Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Др Сне жа на С. Бр кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа ку

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns Др Сне жа на С. Бр кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Br k p f.u n s.a c.r s М А Р Г И Н А Л И Ј Е О ФУ Н К Ц И Ј И К РИ ВИ Ч НОГ ГО ЊЕ ЊА Са ж е т а к: У фо ку су овог ра да су не ка пи та ња уло ге овла шће ног тужи о ца у прет кри вич ном и кри вич ном по ступ ку. Ди ле му о то ме да ли ту - ж и о че в у ак т ивнос т назват и фу нкц ијом опт уж бе и л и фу нк ц ијом к р и в ичног го ње ња, ау тор ре ша ва у ко рист ове по след ње. Је дан део ра да по све ћен је а н а л и з и и к р и т и ц и не к и х не п р и хв а т љи в и х де ф и н и ц и ја фу н к ц и је к р и в ич н ог го ње ња.ау тор на во ди да се функ ци ја кри вич ног го ње ња са сто ји из претпро - це сног и про це сног де ла. Функ ци ја кри вич ног го ње ња раз мо тре на је и кроз п ри зму по је ди ни х ис то риј ск и х т и по ва кри вич ног по с т уп ка, као и кроз п ри зму п о је д и н и х о в л а ш ће н и х т у ж и л а ц а. К љу ч не р е чи: ја вн и т уж ил а ц, ф у н кц и ја к р и в и ч н о г г о ње ња, к р и в и ч н и п о с т у п а к. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Кри ви ч но п р о це сне фу н к ц и је су од г о ва ра ју ће но се ће уло г е ко је по во дом ра с п ра в љ а њ а п ред ме т а к ри ви ч ног по с т у п к а п ри па да ју о сновн и м п р оцесн и м су бјек ти ма, без ко јих се не мо же за ми сли ти кри вич ни по сту пак. Иа ко се у те о ри ји че сто по ми њу основ не п ро це сне фу нк ци је, за то не ма до вољ но осно ва, јер се из си стем ског при ла за кри вич ном по ступ ку по ка зу је да по ред њих не по стоје споредне, нити как ве д руге п роцесне фу нк ци је. 1 Ме ђу тим, те о ри ја к риви ч ног п р о це сног п р а в а не н у д и у в ек з а до в о љ а в а ју ће од г о в о р е по п и т а њу с ад рж ајног одр е ђ и в а њ а по је д и н и х к р и в и ч но п р о ц е с н и х фу н к ц и ја. 2 Та ко се 1 Сне жа на Бр кић, Те зе о про це сним функ ци ја ма у кри вич ном по ступ ку, Збор ник радо ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 4/2017, Тај по сао оте жава и околност да неке кривично процесне функције могу бити садржајно ра зно вр сне с об зи р ом на по се бне врс т е к риви чн и х пос т упак а. Видет и н п р. Снежана Бр к и ћ, 1533

2 Др Сне жа на С. Бр кић, Ма р г и н а л и је о ф у н к ц и ји к р и в и ч н о г г о њ е њ а (стр ) већ на са мом почетку суочавамо са концеп циј ском не у о бли че но шћу и не до - в ољ ном и з д и ф е р ен ц и р а но ш ћу по је д и н и х к ри ви ч но п р о це сн и х фу н к ц и ја од дру гих гра нич них функ ци ја у кри вич ном или прет кри вич ном по ступ ку. У овом ра ду по за ба ви ће мо се кри вич но про це сном функцијом која припа да овла шће ном ту жи о цу. При де фи ни са њу те функ ци је мо же мо се ру ко - в о д и т и јед н и м ф о р ма л н и м к ри т е ри ју мом ко ји и з ви р е и з оп т у ж ног на че л а. На и ме, из раз де о бе три про це сне функ ци је (го ње ња, од бра не и су ђе ња), про - из ла зи ло би да све оно што се на ла зи у ру ка ма овла шће ног ту жи о ца је сте де ри в ат њ е м у на ме њ е не фу н к ц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а. 3 На кон тог по чет ног за дат ка, остао би нам са мо чин генерализације. Међутим, савремени мешо - ви т и по с т у п ц и с е не мо г у по х в а л и т и до с лед н и м сп р о в о ђе њ ем ов е и де је, а кон фу зи ји до п ри но си и п л у р а л и т е т о р г а на ко ји с е по не к а д к ри је и з а не к и х фу н к ц и ја ФУНК ЦИ ЈА КРИ ВИЧ НОГ ГО ЊЕ ЊА ИЛИ ФУ Н К Ц И ЈА ОП Т У Ж БЕ? По с т а в љ а с е п и т а њ е к а ко на зв а т и т у т у ж и о че ву фу н к ц и ју: фу н к ц и јом к р и в и ч ног г о њ е њ а 4 и л и фу н кц ијом опт уж б е 5. У те о ри ји се мно го че шће сре ће овај дру ги тер мин. Mеђутим, на ма се чи ни да је пра вил ни је го во ри ти о фу н к ц и ји к ри ви ч ног г о њ е њ а, је р је т о ш и ри по ја м од фу н к ц и је оп т у ж б е (осим ако се у овом кон тек сту оп ту жба схва ти у ши рем сми слу, 6 што ни је по др жа но за кон ским тек стом). Пре ма од ред би чл. 2, ста ва 1, тач ке 10 ЗКП 7 оп т у ж ба је оп т у ж н и ца, оп т у ж н и п р ед лог, п ри в ат на т у ж ба и п р ед лог з а и з - ри ца њ е ме р е б е з б ед но с т и, од но сно и з ра з ко ји с л у ж и к а о оп ш т и на зи в з а а к т ту жи о ца у ко ме су на ве де на обе леж ја кри вич ног де ла или про тив прав ног де ла По с е б н а у л о г а с у д а у м а л о л е т н и ч ко м к р ив и чн о м п ос т у пк у и н ач ел о п р оц ес н е е кон ом ије, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 4/2016, Sne ža na Ci gler, Na č e l o l e g a li t e t a i o p o r t u n i t e t a k r i v i č n o g g o n je n ja, No vi Sad 1995, Та ко, нпр., То ма Жи ва но вић, О с н о в н и п р о б л е м и к р и в и ч н о г и г р а ђ а н с ко г п р о ц е с н о г пра ва I, Б е о г р а д 1941, 145; Ти хо м и р Ва си љ е ви ћ, Си с т е м к р и в ич н ог п р оц ес н ог п рав а, Б еог р а д 1981, 64-65; Za gor ka Si mić Je kić, Kr i vič no pro ce sno pra vo SFR J, Be o g rad 1983, 66; Da vor Krapac, K a z n e n o p r o c e s n o p r a v o. P r v a k n ji g a. In s t i t u c i je, Za greb 2010, Та ко, нпр., Мomčilo Gru bač, Kri vič no pro ce sno pra vo, Be o grad 2011, 70; Стан ко Бе ја - то вић, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о, Бе о град 2016, 99; Ми лан Шку лић, К р ив и чн о п р оц ес н о п р а в о, Бе о град 2011, Тре ба на по ме н ут и да Ев р опск а кон венц ија о људск и м п равима усв аја т зв. мат ерија лн и по јам оп ту жбе, та ко да члан 6 Европ ске кон вен ци је по чи ње да се при ме њу је од мо мен та з в а н и ч н е д о с т а в е с а т в рд њ о м д а је у ч и њ е н о к р и в и ч н о д е л о. О в д е с е м и с л и о д о с т а в љ а њу осумњиченом на ред бе за пре трес ста на, во зи ла, ли ца, итд. (Alek san dar Jak šić, Evrop ska kon - ven ci ja o ljud skim pra vi ma. Ko men tar, Be o grad 2006, Сл. гл.рс бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 од ре ђе ног у за ко ну као кри вич но де ло. Да кле, ЗКП ко ри сти оп ту жбу као ознаку за од го ва ра ју ћи про це сни акт а не као озна ку за функ ци ју овла шће ног ту жи о ца. До ду ше, ни је дан про це сни акт не мо же сам од се бе да се на пи ше и под не се су ду. Под ра зу ме ва се да иза тог про це сног ак та сто ји ак тив ност овла шће ног ту жи о ца. Ме ђу тим, ни је ло гич но да се у том за дат ку ту жи о ца ис ц р п љу је ч и т а в а њ е г о в а у лог а. З аконод ав а ц н и је с л у ч ај но од р е д ио д а је основно право и основ на ду жност јав ног ту жи о ца го њење учинилаца кривичних де ла (члан 43, став 1 ЗКП). Та функ ци ја, из ме ђу оста лог, под ра зу ме ва и по ди за ње и за сту па ње оп ту жбе пред су дом (члан 43, став 2, тач ка 5 ЗКП). Д а љ е, н а че ло ле г а л и т е т а к риви чног г оњ ењ а огле д а с е у д у ж но с т и ја в ног т у ж и оц а д а п р ед уз м е к р ив и чно г оњ ењ е к а д а по с т о је о с но в и с у м њ е д а је у ч и њ е но к ри ви ч но де ло и л и да је од р е ђе но л и це у ч и н и ло к ри ви ч но де ло з а ко је се го ни по слу жбе ној ду жно сти (члан 6, став 1 ЗКП).За тим, наш ЗКП р а з л и к у је од у с т а на к ја в ног т у ж и о ца од к ри ви ч ног г о њ е њ а, ко ји је мо г ућ до од р е ђи в а њ а гла в ног п р е т р е с а и л и р о ч и ш т а з а и з ри цањ е к риви чне с а н кц и је, од од у с т а н к а ја в ног т у ж иоц а од опт уж б е, који је мог ућ од одр е ђив ањ а до з а в р ше т к а гл а вног п р е т р е с а и л и р о ч и ш т а з а и з ри ц а њ е к риви чне с а н к ц и је (члан 497 ЗКП). За та два слу ча ја ве зу је се мо гућ ност на сту па ња раз ли чи тих прав них по сле ди ца (при го вор оште ће ног не по сред но ви шем јав ном ту жи о - ц у, до по т в р ђи в а њ а оп т у ж н и це и п р е у зи ма њ е к ри ви ч ног г о њ е њ а од с т р а не ош т ећеног, пос ле по т в р ђи в а њ а оп т у ж н и це). 8 Д а к ле, фу н к ц ија оп т уж б е је с амо једа н од о бл ик а в ршењ а фу н кц ије к риви ч ног г о њ е њ а. Св а к а фу н к ц и ја оп ту жбе под ра зу ме ва да је до шло до функ ци је кри вич ног го ње ња, али сва - ка функ ци ја кри вич ног го ње ња не под ра зу ме ва да је до шло и до чи на оп туж б е, у ко л и ко с е к ри ви ч н и пос т упа к о бус т ави п р е под и з ањ а опт у ж ног а к т а. Да к ле, фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а с е не ис ц р п љу је у по д и з а њу оп т у ж б е, иа ко је она њ ен нај кон цен т ри с а н и ји и з р а з, не г о о б у х в а т а и њ е но з а с т у па њ е пред су дом, 9 од но сно про те же се то ком це лог кри вич ног по ступ ка. 10 Н а ов ак в ој л и н и ји р а з м и ш љ а њ а н а л а з е с е и не к и д руг и аут ор и који рав но прав но ко ри сте оба ова пој ма, с тим да се они не по кла па ју у пот пу ности. Та ко, нпр., Ђур ђић функ ци ју кри вич ног го ње ња од но сно оп ту жбе де - фи ни ше као скуп де лат но сти ко је, у окви ру свог фон да пра ва и ду жно сти, овла шће ни ту жи лац пред у зи ма с ци љем да по кре не кри вич ни по сту пак и 8 Члан 51 и 52 ЗКП. 9 Та ко Ми хај ло Чу бин ски, На уч ни и прак тич ни ко мен тар За ко ника о судском кривич - ном п оступ ку Кра ље ви не Ју го сла ви је, Бе о град 1933, 42; Fri e drich -Chri stian Schro e der, Le gal i t a t s - u n d O p p o r t u n i t a t s p r i n z i p h e u t e, Festschrift fur Pe ters 1974, Ви т о м и р Пе т р о в и ћ, Пр е д а в а њ а и з к р и в и ч н о г с у д с ко г п о с т у п к а (с к р и п т а), Б е о г р а д 1951, 85; З а г о р к а С и м и ћ Је к и ћ, Н а ч и н г о њ е њ а у ч и н и л а ц а к р и в и ч н и х д е л а, Пр а в н и ж и в о т 4-5/1968,

4 Др Сне жа на С. Бр кић, Ма р г и н а л и је о ф у н к ц и ји к р и в и ч н о г г о њ е њ а (стр ) да суд утвр ди кри ви цу оп ту же ног и осу ди га по за ко ну. 11 О п т у ж бу у ш и р ем сми слу (тј. кри вич но го ње ње) чи не де лат но сти ту жи о ца усме ре не на по кре - т а ње к ри ви ч ног по с т у п ка, ка д пос т оје основи су мње да је неко л ице у ч ин ило кри вич но де ло ко је му се ста вља на те рет. 12 Оп ту жбу у ужем сми слу чи не де лат но сти ту жи о ца ко је пред у зи ма кад по сто ји оправ дана сумња о делу и учини о цу, с ци љем да се окри вље ни из ве де на глав ни пре трес и да га суд огла си к ри ви м и осу д и по за ко н у. 13 На ма се на ве де на пој мов на од ре ђе ња ч и не са сви м при хва тљи ва. Па и они ау тори који су се опре де ли ли за из раз функ ци ја оп тужбе, исти де фи ни шу као пра во (а за јав ног ту жи о ца и ду жност) на кри вич но г о ње ње. 14 Ме ђу тим, у ова квим од ре ђе њи ма не ви ди се пој мов на раз ли ка, већ се фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о ње ња и фу н к ц и ја оп т у жбе па ра лел но ко ри с т е, п ри че му се уоп ште не об ја шња ва да ли су то си но ни ми, или се не по кла па ју Н Е К Е Н Е П РИ Х ВА ТЉИ ВЕ Д Е ФИ Н И Ц И Ј Е К РИ ВИ Ч НОГ ГО ЊЕ ЊА Освр нуће мо се на још не ко ли ко по ку ша ја те о риј ског дефини сања функц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а. Та ко с е фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а од р е ђу је к а о а к т и в но с т у п р о це с у у ко ју спа да ју св е п р о це сне р а д њ е под у з е т е с ц и љ ем да се про на ђе учи ни лац кри вич ног дје ла и да се при ве де осу ди. 16 По тим ау то ри ма, не т ре ба го во ри т и о фу н к ц и ји к ри ви ч ног го ње ња у малоле тн и чком по с т у п к у, где т е ж и мо и з ри ц а њу в а с п и т н и х ме р а, ко је не п р е т по с т а в љ а ју осу ду и за ми шље не су та ко да де лу ју у ко рист ма ло лет ни ка. Ова де фи ници ја нам из гле да пре у ско, јер се огра ни ча ва са мо на ак тив но сти у про це су, а не и на оне п ред у зе т е по во дом ње г а, т ј.у ц и љу ње г о вог за сн и ва ња. Ш и ре ње де фи ни ци је у том сми слу се не би ко си ло са пој мом про це сних рад њи, који ма с е п ра в но - т ех н и ч к и р е а л и зу је фу н к ц и ја к ри ви ч ног г оњ ењ а. Тако, н п р., пре ма Ва си ље ви ћу про це сне рад ње су де лат но сти процесних субјеката обаве зних или овла шће них на њи хо во вр ше ње, оба вље не у про це су, ко ји ма се не по с ред но у т и че на за сн и ва ње, т ок и л и окон ча ње п ро це сног од но са, а ч и је су п ре т по с т а в ке, вр ше ње и деј с т во од ре ђе н и у п р о це сном з акон у. 17 Међут и м, н и је нео п ход но да п ро це сна ра д ња бу де п ред у зе т а у п ро це су. Она мо же би т и п р ед у з е т а и п р е ф о р ма л ног з а по ч и њ а њ а по с т у п к а, а ко је не по с р ед но у п р а - 11 В о ји с л а в Ђу р ђ и ћ, Кри вич но про це сно пра во оп шти део, Ниш 2014, I b i d e m. 13 I b i d e m. 14 М. Шку лић, Че д о м и р С т е в а н о в и ћ, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о СФРЈ, Бе о град 1982, 121; Dra go ljub V. D i m i t r i je v ić, K r i v i č n o p r o c e s n o p r a v o, Be o grad 1982, 64, Bog dan Zla ta rić, Mir jan Da maš ka, Rječ nik kri vič nog pra va i po stup ka, Za greb 1966, Т. Va si lje vić, 233; слич но и M. Gru bač, 199; С. Бр кић, 228.

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 вље на на за сни ва ње кри вич ног по ступ ка. Исти за кљу чак сле ди и из ма тер и ја л но - ф о рм а лног појм а п р оцес не р а дњ е који је д а о Том а Ж ив анов и ћ. 18 Ш и р ењ е дефин и ц и је фу н к ц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а би ло би не о п ход но и зб ог т о га ш т о по че тн и мат ерија лн и су пс т рат ове фу н кц ије не само п ре тход и, не г о и омо гу ћа ва за сни ва ње кри вич но про це сног од но са. Без об зи ра на то ка ко ре - ш и мо с ло же но п и т а њ е по че т к а к ри ви ч ног по с т у п к а, в а н од но сно п р е њ е г а увек сто ји онај део ту жи лач ке ак тив но сти ко ји је усме рен на фун ди ра ње њег о в ог и н и ц и ја л ног а к т а. Тај де о т уж ил ачке а кт и внос т и не г уби н а зн ач ају з б ог св о је не ф ор ма л но с т и, по де љ е но с т и с а д ру г и м с у бјек т и ма и в р е мен ској уда ље но сти од по ступ ка. Та кво схва та ње функ ци је кри вич ног го ње ња је пожељ но на ро чи то у кон тек сту на че ла ле га ли те та кри вич ног го ње ња. 19 Н а в е де на де фи н и ц и ја фу н к ц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а је не а де к в ат на је р ову фу н кц ију по в ез ује с а ц иљ ем п р оналаже њ а у ч и н и о ца к ри ви ч ног де ла. И по Во д и не л и ћу, фу н к ц и ја к ри ви ч ног го ње ња са с то ји се у то ме да се у ч и н и све ш т о је пот ребно за о т к ри ва ње сви х к ри ви ч н и х де ла и у ч и н и ла ца. 20 Мо жда то и је сте не што што би по при ро ди ства ри ту спа да ло или тре ба ло да спа да, а л и с е не мо же сма т ра т и т и п и ч ном п р о це сном фу н к ц и јом, и н и је оп ра в да но да и з би ја у п р ви п л а н у с а мој де фи н и ц и ји. О в ом п ри н ц и п и је л ном р а з ло г у при дру жу је се и је дан ло гички разлог. Наведе на де фи ни ци ја је кон тра дик тор - на са ста но ви шта не ких прав них си сте ма, јер се не мо гу исто вре ме но ис пун и т и о б а ус л о в а : ц и љ п р он ал ажењ а у ч ин иоц а н ес п оји в је с а о б ав љ ањ е м а к т и в но с т и у п ро це су, ко ји се мо же во д и т и са мо п ро т и в по зна т ог л и ца. 21 Међу тим, овај при го вор от па да у оним пра ви ма где је мо гу ћа ис тра га и про тив не по зна тог учи ни о ца, као што је то слу чај у фран цу ском пра ву и срп ском пра ву пре ма ЗКП из 2011.го ди не. Овај при го вор не би ста јао ни у слу ча ју ка да се про на ла же ње учи ни о ца схва ти у ши рем сми слу: не као от кри ва ње не по зна тог, не го као чи ње ње до ступ ним по зна тог. 22 Пр е ма д ру г ој де фи н и ц и ји, де л ат но с т к а зне ног п р о г о на о б у х в а т а: 1) да в а њ е по бу де (и н и ц и ја т и в е) з а по че т а к по с т у п к а з а ус т а но в љ е њ е, д а л и у кон к р е т н ом с л у ч а ј у по с т о је и л и н е по с т о је п р а в н е п р ед по с т а в ке при мје не ка зне но -прав них санк ци ја на од ре ђе ну осо бу, те за њи хо ву при мје - н у у ко л и ко п р ед по с т а в ке по с т о је; 2) на сто ја ње за ври је ме ци је лог т ра ја ња по ст у п ка спо ме н у тог под 1), да се из ве ду све оне рад ње, ко је је у кон крет ном слу ча ју по треб но из ве сти, да се споме н у то уста но вљење обави објективно, како то зах ти е ва ју п рав ни п ро бит ци Т. Жи ва но вић, S. Ci gler, Вла ди мир Во ди не лић, К р и м и н а л и с т и к а, Бе о град 1987, S. Ci gler, I b i d e m. 23 Vla di mir Bayer, Ka zne no po stu povno pravo prva knjiga. Poviestni razvoj, Za greb 1943,

6 Др Сне жа на С. Бр кић, Ма р г и н а л и је о ф у н к ц и ји к р и в и ч н о г г о њ е њ а (стр ) У јед ном д ру г ом де л у Bayer да је и ск ра ће н у де фи н и ц и ју, ко ја фу н к ц и ју кри вич ног го ње ња сво ди на по ста вља ње зах те ва за по че так кри вич ног по - с т у п к а и з а с т у па ње и н т е ре са п р о г о на з а в ре ме т ог по с т у п к а. 24 Ме ђу т и м, ов а де фи н и ц и ја н и је п ри х в а тљи в а у он и м д р ж а в а ма где с е т у ж и о че ви м а к т ом по сту пак не са мо ини ци ра, не го и по кре ће и где је он d o mi n u s li t i s п р е т ходног с т а д и ју ма. По на шем м и ш ље њу, фу н к ц и ја к ри ви ч ног го ње ња са д ржајно је усмерена на по к ре т а ње к ри ви ч ног по с т у п ка и ње г о во од р жа ва ње у т о к у, а л и у к љу ч у је у се би и не ка овла шће ња јав ног ту жи о ца у прет кри вич ном по ступ ку Е Л Е М ЕН Т И ФУ Н К Ц И Ј Е К РИ ВИ Ч НОГ ГО ЊЕ ЊА Јав ни ту жи лац је је дан од три основ на про це сна су бјек та у кри вич ном по ст у п к у. У ње го вим ру ка ма се на ла зи фу нк ци ја к ри вич ног го ње ња.за ра з ли к у од функ ци је су ђе ња и од бра не, ко је се по пра ви лу про те жу од по кре та ња криви ч ног по с т у п к а до њ е г о в ог п р а в но сна ж ног окон ча њ а, 25 фу н к ц и ја к ри ви ч- ног го ње ња увек има и свој прет про це сни део, ко ји по кри ва прет кри вич ни по ступак. Два су пу та ко ја мо гу во ди ти до при зна ња претпроцесне егзистенц и је фу н к ц и је к ри ви ч ног г оњењ а, лог и чк и и догматск и: 26 а) везив ање пок р е - т а њ а к р ив и чн ог п ос т у пк а з а с т в а рн е ус л ов е (одр еђ ен и с т еп е н у в ер ењ а о по сто ја њу кри вич ног де ла) до не кле гу би сми сао ако се јав ни ту жи лац осло - бо ди оба ве зе во ђе ња ра чу на о њи хо вом ства ра њу; другим речима, пасивно - ш ћу в рш иоца фу н кц ије к риви чног г оњ ењ а п р е по че т к а п р о це с а, сма њу је с е по ље ње го вог ути ца ја и у про це су; б ) не ка пра ва из ри чи то пред ви ђа ју ак тивност на от кри ва њу кри вич них де ла и учи ни ла ца као са став ни део функ ције кри вич ног го ње ња. Да кле, кри вич ни по сту пак се не мо же по кре ну ти без и н и ц и ја т и в е ов лаш ће ног т уж иоца а мат ерија лноп р а вн и ус лов з а з асн ив ањ е кри вич но про це сног од но са ве зу је се за од ре ђе ни квантум доказаности кривич ног де ла. Због то га је нео п ход но да се функ ци ја кри вич ног го ње ња прош и ри и на п ред у зи ма ње не к и х не п ро це сн и х и п ро це сн и х а к т и в но с т и, ко је се оба вља ју п ре по че т ка к ри ви чног пост у пка и којима ће се фу нд ират и т уж иочев 24 V l a d i m i r B aye r, J u g o s l a v e n s k o k r i v i č b n o p r o c e s n o p r a v o, k n ji g a p r v a, Za greb 1982, 21. Слич ну де фи ни ци ју на ла зи мо и у Пр а в н о ј е н ц и к л о п е д и ји, 1.т о м, Бе о град 1985, И п а к т р е б а н а п о м е н у т и д а с е фу н к ц и ја с у ђ е њ а и фу н к ц и ја од б р а н е и з у з е т н о м о г у в р ш и т и и п р е п о к р е т а њ а к р и в и ч н о г п о с т у п к а.та ко, н п р., с у д и ја з а п р е т ход н и п о с т у п а к је ов ла ш ћен да одл у ч у је о ог ра н и че њу ус т а в н и х сло бо да и п ра ва осу мњиченог у п редист раж ном по ступ ку а осум њи че ни у пред ис тра жном по ступ ку има од ре ђе ни скуп права, између оста - л о г и п р ав о н а б р а н и о ц а. Ф у н к ц и ј а с у ђ е њ а и ф у н к ц и ј а од б р а н е м о г у с е в р ш и т и и п о с л е п р а в н о с н а ж н о г о ко н ч а њ а к р и в и ч н о г п о с т у п к а, у ко л и ко бу д е и з ја в љ е н н е к и од в а н р ед н и х п р а в н и х л е ко в а. 26 S. Ci gler, 26.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 а к т о по к р е т а њу к ри ви ч ног по с т у п к а. Да к ле, фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а има свој претпроцесни и процесни део. Прет про це сни део функ ци је крив и ч н о г г оњ ењ а о бух в ат а с к у п о в л аш ћ ењ а и д у ж н о с т и ја в н о г т у ж и о ц а у п р е тк р и в и ч н ом по с т у п к у, ко је с е в р ш е с ц и љ е м омо г у ћ а в а њ а д о но ш е њ а в а љ а не од л у ке о к ри ви ч ној п ри ја ви. Ту, н п р.,спа да ју: п ри к у п љ а ње до дат н и х о ба в е ш т е њ а од г р а ђа на и д р ж а в н и х о р г а на, с а с л у ша в а њ е у х а п ше ног л и ца, са слу ша ва ње осум њи че ног у скла ду са од ред ба ма ЗКП под усло вом да је из ри чи то при стао да да ис каз и да су при ста нак и сам ис каз да ти у при су ству б р ан иоц а, одл уч и в а њ е о з а д р ж а в а њу о с у м њи че ног, п р едл аг а њ е пос е бн и х до ка зних рад њи, итд. Садржину сваке процесне функције чини скуп пра ва и ду жно сти овлаш ћен и х п р оцесн и х с у бје к а т а, ко ја с е р е а л и з у ју п р ед у зи м а њ е м одр е ђ ен и х п ро це сн и х ра д њи. Из у зе т а к од т о г а је п ре т п ро це сн и део фу н кц ије к риви чног г оњ ењ а, који с е мо же р е а л и з о в а т и и п р о це сн и м и неп р оцесн и м р а дњ ам а. Да к ле, а ко к ажемо да је фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а п р оце сна фу н кц ија, т о уоп ште не зна чи да се она мо же вр ши ти са мо у про це су. И док не ки ау то ри и зраж ав ају су мњу у т о к а ко к ри ви ч но г о ње ње мо же з а по че т и п р е к ри ви ч ног по с т у п к а, 27 на ма се то чи ни нор мал ним. При род но је да се функ ци ја криви ч ног г о ње њ а ра с п ро с т и ре и на п редист раж н и пос т упа к, ба ш због т о г а ш т о од њ е з а ви си и по к р е т а њ е к ри ви ч ног по с т у п к а и њ е г о в о од р ж а в а њ е у т о к у. Раз ли ка из ме ђу прет про це сног и про це сног де ла функци је кривичног гоње - њ а је у т о ме ш т о с е п р е т п р о це сн и де о ов е фу н к ц и је мо же р е а л и з о в а т и к а ко про це сним, та ко и не про це сним рад ња ма, док се ње на про це сна ег зи стенци ја увек за сни ва на пред у зи ма њу фо р мал них до ка зних рад њи. Ова на ша по став ка де ли мич но се ко си са од ред бом чла на 5 ЗКП, ко ја од р е ђу је да к ри ви ч но г о њ е њ е з апоч ињ е п рв ом р а д њ ом ја вног т уж и оца, и л и ов л аш ћен и х с л у ж б е н и х л и ц а по л и ц и је н а о сно ву з а х т е в а ја в ног т у ж и о ц а, п р ед у з е т ом у ск л а д у с а ови м з а ко н и ком р а д и п р о в е р е о сно в а с у м њ е д а је у ч и њ е но к ри ви ч но де ло и л и д а је одр еђ ено л и це у ч и н и ло к ри ви ч но де ло, к а о и под но ше њ е м п ри в а т не т у ж б е. Ра з л и к а у н а ше м по и м а њу фу н к ц и је кри вич ног го ње ња и ње ног схва та ња из ра же ног у од ред би чла на 5 ЗКП, је у т о ме ш т о ЗК П у в а ж а в а с а мо п р ви п р о це сн и е ле мен т п р е т п р о це сног де л а функ ци је кри вич ног го ње ња. Ако је то та ко, по ста вља се пита ње којом функц и јом с у о б у х в а ће не о с т а ле а к т и в но с т и ја в ног т у ж и о ц а у п р ед ис т р а ж ном по с т у п к у: да л и с у оне с а с т а в н и де о фу н к ц и је о т к ри в а њ а и р а св е тљ а в а њ а кри вич ног де ла (што је при мар на над ле жност по ли ци је) или је то не ка трећа функ ци ја, ко јој још ни ко ни је от крио име. Ре ше ње ове ди ле ме је ва жно не са мо из те о риј ских већ и из прак тич них раз ло га јер се укљу чи ва њем и 27 М и л а н Ш к у л и ћ, Ос н о в н е н о в и н е у к р и в и чн ом п р о ц е с н ом п р а в у Ср б и је. Но в и З а ко н и к о кри вич ном по ступ ку из го ди не, Бе о град 2013,

8 Др Сне жа на С. Бр кић, Ма р г и н а л и је о ф у н к ц и ји к р и в и ч н о г г о њ е њ а (стр ) прет про це сних ак тив но сти у функ ци ју кри вич ног го ње ња, и на њих про стире ва же ће на че ло кри вич ног про го на (на че ло ле га ли те та). Ц и љ п р е т п р о це сног де л а фу н к ц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а је с т е с т в а р а њ е п р е т по с т а в к и з а до но ше њ е в а љ а не од л у ке о к ри ви ч ној п ри ја ви. По ш т о т а од л у к а мо же би т и д в о ја к а, и на в е де н и ц и љ мо же би т и д в о ја к: по зи т и в н и и не г а т и в н и. По зи т и в н и ц и љ п ре т п ро це сног де ла фу н к ц и је к ри ви ч ног г о ње ња јесте омо г у ћа вање пок ретања к ривичног по ст у п ка, а ти ме и вр ше ња п ро це сног де л а т е фу н к ц и је. Не г а т и в н и ц и љ п р е т п р о це сног де л а фу н к ц и је к ри ви ч ног го ње ња је уз др жа ва ње од по кре та ња кри вич ног по ступ ка, би ло због не по - с т ојањ а пот р е бн и х з аконск и х ус лов а, би ло и з р а з ло г а це л ис ход но с т и. Од к в а л и т е т но р е а л и з о в а ног п р е т п р о це сног де л а т у ж и о че в е фу н к ц и је з а ви си да ли ће уоп ште за жи ве ти и њен про це сни део. Ме ђу тим, прет про це сна ак тивно с т ја в ног т у ж и о ца н и је је д и н и фа к т ор ко ји у т и че на мо г ућ но с т на с т у па њ а његове проце сне функције. Њена реализација добрим делом зависи од успешног вр ше ња не к и х д ру ги х не п ро це сни х фу нк ци ја, као што су фу нк ци ја от к ри ва ња, ра св е тљ а в а њ а и п ри ја в љи в ањ а к риви чн и х дела. А ко к риви чно дело не буде о т к ри в е но н и п ри ја в љ е но, у по тп унос т и ће и з о с т а т и фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а у о ба св о ја с ег мен т а. И а ко ја в н и т у ж и л а ц н и је не по с р ед н и но си л а ц функ ци је от кри ва ња кри вич них де ла, он је као ру ко во де ћи ор ган пред ис траж ног по ст у п ка де ли ми ч но одговоран за ви со к у там н у број к у к ри ми на ли те та. 28 А л и, у ко л и ко с е с азнало з а к риви чно дело, а л и оно н и је с а сви м ра св е тљ е но, ни ти је от кри вен по тен ци јал ни учи ни лац (осум њи че ни), он да још ве ћа од го - вор ност па да и на јав ног ту жи о ца, за то што он има пра во и ду жност да синх р он из ује и усме р а в а р а д сви х о с т а л и х д р ж а в н и х о р г а н а ко ји у че с т ву ју у прет кри вич ном по ступ ку. У том смислу, на ро чи то је ва жан ње гов од нос пре - ма по л и ц и ји, к а о но с е ћем о р г а н у п р ед ис т р а ж ног по с т у п к а. Ја в н и т у ж и л а ц се не осло ба ђа од г о во р но с т и за не е фи ка снос т п ред ис т ра ж ног по с т у п ка, за т о што дру ги др жав ни ор га ни има ју две ду жно сти пре ма ње му: а) ду жност свих о рг ан а ко ји у ч ес т вују у п р еди ст р аж ном по с т у п к у д а о с в а кој п р ед у з е т ој р а д њи у ц и љу о т к ри в а њ а к риви чног дел а и л и п р он ал ажењ а о с у мњиченог о ба в е с т е на д ле ж ног ја в ног т у ж и о ца ; б ) д у ж но с т по л и ц и је и д ру г и х д р ж а в - них ор га на над ле жних за от кри ва ње кри вич них де ла да по сту пе по сва ком з а х т е ву на д леж ног ја вног т уж иоца. А ко пол иц ија и л и д руг и д рж а вн и орг а н не по с т у п и по з а х т е ву ја в ног т у ж и о ца, ја в н и т у ж и л а ц ће од ма х о ба в е с т и т и 28 О д у ж н о с т и а н г а жо в а њ а ја в н о г т у ж и о ц а и н а п л а н у о т к р и в а њ а к р и в и ч н и х д е л а и п р о н а л а же њ а у ч и н и л а ц а, п и с а ло с е још п р е че т и ри-пе т де це н и ја.та ко, Tи хом и р Ва си љ е ви ћ, Мом чи ло Гру бач, Коментар Закона о кривичном поступку, Београд 1987, 75; Миодраг Три - фу н о в и ћ, П р е т к р и в и ч н и с т а д и ј у м п о с т у п а њ а и у л о г а о р г а н а у н у т р а ш њи х п о с л о в а и ја в н ог т у ж и о ц а ( ја в н о т у ж и л ач к и а с п е к т), 13.мај 2/1971, 16; D a vo r K r a p a c, Su v r e m e n i p r e t h o d n i k r i- vični po stu pak nastanak i glavne značajke, Naša za ko ni tost 2-3/1989, 311; Bran ko Pe trić, Komen tar Za ko na o kri vič nom po stup ku. 1. knji ga, Be o grad 1986,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 с т а р е ш и н у ко ји ру ко во д и т и м ор г а ном, а по по т р е би и на д ле ж ног м и н и с т ра, вла ду или над ле жно рад но те ло На род не скуп шти не. Ако у ро ку од 24 ча са од када је п рим ље но по ме н у т о оба ве ш т е ње, по л и ц и ја и д ру г и д р жа в н и ор г а н не по сту пе по зах те ву јав ног ту жи о ца, јав ни ту жи лац мо же за тра жи ти по - кре та ње ди сци плин ског по ступ ка про тив ли ца за ко је сма тра да је од го ворно з а не по с т у па ње по ње г овом з а хт еву. Иако је ов а одредба вел ик и нап реда к у од но су на ЗКП из 2001.го ди не, ште та је што ни је пред ви ђе на и мо гућ ност јав ног ту жи о ца да уче ству је у том ди сци плин ском по ступ ку и да бу де обаве штен о ње го вом ис хо ду. До з а кон ског ш и р е њ а фу н к ц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а код н а с до ш ло је но ве лом За ко н и ка о к ри ви ч ном по с т у п к у 1973.г о д и не, ко јом је доп у њен ч ла н 4 4 ЗК П на д леж нош ћу ја вног т уж иоца да п р ед узме пот р е бне мер е у в е зи с а о тк рив ањ ем к риви чн и х дел а и п р он ал ажењ ем у ч ин ил а ц а. Дод уше, и п р е т о г а с у з а ко н и о ја в ном т у ж и л а ш т ву г о в о ри л и о с т а р а њу ја в ног т у ж и о ца у том сми слу, 29 а л и је би ло о т по ра т а к вом њи хо вом а н г а жо ва њу, под из г о во - ром да то ни је њи хо ва оба ве за по ЗКП. Ди ле му о то ме да ли се ра ди о пос е б ном ов лаш ћењу ја в ног т у ж и о ца и л и о с а с т а в ном дел у фу н к ц ије г оњ ењ а, ре шио је сам за ко но да вац на ма ње-ви ше ја сан на чин, 30 у ко рист овог по след њег. 5. ФУНК ЦИ ЈА КРИ ВИЧ НОГ ГО ЊЕ ЊА У ИСТО РИЈ СКИМ Т И ПО ВИ М А К РИ ВИ Ч НОГ ПО СТ У П К А 31 У ис т о ри ј ском ра з во ју к ри ви ч ног по с т у п к а сме њи в а л и су с е ра зл ич ит и носи о ци ове функ ци је. У аку за тор ском по ступ ку ова функ ција је била у рук а м а ош т е ћ е ног л и ц а, ш т о је од г о в а р а ло т а д а ш њ е м с х в ат ању к р ив и чног де ла као при ват не ства ри по је дин ца. Оту да се ор га ни за ци ја суд ског по ступк а у к ри ви ч н и м и г р а ђа н ск и м с т в а ри ма и н и је р а з л и ко в а л а.та к в о сх в а т а њ е кри вич ног де ла ни је мо гло ду го да се одр жи. То, пре све га, ни је од го ва ра ло к а т о л и ч кој ц р к ви ко ја п р е ко а к у з а т о р ског по с т у п к а н и је мо гл а да о б е з б е д и систе мат ски про гон је ре тика. Са ступањем на сцену ин кви зиторског поступк а, фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а с е с а п ри в ат ног л и ца п р е но си на д р ж а в н и ор ган суд, у чи јим ру ка ма се исто вре ме но на ла зи ла и функ ци ја су ђе ња, па 29 Нпр., члан 6 За ко на о јав ном ту жи ла штву из 1954 (Слу жбе ни лист ФНРЈ 51/1954); члан 12 За ко на о јав ном ту жи ла штву из 1965 (Слу жбе ни лист СФРЈ 7/1965). Ка сни ји за ко ни ус в а ја ј у т е р м и н о л о г и ј у ЗК П. 30 Н а т о у п у ћу је је з и ч ко т у м а ч е њ е у п о т р е б љ е н и х и з р а з а : у в р ш е њу г о њ е њ а (ч л а н 6 б и вш е г З акон а о ја в н о м т у ж и л а ш т в у и з г о д и н е); у о с т в а р ив а њу фу н кц ије г о њ ењ а (члан 9, став 2 бив шег За ко на о јав ном ту жи ла штву САПВ из 1975 (Слу жбе ни лист САПВ 28/76), итд. 31 Ви ш е о и с т о р и ј с к и м т и п о в и м а к р и в и ч н о г п о с т у п к а в и д е т и код С. Б р к и ћ, К р и в и ч н о про це сно пра во 1, Но ви Сад 2016,

10 Др Сне жа на С. Бр кић, Ма р г и н а л и је о ф у н к ц и ји к р и в и ч н о г г о њ е њ а (стр ) чак и од бра не. Ти ме се обез бе ди ло ефи ка сни је кри вич но го ње ње, али пра - ви л но уо чен п р о блем а к у з а т о р ског по с т у п к а н и је р е шен на нај а де к в ат н и ји на чин. Ку му ла ци ја раз ли читих процесних функција у рукама једног субјект а н и је да в а ла н и м и н и м у м г а ра н ц и ја з а не п ри с т ра сно и о бјект и вно суђењ е. Ве л и к и пома к у т ом п р а в ц у до но си на м ме шо ви т и к ри ви ч н и по с т у па к, ко ји се јав ља к рајем X V I I I ве ка. Јед на од ње го ви х те ко ви на је и и нс т ит уц ија јавног и л и д р ж а в ног т у ж и ла ш т в а, која је п р еуз ела фу н кц ију к риви чног г оњ ењ а и з ру к у су да. Да к ле, од т и па к риви чног пос т у пка зависило је ко ће бит и носила ц функ ци је кри вич ног го ње ња и ка ква овла шће ња ће има ти ФУНК ЦИ ЈА КРИ ВИЧ НОГ ГО ЊЕ ЊА КРОЗ ПРИ ЗМУ ПО Ј Е Д И Н И Х ОВЛ А Ш Ћ Е Н И Х Т У Ж И Л А Ц А О си м ја в ном т у ж и о ц у, фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а је у с ав р емен и м п р а ви ма, по п р а ви л у, јед н и м де лом по в е р е на и п ри в ат ном и с у п си д и ја р ном ту жи о цу. При ват ни ту жи лац го ни за ма ње дру штве но опа сна де ла, ко ји ма ни је то ли ко тан ги ран јав ни, већ при ват ни ин те рес, док суп си ди јар ни ту жилац под за ко ном од ре ђе ним усло ви ма го ни за кри вич на де ла ко ја се го не по слу жбе ној ду жно сти, уко ли ко је јав ни ту жи лац од у стао од оп ту жбе. Пос т а в љ а с е п и т а њ е д а л и је фу н к ц и ја к ри ви ч ног г оњ ењ а с ад рж ајно иста, не за ви сно од овла шће ног ту жи о ца ко ји је вр ши. На ово пи та ње тре ба да т и од ри ча н од г о в о р. Пр е св е г а, фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а п ри в ат ног и суп си ди јар ног ту жи о ца не об у хва та ју овла шће ња и ду жно сти у пред ис тра - жном по ступ ку, јер се тај по сту пак во ди са мо за кри вич на де ла за ко ја се г о н и по с л у ж б е ној д у ж но с т и. Ти ме је и з њ е г а ис к љу чен п ри в ат н и т у ж и л а ц ко ји је овла шће ни ту жи лац за кри вич на де ла за ко ја се го нии по при ват ној ту жби. С дру ге стра не, у пред ис тра жном по ступ ку не ма ме ста ни за суп сид и ја р ног т у ж и о ца, је р он мо же п р е у з е т и г о њ е њ е од ја в ног т у ж и о ца ко ји је од у стао од оп ту жбе, тек после потврђива ња оп ту жни це. При ват ни и суп сиди јар ни ту жи лац не мо гу би ти ни су бјек ти ко ји во де ис тра гу, јер је код нас у в е де на ја в но т у ж и л ач к а ис т р а г а. При ват ни и суп си ди јар ни ту жи лац у на че лу има ју сва пра ва и ду жности као и јав ни ту жи лац, осим оних пра ва ко ја су јав ном ту жи о цу да та као др жав ном ор га ну. То, из ме ђу оста лог, зна чи да они не мо гу ра чу на ти на по моћ д ру г и х д р ж а в н и х о р г а на. О си м т о г а, он и с е не ру ко в о де на че лом ле г а л и т е - та кри вич ног го ње ња, већ дис по зи тив ним на че лом, што зна чи да од њи хо ве л и чне вољ е з ависи пок р ет ањ е пос т у пк а. При в ат н и и су п си д и јар н и т у ж и ла ц не ру ко в о де с е н и н а че лом опо р т у н и т е т а к ри ви ч ног г о њ е њ а, је р је је з г р о на че ла опор ту ни те та дис кре ци о на оце на, ко ју увек вр ши др жав ни ор ган и у век с е в рш и у ја в ном и н т е р е су. О н и су и и з у зе т а к од начела офиц ије лнос т и

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 кри вич ног го ње ња, бу ду ћи да се ре гру ту ју из ре да оште ће них ли ца и да као т а к ви с ло б од но од л у ч у ју о во ђе њу к ри ви ч ног по с т у п к а. О н и н и су д у ж н и да бу ду објек тив ни, да утвр ђу ју чи ње ни це ко је иду у ко рист окри вље ног и да изја вљу ју жа л бу у ко рист ок ри вље ног. При ват ни т у жи лац је д у жан да п ред уј ми де о т р о ш ко в а к ри ви ч ног пос т у пк а и д а дефи н и т и в но сно си св е т р о ш ко в е кри вич ног по ступ ка у слу ча ју не у спе ха при ват не ту жбе. Суп си ди јар ни ту жилац у том по гле ду има исти по ло жај као и јав ни ту жи лац. Та ко ђе, они мо гу би ти са слу ша ни у свој ству све до ка, док то ни је слу чај са јав ним ту жи о цем. 7. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Кри вич но про це сне функ ци је су од го ва ра ју ће но се ће уло ге ко је при па - да ју основ ним про це сним субјектима у кривич ном по ступ ку. Те о ри ја кри вичног п ро це сног п ра ва не н у д и у век за до во ља ва ју ће од г о во ре по п и т а њу са д р - ж ај ног од р е ђи в а њ а по је д и н и х к ри ви ч но п р о це сн и х фу н к ц и ја. Та ко, и з в е сне д и ле ме по с т о је и у по гле д у т е р м и но ло ш ког и са д р жај ног од ре ђе ња фу н к ц и је ов ла ш ће ног т у ж и о ца. Пра ви лн ије је говорит и о фу н кц ији к риви чног гоњења, не го о функ ци ји оп ту жбе, јер је она ужи по јам. Функ ци ја оп ту жбе је са мо је да н од об л и ка вр ше ња фу н к ц и је к ри ви ч ног г о ње ња. Сва ка фу н к ц и ја оп т у- ж б е под р а з у м е в а д а је д о ш л о д о фу н к ц и је к р и в и ч ног г о њ е њ а, а л и с в а к а фу н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а не под р а з у ме в а да је до ш ло до ч и на оп т у ж б е, уко ли ко се кри вич ни по сту пак об у ста ви пре по ди за ња оп ту жног ак та. Не ке де фи ни ци је кри вич ног го ње ња су не при хва тљи ве. По на шем миш љ е њу, фу н к ц и ја к ри ви ч ног г оњ ењ а с ад рж ајно је усмер ен а н а по к р ет ањ е к ри ви ч ног по с т у п к а и њ е г о в о од р ж а в а њ е у т о к у, а л и у к љу ч у је у с е би и не - к а п р а в а и д у ж но с т и ја в ног т у ж и о ца у п р е т к ри ви ч ном по с т у п к у. Ф у н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а и ма св ој п р о це сн и и п р е т п р о це сн и де о. Ра з л и к а и з ме ђу њих је у то ме што се прет про це сни део функ ци је кри вич ног го ње ња мо же ре а л и зо в а т и к а ко п р о це сн и м, т ако и неп р оце сн и м ра д њ а ма, док се п р о це сн и део те функ ци је увек оства ру је кроз фор мал не до ка зне рад ње. Циљ прет проце сног де л а фу н к ц и је к ри ви ч ног г о њ е њ а је с т е с т в а р ањ е п р е тпос т а в к и з а до но ше њ е в а љ а не од л у ке о к ри ви ч ној п ри ја ви и л и д ру г ом и з в о ру с а зна њ а за кри вич но де ло. Од ква ли тет но ре а ли зо ва ног прет про це сног де ла ту жи о - че ве функ ци је, за ви си да ли ће уоп ште за жи ве ти и њен про це сни део. Но с и о ц и фу н к ц и је к р и в и чн о г г оњ ењ а з ав ис е и од и с т ор и јс ко г т ип а к ри ви ч ног пос т у п к а. Ф у н к ц и ја к ри ви ч ног г о њ е њ а н и је сад рж ај но ис т а, ш т о за ви си од мо де ла ис тра ге и од вр сте овла шће ног ту жи о ца. 1543

12 Др Сне жа на С. Бр кић, Ма р г и н а л и је о ф у н к ц и ји к р и в и ч н о г г о њ е њ а (стр ) Sne ža na S. Br kić, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad S. Br k p f.u n s.a c.r s Marginal Notes to the Function of Prosecution Ab stract: In the fo cus of this pa per are so me is su es of the ro le of an aut ho ri zed pro se cu tor in the pre-cri mi nal and cri mi nal pro ce e dings. For the pur po se of cal ling th e pro se c u tor, s ac ti vity, the fun ction of the char ge or the fun ction of pro se cu tion, the aut hor re ver ses in fa vor of this last. One part of the pa per is de vo ted to the analysis and cri ti cism of so me unac cep ta ble de fi ni ti ons of the pro se cu tion fun c tion. The aut hor sta tes that the pro se cu tion fun ction con sists of a pre-pro ces sing and pro ces part. The pro se cu tion fun ction was al so con si de red thro ugh the prism of cer tain hi sto ri cal types of cri mi nal pro ce e dings, as well as thro ugh the prism of c e r t a in a u t h o r i ze d p ro se c u t or s. Keywords: p u blic p ro se c u tor, f u n c t ion of p ro se c u t ion, c r imin al p roc eeding. Да тум при је ма ра да: