DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica 21-1672 Ljiljana Zipovski 21-3617 Srñan Maletić 21-1263 Snežana Spasojević 21-3621 Olivera Glisić 21-1314 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 21-3624 Vitomir Marić 21-1315 Marija Prebanić 21-3626 Biljana Radosavljević 21-3622 Dragan Ignja 21-3627 21-3625 4.6.212 Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Prethodna Promena Valutni par Prethodna Promena EURRSD 117.6943 117.274.36% EURUSD 1.2434 1.2363.57% USDRSD 94.8383 94.8665 -.3% EURCHF 1.213 1.21.2% CHFRSD 97.9724 97.591.39% EURGBP.894.82.92% GBPRSD 145.7154 145.8813 -.11% GBPUSD 1.5363 1.5417 -.35% Izvor: NBS USDJPY 78.2 78.39 -.47% EURRSD 115 11 15 1 95 9 85 8 75 7 EURUSD 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45 1.4 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zakljucno sa spot valutom obavljene na dan 1.6.212. do 12.3 casova iznosio je 2,8 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 117,867 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 1: Euro-zona Proizvoñačke cene YoY April 3.3% 2.7% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 9.5% Meñubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena(bp Izvor: NBS BEONIA 1.19 1.12 7. BELIBOR1M 11.4 11.3 1. Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M 11.33 11.31 2. Dospece Prethodna Izvor: Reuters 3 meseca 11.6% 11.9% 6 meseci 1.48% 1.48% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 12.58% 12.5% 18 meseci 13.39% 13.2% Evropa 1.% 24 meseca 13.99% 13.49%.25% 36 meseci 14.99% 14.89% Švajcarska.% 6 meseci 15.1% 14.7% 18 meseci EUR 6.19% 5.4% 53 ned. EUR 5.95% Izvor: Trezor Republike Srbije Meñubankarsko tržište - Svet Prethodna Promena(bps) EONIA.337%.329%.8 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.384%.386% -.2 cena prinos EURIBOR3M.665%.668% -.3 EURIBOR6M.943%.946% -.3 A213 94,22 6,15% LIBOR1M (USD).23975%.23875%.1 A214 88,39 6,37% LIBOR3M (USD).46785%.46685%.1 A215 84, 5,99% LIBOR1M (CHF).425%.4417% -.167 A216 78,73 6,16% LIBOR3M (CHF).9583%.975% -.167 Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1
Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA prethodnog dana Promena Belex 15 441.87 448.17-1.41% Belex line 892.52 95.19-1.4% Promet 66,386,394 Din. 23,451,578 Din. 183.8% 566,79 21,18 181.48% Racia / Ratios P / B P / E Belex15,55 4,36 Promena indeksa u tekucoj godini -11.46% -8.66% Izvor: Belex Belex15 Belex Line 4 3 3.% -1.% -2.% -3.% -4.% -5.% -6.% -7.% -8.% -9.% -1.% Dnevna kompanija iz Belexa15.%.%.%.%.%.% -.71% -.61% -.17% -.17% -.13% -1.43% -2.58% -3.85% -9.4% FITO KMBN AERO AIKB ENHL SJPT NIIS JMBN ALFA IMLK AGBN MTLC JESV TIGR VZAS Uprkos tome što su cene stambenog i poslovnog prostora u Srbiji pale od 29. za oko 4 odsto sve je manje kupaca, kažu stručnjaci i predstavnici agencija za nekretnine. U agencijama koje se bave ovom delatnošću u Nišu, rekli su Tanjugu kako su promet nekretnina i cene poslovnog i stambenog prostora u padu, a paradoks je da je poslovni prostor čak jeftiniji od stambenog što ranije nije bio slučaj. Na tržištu nekretnina u Novom Sadu je u poslednje tri godine ponuda stanova prepolovljena, dok je potražnja opala za dve trećine. Cene stanova se kreću od 7 do 1.25 evra po kvadratu. U Beogradu je ponuda starih stanova sve veća i njihovi vlasnici su prinudjeni da ih prodaju i ispod tržišne cene, ukoliko žele da završe posao. U 212. je bilo skoro za petinu manje zahteva za dobijanje stambenih kredita nego u istom periodu lane, jer se gradjani zbog ekonomske situacije sve teže odlučuju za taj vid kupovine stana u glavnom gradu. Cene postepeno padaju od 29, u proseku izmedju 1 i 2 procenata godišnje, dok su u 28. dostigle svoj vrh. (Izvor:Blic) Za sada ne postoji opasnost da do 212. bude ugrožena sposobnost države da otplaćuje svoj dug, ali postoji zabrinutost da bi, ukoliko ne bude promenjena dosadašnja fiskalna politika, zemlja u budućnosti mogla da ode u tom pravcu, ocenili su ekonomisti. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miroljub Labus ocenio je da do kraja godine ne postoji opasnost od nemogućnosti otplate javnog duga, ali da će vlada imati probleme da pozajmi novac da otplati sve kredite koji će dospeti, da će kamatne stope biti visoke, i daće to za sledeću godinu biti problem za budžet. Labus, je ukazao takoñe na veliki uticaj rasta kursa na javni dug Srbije pošto je on mahom u stranoj valuti, a država naplaćuje poreze i takse u dinarima, što znači mora da više naplati u dinarima da bi otplatila istu sumu stranog duga. Država će morati da stara zaduživanja otplaćuje novim, koja će uzimati po nepovoljnijim uslovima, ističući da to rade i druge zemlje, koje su, u problemima i da Srbija na kratak rok teško može da smanji ukupan dug. (Izvor:Blic) Šef centra za finansijsko istraživanje Svetske banke u Beču Henri Fortin izjavio je da Srbiji u izlasku iz krize mogu pomoći evrointegracije, ali i da nova vlada mora da sprovede reforme. "Evrointrgracije su važne za Srbiju, time će se srpskim preduzećima otvoriti pristup tržištu od 45 miliona potrošača. To će pomoći privatnom sektoru da proširi posao i da se otvore nova radna mesta", rekao je Fortin za Radio televiziju Srbije, odgovarajući na pitanje da li evrointegracije mogu pomoći zemlji da prevaziñe krizu. On je rekao da je očigledno da je Srbija rešena da stvori okruženje u kome će lakše da posluje privatni sektor i da privuče strane investicije i dodao da nova vlada mora da nastavi u tome. Istovremeno, kako je rekao, vlada mora naći način kako da aktivira štednju grañana, a dugoročno mora da ima razvijeno tržište kapitala i snažniiji finansijski sektor. "Ko god da bude formirao vladu mora da nastavi reforme, jer od njih će korist imati grañani", rekao je Fortin. (Izvor:Blic) 2
Kompanija Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Kompanija Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Izdavalac Zlatibor a.d. AIK banka a.d. Niš Danubius a.d. Komercijalna banka a.d. Voda Vrnjci a.d. Planum GP a.d. Elektrotehna a.d. Fabrika hartije a.d. Jubmes banka a.d. Philip Morris Operations a.d. Napred Razvoj a.d. Jugoprevoz Kruševac a.d. Soko Nada Štark a.d. Lasta a.d. Cena Dnevna AERO 415 455,255-2.53% -3.64%.63 6.36 1.75 ENHL 419 14,784 -.71% -3.23%.39 6.14 6.62 NIIS 587 13,491,21 -.17% 1.19% 1.9 2.36 6.33 SJPT 49 73,1 -.61%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A TIGR 329.% -17.13%.17 #N/A N/A -1.76 Cena Promet u RSD Promet u RSD Dnevna A Listing B Listing Nedeljna Nedeljna ALFA 6,84 68,4 -.13% -.15%.32 2.62 12.92 KMBN 1,548 157,896-3.85% -6.18% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A MTLC 1,551 38,775.% -4.85%.45 3.42 14.1 Open market Najviša dnevna Cena na Promena Cena na zatvaranju cene(%) otvaranju cena cena cena (kom) ZLZL 1,,% 1, 1, 1, 1, 4,541 AIKB 1,382-1,43% 1,4 1,4 1,35 1,382 1,262 DNBS 7,8,% 7,8 7,8 7,8 7,8 15 KMBNPB 83-1,78% 835 835 8 83 1,297 VDAV 5,,% 5, 5, 5, 5, 15 PLNM 7,% 7 7 7 7 516 ELTN 1,25,% 1,25 1,25 1,25 1,25 277 FHBGD 178,% 178 178 178 178 1,264 JMBN 11,175 -,17% 11,175 11,175 11,175 11,175 2 DINNPB 9 +2,27% 9 9 9 9 16 NPRZ 2,45,% 2,45 2,45 2,45 2,45 58 JGPK 2,,% 2, 2, 2, 2, 45 STRK 1,,% 1, 1, 1, 1, 1 LSTA 2,% 2 2 2 2 482 P/BV P/BV Najniža dnevna P/E P/E Prosečna ponder. ROE ROE Obim trgovanja Market Capitalization 14,23,8,78 Din. 3,967,12,451 Din. 95,716,453,125 Din. 7,298,86,641 Din. 565,373,352 Din. Market Capitalization 1,195,714,111 Din. 13,482,11,719 Din. 1,582,2,2 Din. trgovanja (din) 4,541, Din. 1,743,565 Din. 1,17, Din. 1,41,325 Din. 825, Din. 361,2 Din. 346,25 Din. 224,992 Din. 223, Din. 144, Din. 142,1 Din. 112, Din. 1, Din. 96,4 Din. 3
REGION Crobex SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Hrvatska 1,628.36 Slovenija 539.86 Bugarska 288.2 Rumunija 4,375.35 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan 358.51 prethodnog dana 1,668.46 534.34 293.96 4,567.44 363.1 Promena u Promena tekucoj (%) godini (%) -2.4% -6.43% 1.3% -8.43% -1.96% -1.53% -4.21%.89% -1.26% -5.48% 4 CROBEX SBITOP 4 3 3 crobex sbi2 SOFIX sofix 16 14 12 8 6 4 2 4.3.8 4.9.8 4.3.9 4.9.9 4.3.1 4.9.1 4.3.11 4.9.11 4.3.12 BET bet-c 9 8 7 6 4 3 85 DJ Stoxx Balkan 5 65 45 25 dj balkan Američki milijarder Džordž Soroš poručio je da su ostala još samo tri meseca za spas evrozone, upozorivši da bi EU "mogla da eksplodira" zbog krize na finansijskom planu u zemljama koje koriste evro kao sopstvenu valutu. Soroš je ocenio da će u septembru tržišta nastaviti da traže više, ali da vlade evropskih zemalja neće moći da odgovore na te zahteve. "Evropska unija je kao mehur, ali ne finansijski već politički, koji bi mogao da eksplodira kao posledica krize u evrozoni", kazao je Soroš u subotu na Festivalu ekonomije u Trentu. " Soroš tvrdi da je evrozoni potrebna specifična evropska shema za osiguranje depozita, kao i direktno finansiranje od strane Evropskog mehanizma za stabilnost za banke. On je ukazao da veruje da će na kraju Nemačka učiniti sve kako bi sačuvala evrozonu i to zbog rizika od ogromnih gubitaka koje bi imale nemačke banke u slučaju njene propasti. Soroš izašao na dobar glas i stekao ugled meñu finansijskim špekulantima nakon što je 1992. znatno uvećao svoje bogatsvo tokom "krize britanske funte" pokazavši da ume da predviña dogañaje na novčanom tržištu. (Izvor:Blic) Umesto izbacivanja Grčke, Nemačka treba dobrovoljno da napusti evrozonu i vrati svoju marku, smatraju dvojica meñunarodno poznatih ekonomista. Oni smatraju da bi izlazak Grčke iz zone evra, za šta postoje sve veći izgledi, značio za evropsku i svetsku ekonomiju pravu katastrofu, ali evropski lideri imaju vremena da otklone tu destruktivnu pretnju jednostvnim rešenjem. Klajd Prestovic, predsednik Ekonomskog strateškog instituta, i Džon Prut, bivši predsednik pariske banke "Kredi komersijal de Frans", navode da su analize problema evrozone i Evropske unije često rañene iz pogrešnog ugla. One su, bile usmerene na dugove i slabljenje konkurentnosti tzv. perifernih zemalja-članica - Grčke, Italije, Španije, Portugalije i Irske. Ti problemi su, postojali i davno pre uvoñenja evra i bili relativno lako rešavani uz pomoć povremene devalvacije valuta manje konkurentnih zemalja u odnosu na valute konkurentnijih ekonomija, pre svega u odnosu na nemačku marku. Sadašnji problem nije povezan sa slabošću tih rubnih članica, već sa prevelikom konkurentnom snagom Nemačke. (Izvor:B92) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Engleska 12,118.57 12,393.45 1,31.33 2,747.48 5,32.86 EU 235.9 prethodnog dana 1,313.32 2,827.34 5,297.28 239.73 Japan 8,44.25 8,542.73 Promena u Promena tekucoj (%) godini(%) -2.22% -.81% -.23% 4.19% -2.82% 5.46%.45% -4.51% -1.94% -3.86% -1.2% -.18% Dow Jones Industrial S&P 14 16 1 14 dow jones 12 s&p 8 8 6 6 1.3.8 1.9.8 1.3.9 1.9.9 1.3.1 1.9.1 1.3.11 1.9.11 1.3.12 NASDAQ Composite FTSE 7 28 24 nasdaq 6 dax 16 4 12 3 DJ Stoxx 6 nikkei 37 32 27 22 17 12 Nikkei 225 \ dj stoxx 16 14 1 8 6 4 Evropske deonice danas su pale pod pritiskom učestalih naznaka da dužnička kriza u Španiji i Grčkoj šteti i najvećim privredama u regiji. U petak objavljeni podaci pokazali su da je nemački proizvodni sektor u maju zabeležio najsnažniji pad aktivnosti u gotovo tri godine. Mnoge investitore i dalje zabrinjava stanje u Španiji i Grčkoj. U četvrtak je direktorka Meñunarodnog monetarnog fonda izjavila da nije dobila zahtev od španskih vlasti za finansijskom podrskom MMF-a. Grčka će pak 17. juna održati nove izbore koji će pokazati hoće li ta zemlja ostati u evrozoni.u takvom su okruženju najveći gubitnici na tržištima bile ciklične deonice, poput rudarskih. Tako je deonica Fresnilla pala 4,4%, Rio Rio Tinta 1,6 %, a Eurasian Naturala za 2,6%. Oslabila je i deonica nemačkog proizvoñača čelika Thyssenkruppa, i to 3,5%, a na gubitku je bio i proizvoñač cementa Heidelbergcement, i to 2,8%. Padale su i cene deonica automobilskih kompanija, pri čemu je Daimler oslabio 4,4%, BMW četiri posto, a Volkswagen 3,3%. Peugeot je pao 1,9%, a Renault 1,5%. (Izvor:Business.hr) Na Wall Streetu su u petak cene deonica potonule više od 2,2 posto, što je njihov najveći dnevni pad u ovoj godini, jer su ulagače razočarali anemični podaci s američkog tržišta rada koji pokazuju da se rast najveće svetske privrede usporava. Oštar pad cena deonica najviše je posledica podatka da je u maju u -u otvoreno samo 69. novih radnih mesta. Pritom je stopa nezaposlenosti porasla s 8,1 na 8,2 posto. Podaci su razočaravajući i najavljuju usporavanje rasta i slabije poslovne rezultate kompanija. Zbog toga su juče porasle cene 1-godišnjih američkih obveznica, pri čemu su im prinosi pali na samo 1,44 posto, najniži nivo u istoriji. Znatno je, za gotovo 6 dolara po unci, skočila i cena zlata, koje se takoñe smatra sigurnim utočištem za kapital u nesigurna vremena. Zbog strahovanja da će usporavanje rasta najvećih svetskih privreda izazvati pad tražnje, juče je terminska cena nafte na berzi u New Yorku potonula za 3,5 dolara, na 83,4 dolara po barelu, najniži nivo u 16 meseci. To je izazvalo oštar pad cena deonica u energetskom sektoru, no pale su i cene u preostalih devet sektora S&P indeksa. (Izvor:Business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5