А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЗО РАН АВРА МО ВИЋ, ро ђен у Ста ла ћу. Пи ше сту ди је, моно г р а фи је, е с е је, ч л а н ке и у џб е н ике, б ав

Транскрипт

1 А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЗО РАН АВРА МО ВИЋ, ро ђен у Ста ла ћу. Пи ше сту ди је, моно г р а фи је, е с е је, ч л а н ке и у џб е н ике, б ави с е т ео ри јск и м ист р аж ив ањ е м од но са к ул т у ре, к њи жев но с т и, обра зо ва ња и по л и т и ке. Об ја в ље не к њи г е: С о ц ија л и з а м и м о г ућ н о с т и р е ф о р м е, 1989; По в р а т а к г р ађ а нс ко г д р у штва, 1989; По л и т и ч к и с п и с и Ми л о ш а Ц р њ а н с ко г, 1990; Ис п у н и о с а м с в о ј у с у д б и н у (п р и р е ђ е н и р а з г о в о р и Ми л о ш а Ц р њ а н с ко г), 1992; З ад у ж б и н е, ф о н д о в и, ф о н д а ц и је, л е г а т и у к ул т у р и Ср б и је, 1992; По л и т и ка и књи жев нос т у дел у Милоша Ц рњанског, 1994; Д р у го л и це де мо кра т и је Ср би ја, Ју го с ла в и ја, све т , 1998; Уџ бе н ик к ул т у ра др уш т во, 1999; Де м о к р а т и ја у ш кол с к и м у џбен иц им а, 2000; Не в о ље д е м о к р а т и је у Ср би ји ( ), 2002; Чи ји је к њи жев н ик и ње го во де ло рас п ра ва о кул тур ном иден ти те ту срп ске књи жев но сти, 2003; Др жа ва и образ о в а њ е к р ит и чк а е в ал уац ија ко нц е п ц ија о б р а з о в а њ а у Ср б и ји, 2003; Од б р а н а Ц р њ а нс ко г, 2004; Ап о р и је о б р а з о в а њ а з а д е м о к р ат иј у, 2006; Кул ту ра, 2006; Ср би у ге ту демократије, 2007; Социологија и књижевн о с т о г л е д и о с оц иол ог ији к улт у р е и к њиж е в н о с т и, 2008; Ро д о м р с ц и о је д н ом де л у с рп с к и х п о л и т и ч ара и и нт е л е кт уал ац а од д о 20 09, 2009; По ли тич ка ми сао Ми ло ша Црњанског, 2010; Со ци о ло шка осмат р а ч н и ц а к ул т у р е и о б р а з о в а њ а, 2011; Де м о к р а т и ја и б ом б а р д о в а њ е ка кв а је б у д ућ н о с т д е м о к р а т и је?, 2012; Об р а з о в а њ е у т о ко в и м а д р у штва зна ња, 2013; Род ољу пц и и р од ом рс ц и с ав ре м е н и с рп с к и п а т р и о т и за м и на ци о на л но де з ин т е гра т ив на ми сао и п рак са, 2013; Образовање из ме ђу дневне и на уч не бри ге, 2014; Огле ди из срп ске кул ту ре и књи жевнос т и, 2015; Књи жев ни ци и полит ика у срп ској к ул т у ри ( ), 2016; Д р у ш т в е н о а н г а ж о в а н у Ср б и ји, 2016; К њи ж е в н а р а с к р ш ћ а и д е н т и тет, Ан дрић, Цр њан ски, 2016; Социолошко чи тање књижевности, ГОЈ КО БО ЖО ВИ Ћ, р о ђен у Б о б о ву код П љ е в а љ а, Ц р на Го ра. П и ше по е зи ју, е с е је и к њи же в н у к ри т и к у, б а ви с е и з д а в а ш т в ом. К њи г е пе с а м а : По д з е м н и б и о с коп, 1991; Д у ш а з в е р и, 1993; Пе с м е о с т в а р и м а, 1996; А р х и п е л а г, 2002; Е л е м е н т и, 2006; О б л и ж њ а б о ж а н с т в а, 2012; Ма п а, Књи ге есе ја и кри ти ка: По е з и ја у в р е м е н у. О с рп с кој п о е з и ј и д р у г е п о л о в и н е 2 0. в е к а, 2000; Мес т а ко ја в ол им о. Е с еј и о с р пс ко ј п о е з и ји, 2009; К њи ж е в н о с т и д а н и, Осни вач je и глав ни уред ник 541

2 издавач ке ку ће Ар хи пе лаг и Бе о град ског фе сти ва ла европ ске књижевности и пот председник Српског ПЕН центра. Приредио више антологија. ЗД Е Н К А ВА Л Е Н Т БЕ Л И Ћ, р о ђ е н а у Б ач кој П а л а н ц и. З а в р ш и ла Сло в ач к и је зи к и к њи жев но с т на Ф и ло з оф ском фа к ул т е т у у Но вом С ад у. Тр е н у т но је д окт ор а н д к ињ а н а К ат е д р и е с т е т и ке Ун и в е р з и т е т а Ко ме нс ког у Бр а т и с л а в и. Гл а в н а је и од г о в о р н а у р ед н и ц а ч а с о п и с а з а к њи же в но с т и к у л т у ру Nový ži vot. Од до је ра ди ла Град ској би бли о те ци у Но вом Са ду. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну крит и к у и п ре во д и са сло вач ког и че ш ког је зи к а. Об ја ви ла је п ре ко 30 к њи г а књи жев них пре во да са сло вач ког и че шког, на гра ђи ва на ви ше пу та за прев о де. При р е д и л а : М и х а л Гом б а р, Ос н и в а њ е б и бл и о т е ке у Ки с а ч у, 2014; З о р а н Ђ е ри ћ, Nové devínske elégie, 2017; И м и г р а н т и у Ва в ил о нс кој к ул и, Д РА ГА Н ВЕ Л И К И Ћ, р о ђен у Б е о г ра д у. Д и п ло м и ра о је оп ш т у к њ и ж е в н о с т с а т е о р и јо м к њ иж е вн ос т и н а б еог р а дс ко м Ф ил ол ош ко м ф а к у л т е т у. Од до г о д и не био је у р ед н и к и з д а в ач ке де л а т но сти Ра ди ја Б 92. Пи сао је ко лум не за НИН, Вр е м е, Да нас, Ре п о р т е р и Ста тус. Од до го ди не био је ам ба са дор Ре пу бли ке Ср би је у Ау с т ри ји. Ж и ви у Б е о г р а д у к а о с лоб одн и к њи же в н и к. Ро м а н и: Via Pu la, 1988; Астра ган, 1991; Ha m si n 51, 1993; Се в е р н и з и д, 1995; Да н т е о в т р г, 1997; С л у ч а ј Бре ме н, 2001; Дос ије До м а ше в с к и, 2003; Р у с к и п ро з ор, 2007; B o n a v i a, 2012; Ислед ник, 2015; Ад р е с а б е о г р а д с к и р о м а н, Књи ге п ри ч а: По г ре ш а н п о к ре т, 1983; Ст а к л е н а ба ш т а, 1985; Бе о г ра д и д р у ге п р и че, К њи г а и з а б р а н и х и нт е рвјуа: 39,5º, Мо но г р а фи ја: Пу л а г р а д и н т е р в а л (ко а у т о р и: ф от ог р а ф И г о р З ир ојев и ћ и и с т ор ич а рк а у ме т но с т и П аол а О рл и ћ), К њи г е е с е ја: Yu - tla nt id a, 1993; Деп он ија, 1994; Ст а ње с т в а р и, 1998; Псећ а п ош т а, 2006; О п ис ц им а и г рад ов им а, 2010; Брат ство по мр љи хро ни ка на шег од у ста ја ња, А Л ЕШ ГА БРИ Ч, р о ђ е н у Љу б љ а н и, Сло в е н и ја. Сло в е н ач к и и с т о р и ч а р, д о к т о р и р а о г о д и н е, и с т р а ж у је с е н о в и ј у с л ов ен ачк у кул тур ну и по ли тич ку исто рију, а посебно однос политике према интеле к т у а л ц и м а, р а з в ој о б р а з о в а њ а, фу н к ц и о н и р а њ е н а у ч н и х и у ме т н и ч ких ин сти ту ци ја, уоп ште, од нос др жа ве пре ма кул ту ри и по је ди ним култ у р н и м с т в а р а о ц и м а. Ра д и н а И нс т и т ут у з а новију ис т орију у Љубљ ан и и од 1996/97. пре да је исто ри ју сло ве нач ке кул ту ре на Фа кул тету друштвен и х на у к а Ун и ве р зи т е т а у Љу бљ а н и. Об ја в ље не к њи г е: Со ц и ја л и с т ич ка кул тур на ре во лу ци ја: сло ве нач ка кул тур на по ли ти ка (So ci a lis t i č n a k u lt u r n a r e v o l u c i ja: slo v e n s k a k u l t u r n a p o li t i k a ), 1995; Адво кат и пи сац Љу ба Прен нер: Хра бро да је дру га чи је (O d ve t ni ca in pisate lji c a Lju b a P re n ne r: p o g u m n a, d a je bi la d r u ga č n a), г ру па аут ора, ; 542

3 Школ с ка р е ф о р м а (Š ol s k a r e fo r m a ), 2006; Т р а г о в и р а з в о ја ш ко л е у С л о в е н и ји (S led i š ols k ega r a zv oja n a S lov e ns k e m), 2009; С л о в е н с к и и с т о р и ј с к и а т л а с (S lo ve n s k i zgo d o v i n s k i a tl a s), г руп а аут ор а, Од го ди не је пред сед ник Ма ти це сло ве нач ке. М И ЛО СА В Г У ДО ВИ Ћ, р о ђ е н у Б е о г р а д у. Ф и ло з о ф, пе сн и к и п р е в о д и л а ц, з а в р ш и о о с н о в н е с т у д и је н а Од с е к у з а ф и л о з о ф и ј у н а Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, а пост ди плом ске на Од се ку за комп ар ат и вн у к њиже вно с т н а Ф илоз о фском ф ак у л т е т у у Љу б љ а н и. К њи г а пе с а м а : Вр то ви и ре чи, А Л ЕШ Д Е БЕ ЉА К, р о ђ е н у Љу бљ а н и. Пе сн и к, п р е в о д и л а ц и е с е јис т. З а в р ш ио је с т у д и је ком п а р а т и в не к њи же в но с т и и фи ло з о фи је у Љу бљ а н и, ма г и с т ри ра о и док т о ри ра о с о ц и о ло г и ју к ул т у ре у СА Д, где је ви ше г о д и на б о ра вио к а о п ре да вач на Ун и ве р зи т е т у Си ра к у з а ( Њу јорк). П р е д а в а о је и н а љу б љ а н с ком Ф ак у лт ет у з а пол ит и чке и д р уш т ев ен е н а у ке. К њи г е пе с а м а : З а м е н е, з а м е н е, 1983; И м е н а с м р т и, 1985; Ре ч н и к т и ш и не, 1987; Ми н у т и с т ра ха, 1990; Град и де те, 1996; Не за в р ше не оде, 2000; Ис п о д п ов рш ин е, 2004; К р иј умч ар и, 2009; Ка ко п о с т а т и ч о в е к, Есе ји: Ме л а н х о л и ч н е ф и г у р е, 1988; По с т м о д е р н а с ф и нг а, 1989; Там но не бо Аме ри ке, 1991; Су мрак идо ла, 1994; Фор ме ре ли ги о зне имаг и н а ц и је, 1995; Ин д и в и д у а л и з а м и л и т е р а р н е м е т а ф о р е н а р о д а, 1988; Ат ланск и мос т есеји о а мер ичкој к њи жевно с т и, 1988; На р ушев инама мо дер но сти, 1999; Лањски снег есеји о култури и транзицији, 2002; Европа без Евро пља на, 2004; Ба лканско брв но, 2010; Књига, крс т, полумесец, и д р. П р и р е д ио в и ш е к њи г а. Њ е г о в а д е л а с у п р е в е д ен а н а в иш е све т ск и х је зи к а. До би т н и к је бр ојн и х наг рада к а ко на п р ос т орима би вше Ју го сла ви је, та ко и у Сло ве ни ји и ино стран ству. Жи вео и ра дио на рел а ц и ји Љу б љ а н а СА Д. Тр а г и ч но и з г у био ж и в о т г о д и не. ЈО ВА Н Д Е Л И Ћ, р о ђ е н у Б о р ко ви ћ и м а код П л у ж и н а, Ц р н а Го ра. Пи ше књи жев ну кри ти ку и есе је, до пи сни је члан САНУ. Објављене књи ге: К р и т и ч а р е в и п а р а д о к с и, 1980; Срп с к и н а д р е а л и з а м и р о м а н, 1980; Пје с н и к Па т е т и ке ум а (о п је с н и ш т в у Па в л а По п о в и ћ а), 1983; Т р а д и ц и ја и В у к С т е ф а н о в и ћ Ка р а џ и ћ, 1990; Ха з а р с ка п р и з м а т у м а ч е њ е п р о з е Ми л о р а д а Па в и ћ а, 1991; К њиж е в н и п о г л е д и Да н и л а Ки ш а, 1995; Кроз прозу Данила Киша, 1997; О пое зији и по е ти ци срп ске мо дерне, 2008; Иво Ан дрић мост и жр тва, 2011; Иван В. Ла лић и ње мач ка л и р и ка је д н о и н т е р т е к с т у а л н о и с т р а ж и в а њ е, При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. ВЕ СНА ДРА ГОЈ ЛОВ, лин гви ста, ан гли ста и пре во ди лац, ди плом и р а л а ј е н а К а т е д р и з а е н г л е с к и ј е з и к и к њ и ж е в н о с т Ф и л о з о ф с к о г 543

4 ф а к у л т е т а у Но в ом С а д у, а з а т и м м а г и с т ри р а л а л и н г ви с т ик у е нглеског је зи к а н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у. Пр е од л а ск а у А ме ри к у, ско р о д ва на е с т г о д и на је ра д и ла у на с т а ви ен гле ског је зи к а, у обла с т и ма фо не ти ке, ин то на ци је и пре во ђе ња. На Уни вер зи те ту у Ден ве ру је маг и с т ри р а л а н а К а т е д ри з а но в е ме д и је и п р е д а в а л а ско р о 20 г о д и н а н а ф а к у л т е т и м а у Ко ло р а д у и А ри з о н и. А ме ри к у н а п у ш т а г о д и не и к а ри је ру на с т а в љ а, у свој с т ву у н иве рзи т е т ског п ро фе со ра, у Ма ро к у, где п р е д а је ф о т ог р а ф и ј у, у м е т н о с т и д и з ајн. О б л ас т и и ст р аж ив ањ а с у јој про бле ма ти ка ин тер не та, ин тер нет ска умет ност, ки бер -про стор и вирту ел на ствар ност, про бле ма тика жен ског рода и киберфеминизма у нови м ме д и ји м а и т е х но ло г и ја м а. К РИ С Т И Н А ЕИ ВИ Л Е Р, р о ђ е н а у Но в ом С а д у. Д и п лом ир ал а на Од се ку за срп ску књи жев ност и је зик, као и на Од се ку за ру ски је зик и к њи же в но с т Ф и ло з о ф ског ф а к у л т е т а у Но в ом С а д у. М а с т е ри р а л а н а Од с е к у з а с рпск у к њи же в но с т и јези к Ф илоз о фском ф ак у лт ет у у Нов ом Са ду, те у Цен тру за со ци јал ну ан тро по ло ги ју Ру ског др жав ног уни вер зите та за хумани стич ке на у ке у Мо скви. За по сле на у Ла бо ра то ри ји за ис траж и в а њ а је зи к а и п р о с т о р а н а Ун и в е р зи т е т у у Ц и ри х у, где је т а ко ђ е н а док тор ским сту ди ја ма. Пре во ди са руског, сло ве нач ког и ен гле ског је зи ка. СВЕ ТЛОЗА Р И ГОВ, р ођен у Ра д у и л у код Со фи је, Бу г ар ск а. Исто ри чар књи жев но сти, кри ти чар, пе сник, ро ман си јер, есе јиста, антолог и чар, п ре во д и лац и п ро фе сор словенск и х к њижевнос т и на Ун иве рзитет у у Со фи ји и Плов ди ву. За вр шио је сло вен ске је зи ке на Со фиј ском уни верзи т ет у, спец и ја л и зи рао је сло вен ске к њи жев но с т и у За г ре бу и Беог рад у, а док т о ри р а о је на к њижевном дел у И в е А н д ри ћ а. Је да н је од нај б о љи х по зна ва ла ца с рп ске к њи жев нос т и у Буг арској. Почео је да објав љује г о д и не. Ње г о ви т ек с т о ви п ре вођен и су на све европске и све тске језике. Об ја вио је п ре ко т ри де се т к њи г а ра з л и ч и т и х жа н р о ва од ко ји х су нај по зна т и је Ис т о р и ја бу га р с ке к њи ж е в но с т и (и ма ла ви ше в е р зи ја и ви ше из да ња, а на срп ски је пре ве де на го ди не), Ру жни па чи ћи, Мо но графи ја о Иви Ан дри ћу, При зо ри, Ра ни крај ле та, Је ле ни. Са с т а вио не ко л и ко а н т о ло г и ја бу гар ске по е зи је и п ро зе. Од л и ч но по зна је с рп ск у к њи жев нос т и а кт и вно п р евод и с рпске п исце на буг ар ск и ( М илош Ц рњ а нск и, Влада н Де сн и ца, Д уша н Мат и ћ, Ва ско Попа, И в а н В. Ла л и ћ, М и о д ра г Па в ло ви ћ, Јо ван Хри стић, Бран ко Миљ ко вић, Дра го слав Ми ха и ло вић и др.), а посеб но треба истаћи његов велики допринос целовитом превођењу и предста вља њу Иве Ан дри ћа у Бу гар ској. Жи ви и ства ра у Со фи ји. МА РИ ЈА НА ЈЕ ЛИ САВ ЧИЋ, ро ђе на у Ужи цу. Основ не и мас т е р а к а дем ске с т у д и је с рп ске к њиже внос т и з ав рш ил а н а Ф илоз о фском фа кул те ту у Но вом Са ду, где је го ди не од бра ни ла ма стер рад на 544

5 т е м у Е ле ме н т и хо р о р ф а н т а с т и ке у р о м а н у с рп ског п р ед р о м а н т и зм а, за ко ји је од л и ко ва на Бра н ко вом на г радом Мат и це с рпске. Трен у тно је на т р е ћој г о д и н и док т о р ск и х с т у д и ја с рп ске к њи же в но с т и у Но в ом С а д у. А к т и в но п и ше з а он л ајн ч а с о п ис КУЛТ. Ра до в е о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ, р о ђ е н у По же г и. П и ше по е зи ју, про зу, есе је, књи жев ну и ли ков ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Еу хар и с т и ја, 1990; Ен и г м е н о ћ и, 1991; Пе н т а г р а м с р ц а, 1992; Ку ћ а Б а х о в е м у з и ке, 1993; Жи в и п е р г а м е н т, 1994; Ев р о п а п о д с н е г ом, 1995; Д у б о ка ти ши на, 1996; Пан то кр(е)атор, 1997; Гла ва хар фе (ко а у тор Д. Вук са новић), 1998; А лкох ол и с ј уга, 1999; У р уж ин ом о г л ед ал у, 2001; Кон церт за ни ког, 2001; На ј л е п ш е п е с м е Д раган а Јов ан ов ић а Дан ил ов а, 2002; Хом е р п ре д гра ђа, 2003; Г не з до н ад п онором, 2005; Ме м о а р и п е с ка, 2008; Ва т ра ис под сне га, 2010; Мо ја т ач н а п р ив иђења, 2010; Кад нев ине д уше одл аз е, 2011; Ви но с вул ка на, 2012; Си ме три ја вр тло га, 2014; Го во ри ти с во до пад и м а, 2016; Ум п о д и в љ а л е р е ке, Ро ма ни: А л м а н а х п е ш ч а н и х д и н а, 1996; Ико н о с т а с н а к рај у с в е т а, 1998; О т а ц л е ден и х б рд а, 2009; Тал ас и б е о г р а д с ко г м о р а, Књи га есе ја: Ср ц е о ке а н а, М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ, р о ђен у Но в ом С а д у. П и ше по е зи ју, к р атк у п р о з у, е с е је, к њи же в н у и фи л м ск у к ри т и к у, п р е в о д и с е н гле ског. Је д а н је од уред ни ка и осни ва ча Ме ђ у т и м а (me dju t i m.o r g он л ајн ч а с о п ис з а к њи жев но с т, у ме т но с т и к ул т у ру) и је да н од у ред н и к а и по к ре т а ча сај т а Зинг! (e -z i ng.t k сајт посвећен Ку рсу к реа т и вног п и са ња на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду). К А ТЈА Ј У Р Ш И Ћ Х У З ЈА Н, р о ђ е н а у Но в ом С а д у. Ф илолог, с л а ви с т а - русис т а и п р ев од ил а ц, бил а лект о р и н ас т а вн и к с т р аног језик а з а у ж у н а у ч н у о б л а с т ру си си к а н а Од с е к у з а с л а ви с т и к у Ф и ло з о ф ског фа кул те та Уни вар зи те та у Но вом Са ду. Уче ство ва ла у из ра ди ше сто језич ног На ф т аш ко г р е ч н и к а ау то ра Фра ње Цев ца, и пре во ду на р у с к и м о н о г р аф иј е Храм Све тог Са ве на Вра ча ру, Пре во ди са ру ског, пољ ског и сло ве нач ког, на уч не ра до ве об ја вљу је у пе ри о ди ци. МА ТЕ ЈА КОМЕЛ СНОЈ, ро ђена године, по за ни ма њу је ди плом и р а н и к њи же в н и ком п а р а т и с т а. Ра д и л а је к а о но ви н а р к а, у р ед н и ц а и к њ и ж е в н а к р и т и ч а р к а, а с ко р о д в а д е с е т г о д и н а б и л а је д и р е к т о р и ц а С л ов е нс ке б иб л иот еке и Н ац ион а лн е и у н ив е рз ит е тс ке б иб л иот еке у Љу б љ а н и. По с лед њи х г о д и н а по св е ћу је с е п р е в о ђ е њу и п и с а њу. Ау т о р је мо но г р а фи је о п и сц у Лој з е т у Ко в а ч и ч у Ф р а г м е н т и о д о л а с к у, и антологијe крат ке про зе У зе м љи све т ло с т и, Пре во ди са срп ског, хр ват ског и ен гле ског је зи ка. 545

6 М И Л Ч ЕК КО М ЕЉ, ро ђен у Новом Мес т у, Словен ија. Заврш ио исто ри ју умет но сти и сло ве нач ки је зик, док тор исто ри је умет но сти, ванред ни про фе сор на Фи ло зоф ском фа кул те ту Уни вер зи те та у Љу бља ни у пен зи ји. Го д и не и з а бра н је з а ре дов ног ч ла на Евр оп ске а к а де м и је на у ка и умет но сти у Салц бур гу у кла си умет но сти, по ста је при друже ни члан СА ЗУ, та ко ђе у кла си умет но сти. Ау тор је ви ше сли кар ских мон ог р аф ија. Био је п р едс едн и к М а т иц е с л ов ен ачке од д о г о д и не. ГО РАЗД КО ЦИ ЈАН ЧИЧ, ро ђен у Љу бља ни, Словенија. Фи лозоф, пре во ди лац, пе сник, пу бли ци ста и уред ник. За вр шио је сту ди је фило з о фи је и с т а р о г рч ког је зи к а у Љу б љ а н и. Н ај зн а ч ај н и ји је с ло в е н ач к и х ри ш ћ а н ск и фи ло зоф, а л и и је да н од нај у глед н и ји х х ри ш ћ а н ск и х фи ло зофа данаш њи це. На кон окон ча њ а с т у д и ја по че о је да ра д и у рукоп исном оде љ е њу Н а ц и о н а л не и у н и в е р зи т е т ске би б л и о т е ке у Љу б љ а н и. Је д а н је од осни ва ча КУД Ло го са, ма ле али зна чај не из да вач ке ку ће ко ја се прете жно ба ви пу бли ко ва њем де ла хри шћан ских, ан тич ких и сред њо ве ковн и х ау т о р а. З а и з у з е т не д о п р и но с е у о б л а с т и к у л т у р е, у С лов ен ији је до био не ко л и ко п р е с т и ж н и х н а г р а д а. Ве ћ и н а њ е г о ви х к њи г а је, з а х в а љу јућ и Пав л у Ра к у, а од ско ра и М и ло са ву Гу до ви ћу, до с т у п на и с рп ск и м чи тао ци ма, а то су: По с ре д о в ања: Ув о д у х р иш ћ а нс к у ф ил ос оф иј у, 2001; Из м е ђ у Ис т о ка и З а п а д а: Че т и р и п р и л о г а е к с т а т и ц и, 2006; Ра з б и ћ е: Се да м ра ди ка л ни х есе ја, 2013; Еро т и ка, по ли т и ка итд. Три оп ита о души, кao и збир ка пе са ма C e r t a m e n S p i r i t u a le, САЊА М ИЛ И Ћ, р ођ ен а у Б еог р ад у. Нов ин а р и к њиже вн и к ри т и ча р, д ип ло м и ра ла je на Ф илолош ком фак улт ет у у Б еог рад у. Аут ор је и у р ед н и к р а д ио - е м и си је У п рви х пе т к у л т у р н и д о г а ђ ај не де љ е ко ја се еми ту је од го ди не. Ра ди ла је еми си ју По ет ски те а тар Беог р а д а 202, у р е ђи в а л а и в о д и л а к њи же в н и п р о г р а м Га ле ри је 73, би л а ау т о р и у р ед н и к п р о г р а м а Д и ја ло зи ко ји м с е С р би ја п р ед с т а ви л а н а ме ђу н а р од н и м с ај мо ви м а к њи г а г о д и не. Ра д и к а о по моћ н и к гл а в ног и одг ов о р ног у р ед н и к а Ра д ио Б е о г р а д а 2. И н т е р вјуе с а у ме тн иц им а и при ка зе књи га об ја вљу је у пе ри о ди ци и на про гра ми ма Ра дио - те леви зи је С р би је. К А ТА РИ Н А П А Н ТО ВИ Ћ, р о ђе на у Б е о г ра д у. Основ не и мастер сту ди је за вр ши ла на Од се ку за ком па ра тив ну књи жев ност Фи лозоф ског фа к ул т е т а у Но вом Са д у на ко ме по ха ђа п р ву г о д и н у докт орск и х с т у д и ја. П ише и о б ја в љу је н ау чне р адов е, к њи же в н у к ри т и к у и по е зи ју у с т ру ч н и м и к њи же в н и м ч а с о п и си м а и з б о р н и ц и м а. Пр е в о д и с е н гле ског и не мач ког је зи ка, а ба ви се и сли кар ством и умет нич ком фо то графи јом. 546

7 Д Е ЈА Н П Е Т РОВИ Ћ, р ођен у О сијек у, Хр в ат ск а. Д и п ло м и ра о филозо фи ју на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Дво го дишње постд и п л о м с ке с т уд и је и з п ол ит и чк и х н а у к а з ав р ш и о н а Ун и в е р з и т е т у у Б о ло њи. Н а т р е ће м п р о г р а м у р а д ио Б е о г р а д а м у је е м и т о в а но око д в е с т о т и н е о с а м д е с е т е м и с и ја, у г л а в н о м и з о б л а с т и ф и л м а. Аут о р в иш е с т о т и на е сеја, аут орск и х и с т ру чн и х т екс т о в а, п рик аз а к њиг а, и нт е рвјуа, п ре во да и фи л м ск и х к ри т и к а. Об ја в ље не к њи г е: Асп е к т и г ло ба л и за ц и је, 2009; Да л е ко је Ха д е р с ф и л д, ЈО ВА Н ПО ПОВ, ро ђен у Новом Сад у. Ис т о ри чар и т е о ре т и чар к њи же в н о с т и, р е д овн и п р оф ес о р Ф ил ол о ш ко г ф а к у л т е т а у Б е о г р а д у. Пи ше на уч не сту ди је, огле де и књи жев ну кри ти ку, пре во ди са фран цуског је зи к а. О б ја в љ е не к њи г е: Ос л о б о ђ е н и ч и т а л а ц. Ог л е д и о т е о р и ји и п ра к с и ч и т а ња, 1993; К л а с иц ис т ичка п оет ика р ом ан а, 2001; Чит ања н еи з в е с н о с т и. Ог л е д и и з ком п а р а т ис т ике, 2006; Дв о б ој ка о к њи ж е в н и м о т и в. Те м а т о л о ш ка с т у д и ја, Је дан је од ау то ра Пре глед ног речни ка ком па рати стич ке тер ми но ло ги је у књи жев но сти и кул ту ри, М А Р Т И Н П РЕ БУ ЂИ Л А, р о ђ е н у О б р е нов ц у. Но ви н а р, п р е во дилац, сту дије сло вач ког је зи ка и књи жев но сти за вр шио на Филозофском фа кул те ту у Но вом Са ду (1987). Ра дио је као но ви нар и уред ник у р а з н и м м е д и јим а н а с л ов а ч к о м ј ез ик у. Од г о д и н е б и о у р е д н и к кул тур не ру бри ке Те ле ви зи је Но ви Сад, а од све до да нас у Ра дио Но в ом С а д у (од ле т а к а о од г о в о р н и у р ед н и к Сло в ач ке р е д а к ц и је). Пи ше прозу и поезију. Живи и ствара у Старој Пазови. Књиге приповеда ка за де цу: Po zem štan Mi lan a Vin cent bez uc ha (за де цу), 1996; V An ni nom sne čri e da koní bdie (за де цу), 2007; Príbehy z či er nej skrinky, Ро ма н и: Re ze r v i st a b e z re ze r v n e j k o ž e (пре вод на срп ски: Ре з е р в и с т а бе з ре з е р в н е ко же, 2004), 2000; Ма, дај, на сме ши се (п р е вод на сло в ач к и: No tak, usmej sa, 2012), Књи ге пе са ма: Dážd do tváre, 1983; Жи вот на плеј бек, 1987; Ho r e z n a č k y, 1992; Nam i es t o k o d i c il u, 2001; Ta k m e r o n i č o m, 2010; Ne zamkýna j prázdny dom, из бор, 2010; Tri bodky v dvoch vyti ach..., При р е д ио ви ше к њи г а. БРАН КО С. РИ СТИЋ, ро ђен у Ве ли ком Ши ље гов цу код Круш е в ц а. С т у д и је к њи ж е в н о с т и и м аг ис т ер и ј з ав рш и о н а Ф ил ол ош ко м ф а к у л т е т у у С коп љу, по с тд ип ломске с т у д и је у С офији, а докт орир а о н а Ф илоз о ф ском фак улт ет у у Но в ом С а д у. Ра д и на Уч и т е љ ском фа к ул т е т у Уни вер зи те та у При шти ни (Ко совска Митрови ца). Пише поезију и прозу, као и сту ди је. Ба ви се на уч ним ра дом, пре во ди с бу гар ског, ру ског и ма ке дон ског је зи ка. Књи ге пе са ма: Ана то ми ја јед ног за што?, 1987; Дол а з и ч е ка њ е, 1993; Ни име на се би, 1997; Рас пет у сну, 2000; Мо л и т в а з а Кос о в о, 2011; Ра з се че н п л а мък (Ра се че н п л а м е н, н а бу г а р ском је зи к у), 547

8 2014; Чу д а к, по е м а, С т у д и је: Ва н ч о Ни ко л е с к и о т а ц м а ке д о н с ке к њ и ж е в н о с т и з а д ец у, 1994; Б а јке (и нт е р п р е т а ц и ја с р п с ке н а р о д н е бај ке у м ла ђ и м ра з ре д и ма основ не шко ле), 2006; Ре цеп ц и ја к њи жев но с т и з а д е ц у, 2006; Ка т е г о р и ја в р е м е н а и у п о т р е б а с и м б о л а у п о е з и ји Пе је К. Ја во ро ва (вре ме, сим бол и бо ја), 2007; Ди дак тич ко и ли те рар но у пое з и ји и п р о з и з а д е ц у Ва н ч е Ни ко л е с ко г, 2011; Т у м а ч е њ е к њи ж е в н о с т и за де ц у, 2012; Пр и ло з и на с т а в и ме т о д и ке срп ског је з и ка и к њижевнос т и, 2012; Из ј у ж н о с л о в е н с к и х к њи ж е в н о с т и з а д е ц у, 2015; Се д а м п е с н и ка, дв а нас т т е к с т ов а ог лед и о буга рс кој п о ез ији, При ре дио и пре вео ви ше к њи г а. ОБРЕН РИСТ И Ћ, рођен у Тијовц у код Сврљига. Д ип лом иран и економ ис т а, п и ше по е зи ју. К њи г е пе с а м а: Сре ђ и в а ње у т и с а ка, 1996; На и с т о к у, у Се р б и ји, 2002; Уз н е м и р е н и с у с в е т и р а т н и ц и, 2006; Ис т оч н о трој ство (ко а у т ор ск а), 20 07, Го спод је ве ли ки по е та / The Lord is a Gre at Bard, с рп ско - ен гле ско и з да ње, 20 09; Ве на ц Тво р ц у, 2009; Ли ве ње п е с ме / Od le wa nie wi e rs za (ко а у тор ска), срп ско -пољ ско из да ње, 2010; Na wschod zie, w Ser bii, 2012; С у т р а ш њи в а р в а р и, 2015; Ве н а ц Тв о р ц у и д р у г е п е с м е, 2016; У го ра ма чу до / Θαυμα στα βουνα / Cud w go rach / In the Mo un ta ins a Mi ra c le, из бор пе са ма на срп ском, грч ком, пољ ском и ен гле ском, Жи ви у Кња жев цу. Д И М И Т РИС СО ТА К ИС, р о ђен у Ат и н и, Грч к а. Грч к и п р о зн и п иса ц и п ре во д и ла ц. Об ја вио је ро ма не: Зе ле на в ра т а, 2002; Па ра фо ни ја, 2005; Чо век од ку ку ру за, 2007; Без да ха, 2009; Чо ве ко ва смрт, 2012; Ус крсн у ће Мај к ла Џе к со на, 2014; Пр и ча о с у п е р ма р ке т у, и Ка н и ба л ко ји је п о јео Р у м у на, За ро ман Без да ха Со т а к ис је до био На г ра д у г ра да Ати не за књи жевност, био је номинован за Европ ску на гра ду за књи жевност и за фран цу ску На гра ду Жан Мо не. Ро ма ни су му пре во ђе ни на ф р а н ц у ск и, т у р ск и, с рп ск и, хо л а н д ск и, и т а л и ја н ск и, д а н ск и и к и не ск и је зик. (С. М.) БО ЈА НА СТО ЈА НО ВИЋ ПАН ТО ВИЋ, ро ђе на у Бе о гра ду. Пред а је н а Од с е к у з а ком п а р а т и в н у к њи же в но с т Ф и ло з о ф ског ф а к у л т е т а у Но в ом С а д у. П и ше к њи же в но т е о ри ј ске, т е о ри ј ске и ком п а р а т и в не с т у д и је, к ри т и к у, по е зи ју и л и р ск у п р о з у, п р е в о д и с а с ло в е н ач ког и е н гле ског. О бјав љ ене с т ру чне и н а у ч не к њиг е: Поет ика Мир ан а Ја рц а, 1987; Ли н и ја до д и ра, 1995; На с ле ђе с у ма т ра и з ма п о е т ич ке фи г уре у српс ком п е с н и ш т в у дев едесет и х, 1998; Срп с к и е ксп рес ион из а м, 1999; К р ит ичка пи сма, 2002; Мо р ф о л о г и ја е ксп р е с ион и с т и чке п р оз е, 2003; Ра ск рш ћ а м е т а ф о р е, 2004; По б у н а п р о т и в с р е д и ш т а н о в и п р и л о з и о м о д е р н ој с р п с кој к њи ж е в н о с т и, 2006; Оштар угао, 2008; Ра с п о н и м о д е р н и з м а у п о р е д н а ч и т а њ а с рп с ке к њи ж е в н о с т и, 2011; Пр е г л е д н и р е ч н и к ком 548

9 п ар а т и с т и ч ке т е р м и н о л о г и је у к њиж е вн ос т и и к ул т у р и (ко а у т о р и и п ри ре ђи ва ч и М. Ра до ви ћ и В. Гво зден), 2011; Пе с ма у п ро з и и ли п ро за и да, А н т о ло г и је: Срп с ке п р о з а и д е а н т о л о г и ја п е с а м а у п р о з и, 2001; Не бо лом ство па но ра ма срп ског пе сни штва кра ја XX ве ка, Поези ја и лир ска про за: Бе ск ра јн а, 2005; Зар у чн иц и в ат ре, 2008; Ис ијав ање, 2009; Ле к ц и је о с м р т и, 2013; У о б р у ч у, При ре ди ла је ви ше књи га с рп ск и х п и с а ц а. ЏОН ТЕЈ ЛОР (JOHN TAYLOR), ро ђен у Де Мој ну у Ајо ви, СА Д. О в ај а ме ри ч к и к њи же в н и к, по л и гло т а к ри т и ч а р и п р е в о д и л а ц од го ди не жи ви у Евро пи, тач ни је од пр во у Па ри зу, а по том у А н же у у Ф р а н ц у ској. Ау т о р је де с е т з би р к и п ри ч а, к р а т ке п р о з е и по е зи је. Ње го ве к њи ге п ре во ђе не су на фран ц у ск и и и та л и јан ск и, а де ло ви на с ло в е н ач к и, по љ ск и, у к р а ји нск и, не м ач к и, хол а н дск и, г рчк и и к инеск и је зи к. Пр е в о д и мо де р н у г рч к у, и т а л и ја н ск у и ф р а н ц у ск у к њиже вно с т з а аме рич ке из да ва че. За сво је пре во де је до био пре сти жне на гра де и стипен д и је. Ка о пе сн и к се ис т а ка о зби р ком пе са ма T he Apo calypse Tapest r ie s, и нс п ир ис аном с р ед њ о в е ков ном т а п и с е р и јом А п к а л и п с е с к р а ја 14. ве ка ко ја се на ла зи у гра ду Ан жеу. Об ја вље не књи ге: про за The Presen ce of Things Past, 1992; The World As It Is, 1998; Myste ri es of the Body and the Mind, 1998; So me Sort of Joy, 2000; Now the Sum mer Ca me to Pass, 2012; кри ти ка Pa th t o C o n te mp o ra r y Fre n c h Literat ure, 2004, 2007, 2011; In t o t h e He a r t o f E u r o p e a n Poet r y, 2008; A Lit tle To ur thro ugh Eu ro pean Po e t r y, 2015; по е зи ја по е ма Po r t h o le s, 2016; The Dark Bright ness, 2017; Grassy Sta ir ways, 2017; Re mem bran ce of Wa ter & Twenty-Fi ve Tre es, ИГ НА ЦИ ЈА ФРИДЛ ЈАРЦ, ро ђе на у ме сту Сло вењ Гра дец, С лов ен ија. Д ип ло м и р а л а је ком п а р а т и в н у к њи же в но с т и ф илоз оф ију, док т о рир ал а и з о бл ас т и а нт и чке филоз офи је ( П л а т о но в а т е о ри ја ис т и не с а спе к т а ле по т е и у ме т но с т и ). П и ше фи ло з о ф ске и к њи же в не расправе, стручне члан ке, есе је, књи жев ну, по зо ри шну и филм ску крит и к у и о б ја в љу је у в о де ћ и м с ло в е н ач к и м ч а с о п и си м а. Го д и не до би л а је С т ри т а р је ву н а г р а д у з а н ај б ољу м л а д у к њи же в н у к ри т и ч а р к у. Ау т о р к а је н а у ч не мо но г р а фи је Је з и к у ф и л о з о ф и ји с т а р и х Г р ка (Je z i k v f i lo zo f iji star ih Grk ov), Пре во ди са ста ро грч ког. Од је на ме сту с е к р е т а р а -у р ед н и к а у М а т и ц и с ло в е н ач кој. КА РОЛ ХМЕЛ, ро ђен у Зво ле ну, Сло вач ка. Ап сол ви рао је на Филозофском фа к к улт ет у Ун и ве рзи т ет а Коменског у Брат ислави. Мења о је више п у та зан имања и ра дна ме с т а: рад ио је као физикала ц на кам ион у, с л у ж б е н и к, а рт ет е ра пе у т у Пси х и ја т ри ј ској к л и н и ц и, ра д н и к, в а сп ит ач, у р ед н и к... Од б и о је у р ед н и к у и з д а в а ш т в и м а С м ен а (к ас н ије Ка ли г рам ) и у ча со пи си ма Фраг мент и Ос Фо рум гра ђан ског дру штва. 549

10 До с а д а је о б ја вио че т и ри з би р ке пе с а м а : Имаш што не маш, 1985; Воћн ије д рв о, 1989; Сп р е ј, п л ав и м е н т ал ит е т, 1998; О а л а т и м а, о р у ђ и м а и д р уг и м с т в а р и м а и с п у ш т е н и м и з р у ке, Пре вео је ви ше од 40 де ла пољ ске, срп ске, хр ват ске и сло ве нач ке књи жев но сти. П р и р е д и о Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 550