Funkcije predavač: Nadežda Jakšić
|
|
- Tone Ranković
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Funkcije predavač: Nadežda Jakšić
2 funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno je uključiti datoteke zaglavlja; nesamostalne su korisničke funkcije imenovani i samostalni delovi kôda koji izršavaju neki zadatak; funkcija ima jedinstveno ime koje joj daje korisnik, to ime služi za to da bi bila pozvana preko njega; mogu da se izvrše bez interakcije sa ostatkom kôda korisničke funkcije se pišu nezavisno i pozivaju se iz main funkcije; obrađuju vrednosti koje dobiju putem argumenata i vraćaju ih nazad funkcijama koje su ih pozvale
3 #include <stdio.h> float a, stranica, povrsina; float kvadrat (float stranica); int main() printf ("Unesite duzinu stranice kvadrata\n "); scanf ( %f", &a); povrsina = kvadrat (a); printf ("Povrsina kvadrata je %.2f\n", povrsina); return 0; float kvadrat (float stranica) prototip funkcije, informiše kompajler o tipu promenljive koja će biti vraćena, o imenu funkcije i koje argumente funkcija koristi poziva se funkcija kvadrat; prethodno je promenljiva a dobila vrednost; pošto je a unutar zagrada naziva se argument funkcije; pri prenošenju izvršavanja prenosi se samo vrednost argumenta return stranica * stranica; korisnička funkcija kvadrat; ona zahteva argument, preuzima ga, tj. uzima vrednost od promenljive a i pridružuje je svojoj promenljivoj stranica; računa površinu kvadrata i vraća vrednost naredbom return
4 sintaksa: tiprezultata imefunkcije (formalniargumenti) definicije i deklaracije; naredbe; tiprezultata je tip koji ima rezultat funkcije; rezultat je ono što funkcija vraća kada se pozove; ako se ne navede podrazumeva se int; kod funkcija koje ne vraćaju vrednost navodi se void imefunkcije je identifikator formalniargumenti su argumenti pomoću kojih se unose početni podaci u funkciju; oni rezervišu mesta za veličine sa kojima funkcija operiše posle njenog poziva; za svaki argument mora posebno da se navede tip (int a, int b, float c...) vrednosti koje se dodeljuju formalnim argumentima nazivaju se stvarni argumenti
5 dva načina dodeljivanja vrednosti formalnim argumentima: pozivanje po vrednosti (formalnim argumentima se dodeljuje vrednost stvarnog argumenta, nema izmene stvarnog argumenta po izlasku iz funkcije); pozivanje po referenci (ako se umesto vrednosti stvarnih argumenata prosleđuju adrese tih argumenata onda se menja vrednost stvarnim argumentima kada se izađe iz funkcije) definicije i deklaracije i naredbe čine telo funkcije naredba return se koristi za povratak iz funkcije; rezultat koji ova funkcija vraća može da bude promenljiva, pokazivač ili aritmetički izraz dva slučaja naredbe: return (povratnavrednost) kada funkcija vraća neku vrednost ili return kada ne vraća vrednost; tip funkcije koja ne vraća vrednost je void ako se funkcija piše ispod main funkcije, onda iznad main funkcije mora da se navede prototip funkcije tipfunkcije imefunkcije (formalniparametri); poziv funkcije: ako funkcija vraća vrednost onda imefunkcije (stvarniparametri), a ako ne vraća vrednost onda imefunkcije ()
6 //funkcija ne vraća vrednost.. void pozdrav () //ako funkciju pišemo ispod funkcije main, onda ovde //mora da se navede prototip funkcije void pozdrav (); printf ("Zdravo\n"); int main () int i; for (i=1;i<=10;i++) pozdrav (); //poziv funkcije pozdrav koja ne vraća vrednost return 0;
7 //funkcija vraća vrednost zbir dva broja.. int zbir (int a, int b) //funkcija će vratiti rezultat tipa int, formalni //argumenti su int a, int b, za svaki mora posebno da se navede tip int c; c=a+b; return c; //može i return a+b; naredba return vraća zbir koji je tipa int int main () int broj1, broj2; printf ("Unesite dva broja\n"); scanf ("%d%d",&broj1,&broj2); printf ("Zbir ova dva broja je %d",zbir (broj1, broj2); return 0; poziv funkcije zbir, broj1 i broj2 su stvarni argumenti
8 //funkcija ne vraća vrednost zbir dva broja.. void zbir (int a, int b) //funkcija ima tip void int c; c=a+b; printf ("Zbir ova dva broja je %d", c); int main () int broj1, broj2; printf ("Unesite dva broja\n"); scanf ("%d%d",&broj1,&broj2); zbir (broj1, broj2); //poziv funkcije zbir return 0;
9 //funkcija vraća vrednost kub nekog broja int kub (int x) int rez; rez=x*x*x; return rez; int main () int a,k; printf ("Unesite broj\n"); scanf ("%d", &a); k=kub (a); printf ("Kub unetog broja je %d", k); return 0;
10 //funkcija računa prosek dva broja float nadjiprosek (float a, float b) float prosek; prosek=(a+b)/2; return (prosek); int main () float a=5, b=15, rezultat; rezultat=nadjiprosek (a,b); printf ("prosek je %.2f", rezultat);
11 //funkcija prikazuje kvadrate brojeva od 1 do 9 void kvadrati () int i; for (i=1;i<=9;i++) printf ("%d\n", i*i); int main () kvadrati (); return 0;
12 //funkcija ispituje da li je broj prost u intervalu od m do n int prostbroj (int broj); int main() int m,n,i; printf ("Unesite dva broja (interval):\n"); scanf ("%d%d", &m,&n); printf ("Prosti brojevi u intervalu od %d do %d su:\n", m, n); for (i=m; i<=n; i++) if (prostbroj (i)) printf ("%d", i); return 0; int prostbroj (int broj) int i, prost=1; for( i=2;i<=broj/2;i++) if (broj%i==0) prost=0; break; vrednost promenljive prost se vraća u glavnu funkciju i ako promenljiva ima vrednost jedan prikazuje se broj return prost; //obezbediti da početak intervala bude broj koji je veći od jedan
13 1. funkcija koja n puta ispisuje neki tekst, broj n se unosi u glavnom programu 2. u glavnoj funkciji se unose tri broja, napisti funkciju koja ispisuje najveći od tri broja 3. u glavnoj funkciji učitati n brojeva, napisti funkciju koja računa aritmetičku sredinu unetih brojeva 4. napisti funkciju koja prihvata dva broja i vraća veći od ta dva broja 5. u glavnoj funkciji učitati dva broja, napisti funkciju koja računa zbir brojeva u intervalu od prvog do drugog broja 6. u glavnoj funkciji učitati broj n, napisati dve funkcije, prva treba da računa sumu parnih brojeva do n, a druga proizvod neparnih brojeva do n 7. napisati funkciju koja zamenjuje vrednosti dvema promenljivima 8. učitavati brojeve dok su pozitivni, za svaki od pozitivnih brojeva u funkciji izračunati i ispisati njegov koren
14 rekurzivne funkcije su funkcije koje pozivaju same sebe primer: računanje faktorijela unetog broja (npr. 3!=3*2*1) bez rekurzije int f1 (int n) //n je 3 if (n==0) else return 1; return (n*f2(n-1)); int f2 (int n) //n je 2 if (n==0) else return 1; return (n*f3(n-1)); int f3 (int n) if (n==0) return 1; else return (n*f4(n-1));// n je 1 int f4 (int n) //n je nula if (n==0) return 1; else return (n*f5(n-1));
15 1. int f1(int n) if (n==0) 4. return 1; 5. else 6. return (n*f1(n-1)); int main () int r: 11. r=f1(3); 12. printf ("tri faktorijel je %d", r); 13. return 0; 14. dok main izvršava liniju 11 poziva f1(3) dok f1(3) izvršava liniju 6 poziva f1(2) dok f1(2) izvršava liniju 6 poziva f1(1) dok f1(1) izvršava liniju 6 poziva f1(0) dok f1(0) izvršava liniju 4 (n==0), vraća vrednost 1 funkciji f1(1) f1(1) vraća vrednost 1*1=1 funkciji f1(2) f1(2) vraća vrednost 2*1=2 funkciji f1(3) f1(3) vraća vrednost 3*2=6 funkciji main funkcija main u liniji 12 prikazuje broj 6
16 1. suma kvadrata od jedan do n 2. suma kvadrata od m do n uzlazna rekurzija silazna rekurzija 3. funkcija računa sumu neparnih brojeva od jedan do zadatog (u main funkciji) broja n; u main funkciji ispisati rezulatat funkcija main proverava da li je broj neparan rekurzivna funkcija proverava da li je broj neparan 4. suma brojeva deljivih sa tri od jedan do zadatog u (u main funkciji) broja n; u main funkciji ispisati rezulatat funkcija main proverava da li je broj deljiv sa tri rekurzivna funkcija proverava da li je broj deljiv sa tri 5. naći n ti Fibonačijev broj (Fibonačijev niz je niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja daju vrednost narednog člana) 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144
17 kada se izvršni program učita u radnu memoriju računara, biće mu dodeljena određena memorija i započinje njegovo izvršavanje; dodeljena memorija sadrži: segment koda (code segment ili text segment) segment podataka (data segment) stek segment (stack segment) hip segment (heap segment) u stek segmentu čuvaju se svi podaci koji karakterišu izvršavanje funkcija; podaci koji odgovaraju jednoj funkciji (ili, preciznije, jednoj instanci jedne funkcije jer rekurzivna funkcija može da poziva samu sebe i da tako u jednom trenutku bude aktivno više njenih instanci) organizovani su u takozvani stek okvir (stack frame);
18 stek okvir jedne instance funkcije obično, između ostalog, sadrži: argumente funkcije; lokalne promenljive (promenljive deklarisane unutar funkcije); međurezultate izračunavanja; adresu povratka (koja ukazuje na to odakle treba nastaviti izvršavanje programa nakon povratka iz funkcije); adresu stek okvira funkcije pozivaoca hip memorija je neiskorišćena memorija programa koja može biti upotrebljena da se u toku izvršavanja programa dinamički zauzme za određene potrebe; programeri ne znaju unapred koliko im je potrebno memorije za čuvanje određenog tipa informacija ili podataka; taj podatak će biti određen tek u toku izvršavanja programa; u toku izvršavanja programa moguće je dinamički alocirati memoriju u hipu korišćenjem malloc ili calloc naredbi; korišćenjem naredbe free izvršiće se oslobađanje memorijskog prostora koji je deo hip memorije
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]
Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеStrukture predavač: Nadežda Jakšić
Strukture predavač: Nadežda Jakšić složeni tip podatka; kolekcija promenljivih različitog tipa koje su sakupljene radi lakše manipulacije sintaksa: struct [oznakastrukture] navede { definicija člana strukture;
Више070-ALIP2-udzbenik.indb
0. U uvodnom ćemo poglavlju ponoviti osnove programskog jezika C s kojima smo se susreli u. razredu. U kratkom pregledu navedeni su operatori (aritmetički, relacijski i logički), neke od funkcija iz biblioteka
ВишеProgramski jezik C
Pojam funkcije Deklaracija i definicija funcije Poziv funkcije Memorijske klase promjenljivih Primjeri. Za kompajliranje koda koristen DEV-C++ 4.9.9.2 Compiler!!!! Moze is koristiti I bilo koji drugi standardni
ВишеProgramiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4
Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/48 Sadržaj predavanja Ponavljanje onog dijela C-a koji
ВишеMicrosoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode Prenos parametara Po vrednosti Po referenci Po izlazu Sadržaj Opseg važenja promenljive u drugim strukturama Rekurzije Prenos parametara Metoda može vratiti isključivo
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Ulaz i izlaz podataka Ulaz i izlaz podataka Nakon odslušanog bit ćete u stanju: navesti sintaksu naredbi za unos/ispis znakova znakovnih nizova cijelih brojeva realnih brojeva jednostruke i dvostruke preciznosti
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*
ВишеMicrosoft PowerPoint - 12-Funkcije_1.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode http://www.introprogramming.info/english-intro-csharp-book/read-online/ Sadržaj Funkcije Metode Definisanje Pozivanje Povratne vrednosti Parametri Metode (1) Metoda
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
ВишеProgramiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan
Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan realan broj od 0 i 1. Na standardni izlaz ispisati
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Programiranje 2 doc.dr.sc. Goranka Nogo PMF Matematički odsjek, Zagreb Kontakt ured: 228, drugi kat e-mail: nogo@math.hr konzultacije: četvrtak, 12:00-14:00 petak, 11:00-12:00 neki drugi termin, uz prethodni
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеUvod u takmičarsko programiranje
8. čas Uvod u programiranje - naredbe ciklusa Uvežbavamo naredbe ciklusa, naredbe ponavljanja (loop) https://studio.code.org/s/course2/stage/6/puzzle/3 "Talk is cheap. Show me the code." - Linus Torvalds
ВишеProgramiranje predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2016, 10. predavanje p. 1
Programiranje 1 10. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2016, 10. predavanje p. 1/95 Sadržaj predavanja Funkcije: Definicija funkcije.
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 03 - Implementacija strukture string
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 03 - Implementacija strukture string v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Stringovi u C-u String
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 01 - Uvod
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 01 - Uvod v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Gradivo i način polaganja Gradivo: osnove jezika
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
ВишеProgramiranje za UNIX Okruženje unix procesa
Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Sadržaj Memorijska slika UNIX procesa Argumenti naredbenog retka i varijable okruženja Životni ciklus procesa Izlazni status procesa 2 Memorijska slika UNIX
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna
ВишеI grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.
I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)
ВишеPowerPoint Presentation
Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka Programiranje III razred Tok izvršavanja programa Tok izvršavanja programa Dosadašnji kod se izvršavao praktično linearno. Nije postojala nikakva uslovna ili brojačka
ВишеDatoteke predavač: Nadežda Jakšić
Datoteke predavač: Nadežda Jakšić svi podaci sa kojima smo do sada radili u programima su smeštani u operativnu memoriju računara i trajali su najduže koliko i sam program; kada program završi sa radom,
ВишеProgramiranje 1 5. predavanje dodatak Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 5. predavanj
Programiranje 1 5. predavanje dodatak Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 5. predavanje dodatak p. 1/60 Sadržaj predavanja dodatka Primjeri
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Obeležene petlje Obeležene petlje Obeležavanje petlje nekim identifikatorom omogućava da se programski tok usmeri na mesto u programu specificirano tim identifikatorom. Ako se iza naredbi break ili continue
ВишеMicrosoft Word - Zadaci za samostalno vjezbanje 4.doc
Zadaci za samostalno vježbanje 4. Svi zadaci dati ovdje su takvi da se mogu uraditi korištenjem isključivo gradiva prva četiri predavanja i ranije stečenog predznanja na predmetu Osnove računarstva. Zvjezdicom
Више07_PJISP_II_Predavanja
Rekurzija i rekurzivne funkcije Informacioni inženjering 1 Rekurzija Rekurzija nastaje kada se pojam definiše pomoću sebe samog Javlja se u različitim oblastima, od lingvistike i logike, preko matematike
ВишеMicrosoft PowerPoint - 10-Jednodimenzionalni nizovi.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Nizovi Sadržaj Definicija niza Vrste i elementi nizova Deklarisanje nizova Dodele (početne) vrednosti nizovima Jednodimenzionalni nizovi Primeri dodele vrednosti Petlja foreach Nizovi
ВишеMicrosoft PowerPoint - Datoteke [Compatibility Mode]
Датотеке стандардни улаз / излаз Датотека је именовани низ знакова (бајтова) У програмском језику C датотека је везана за улаз и излаз података функције стандардне библиотеке Најједностaвније
ВишеPowerPoint Presentation
V Unos i prikaz podataka Programi čitaju i ispisuju podatke sa spoljašnjih uređaja Postoji prolazni U/I (tastatura i monitor) i trajni U/I podataka (fajlovi) printf i scanf pišu/čitaju na monitor ili sa
ВишеProgramski jezik C
SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi
ВишеProgramiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007
Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007 2 Sadržaj 1 Programski jezik C 5 1.1 Oblast važenja lokalnih promenljivih..........................
ВишеUniverzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo
ВишеMicrosoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]
Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)
ВишеProgramski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk
Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijski program: Informacioni inženjering Informacioni inženjering 1 Rekurzivne funkcije Binarna stabla Informacioni
ВишеPowerPoint Presentation
II Karakteristike C jezika Programski jezik C je viši programski jezik opšte namene. Tesno je povezan sa UNIX OS uz koji je razvijan. Razvio ga je Dennis Ritchie 1970 u Bell Telephone Laboratories, Inc.
ВишеOblikovanje i analiza algoritama 5. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb OAA 2017, 5. pr
Oblikovanje i analiza algoritama 5. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb OAA 2017, 5. predavanje p. 1/68 Sadržaj predavanja Nehomogene rekurzije
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеMicrosoft PowerPoint - C-4-1
Pregled iskaza u C-u Izraz; Iskaz dodele, serijski komponovani iskaz; blok Uslovni iskazi i izrazi; složeno grananje Iterativni iskazi Iskaz dodele Promena vrednosti a = Ψ; Izračunava vrednost izraza Ψ,
ВишеProgramiranje 1 drugi kolokvij, 2. veljače Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje,
Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, te službeni podsjetnik. Kalkulatori, mobiteli, razne neslužbene tablice, papiri i sl., nisu dozvoljeni! Sva rješenja napišite
ВишеMicrosoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka
Динамичке структуре података листа, стек, ред Програмирање 2: глава 6 Динамичке структуре података Динамичка алокација и динамичке структуре података Најзначајније динамичке структуре података листе и
ВишеДржавно такмичење године 5. и 6. разред 1. [pločice] Правоугаону терасу димензија d s центиметара квадратних треба поплочати коришћењем плочица
Државно такмичење 2018. године 5. и 6. разред 1. [pločice] Правоугаону терасу димензија d s центиметара квадратних треба поплочати коришћењем плочица квадратног облика странице p центиметара, које се постављају
ВишеProgramiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1
Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1 Sadržaj 1 Pokazivači - ponavljanje 3 2 Pokazivači - veza sa nizovima 5 2 1 Pokazivači - ponavljanje 1.
ВишеMy_P_Red_Bin_Zbir_Free
БИНОМНА ФОРМУЛА Шт треба знати пре почетка решавања задатака? I Треба знати биному формулу која даје одговор на питање чему је једнак развој једног бинома када га степенујемо са бројем 0 ( ) или ( ) 0!,
ВишеPowerPoint Presentation
Programski jezici i strukture podataka UVOD Izvođači nastave Srđan Popov (JUG 215) Petar Marić (JUG 105) Milena Počuča (JUG 215) Milica Milutinović (JUG 215) Termini konsultacija naknadno Cilj vežbi Sticanje
Више1 jmbag ime i prezime Programiranje 2 prvi kolokvij, Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak, 3.5., navečer na webu, a uvidi u p
1 Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak 3.5. navečer na webu a uvidi u ponedjeljak 6.5. u 16 sati. Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje te službeni podsjetnik.
ВишеProgramiranje 1 9. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/6
Programiranje 1 9. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/60 Sadržaj predavanja Osnovni algoritmi na cijelim brojevima:
ВишеАлгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : (
Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 2 3 4 ; б) 5 3 4 : ( 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; в) ( 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; г)
ВишеProgramiranje 2 popravni kolokvij, 15. lipnja Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanj
Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, te službeni šalabahter. Kalkulatori, mobiteli, razne neslužbene tablice, papiri i sl., nisu dozvoljeni! Sva rješenja napišite
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra
Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar 2016 1 Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova strategija rekurzivno razbija problem na 2 ili više potproblema
ВишеP2.1 Projektovanje paralelnih algoritama 1
Projektovanje paralelnih algoritama I Uvod Osnove dinamičke paralelizacije 1 Primer: Fibonačijev niz Primer rekurz. računanja Fibonačijevih brojeva: F 0 = 0; F 1 = 1; F i = F i -1 + F i -2 za i 2 Algoritam
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
ВишеМатематика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ }
1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } 2. Упиши знак
ВишеP11.2 Izbor instrukcija, IBURG
Избор инструкција (1/2) Машинска инструкција се може приказати као део стабла међукода, који се назива шаблон стабла (енгл. tree pattern). Избор инструкција је проблем поплочавања стабла међукода минималним
ВишеNIZOVI
NIZOVI II gimnazije NIZOVI su složeni tip podatka u koji se može smjestiti više varijabli(podataka) JEDNODIMENZIONALNI DVODIMENZIONALNI VIŠEDIMENZIONALNI Milenko Soldat 2 JEDNODIMENZIONALNI NIZOVI Sintaksa:
ВишеMJEŠOVITA SREDNJA TEHNIČKA ŠKOLA TRAVNIK PROGRAMIRANJE I PROGRAMSKI JEZICI PROGRAMSKI JEZIK C -SKRIPTA ZA INTERNU UPOTREBU-
MJEŠOVITA SREDNJA TEHNIČKA ŠKOLA TRAVNIK PROGRAMIRANJE I PROGRAMSKI JEZICI PROGRAMSKI JEZIK C -SKRIPTA ZA INTERNU UPOTREBU- Sadržaj 1 Uvod 8 1.1 Programski jezici......................... 8 1.2 Osnove
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 09 - this, static
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 09 - this, static v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Pokazivač this Kako funkcija članica
ВишеRačunarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević Matematički fakultet, Beograd 1
Računarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević e-mail: ivana@matf.bg.ac.rs Matematički fakultet, Beograd 1 Utvrđivanje gradiva sa prethodnog časa: popunjavanje adresne strukture, kreiranje soketa, privezivanje
ВишеПрограмирај!
Листе Поред појединачних вредности исказаних бројем или ниском карактера, често је потребно забележити већи скуп вредности које су на неки начин повезане, као, на пример, имена у списку путника у неком
ВишеOsnovni programiranja I
Objektno orjentisano programiranje Uvod u objektno orjentisano programiranje (OOP) Koncepti OOP. Razlike C i C++. Softver Obični korisnik Porast procesorske moći računara i pojeftinjenje komponenti omogućili
ВишеUVOD - OD JAVE DO C# ELEMENTARNE RAZLIKE Veliki broj Java/C# razlika su uglavnom preimenovane ključne reči i razlike u konvencijama imenovanja. Neke o
UVOD - OD JAVE DO C# ELEMENTARNE RAZLIKE Veliki broj Java/C# razlika su uglavnom preimenovane ključne reči i razlike u konvencijama imenovanja. Neke od tih jezičkih razlika su: Java kod se prevodi u.class
Више3.Kontrlne (upravlja~ke) strukture u Javi
Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Низови у програмском језику Јава Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ
Више1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.
1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. Elementi a k K su koeficijenti polinoma P (x). Ako
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 07 - Podstrukture, const, reference
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 07 - Podstrukture, const, reference v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Podstrukture Član
ВишеСТЕПЕН појам и особине
СТЕПЕН појам и особине Степен чији је изложилац природан број N R \ 0 изложилац (експонент) основа степен Особине: m m m m : m m : : Примери. 8 4 7 4 5 4 4 5 6 :5 Важно! 5 5 5 5 5 55 5 Основа је број -5
ВишеProgramiranje 2 7. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 7. predavanje p. 1/7
Programiranje 2 7. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 7. predavanje p. 1/75 Sadržaj predavanja Tipovi i složene deklaracije:
ВишеCelobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica
Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne fun
Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar 2018. 1 Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne funkcije od argumenta n iz skupa N prirodnih brojeva.
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
Више6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe
6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеProgramiranje 2 1. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 1. predavanje p. 1/7
Programiranje 2 1. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 1. predavanje p. 1/75 Dobar dan, dobro došli Prog2 2019, 1. predavanje
ВишеMicrosoft Word - uputstvo-estudent-v2.docx
Упутство за пријаву на студентске сервисе и пријаву испита Адреса на којој се налазе студенски сервиси је https://estudent.ef.uns.ac.rs Пријава на систем Страница за пријаву на систем има два поља, једно
ВишеMicrosoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_0802.doc
Matematika szerb nyelven középszint 080 ÉRETTSÉGI VIZSGA 009. május 5. MATEMATIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ OKTATÁSI ÉS KULTURÁLIS MINISZTÉRIUM Важне
ВишеZADACI ZA VEŽBU 1. Realizovati konzolnu aplikaciju koja će računati površinu kvadrata, pravougaonika ili trougla. 2. Preko konzole se unosi ocena od 1
ZADACI ZA VEŽBU 1. Realizovati konzolnu aplikaciju koja će računati površinu kvadrata, pravougaonika ili trougla. 2. Preko konzole se unosi ocena od 1 do 5. Obezbediti ispis uspeha za unetu ocenu (1=nedovoljan,
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
ВишеSELECT statement basic form
NAZIV OBJEKTA ZNANJA Uvod u JQuery PROLOG Autor * Katarina Kaplarski Klasifikacija * Težina * Osnovni nivo Ključne reči * Ko sluša * Student OAS Trajanje * Komentari autora SADRŽAJ Apstrakt Cilj * Uvodne
ВишеFortran
FORTRAN Uvod Računala su samo strojevi: neznaju ništa, ne razmišljaju ni o čemu, ali mogu izuzetnom brzinom i vrlo točno, slijediti precizno napisane upute. Takve upute moraju se napisati u posebnom jeziku
ВишеОрт колоквијум
I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада СИ - 008/009 (10.05.009.) Р е ш е њ е Задатак 1 a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један,
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
ВишеRACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3
RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom
Вишеstudirko.com predstavlja: Večernja škola C# za FPZ ( ) v 4.0 Za studirko.com napisao: Slaven Špigl
studirko.com predstavlja: Večernja škola C# za FPZ (30.06.2019.) v 4.0 Za studirko.com napisao: Slaven Špigl Uvodna riječ Poštovani, skripta koju čitate dio je popratnih materijala koji dolaze uz serijal
ВишеSlide 1
OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik
ВишеGenerated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS
Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
Више1. Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz 0,1 s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz Banka želi da upozori kupce na sumnjive aktivn
1. Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz 0,1 s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz Banka želi da upozori kupce na sumnjive aktivnosti na njihovom računu. Prilikom svake transakcije
ВишеOPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me
OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer
ВишеProgramski jezici i strukture podataka
Programski jezici i strukture podataka 7 ULAZ, IZLAZ I DATOTEKE Ulazno izlazne operacije Programi moraju imati mogućnost da upisuju podatke u datoteke ili da ih ispisuju na izlazni uređaj poput ekrana
ВишеProgramiranje 2 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević February 23, 2008
Programiranje 2 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević February 23, 2008 2 Sadržaj 1 Programski jezik C 5 1.1 Argumenti komandne linije...............................
Више