule jer investitori u strahu od intenziviranja dužničke krize u Španiji beže od rizične imovine. Najviše su se na udaru prodaja našle bankarske deonice, koje su i najviše izložene dužničkoj krizi, nakon što je još jedna španska regija - Murcia - najavila da bi mogla zatražiti državnu finansijsku pomoć. U proseku su cene deonica evropskih banaka pale 5,3 posto, na istorijsko najniži nivo. Sve to podiglo je i troškove zaduživanja Španije na rekordni nivo - prinosi po 1- godišnjim obveznicama dosegnuli su 7,45 posto. Španski IBEX je potonuo četiri posto. Još više potonuo je i italijanski FTSE MIB za 4,4 posto jer su se investitori uplašili da bi Italija, jedna od najvećih svetskih dužnika, mogla biti sledeća na redu. Zabrinutost je dodatno pogoršala činjenica da Evropski stabilizacijoni mehanizam, osmišljen za spas banaka, mora za početak funkcioniranja čekati odobrenje nemačkog Ustavnog suda, koje je planirano tek za 12. septembra.(izvor:business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5