Ори ги нал ни на уч ни рад (497.11) doi: /zrpfns Др Дра го Љ. Ди вљак, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав

Ори ги нал ни на уч ни рад 339.727.22(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11827 Др Дра го Љ. Ди вљак, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. D i vlja k @ p f.u n s.a c.r s НО ВИ ЗА КОН СКИ ОКВИР ЗА СТРА НА УЛА ГА ЊА У СР БИ ЈИ БИТ НЕ КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕ И МО ГУ ЋИ ЕФЕК ТИ 1 Са ж е та к: Пред мет ра да су бит не од ред ни це,од но сно карак те ристи - ке и но ви не ко је до но си но ви срп ски За кон о ула га њи ма из 2015. го ди не. У дру гом де лу ра да смо се ба ви ли и ње го вим до ме ти ма и ефек тив но шћу по - гле ду при вла че ња стра них ула га ња. Циљ ра да је био и да се и у овом конт е к с т у и з в р ш и к р и т ич ка а н а л и з а кон в е н ц и о н а л н и х с т а ја л и ш т а о з н а ч а ј у прав них ре фор ми у про це су при вла че ња стра них ула га ња. У ра ду се за кљу чу је да је на ве де ни за кон о са др жин ском сми слу, углавном за кон кон т и ну и т е т а, ко ји се за сни ва се на п рин ци п и ма ли бе ра ли за ци је, з а ш т ит е и п одс т и ц а ња с т ра н и х и н ве с т и ц и ја, уз п о се бне и скораке у нек и м се г ме нt im a, p ose b n o u p og лед у њи хо ве да љ ње л и бе ра л и за ц и је, Кон цеп ц иј с к и, н ајз н а ч ај н и је нов и не се ве з у ј у за с фе р у п од с т и ц а ја и н ве с т иц и ја и с т в а рање ком плек сног, по ма ло и гло ма зног си сте ма ин сти ту ци о нал не по др шке стран и м ул а га њи м а. За сно в а на на ов а кв ом п р и с т уп у и реше њи ма, но в и п ред ме т н и за кон с к и оквир за стра на ула га ња ства ра по вољ ни ји прав ни ам би јент за њи хо ву ре а- ли за ци ју. Ме ђутим, искуство досадашњих за конодавних реформи у овој области код нас и упо ред ном пра ву, ука зу је да су до ме ти тих по бољ ша ња до ста л и м и т и ра н и, т е с т о га т е ш ко м о г у д о в е с т и д о и з ра ж е н и ји х ре з ул т а т а у при вла че њу ин ве сти ци ја, по себ но с об зи ром на огра ни че ња са др жа на у са - м ој п р ир од и с т ран и х и нв ес т иц ија и реа лн ом у т иц ај у п ра вне ре г ул ат и в е н а л о ц и ра ње с т ра н и х ул а га ња. Кључ не ре чи: страна директна улагања, српски закон о улагањима, правне ре фор ме, ка рак те ри сти ке, ефек ти, ли бе ра ли за ци ја, за шти та, под сти ца ње. 1 Рад је по све ћен про јек ту Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. 423

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) Већ је кон вен ц и ја да су с т ра не д и рек т не и н ве с т и ц и је, од но сно ула г а њ а 2 важ на компо нента економског рас та и п ро спе ри т е та. 3 По себ но се а по с т ро фира њи хов по зи ти ван ути цај у тран зи ци о ним еко но ми ја ма и зе мља ма у раз - во ју, 4 као што је Ср би ја. Њи ма они ни су са мо ва жан из вор фи нан си ра ња, већ и н с т ру мен т з а п р е но с т ех нолог ије, знањ а и в е ш т и на. 5 Ме ђу т и м, у ус ло ви ма в е л и ке екс па н зи је с т р а н и х ул а г а њ а у св е т у, 6 у п р а в о с е ов е з е м љ е с у о ча в а ју са знат н и м те ш ко ћа ма у п ри в ла че њу с т ра н и х д и рек т н и х и нвес т иц ија. Наиме, на ж а ло с т нај ве ћ и де о п ри л и в а с т ра н и х д и р ек т н и х и н вес т иц ија су усмер ен и к а р а з ви је н и м з е м љ а ма. 7 Про блем не с ра зме ре и з ме ђу по т ре ба за све ж и м к а п и т алом и ос т вареног је из ра жен и у Ср би ји. У све за о штре ној кон ку рен ци ји и на ша зе мља мо ра прил а г о д и т и св о ју с т р а т е г и ју. О на св а к а ко у к љу ч у је к р е и р а њ е с т а би л ног, ф е р и т р а н спа р ен т ног п р а в ног си с т е ма, 8 у ц и љу с т в а р а њ а не о п ход не к л и ме с т а - би л но с т и и п р едвид љив ос т и ов ој о б л ас т и, ш т о неи зос т а вно подр аз умев а кон ти ну и ра ну мо ди фи ка ци ју и, по не кад, пот пу ни ре монт прав ног и ин ститу ци о нал ног окви ра за стра на ула га ња. Иду ћи тим прав цем и ло ги ком, на ша зе мља је 2015. го ди не до не ла но ви За кон о ула га њи ма. У ра д у ко ји сле д и, у ком па ра т и в но -п рав ној пе р спек т и ви утврдићемо и ана ли зи ра ти ње го ве бит не зна чај ке и но ви не ко је до но си. У другом де л у ра да, к ри т и ч к и ће мо се ба ви т и и ње го ви м до ме т и ма и ефек т ив но ш ћу у кон тек сту при вла че ња стра них ула га ња. Циљ ра да је и да се и овим по во дом и з в р ш и к ри т и ч к а а на л и з а кон в ен ц и о на л н и х с т а ја л и ш т а о зна ча ју п р а в н и х ре фор ми и ин ве сти ци о ног пра ва у про це су при вла че ња стра них ула га ња. 1. БИТ НЕ КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕ НО ВОГ РЕ ЖИ МА СТРА НИХ УЛА ГА ЊА У Ср би ји, и з во ри п ра в а з а с т ра на ула г а њ а си ра зно л и к и. Оси м до ма ћ и х про пи са ко ји ди рект но или ин ди рект но уре ђу ју ову област, све ве ћи зна чај 2 О од р е ђе њу с т ра н и х д и р ек т н и х и н в е с т и ц и ја: Mut hu cu m a r a swa my.s., T he i n t e r n a t i o n a l law on fo re ign in vest ment. Cam brid ge Uni ver sity Press, 2010, стр. 8. 3 Jef frey P.G., Spa ul ding.r.b., Un der stan ding fo re ign di rect in vest ment (FDI ), as con tri bu - tors to biz zed in ternational gateway for CITI BANK, http://www. going-global. com /jpgconsulting / ser vi ces. htm (2005). стр. 1. 4 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., Law and the Re gu la tion of Fo re ign Di rect In vest ment: The Ex pe ri en ce from Cen tral and Ea stern Eu ro pe, Co lum. J. Tran snat l L. 33 (1995), стр. 1. 5 K r ko sk a, L., Fo r e ig n d i r e c t i n ve s tme nt f in a nci ng of c apit a l form at ion i n c e nt r a l a nd e as t e r n Eu ro pe. UN, 2002, стр. 2. 6 О ф а к т о р и м а в е л и ке е кс п а н з и је с т р а н и х и н в е с т и ц и ја : Jef f r e y P.G., Sp au ld i n g. R. B.,о p. cit. стр. 1. 7 Б о т р и ћ, В., Ш к у ф л и ћ, Л. M a i n d e t e r m i n a nt s of fo r e ig n d i r e c t i n ve s tm e nt i n t h e s outh ea s t Eu ro pean co un tri es, Tran si tion Stu di es Re vi ew, Tran si tion Stu di es Re vi ew, 2006, 13.2, стр. 362. 8 Hew ko, J., Fo re ig n d i re ct i n ve st me nt i n t r a n si t i o n a l e c o no m i e s: D o e s t he r u le of law m at t e r. E. Eur. Const. Rev., 2002, 11, стр. 71. 424

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 и ма ју р е ле в а н тн и међуд рж а вн и споразум и. 9 Ме ђу т и м о сно ву п ра в ног р е ж и- ма с т р а н и х и н в е с т и ц и ја св а к а ко ч и н и на в е де н и З а кон о ул а г а њи ма и з 2015. го ди не. Ње го во до но ше ње се обра зла же по тре бом уна пре ђе ња ин ве сти цио ног ок ру же њ а у Ре п у б л и ц и С р би ји и с т в а р а њ а п р ив л ачн ије г пос л овног а м би јен т а, к а о и не о п ход нош ћу под из ањ а е фи к а сно с т и у п ру ж а њу ус л у г а ор га на упра ве. Ње гов на зив, об у хват, а на да све ње го ва прав на ре ше ња упу ћу ју на ње гове бит не од ред ни це и зна чај ке, ка ко у фо р мал но -прав ном, та ко и у са др жинском по гле ду. a. Пра в н о - ф ор м а л не од ре д н и ц е Пр во, у п ра в но - т ех н и ч ком см и сл у но ви м За ко ном о улаг ањима с е ч ин и от клон од прет ход ног За ко на о стра ним ула га њи ма из 2002. го ди не. На и ме, за ко ни овог ти па мо гу би ти пот пу ни и де та љи стич ки или оквирни са општим прав ним од ред ба ма, при че му се при овом дру гом мо де лу омо гу ћа ва ве ћа флексибилност уго вор ним стра на ма, а прав не пра зни не де лом по пуњ а в а ј у п одз ако нс к и м а кт им а. 10 Но ви за кон је бли жи пр вом ме то ду, што мо же по го до ва ти би ро кра ти зо ва њу си сте ма и по том осно ву уве ћа ти не сиг у р н о с т у л аг ач а. Међут и м, к р ајњ а о ц ен а и м п л и к а ц и ја о в о г п р и с т у п а с е мо же да ти је дино на кон ви ђе ња ње го ве п рак ти ч не п ри мена у п рак си, п ри че м у је и де а л у ја сном и јед но с т а вном з акон у који п руж а п р ав е и нф о рм ац ије о прав ном трет ма ну ула га њу и по слов ним мо гућ но сти ма. Дру го, уз са мог на зи ва пред мет ног за ко на је ви дљи во да се ње го вим до ношењ е м ф о р м а л но до с а д а ш њи з а кон ск и п ри с т у п по с т ојањ а пос е бн и х за ко на о стра ним ула га њи ма. По с т о ја њ е lex s p e ci a l is ов ог т и па и ма ко ри сн у уло г у у по че т ном пе ри од тран зи ци је ка тр жи шној еко но ми ји, јер они као та кви ша љу јак сиг нал страним ула га чи ма о по жељ но сти њи хо вог ка пи та ла. С дру ге стра не, са др жинском см и с л у з а ко н и ов ог т ип а и м ају т е нде нц ију д а с т в ор е и н в ес т и ц ионе ен к ла ве, т ј, посеба н ц иљан и подс т ицајн и п ра в н и т ре т ма н с т ра н и х ула га ња, с е па р а т а н у од но с у на оп ш т и п р а в н и р е ж и м, 11 или у од но су на до ма ће инве с т и т о ре. И па к, у ме ри у ко јој је си с т ем ен к ла ва па ра лел но фу н к ц и о н и ше у д у жем вре мен ском пе ри о д у, вр ло бр зо се ње г о ва по че т на ко ри снос т у ма њу је 9 О з н а ч а ј у б ил а т е р а л н и х и н в ес т иц ион и х у г о в о р а у к о н т е к с т у с т р а н и х у а л г а њ а : L aut e rp a cht, E., I nt e rn a t i o n a l l aw a n d p r i va t e fo r e ig n i n ve s t m e nt. I n d. J. Glob a l L eg a l St u d., 19 96, 4, стр. 266; La zo, R. P., Le gal Fra me work of Fo re ign In vest ment in Chi le. Law & Bus. Rev. Am., 2012, 18, стр. 220. 10 S a l a c u s e, J., Eg y p t s Ne w L a w o n Fo r e ig n I n ve s t m e n t : T h e Fr a m e wo r k fo r E c o n o m i c Open ness, The In ter na ti o nal Lawyer (1975), стр. 659-660. 11 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., оp. cit. стр. 39 425

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) и по ста је кон тра про дук тив на. Прак са ис точ но -европ ских тран зи циј ских зе - ма ља је по ка за ла да је по жељ но упо ре до са тран сфор ма ци јом до ма ће еко номи је ићи на де мон та жу та квих се па рат них ре жи ма. Н а п рви по глед, кон ц и п и р а њ ем з а ко на о ула г а њи ма, који м је к р еир ано је дин стве но ин ве сти ци о но законодавство, које се односи како улагања ст рани х ли ца, та ко и на ула га ња до ма ћих су бје ка та мо гло би се ре ћи да је ге не рал но и на ше пра во ишло у том прав цу, јер де лу је да се пре ки да фор мал ни кон тин у и т е т с а си с т е мом ен к л а в е. Ме ђу т и м, с у ш т и н ск и гле да но, оно с е у но в ом з а ко н у, и да љ е з а д р ж а в а, по с е б но у с ф е ри и н с т и т у ц и о на л не и фи на н си ј ске по др шке и ло ги сти ке. По ред тога,, нови закон логично садржи и посебна прави ла и од ред бе за стра на ула га ња, ко ја су ин хе рент на њи хо вој при ро ди. Све то ука зу је да смо у овом сег мен ту још на по ла пу та, јер уки да ње по себ ног за ко на о с т ра н и м ула г а њи ма н и је до след но п ра т и ло и п ри род но и н кор по рира ње т е ма т е ри је у је д и н с т вен п ра в н и р е ж и м, по с е б но у сфери компан и јског пра ва. Ми шље ња смо то ни је учи ње но јер би се ти ме упра во из гу би ла ја сна п ро мот и вна и си гнал изирајаћа фу н кц ија ова к ви х п ро п и са, а ко је и но ви за кон, ова ко утвр ђен, и да ље за др жа ва, али са да са мо у не што дру га чи јој прав ној фор ми. У том кон текст, та кав при ступ мо же има ти сво је оправ да ње и ко ри сност. 426 б. Од ред ни це у по гле ду са др жи не У са д р ж и н ском см и сл у, но ви за кон ск и ок ви р се за сн и ва на п ри н ц и п и ма до дат не л и б е р а л и з а ц и је, п у не з а ш т и т е и под с т и ца њ а с т р а н и х и н в е с т и ц и ја. У т ом по гле д у по с т о ји п у н и кон т и н у и т е т с а р а н и ји м од но сн и м з а кон ск и м пра ви ли ма. На до град ња је учи ње на у обла сти по др шке ин ве сти ци ја ма, по - себ но пу тем оза ко ње ња под сти ца ја и кре и ра ња сло женог механизма инстит у ц и о на л не по д р ш ке. У по гле д у сло бо де ула га ња, у на шем пра ву 12 се од ви јао про цес кон ти н у и ране ли бе ра ли за ци је, при че му је по ла зни прин цип био да су стра на ула га ња до звоље на, уз од ре ђе не из у зе т ке, 13 п ри чем у је сфера изузетака доследно смањивана. 14 12 При с т у п т рж и ш т a с т ра н и м улa г ач и ма у у пор едном п раву је подлож а н ра зл ич ит и м ог ра н и че њи ма. По се ба н ком п лек са н си т ем п ра ви ла у овом по гле д у је и ма ло к и не ско п ра во. С д ру г е с т ра не, мек си ч ко п ра во је п рош ло д у г п у т од вр ло екс т ен зи в н и х ог ра н и че њ а до у бр за не л и бе ра л и за ц и је: Pa c he co -L ópez, P., Fo re ig n d i re ct i n vest me nt, ex por t s a nd i m por t s i n Me x i co. T he World Eco nomy, 2005, 28.8, стр. 1159. За укра јин ско пра во упо ре ди: Ma ri nich, S., Zafft, R., Rus sia s New Fo re ign In vest ment Law.Re vi ew of Cen tral and East Eu ro pean Law, 1999, 25.3, стр. 438. 13 Ко д на с н и је по с т о ја о кон цеп т да с у с т ра на ула г а њ а до зв о љ е на с а мо у и з ри ч и т о набра ним обла сти ма, као у не ким дру гим зе мља ма. Sa la cu se, J., оp. cit. стр. 652. 14 Пре ма ранијем Закону о страним ула га њи ма из 1994. го ди не, по сто ја ла су два прав - н а о с н о в а з а п о с е б н о т р е т и р а њ е с т р а н и х у л а г а ч а. П р в о, т о с у б и л е з а б р а њ е н е з о н е. Д р у г о, т о с у б и л е с п е ц и ф и ч н е п р и в р ед н е д е л а т н о с т и ко је с у с м а т р а н е с т р а т е ш к и в а ж н е п о з е м љу и ко ји м а с т р а но у л а г а њ е н и је било д оз в ољ ено. О н е с у т а д а о б у х в а т а л е о б л а с т и п р о и з в од њ е и проме та оруж ја, јавног информисања, система веза (телекомуникациони објекти међуна-

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Нај но ви јим за ко ном се иде и ко рак да ље. 15 Н а и ме, у на шем в а же ћем и н в е - с т и ц и о ном п р а ву н и с у од р е ђе на н и к а к в а ог р а н и че њ а з а с т р а не ул а г а ча,било у по гле д у де л ат но с т и,би ло у т е ри т о ри ја л ном по гле д у. Ти ме је ф о р ма л но у ч и њ е н би т а н и с ко р а к у л иб ер ал из ац ији ов е о б л ас т и у однос у н а р ан ија до ма ћа за кон ска ре ше ња, али и на ком па ра тив ну прак су. То се од но си не са мо на зе мље у раз во ју, 16 на ро ч и т о у Ју ж ној А ме ри ц и, 17 већ и на Ки ну, 18 али у поје д и не р а з ви је не з е м љ е. 19 Непос т о ја њ е ог р ан ичењ а у н ајновијем и нв ес т иц ионом з аконод а вс т ву у на шој зе мљи да не зна чи о да је ап со лут но от кло ње на та мо гућ ност. На и ме, мо гу ће је да се она утвр де дру гим по себ ним за ко ни ма. Ова кав при ступ не оце њу је мо до брим, јер је у овој обла сти ну жно не са мо обез бе ди ти тран спар ен т но с т у погле д у с т а т у с а по т ен ц и ја л н и х с т р а н и х у л аг ач а в е ћ и њихов о ла к ше сналажењ е и кориш ћењ е односне п ра в не р е г у ла т и ве. У п ра к си, т а к в а мо гућ ност се пред ви ђа у обла сти на о ру жа ња и вој не опре ме. Иа ко је на чел но омо гу ће но стра ном ула га чу да по ста не и ве ћин ски вла сник ка пи та ла у привред ном дру штву ко је по слу је у де лат но сти, то и да ље ни је мо гу ће у јед ном спе ц и фи ч ном с ег мен т у, у о бл а с т и п р о и з в од њ е н а о ру ж а њ а и в ој не оп р е ме ко ји п ри па да ју г ру па ц и ји Од б р а м б е на и н д у с т ри ја. 20 С дру ге стра не, прин цип ли бе ра ли за ци је за стра на ула га ња се до следни је при ме њу је у обла сти по сло ва ња ком па ни ја са стра ним ка пи та лом. На и- ме, ни су пред ви ђе на ни ка ква огра ни че ња за стра не ула га че на кон ула ска на тр жи ште у њи хо вом по сло ва њу, па ни у ви ду ве зи ва ња уво за и из во за, зах те - в а ло к а л не п р о и з в од њ е и л и з а х т е в а у по гле д у з а по ш љ а в а њ а и л и ло ц и р а њ а род ног и магистрал ног значаја, мреже са интегрисаним услугама и са те лит ске теле комун и к а ц и је). К а с н и ји м з а ко ном о с т р ан и м у л аг ањим а и з 2 0 0 2. г од ин е з ад рж а н а с у о б а п р а вн а осно ва огра ни че ња за стра не ула га че, али је до шло до њи хо вог бит ног су жа ва ња. Она су та да за др жа на са мо за област про из вод ње на о ру жа ња. 15 У мо дер но до ба гло ба ли за ци је, као им пе ратв се све ви ше по ста вља сло бо дан про - ток капи та ла или бар промет са минималним ограни че њи ма. Mut hu cu ma ra swamy.s., оp. cit. стр. 336. 16 У Га н и по с т о ји је по с т о ја о по с е ба н р е с т ри к т и в а н п ри с т у п по ви ше оно в а U be zo nu, C., New Fo re ign In vest ment-le gi sla tion, 23 Int l Bus. Law 419, 1995, 420. 17 О си ту а ци ји у Чи леу у по гле ду огра ни че ња за стра не ула га че: La zo, R. P., op. cit. str 208-209. 18 О раз во ју ки не ског пра ва у овом по гле ду: Bian, Y., A Re vi sit to Chi na s Fo re ign Invest ment Law: With Spe cial Re fe ren ce to Fo re ign In vest ment Pro tec tion, Jo ur nal of East Asia and In ter na ti o nal Law, 2015, 8.2, str, 455. 19 Ши ре: Co te, J., Ca na da s New Le gi sla tion on Fo re ign In vest ment. Int l Bus. Law., 1985, 13. 20 Би т но је п ре ц и зи ра т и да т ој г ру па ц и ји п ри па да п ро из во ђач на о ру жа ња и вој не оп ре ме, ч и ји ве ћ и н ск и основ н и ка п и та л п ри па да д р жа ви. Код т и х л и ца, ст ра но ула га ње мо же би т и са мо до 49% вред но сти ка пи та ла, при че му је дан стра ни ула гач не мо же има ти ви ше од 15% уче шћа у к а п и т а л у. Ш и р е Д и в љ а к. Д., Пр и м е н а н а ц и о н а л н о г т р е т м а н а у п р а в у с т р а н и х ул а г а њ а С р б и је, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та, Но ви Сад, vol. 49, бр. 3, стр. 1048-1049. 427

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) про из вод ње, ка ко се то не где ра ди у упо ред но-прав ној прак си ра ди, бар на ф о р ма л но -п р а в ном н и в оу. 21 Са др жин ски гле да но, би тан прин цип но вог ин ве сти ци о ног за ко но дав - ства је и да ље прин цип за шти те стра них ула га ча, че му се у са мом у за ко ну да је фор мал но да је од го ва ра ју ћи про стор. У овој обла сти, њи хов трет ман се т е ме љи на с т а н да рд н и м, в ећ уо би ча је н и м п ри н ц и п и ма п ри с у т н и м у по р едно -п р а в ној п р а к си и у ск ла д у с а с т а н да р д и ма ме ђу на р од ног и н в е с т и ц и о ног пра ва. У те прин ци пе спа да ју: пу на прав на си гур ност и прав на за шти та у по гле д у п ра ва с т е че н и х ула г а њем, 22 за ш т и т а у сл у ча ју одузимањ а бизн иса, 23 на ц и она лн и т р е тма н, 24 сло бо да пла ћа ња пре ма ино стран ству, и сло бо да купо ви не де ви з а на девизном т рж иш т у 25 и пра во стра ног ула га ча на тран сфер фи нан сиј ских и дру гих сред ста ва у ве зи са ула га њем. 26 По се б но је зна чај но да на ве де н и з а кон омо г у ћ а в а и недсик рим инат орн и сис т ем р еш а в а њ а спо р о в а. 27 На и ме, утвр ђе но је пра во ула га ча да уго во ри ар би тра жу за ре ша ва ње имо вин ских спо ро ва у ве зи са ула га њем, у скла ду са зако ном ко ји м се у ре ђу ју ар би т ра же. 28 У т ом по гле д у по с т о ји кон т и н у и т е т са ре ше њи ма прет ход ног за ко на. 29 Те шко ћа у ве зи ре ша ва ња спо ро ва мо же би ти зна чај на п ре п ре ка за ст ра не ин ве сти ци је, на ро чи то у земљама у развоју са неразвијеним правним и прав о суд н и м си с т е мом. Успе ш но р е ша в а њ а ов ог п р о бле ма п у т ем до зв о љ а в а њ а неза ви сн и х ар би т ра жа би т но сма њу је пос т- т ра н са к ц и о не т ро ш ко ве за с т ра не ула г а че. О во п ит ањ е је од суш т и нског зна ча ја и з а сма њ е њ е ри зи к а ула г а њ а. Ипак, ар би тра жа не мо же да за ме ни пот пу но фер и функ ци о на лан до ма ћи прав ос удн и сис т ем, је р оне мог у бит и е фик асне с а мо а ко с у до ма ће п ра в о с уд не ин сти ту ци је вољ не и спо соб не да пре по зна ју и при ме не њи хо ве од лу ке. 30 21 С д руг е с т р ане, мог уће с у у п р а к си, ф а к т и ч ке си т у а ц и је где с е с т р а не ко м а п н и је код н а с м о г у д о в е с т и у н е р а в н о п р а в а н т р е т м а н, к а о ш т о с у : п о с е б а н т р е т м а н ја в н и х п р ед у з е ћ а и л и д и р ек т не и и н д и р ек т не су б вен ц и је, п р е фе р ен ц и ја л н и т р е т ма н у п р о це су ја в н и х на ба в к и, мо гућ ност ути ца ја на ре гу ал тор на те ла и др жав не ор га не и сл. 22 Слич но је у ру ском пра ву: Ma ri nich, S., Zafft, R.,оp. cit. стр. 440. 23 Чла ном 6. За ко на о уал га чи ма утвр ђе но је се да се ства ри и пра ва ула га ча мо гу оду зе ти са мо ако је та ква мо гућ ност пред ви ђе на за ко ном, на на чин и по по ступ ку про пи са ним з аконом. У сл учају одузимањ а п рава улаг ача на обав љ ање делатнос т и ( одузимање бизн иса ), у л а г а ч у п р и п а д а н а к н а д а ко ја ћ е од г о в а р а т и т р ж и ш н ој в р ед н о с т и од у з е т о г у л а г а њ а ко ја је б и л а н е п о с р ед н о п р е од у з и м а њ а и н а в р ед н о с т н е ћ е у т и ц а т и ч и њ е н и ц а д а је н а м е р а од у з и - м а њ а б и л а п о з н а т а р а н и је. 24 Члан 7. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 25 Члан 8. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 26 Члан 8. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 27 Bian, Y., оp. cit. стр. 449. Слич но као укра јин ском пра ву: Še ver di na, О.В., Le gal Fo re ign In vest ment: The De fi ni tion, Law Rev. Kyiv U.L. 260, 2012., стр. 262. 28 Члан 10. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 29 Члан 17. За ко на о стра ним ула га њи ма из 2002. г. 30 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., оp. cit. стр. 31. 428

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 в. Но ви не у но вом за кон ском ре жи му Но ви прав ни ре жим са др жи и по је ди не но ви не, ко је до са да ни су би ле при сут не у на шем пра ву стра них ула га ња. Јед на од но ви на у но в ом и нв ес т иц ионом з аконода вс т ву је и р а нг ир ањ е ула га ња по зна ча ју 31 и то на ула га ње од по себ ног и на ула га ње од ло кал ног зна ча ја. 32 Н а в е де но к л а си фи ко в а њ е н и је с а мо с е би св р х а, в ећ је у фу н к ц и ји о с т в а ри в а њ а под с т и ца ја и у т в р ђи в а њ а на д ле ж но с т и д р ж а в н и х о р г а на. О бје к т и ви з а ц и ја у ов ој о бл ас т и с е пос т и гл а си с т е мом к ри т е ри ју м а у в р ед но в а њу њи хо в ог зна ча ја. К ри т е ри ју м и на о сно ву ко ји х с е у т в р ђу је зна - чај ула га ња су: 1) број но вих рад них ме ста и ефе кат ула га ња на број за послен и х у п ривред и у је д и н и ц и ло ка л не са мо у п ра ве; 2) вр с т а и и з нос ула г а ња; 3) у т иц ај н а у к уп а н с п о љн о - т рг ов и нс к и б и л а н с Ре п у б л и ке С р б и је и л и у по јед ин ачн и м и н д у с т ри ј ск и м г р а на ма, од но сно п р е ма ц и љ а н и м и з в о зн и м т р ж и ш т и м а ; 4) д уг ор очно с т у л аг ањ а ; 5 ) с т в ар ањ е в ел и ке в р еднос т и и л и ви с о ке до да т е в р ед но с т и; 6 ) р е ф е р ен це и к р е д и би л и т е т ул а г а ча. 33 У ова ко ком плек сном и си те му вред но ва ња, сма тра мо да је тре бао на ћи сво је ме сто је дан вр ло ко ри стан кри те ри јум за наш еко ном ски и уку пан раз вој, а ко ји се т и че н и в оа а н г а жо в а њ е т ех но ло г и је код р е а л и з а ц и је с т р а н и х ул а г а њ а. 34 Од на ве де ног в р ед но в а њ а ула г а њ а, у кон т ек с т у з а кон ск и х но ви на, ве ћ и зна чај св а к а ко и ма к р е и р а њ е ком п лек сног си с т е ма и н с т и т у ц и о на л не по д р - шке стра ним ула га њи ма и оза ко ње ње под сти ца ја. По себ на па жња,ско ро пр во ра зред на у но вом прав ном окви ру за стра не и нв ес т иц ије је п о с в е ћ е н а и н с т и т у ц и о н а л н о м с и с т ем у који п р ат и с т р ан а ула га ња. Њи хо во ефек тив но устројство битно побољ шава укупну ин вестиц и о н у к л им у и с т ав љ а з ем љу у пов ољн ији по ло ж ај у ра с т у ћој ме ђу на р од ној кон к у рен ц и ји за и нвес т иц ије. 35 Из тог раз ло га се и у зва нич ном обра зло же њу предла га ча закона као један од циљева зако на на во ди уре ђе ње ин сти ту цио - н а л н о г о к в ир а з а е ф ик ас н о п р уж ањ е ус л у г а и м а л а ц а ја в н и х о в л а ш ћ е њ а ул а г а ч и ма. У у по р ед ном п р а ву н и је не уо бичаје но 36 да цео про цес при пре ме ула гањ а, к а о и њ е г ове р еал из ац ије п рат и а нг аж ма н на длеж н и х д р ж а в н и х орг а на, оп ш т е и л и спе ц и ја л не на д ле ж но с т и. Ра з л и к а је у њи хо в ом бр о ју, с т ру к т у ри и на д ле ж но с т и ма. Та к ва сит уац ија је била п рису тна и у нашем ран и јем п раву. 31 У р у с ко м п р а в у и з 19 9 9. г о д и н е с е р а з л и к у ј у п ој м о в и д и р е к т н е с т р а н е и н в е с т и ц и је, и н в е с т и ц и о н и п р о је к а т и п р и о р и т е т н и и н в е с т и ц и о н и п р о је к т. 32 Члан 11. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 33 Члан 12. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 34 О ки не ском при ме ру у том по гле ду: Bian, Y., оp. cit. стр. 469. 35 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., оp. cit. стр. 39-40. 36 У Га ни је то Цен тар за про мо ци ју (Gha na In vest ment Pro mo tion Cen tre Act 1994). Ube zo nu. C., оp. cit. стр. 411. 429

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) Оно што је но вом је вр ло ком плек сан при ступ ви дљив по бро ју ор га на и на чи ну њи хо вог струк ту ри ра ња, ре а ли зо ван ве ћим бро јем за кон ских од редби Су де ћи по то ме, ло гич ним де лу је да је уре ђе ње ове ма те ри је је дан од кључ них раз ло га до но ше ња но вог за ко на. У н аше м п р аву и нс т ит уц ион а лн и а п а р а т ко ји п р а т и с т р а н а у л а г а њ а ч и не п р е в а с ход но о р г а н и п р о мо ц и је и по д р ш ке, 37 са ци љем ства ра ња услов а з а е фи к а сн ију р еал из ац ију ул аг ањ а. То пок аз ује д а с е н а ш з аконод ав а ц ру ко в о д ио в р ло в аж н и м п р а кт и чн и м и нт ер ес ом с т р ан и х ул аг ач а д а и м ају ин сти ту ци је -парт не ре у др жа ви, ко ји ће му по ма га ти у превладавању биро - к р ат ск и х п р е п р е к а у з а по ч и њ а њу и р е а л и з а ц и ји ул а г а њ а. 38 У ск лад у са За ко ном о ула г а њи ма, и н с т и т у ц и о на л н и си с т ем за по д р ш к у ул а г а њи ма ч и не С а в е т з а еко ном ск и р а з в ој, м и н и с т а р с т в о на д ле ж но з а по - с ло в е п ри в р е де, Ра з в ој на а г ен ц и ја Ср би је и је д и н и це з а ло к а л н и еко ном ск и ра звој и под р ш к у улаг ањима. 39 Под рш к у ула г а њи ма за ула г а ња у п ра к т и ч ној р а в н и да ју и п р ојек тн и т имови. 40 У овом по гле ду, цен трал ну уло гу има Разв ој на а г ен ц и је Ср би је, с а по с е б ном о ба в е з ом у по гле д у ко о р д и на ц и је р а да ор га на са ја ви ним овла шће њи ма, у про це су пла ни ра ња и спро во ђе ња улаг а њ а, под с т и ца њ а и р е а л и з а ц и је д и р ек т н и х ул а г а њ а. 41 Но ви м з а ко ном у т в р ђе не с у с т ри к т не о ба в е з е на в е де н и х и н с т и т у ц и ја у по гле д у п ру ж а њ а по мо ћ и и по д р ш ке. 42 Исто вре ме но је, што је мо жда још в а ж н и је, п р ед ви ђа ју и о ба в е з е д ру г и х д р ж а в н и х о р г а на, да п р ед ме т у в е зи с а о с т в а р е њ ем и од р ж а њ ем р е г и с т р о в а н и х ул а г а њ а, и о с т в а р е њ ем п р а в а и оба ве за ре ги стро ва них ула га ча, ре ша ва ју по хит ном по ступ ку, као пред ме - т е с а п р а в ом п р в ен с т в а. 43 Утвр ђу је се и пра во ула га ча на при ту жбе на рад ор га на вла сти, уко ли ко они не по сту па ју на утвр ђе ни на чин, као и по сту пак по п ри т у ж би. 44 37 У н а ш е м п р а в у н е п о с т о ји о р г а н с л и ч а н Од б о р у з а и н о с т р а н е и н в е с т и ц и је ( F IC ) у Чи леу,ко ји је био над ле жан да при хва ти ула зак стра ног под по себ ним ре жи мом. 38 Уо би ча је на жал ба ме ђу ин ве сти то ри ма у зем љма ко је су нај ма ње успе шне у при влаче њу ин ве сти ци ја је би ла не до ста так овла шће ња и во ље да се до не се од го ва ра ју ћа ад ми нистра тив на од лу ка и бес кра јан би ро крат ски ла ви ринт у том по гле ду. Hew ko, J., оp. cit. стр. 74. 39 Члан 15. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 40 Чла ном 22. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не уре ђу ју се обра зо ва ње и рад про јект них т и м о в а, к о ј е ф о р м и р а п р е д с е д н и к о п ш т и н е, од н о с н о г р а д о н а ч е л н и к, од н о с н о н а д л е ж н и о р г а н ау т о н о м н е п о к р а ји н е з а п о с л о в е п р и в р е д е з а у л а г а њ а од л о к а л н о г з н а ч а ја, у с л у ч а ј у да се она спро во де на те ри то ри ји ау то ном не по кра ји не, фор ми рање и рад пројектних тимо - ва за по др шку ула га њи ма од по себ ног зна ча ја за Ре пу бли ку Ср би ју 41 Члан 36. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 42 Ч л а н о м 19. З а ко н а о у л а г а њу и з 2 015. г о д и н е у т в р ђу је с е о б а в е з а је д и н и ц а з а л о к а л - ни еко ном ски раз вој и по др шку ула га њи ма да пру же струч ну по моћ и по др шку ула га чу у р е а л и з а ц и ји у л а г а њ а, а ко т о з а т р а ж и у л а г ач. 43 Члан 16. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 44 Члан 18. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не. 430

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Ова кав сте пен па жње и ком плек сна струк ту ра ор га на у овој обла сти има сво је ло ше и до бре стра не. Пред ност је што се на тај на чин за о би ла зе мно ге од п р е п р е к а з а с т ра на ула г а њ а. С д ру г е с т ра не, на ов ај на ч и н, а н г а жо в а њ ем да т и х о р г а на у по ма г а њу и н в е с т и т о ри ма с е с у ш т и н ск и к р е и р а по с е ба н сис т ем у ко ме с е з а ба ш у ру ју сви г енера лн и не дос т ац и п ра вног си с т ема и мане др жав ног ад ми ни стра тив ног апа ра та у це ли ни, чи ме се за ко но да вац па сивизи р а, у ме с т о д а и н с т и т уц ион а лно р еш ав а п р а к т и ч не п р о бле ме с т р а н и х ула га ча. Ло ше је и што ова ко ком плек сан си стем мо же ство ри ти но ву би рок р а тс к у с т р у кт у р у, ко ја у е ф е к т и в и м о же б и т ч а к и ко нт р ап р од у к т и вн а, ка ко нас ис ку ство учи. Бит на но вост у но вом срп ском ин ве сти ци о ном пра ву је и да под сти цаји п о с т ај у з ако нс к а к ат ег ор ија, 45 ч им е с е ж е л и н а г л а с и т и с т и м у л а т и в н и ка рак тер но вог прав ног ре жи ма стра них ула га ња. У упо ред но-прав ној прак си, под сти ца ји се ве зу ју за ула га ње у зна чај не и н ве с т и ц и је и л и спе ц и фи ч не еко ном ск и сек т о ре и у гла в ном н и су до с т у п н и до ма ћ и м и н ве с т и т о ри ма. 46 Но ви за кон о ула г а њи ма под с т и ца је ве зу је за њихов зна чај и на ме њу је их, бар фор мал но,свим ин ве сти то ри ма. У том кон тек сту по с т а је ре ле ва н т на ра н и је спо ме н у т а к ла си фи ка ц и ја ула г а ња, 47 п р и че м у обе вр сте ула га ња мо гу оства ри ти под сти ца је, са мо од раз ли чи тих ни воа вла сти. Ула г а ч и мог у ос т варит и п раво на ра зл и ч ит е подс т ицаје:д ржа вн у помоћ, по ре ске под сти ца је и олак ши це и осло бо ђе ња од пла ћа ња так си, ца рин ске пов ла с т и це и си с т ем о ба ве зног с оц ија лног о си г у ра њ а. Оси м т о г а, и ма ју п ра в о на осло бо ђе ње од пла ћа ња ца ри не и дру гих уво зних да жби на на увоз опреме ко ји пред ста вља ју улог стра ног ула га ча. 48 45 По пов, Ђ. В., Раст стра них ин ве сти ци ја у Ср би ји за кон и шта још?, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та, Но ви Сад, vol. 49, бр. 2, 2015, стр. 414. 46 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., оp. cit. стр. 34. 47 Члан 11. За ко на о ула га њу из 2015. го ди не утвр ђу је да ће ула га ње од по себ ног зна ча ја ч и је о с т в а р е њ е б и б и т н о у т и ц а л о н а д а љи р а з в ој п р и в р е д е Ре п у б л и ке С р б и је, у н а п р е ђ е њ е кон к у р ен т но с т и п ри в р е де и Ре п убл ике Србије к а о и нв ес т иц ионе ло к ац и је и њ ен р а вномер а н р ег и о н а лн и р а зв ој у од но с у н а п р ед ме т у л а г а њ а и т е р и т о р и ја л н у кон ц е н т р а ц и ју од р е ђ е н и х п р и в р ед н и х г р а н а и п р и в р ед н и х де л а т но с т и и код ко је г по с т о ји з н а ч ај но у л а г а њ е у о с нов н а сред ства или отва ра ње ве ћег бро ја но вих рад них ме ста. Ула га ње од по себ ног зна ча ја је и у л аг а њ е ко је с е р еал и з у је н а т е р и т о р и ји јед н е и л и в и ш е је д и н и ц а л о к а л н е с а м о у п р а в е и под сти че ре а ли за ци ју за јед нич ких развојних приорите та ви ше је ди ни ца ло кал не са мо у праве у функ ци ји по ве ћа ња ни воа њи хо ве кон ку рент но сти, као и ула га ње на осно ву усво је них б и л а т е р а л н и х с п о р а з у м а и с п о р а з у м а о п р е ко г р а н и ч н ој с а р а д њи. З а у л а г а њ а од п о с е б н о г з н а ч а ја п р ед л о г д о д е л е д р ж а в н е п о м о ћ и д о н о с и с е б е з о б ја в е ја в н о г п о з и в а. Ул а г а њ е од л о - кал ног зна ча ја је ула га ње ко је у скла ду са овим за ко ном не пред ста вља ула га ње од по себ ног з н а ч а ја, а ко је д о п р и н о с и п р и в р ед н о м и д р у ш т в е н о м р а з в о ј у је д и н и ц е л о к а л н е с а м о у п р а в е н а ч и јој т е р и т о р и ји с е р е а л и з у је. 48 Члан 14. За ко на о ула га њу из 2015.го ди не утвђу ју се ца рин ске олак ши це, осим за пут нич ка мо тор на во зи ла и ау то ма те за за ба ву и игре на сре ћу, под усло вом да је опре ма 431

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) Иа ко на п р ви по глед не ло г и ч на, п ра к са да р е ла т и в но си р о ма ш не зе м љ е п л а ћ а ју б о г а т и м ком па н и ја ма да и н в е с т и р а ју у т у з е м љу, н и је но в а. У з а - о штре ној кон ку рен ци ји за при вла че њем стра них улагања, земље покуша - ва ју и до дат ним ме ра ма по спе ши ти њи хов при лив, па и на овај на чин. У том окви ру Ср би ја, као и дру ге зе мље, је спрем на да по тен ци јал ним ула га чи ма п ру ж и по г од но с т и р а з л и ч и т ог к а р а к т е р а. С и с т ем под с т и ца ја, ко ји по с т о ји у на шем пра ву ко ре спон ди ра са та квом све че шћом прак сом у овим зе мља ма. Ме ђу т и м, иа ко де л у је н у ж а н у кон т ек с т у з а о ш т р е не кон к у р ен ц и је на т р ж и ш т у ка п и т а ла и с т а ња на ц и о на л не еко но м и је, п ри ме на ова к вог си с т е ма под сти ца ја не са мо да оп те ре ћу је ио на ко не до во љан државни буџет, већ до - в о д и и до д ру г и х не г а т и в н и х и м п л и к а ц и ја. Кон цеп т у а л но, ов а ко и з р а же н и си стем под сти ца ја до дат но оја ча ва си стем прав них ен кла ва, са свим кон трап р о д у к т и в н и м по сле д и ца ма које оно носи. Д у г о р оч но т а к а в п ри с т у п до во д и до т о г а он в р е ме ном по с т аје гл а вн а пол уг а п рив л ачењ а с т р ан и х у л аг ањ а, што је и по ка за ла прак са ис точ но-европ ских зе ма ља ко је су сво ју па жњу п р е в а с ход но усме ри ле на п р е ф е р ен ц и ја л не по р е ске ше ме, и г но ри ш у ћ и до - дат не тран сак ци о не тро шко ве са ко ји ма су се су о ча ва ли стра ни ин ве сти то - ра по о сно ву с т в ар ног с т а њ а и нвес т иц ио ног а м би јен т а. 49 У к рај њ ем с л у ча ју, ов а к а в си с т ем под с т и ца ја мо же оја ча т и и би р о к р ат ске с т ру к т у р е ко је мо г у не по т реб но ком п л и ко ва т и и н ве с т и ц и о н и а м би јен т и по ве ћа т и т ра н са к ц и о не т р о ш ко ви з а с т р а не и н в е с т и т о р е. 2. МО ГУ ЋИ ЕФЕК ТИ И ДО МЕТ НО ВЕ ПРАВ НЕ РЕ ГУ ЛА ТИ ВЕ До но ше њем но вог за ко на о ула га њи ма, Ср би ја је опет до ве де на у зо ну с т а ри х очек и в ањ а у поглед у у брз аног п рил ив а с т р аног к ап ит ала, који ће по не ки ма са мим тим ре ши ти све на ше еко ном ске и дру ге про бле ме. У том конт ек с т у с е и з но в а а к т у е л и з у је п и т а њ е е ф ек т и в но с т и с т р а н и х ул а г а њ а, а по - себ но за ко на ко ји ре гу ли ше ту област. Так в а оч ек ив ањ а т р еб а с в ес т и н а м ер у која кор ес п о бд ир ај у н е с ам о при ро дом стра них ула га ња, већ пре све га са ствар ним зна ча јем и ефек ти ма п р а в не р е г у л а т и в е у т ом п р о це с у, к а о и в р е мен ској д и мен зи је ис по љ а в а њ а по зи т и в н и х е ф е к а т а. Прво, учинак и дејство страних улагања није увек једнозначно позит ив но. 50 По је ди на еко ном ска ист раж ивања су ре г и ст ро ва ла не ке од не га т ив ни х ко ј у у л а г ач у в о з и у с к л а д у с а п р о п и с и м а ко ји м а с е у р е ђу ј у з д р а в љ е и б е з б ед н о с т г р а ђ а н а и з а ш т и т а ж и в о т н е с р е д и н е. 49 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., оp. cit. стр. 17. 50 По пов, Ђ., оp. cit. стр. 402. 432

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 и м п л ик ац ија и оне н и с у спе ц и фи к у м с а мо јед не з е м љ е. 51 С дру ге стра не, не ке од њих су ви дљи ве и код нас, чак и ши рој јавности 52 и ни су бе ниг не по д р ж а ву и д ру ш т в о. Св е т о г о в о ри не ма по т р е б е п р е т е ри в а т и у а п с о л у т и з а - ци ји вред но сти стра них ула га ња са мих по се би, као ле ка за све. По ло ги ци ства ри, стра ни ин ве сти то ри ни су ал тру и стич ке ор га ни за ци је, и њи хо ви инт е р е си не мо рају у век да с е по д у да ра ју са и н т е р е си ма д ру ш т в а у це л и н и и л и инте ре си ма до ма ћих ин ве ститора, те стога оче ки ва ња да стра на ула га ња ре шава ју све про бле ме др жа ве ни су ре ал на и тре ба их све сти на ра зум ну ме ру. 53 Ти ме н и к а ко не же л и мо дов ес т и у п ит а њ е њихов пот в рђен и економск и зна чај 54 и ко ри сно с т з а з е м љ е до ма ћ и на к а п и т а ла, 55 што је, ко нач но над влада ло с т р а х ма л и х з е ма љ а у по гле д у г у би т к а еко ном ског с у в е р е н и т е т а з б ог с т р ан и х у л а г ањ а 56 и п р и х в а т а њ а п о л и т и ке о т в о р е н ос т и у т о м п ог л ед у. 57 Ме ђу тим, за ла же мо се да се ова област по сма тра у свој сво јој ком плек сно сти и да се у скла ду с тим, не ба га те ли шу њи хо ве не га тив не по сле ди це, ко је поне кад у мно го ме мо гу ума њи ти њи хо ву не спор ну ге не рал ну ко ри сност. 58 Од пи та ње им пли ка ци је стра них ула га ња уоп ште и код нас, са прав ног ста но ви ш та је зна чај ни је пи та ње ко л и к и су до ме т и и ог ра ни че ња но вог За ко на о ула га ња, од но сно ње го ва ствар на ефек тив ност и ути цај на убр за ни при лив стра ног капитала 59 и да ли је пре су дан, ка ко се код нас не кад на гла ша ва. Пи та ње је у ства ри, ко ли ко је њи хов зна чај у по ре ђе њу са дру гим мно гоброј ним фак то ри ма ко ји ути чу на при лив стра них ула га ња, о чи јој ка те гори за ци ји и вред но ва њу не ма у ни си о ни х ста во ва. 60 Ипак, нај ши ре се мо же ре ћи 51 У мек си ч кој пословној п ра кси уочене су следеће по сле д и це: Пр во, везa и з ме ђу с т ра н и х ула г а њ а и ло к а л н и х и н д у с т ри ја је п ри л и ч но с ла ба. Ис т о т а ко, она у нај ма њу ру к у у в е ћ а в а ју р е г и о н а л не е о ном ске р а з л и ке. Д ру г о, од р ж а в а с е по д в о је но с т и з ме ђу дом аће п ри в р еде и оне са стра ним ула га чи ма, ко ја до во ди до по ве ћа ња уво за, при че му је она са стра ним уло зи ма у в оз но о р и је н т и с а н а, т е т а ко е ф е к а т њи хо в ог и з в о з а р е д у к у је њ е г ов е е ко ном с ке п р еднос т и. Тр е ћ е, п р а в н и о к в и р с т р а н и х у л а г а њ а је о н е м о г у ћ и о и н т е р в е н ц и ј у д р ж а в е у ц и љу з а ш т и т е д о м а ћ е г с е к т о р а,ч и м е је о н а и з г уб ил а ко нт р ол у у д из а јн ир ању е кон о мс ко г р а з в о ј а. Вр ло б и т н а је и ч и њ е н и ц а д а с у м у л т и н а ц и о н а л н и ко н г л о м е р а т и к а о с т р а н и у л а г а ч и у с т а њу д а ко н ц е н т р и ш у в е л и к у м о ћ н а д м а њи м и с л а б и ји м е ко н о м и ја м а, ко ј у м о г у з л о у п о т р е б и т и и усме ри ти на до ма ћу кон ку рен ци ју. Ши ре: Pac he co-lópez, P., оp. cit. 1169-1171. 52 Hew ko, J., оp. cit. стр. 72. 53 Pac he co-lópez, P., оp. cit. стр-1169. 54 La zo, R. P., op. cit. стр. 203. 55 Hew ko, J., op. cit. стр. 73, Шевердiна, О.В., op. cit. стр. 260. 56 То ко м с е д а м д е с е т и х г о д и н а п р о ш л о г в е к а с т р а н а у л а г а њ а с у т р е т и р а н а с а с у м њ о м у зе мља ма у раз во ју. Про блем је ма ње био у еко ном ској екс пло а та ци ји, а ви ше бри га та умањ е њ е е ко н о м с ке с у в е р е н о с т и. 57 Bi jit, B Fo re ign di rect in vest ment: re se arch is su es. Vol. 22. Ro u tled ge, 2002, стр. 1. 58 Упо ре ди: Mut hu cu ma ra swamy. S., оp. cit. стр. 337. 59 Morga n, R. E., & K atsikea s, C. S., T heor ie s of i nt e r n a t i o n al t r a de, fo re ig n d i re ct i n ve st me nt and firm in ter na ti o na li za tion: a cri ti que, Ma na ge ment de ci sion, 1997, 35.1, стр. 70. 60 О фак то ри ма за ло ци ра ње стра них ула га ња ши ре: Be van, A. A., Estrin, S., The de term i n a nt s of fo r e ig n d i r e c t i n ve s t m e nt i n t o Eu r o p e a n t r a n si t io n e c o n o m i e s. Jo u r n a l of c o m p a r a t i ve 433

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) да га ве ли кој ме ри од ре ђу је две вр сте фак то ра. 61 Пр ви се од но си на п ри род не р е с у р с е, ра д н у сна г у и бл и зи н у т р ж и ш т а. Д ру г и с е т ич у с т ањ е пол ит и чког, еко ном ског и прав ног си сте ма. 62 О п ро бле м у осе тљи во с т и с т ра н и х и н ве с т и т о ра на с т ање и нвес т иц ион г за ко но дав ног окви ра за њи хо ва ула га ња не ма је дин стве ног ста но ви шта. По је - ди ни ау то ри твр де да се зна чај прав не ре гу ла ти ве и овој обла сти пот це њу је. 63 С дру ге стра не, тра ди ци о нал на док три на за сту па да је прав ни ре гу ла тор ни оквир не за о би ла зни фак тор по вољ ног окру же ња за ин вестиције. Међународни бан кар ски стручњаци 64 и з а ко но да в ц и о би ч но ов е с т а в о в е по д р ж а в а ју. 65 Ни је спор но да на чин на ко ји се прав на ре гу ла ти ва им пле мен ти ра мо же д е ло в ат и к а о м е р а од в р а ћ а њ а и л и п р и в л а ч е њ а у по т е н ц и ја л н и х с т р а н и х и н ве с т и т о ра, 66 а л и п и т а њ е њи хо ве в а ж но с т и н и је ис т раж ив ачк и пот в рђено, по себ но на ем п риј ск и на ч и н. 67 Без те по твр де, 68 не мо же мо би т и си г у р н и да ли се увећа ње ни воа стра них ди рект них ин ве сти ци ја може приписати стању ре ле вант не прав не ре гу ла ти ве или дру гим фак то ри ма. С д ру г е с т р а не, п р е гле дом пос т ојеће л ит ер ат ур е може с е у видет и д а по сто је осно ве за прет по став ке да је ути цај прав них си сте ма на ло ци ра ње стран и х ул а г а њ а в е р о в ат но ог р а н и чен. 69 Та к ви с т а в о ви с у ем п и ри ј ск и по т в р ђе - н и у јед ном и с т р а ж и в а њу у Шр и Л а н ц и, ч у ју в а л и дно с т н ем амо р а злог а оспо ри т и. Оно је по ка за ло да је ве ћ и на ст ра н и х и н ве ст и то ра у ис т ра ж и вач ком eco no mics, 2004, 32.4; Hol land, D., Pain, N., The dif fu sion of in no va ti ons in Cen tral and Ea stern Eu r o p e: A s t u d y of t h e d e t e r m i n a nt s a n d i m p a c t of fo r e ig n d i r e c t i n ve s t m e nt. L o n d o n : Na t i o n a l In sti tu te of Eco no mic and So cial Re se arch, 1998; Cheng, L. K., Kwan, Y. K., What are the de term i n a nt s of t h e lo c a t io n of fo r e ig n d i r e c t i n ve s t m e nt? T h e C h i n e s e e x p e r i e n c e. Jo u r n a l of i n t e r n a - ti o nal eco no mics, 2000, 51.2. 61 E r d a l, F., & Ta t o g lu, E., E k r e m. L o c a t i o n a l d e t e r m i n a nt s of fo r e ig n d i r e c t i n ve s t m e nt i n a n e m e r g i n g m a r ke t e c o n o my : e v i d e n c e f r o m Tu ke y. Mu l t i n a t i o n a l b us in e s s r ev ie w, 2 0 0 2, 10:, стр. 21 и да ље.. 62 Уп о р е д и: Glo ber man, S., Sha pi ro, D., Glo bal fo re ign di rect in vest ment flows: The ro le of go ver nan ce in fra struc tu re. World de ve lop ment, 2002, 30.11, стр. 189; Or ga ni sa tion for Eco no - m ic C o - o p e r a t io n a n d D e ve lo p m e nt. OE C D B e n ch m a r k D e f i n i t io n of Fo r e ig n D i r e c t I n ve s t m e nt 2008. OECD Pu blis hing, 2001. 63 Cheryl. W.G., Ja rosz. W.W., оp. cit. стр. 1. 64 Perry, A., Ef fec ti ve le gal systems and fo re ign di rect in vest ment: In se arch of the evi den ce. In ter na ti o nal and Com pa ra ti ve Law Qu ar terly, 2000, 49.04, стр. 781. 65 Уп о р е д и: La zo, R. P., op. cit. стр. 203. 66 Pe rry, A., оp. cit, стр. 779. 67 Pe rry, A., оp. cit, стр. 797. 68 Е м п и р и ј с ке с т у д и је о б и ч н о н и с у с п е ц и ја л и с т и ч ке и н ај ч е ш ћ е с а м о у з г р ед д о т а к н у в е з у и з м е ђу п р а в н и х с и с т е м а и л о ц и р а њ а с т р а н и х у а л г а њ а. Не р е т ко с у и ко н т р а д и к т о р н е. Pe rry, A., оp. cit, стр. 784. 69 И п р и с т а л и ц е с х в а т а њ а о к љу ч н ој в а ж н о с т и п р а в н е р е г у л а т и в е у к а з у ј у н а п о т е н - ц и ј а л н а о г р а н и ч е њ а у у л о з и п р а вн и х с ис т ем а к а о д е т е р м и н а н т е п р и в а л а ч е њ а с т р а н и х улаг ањ а, к а о ш т о је н п р. ог ран ичена рац иона лно с т и н в е с т и т о ра п ри од л у ч и в а њу. Pe r r y, A., оp. cit, стр. 787 434

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 у з о р к у н и је по т п у но по д р о б но ис т р а ж и ло п р а в н и си с т ем п р е ул а г а њ а у т у з е м љу. Та к а в њи хов п ри с т у п с у г е ри ше д а и м с т а њ е п р а вног сис т ем а н и је био од лу чу ју ћи фак тор при од лу чи ва њу о ула га њу. Што је још ва жни је, иа ко је ве ћи на ис пи та ни ка сма тра ла да су бит ни ре ле вант ни аспек ти прав ног си сте ма ове зе мље нео д го ва ра ју ћи и не пред ви ди ви, огром на ве ћи на ис пита ни ка је по твр ди ла да би и да ље уло жи ли у зе мљу да су та да има ли све и н ф о р ма ц и је ко је с а да по с е д у ју. То зна ч и да п р е по зна в а њ е п р а в ног си с т ем ове зе мље као не е фи ка сног по стан дард ној де фи ни ци ји,ни је спре чи ло улаг а њ е и н в е с т и т у р е. При т о ме, на р а в но, о с е тљи в о с т ула г а ча н и је кон с т а н т а и она је за ви сна и од ње го ве ве ли чи не, 70 по ре кла и на ци о нал ност ула га ча, 71 али и из во зне ори јен та ци ја ула га ча. 72 На пред на ве демо показује да већина стра них ин ве сти то ра, ка да су суо - че ни са атрак тив ним по слов ним при ли ка ма је спрем на да при хва ти чи ње ницу да су, у оп штем сми слу, за ко ни и прав ни си сте ми у зе мља ма у раз во ју и тран зи ци о ним зе мља ма, далеко од идеалних. У мно гим слу ча је ви ма не до стац и у з а кон ск и м и и н с т и т у ц и о на л н и м с т ру к т у ра ма не ке з ем љ е су с амо једа н од ф а к т о р а у а н а л и зи ри зи к а по с ло в а њ а : ш т о је в е ћ а пот енц и ја лн а с т оп а п ри но с а у да т ој и н в е с т и ц и ји, т о с у и н в е с т и т о ри в ољ н и ји да м и н и м и зи р а ју зна чај не до ста та ка у ин ве сти ци о ном прав ном ам би јен ту јед не зе мље. 73 На пред из не то мо же да ин ди ци ра да но ви прав ни ре жим у Ср би ји о стра ним ула га њи ма, по све му су де ћи, сам по се би не ће до не ти епо хал ни нап р е да к у п р е в лаче њу с т ра н и х и н в е с т и ц и ја. Д ру г и фа к т о ри с у и з гле да до с т а в а ж н и ји з а и н в е с т и т о р е, к а о ш т о с у по с т о ја њ е с т в а р н и х по с лов н и х мо г ућ - но с т и и у к у п на пе р цеп ц и ја с т р а н и х и н в е с т и т о р а о з е м љи до ма ћ и н у. 74 И а ко је правни систем саставни део такве перцепци је, он ге не рал но ни је од лу чују ћи фак тор у до но ше ње од лу ке о ула га њу,већ са мо је дан од ва жни јих. На рав но,за кљу чак не тре ба да бу де да на шој зе мљи ни је по тре бан ника кав ан га жман др жа ве у сфе ри по прав ке прав ног ре жи ма стра них ин ве - с т и ц и ја. Н а и ме, н и је спо р но да ме ђу на р од ној кон к у р ен ц и ји з а п ри в л а че њ е 70 Ис т о и с т р а ж и в а њ е ј е п о к а з ал о и д а н ис у с в и с т р ан и и нв ес т иит ор и у и ст ој м ер и з а в и с н и од п р и р од е и е ф ик ас н ос т и п р а вн о г с ис т ем а и р ег ул ат ив е, у п рко с д р уг ач ијој, ч е с т о п о н а в љ а н ој т в рд њи. У ов о м п о г л е д у н е з а о б и л а з н и е л е м е н а т је в е л и ч и н е ко р п о р а ц и је ко ја у л а же, је р с в а к а ко н и је и с т а п о з и ц и ја м а л и х, с р ед њи х и в е л и к и х ко р п о р а ц и ја. Pe r r y, A., о p. cit, стр. 786. 71 Ис тра жи ва ње је по ка за ло да су за пад ни ин ве сти то ри осе тљи ви ји на при ро ду прав - ног си сте ма, за раз ли ку нпр. од азиј ских. Pe rry, A., оp. cit, стр. 794, 72 Ко р п о р а ц и је ко ја с е б а в е и з в о з о м м о г у д а оч е к у је д а ћ е и м а т и м а њ е и н т е р а к ц и ја с а прав ним си сте мом др жа ве до ма ћи на од оних усме ре них на ло кал но тр жи ште. Pe rry, A., оp. cit, стр. 795. 73 Hew ko, J., оp. cit. стр. 73. 74 Ради се о општој перцепција стабилности и инвестициионе климе у земљи дома - ћи ну стра них ула га ња. Hew ko, J., оp. cit. стр.74. 435

Др Дра го Љ. Ди вљак, Но ви за кон ски оквир за стра на ула га ња у Ср би ји... (стр. 423 438) д ир ек тн и х с т ран и х и нвес т иц ија, д рж аве са е фи к а сн и м п ра в н и м си с т е мом ће и ма т и а п с о л у т н у п р ед но с т у од но с у на з е м љ е с а не е фи к а сн и м п р а в н и м си сте мом у при вла че њу оних ин ве сти то ре ко ји су осе тљи ви на ста ње прав - ног си сте ма. Сто га је ја сно да је овај ан га жман по же љан и ко ри стан, али он н и је б е з о г р ан ич ењ а. 75 То зна чи да рад на прав ном ам би јен ту за стра на улага ња сва ка ко не тре ба да бу де је ди на ал тер на ти ва. Наша стратегија прив л а че њ а и н в е с т и ц и ја т р е б а д а с е з а сн и в а ком п а р а т и в н и м п р ед но с т и м а и д ру г и м фа к т о ри ма и н в е с т и ц и о не к л и ме, где ће п р а в не р е ф о р ме би т и с а мо је дан од ње них сег ме на та. У бу ду ћим на сту па њу у овој обла сти, по треб но је про ме ни ти ак це нат и уместо стал не про ме не кон це па та, енер ги ју усме ри ти ка решавању конкретних про бле ма са ко ји ма се ула га чи су сре ћу, што би би ло про дук тив ни је по при лив стра них ула га ња. У прав ној сфе ри по треб но је обез бе ди ти ста билност и ја сно ћу у свим обла сти ма не по сред но и по сред но ве за ним за стра на ула г а њ а, 76 к а о и ог р а н и че н и м д ис к р е ц и о н и м ов ла ш ће њи ма д р ж а в ној а д м и- н и с т ра ц и ји. 77 При то ме тре ба има ти у ви ду да сва ка про ме на у за ко но дав ству за х те ва вре ме за њено у корењивања и ефект и вн ије резултате, по том основу. 78 ЗА К ЉУ Ч А К Но ви срп ски За ко на о ула га њи ма из 2015. го ди не је у са др жин ском смислу, углав ном за кон кон ти ну и те та, ко ји се за сни ва се на прин ци пи ма ли бе - р а л и з а ц и је, п у не з а ш т и т е и подс т иц ањ а с т р а н и х и н в е с т и ц и ја, у з по с е б не ис ко ра ке у неким сегментима, нарочито у погледу њихове даљње либера - л и з а ц и је. Кон цеп ц и ј ск и, нај зна чај н и је но ви не с е в е з у ју з а с ф еру подс т ицаја ин ве сти ци ја и ства ра ње комплексног, по ма ло и гло ма зног си сте ма ин сти туци о нал не по др шке стра ним ула га њи ма. 75 Мо г ућ но с т на с т а н к а поп т у но и де а л ног а м би јен т а у ко ме би не с т а о ри зи к је и л у зи ја. То је сте пожљна си ту а ци ја, али и ин ве сти то ри обич но ра ци о нал но зна ју да ако че ка те не - ста нак ри зи ка не ста ће и мо гућ ност за про фит. 76 У том по гле ду су ре ле вант не мно ге прав не обла сти као што су уго вор но пра во, сте чај но пра во и пра во за шти те кон ку рен ци је и сл.. Упо ре ди: Hew ko, J., оp. cit. str71; Še verdi na, О.В.,op,cit. стр, 260; Bo trić, V., Šku flić, L.оp. cit. стр. 363. 77 Pe rry, A., оp. cit, стр. 783. 78 Уо б и ч а је н о м и ш љ е њ е је д а с е ус п о с т а в љ а њ е в л а д а в и н е п р а в а у ов ој о б л а с т и м о же п о с т и ћ и у р е л а т и в н о к р а т ко м р о к у, н а ко н ч е г а ћ е с т р а н а у л г а њ а п о ч е т и д а т е к у. Ис к у с т в о п о с тком ун ис т и ч к и х з е м љ а и с т оч н е Е в р о п е и б и в ш е г С о в ј е т с ко г С а в е з а с у у к а з а л е д а ј е п р а в н а р е ф о р м а о р г а н с к и п р о ц е с, гд е н и с у м о г у ћ а л а к а и б р з а р е ш е њ а. Н а п р о т и в, п р о ц е с з а ко н о д а в н е и и н с т и т у ц и о н а л н е р е ф о р м е је д у г и м у ч а н. Ис т и н с к а р е ф о р м а п од р а з у м е в а да се но ва прав на кул ту ра раз ви ја и уко ре њу је у дру штву, што зах те ва ве лик на пор и до ста вре ме на, по себ но у усло ви ма од су ства спољ них при ти са ка. Hew ko, J., оp. cit. стр. 72. 436