19.qxd

UDK 314.15:352.07(497.113) PREGLEDNI NAU^NI RAD Ana Gavrilovi} Filozofski fakultet Bawa Luka Trebevi}ka br. 31, 11000 Beograd POPULACIONA POLITIKA LOKALNE SAMOUPRAVE: POTREBE, MOGU]NOSTI I OGRANIÊWA SA@ETAK: Imaju}i u vidu uloge koje objektivno ima, dràva je odgovorna i za formulisawe i sprovo ewe populacione politike. U procesu wenog artikulisawa, iako nije bila eksplicitno formulisana, kontinuirana i konzistentna, populaciona politika na{e dràve pro{la je razne faze razvitka, ali je uglavnom bila u senci drugih politika. Da bi bila uspe{na, populaciona politika mora biti i lokalna. Na potrebu definisawa i sprovo ewa lokalne populacione politike ukazuju: nedovoqnost i neefikasnost dràvnih mera, saznawa o determinantama reproduktivnog pona{awa i dru{tveni procesi, posebno demokratizacija dru{tva i globalizacija. Mogu}nosti koje u tome stoje na raspolagawu nisu dovoqno iskori{- }ene. Pa`wa je skoncentrisana na mere materijalne podr{ke, {to je razumqivo u postoje}im uslovima, a mere nematerijalne prirode skoro da izostaju. U radu se ukazuje na nematerijalne potencijale i potrebu wihovog aktivirawa. Tako e, rad sadrì i rezultate empirijskog istraìvawa sprovedenog anketirawem predsednika komisija za populacionu politiku skup{tina op- {tina u AP Vojvodini, ~ime je dobijena slika aktuelnog stawa, kao i saznawa o wihovim stavovima, mi{qewima i predlozima za boqe kori{}ewe potencijala i savladavawe ograni~ewa u populacionoj politici. KQU^NE REÎ: populaciona politika, lokalna samouprava, stawe, potrebe i mogu}nosti O POPULACIONOJ POLITICI Populaciona politika modernog doba, za koju se smatra da je otpo~ela u Francuskoj posle Prvog svetskog rata, 1919. godine, kada je u ovoj zemqi pronatalitetna politika i zvani~no proklamovana i kada je ustanovqen i Vladin Savet za pitawa fertiliteta i mortaliteta stanovni- {tva, pro{la je skoro devet decenija dug put razvoja i ostavila ~ove- ~anstvu u nasle e razli~ite modele eksplicitne i indirektne; ra-

172 zli~ite pravce mera restriktivne i podsticajne; razli~ite izraze mera materijalne, mere u sferi radnih odnosa, zdravstvene mere, mere usmerene na za{titu dece, mere za planirawe porodice i, naj~e{}e, kombinovane mere i integrisane sa merama socijalne politike; razli~ite oblike organizacije dru{tva za weno sprovo ewe od formirawa posebnih institucija i tela do zajedni~kog koordiniranog ili spontanog delovawa institucija i organa koji u svom delokrugu rada tangiraju pitawa stanovni{tva, porodice, dece, zdravqa, obrazovawa i uop{te poloàja qudi i dru{tvenih grupa. Svoj puni legitimitet, populaciona politika dobija Programom akcije usvojenim na Me unarodnoj konferenciji o stanovni{tvu, odrànoj u Kairu 1994. godine, u kojem se, izme u ostalog, kaè da je primena populacione politike pravo svake dràve koje se ostvaruje u skladu sa nacionalnim zakonima i razvojnim prioritetima, uz puno po{tovawe razli~itih religijskih i etni~kih vrednosti, kulturnog nasle a i univerzalno priznatih qudskih prava. Populacione politike su, prema ovom dokumentu, sastavni deo kulturnog, ekonomskog i socijalnog razvoja, s ciqem da se poboq{a kvalitet ìvota svih qudi. Prou~avawe populacione politike u Srbiji pokazuje da je ona pro- {la razli~ite faze razvitka i da je uglavnom sledila svetske tokove, naro~ito one u OUN i wenim specijalizovanim organizacijama za stanovni- {tvo. Tako Milo{ Macura 1 razlikuje pet faza: 1) prethodna faza; 2) faza ranog razvitka; 3) faza sazrevawa; 4) faza redukovanog podru~ja i 5) faza novih promena. Ova klasifikacija uvaìla je ne samo tok promena populacione politike ve} i promene koje su se desile u sferi dràvnog i politi~kog ustrojstva. To zna~i da su se prve tri faze odvijale u periodima biv{e, odnosno tzv. druge Jugoslavije, dok su se dve posledwe formirale posle wenog raspada, u Republici Srbiji. Ne ulaze}i na ovom mestu u karakteristike ovih faza, za svrhu ovog rada zna~ajno je napomenuti da posledwe dve faze, pored dràve koja ima obavezu, odgovornost, ovla{}ewa i mehanizme za utvr ivawe ciqeva razvitka stanovni{tva i populacione politike primerene wima, ra~unaju i na u~e{}e lokalne samouprave u populacionoj politici. To potvr uju Zakon o dru{tvenoj brizi o deci iz 1992. godine, koji spada u fazu redukovanog podru~ja, i Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom, koji spada u fazu novih promena. U oba ova zakona sadràn je najve}i deo mera populacione politike dràve, a odredbe koje potvr uju orijentaciju na u~e{}e lokalne samouprave u populacionoj politici glase: 1) Zakon o dru{tvenoj brizi o deci iz 1992. godine 2 Op{tina moè, ako je obezbedila sredstva, da utvrdi i druga prava, ve}i obim prava od prava utvr enih ovim zakonom i povoqnije uslove za wihovo ostvarivawe, kao i druge oblike dru{tvene brige o deci. 1 Macura, M. (2005): Razvitak populacione politike u Srbiji 19452004. godine, rad pripremqen za Demografski zbornik VII, SANU, 2005. 2 Slu`beni glasnik RS br. 49/92

2) Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom iz 2002. godine 3 : Op{tina, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, ve}i obim prava od prava utvr enih ovim zakonom i povoqnije uslove za wihovo ostvarivawe. 173 LOKALNA SAMOUPRAVA Lokalna samouprava se odre uje kao vlast u lokalnoj zajednici, koja uìva odre eni stepen slobode u obavqawu svojih prava i du`nosti. Lokalna samouprava je ure en sistem ostvarivawa prava lokalne samouprave, putem kojeg gra ani u lokalnim jedinicama neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika upravqaju javnim poslovima od neposrednog interesa za lokalno stanovni{tvo, raspolaù}i sopstvenim izvorima javnih prihoda i postupaju}i po na~elu ustavnosti i zakonitosti. 4 Prema Evropskoj poveqi o lokalnoj samoupravi (Savet Evrope 1985) najzna~ajnija konceptualna pitawa ure ivawa lokalne samouprave su: ustavom i zakonima utvr eno pravo upravqawa odre enom vrstom javnih poslova; pravo i osposobqenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, reguli{u i rukovode odre enim delom javnih poslova; sopstvena odgovornost i predstavni~ki organi izabrani na slobodnim izborima tajnim glasawem na bazi neposrednog, op{teg, za sve jednakog bira~kog prava. Delokrug lokalne samouprave utvr uje se ustavom ili statutom, uz puno diskreciono pravo lokalne vlasti da, u granicama zakona, sprovodi svoje inicijative u vezi sa svim stvarima koje nisu iskqu~ene iz wihove nadle`nosti, niti stavqene u nadle`nost neke druge vlasti. Od karakteristika politi~kog sistema neke zemqe zavisi nivo lokalne autonomije, odnosno ovla{}ewa lokalnih organa da slobodno, bez neposredne kontrole i me{awa vi{ih nivoa dràve ure uju i upravqaju pitawima od interesa za lokalno stanovni{tvo. Su{tinsko pitawe lokalne samouprave jeste pitawe raspodele vlasti izme u dràve kao organizacije koja garantuje jednaka prava, teritoriju, jednak poloàj qudi itd., i uìh teritorijalnih zajednica, odnosno decentralizacije i centralizacije. U ukupnom dru{tvenom razvoju, u procesima razvoja dràva i lokalnih zajednica veoma je te{ko na}i pravu meru u raspodeli vlasti, odnosno u upravqawu odre enim poslovima, izme u dràve kao centralizovane organizacije za ukupno stanovni{tvo i lokalne zajednice kao decentrali- 3 Slu`beni glasnik RS br. 16/2002 4 Marinkovi}, R. (1998): Lokalna samouprava stare i nove nedoumice, Institut za politi~ke studije, Beograd

174 zovane organizacije koja upravqa odre enim poslovima i procesima na mikro nivou, za deo stanovni{tva. Delikatnost pronalaèwa prave mere je u tome {to ona, na jednoj strani, treba da pokrene qude, wihovu inventivnost i sve resurse i potencijale kojima raspolaè, a na drugoj strani, da ne dovede u pitawe ono {to su funkcije savremenih dràva i ono {to svaka dràva mora da garantuje svojim gra anima. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi 5, teritorija za koju se osniva jedinica lokalne samouprave predstavqa prirodnu i geografsku celinu, kao i ekonomski povezan prostor, koji poseduje razvijenu i izgra enu komunikaciju me u naseqenim mestima, sa sedi{tem kao gravitacionim centrom. U Republici Srbiji postoje tri osnovne jedinice lokalne samouprave: op{tina, grad i grad Beograd. Za potrebe ovog rada u opciji je samo op{tina kao osnovna jedinica lokalne samouprave, koja preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i Zakonom, ima zna~ajne funkcije i ovla{}ewa. Sa aspekta populacione politike, od 35 izvornih funkcija od naro~itog zna~aja su one koje se odnose na dono{ewe programa razvoja, buxeta i osnivawe ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovawa, de~je i socijalne za{tite, primarne zdravstvene za{tite, kulture, fizi~ke kulture i sporta. Tako e, od velikog zna~aja su i poslovi koji su, odgovaraju}im zakonima, povereni lokalnoj samoupravi u tim oblastima POPULACIONA POLITIKA LOKALNE SAMOUPRAVE POTREBE Ma koliko bila razvijena i razu ena, populaciona politika dràve ne moè odgovoriti svim zahtevima, potrebama, specifi~nostima i o~ekivawima na nivou niìh teritorijalnih zajednica lokalnih zajednica, odre enih dru{tvenih grupa i pojedinaca. A da bi bila delotvorna, populaciona politika mora pretendovati da postigne dejstvo na sve {iru deterministi~ku osnovu nedovoqnog ra awa i da dopre do individua ~ije odluke o ra awu ili nera awu izazivaju posledice na dru{tvenom nivou i koje uti~u na tok demografskog razvitka. S druge strane, za lokalnu zajednicu je izuzetno zna~ajno pitawe porodice i wene reproduktivne funkcije, bez koje zajednica ne moè opstati. Prema op{tim sistemskim teorijama, zajednica se posmatra kao celina sastavqena od razli~itih komponenti ili subsistema pojedinaca, porodica, grupa, organizacija, institucija. Svi oni recipro~no uti~u jedni na druge, kako na lokalnom, tako i na {irem dru{tvenom nivou. Jedna od najsistemati~nijih analiza zajednice sa stanovi{ta sistemske perspektive delo je Sandersa (Sanders, 1966). Prema wemu, zajednica se sastoji od {est glavnih sistema: 1. porodice; 2. ekonomije; 3. vlasti; 4. religije; 5. obrazovawa i 6. informisawa. 6 Svaki od ovih siste- 5 Slu`beni glasnik RS br. 9/2002 6 Citirano prema: Milosavqevi}, M. i Brki}, M. (2005): Socijalni rad u zajednici, Socijalna misao, Beograd

175 ma ima svoje podsisteme ili mawe organizacione celine koje su povezane i koje su u stalnoj dinami~koj interakciji uspostavqaju}i recipro~ne veze i grade}i sistem koji se naziva zajednicom. Od kvaliteta odnosa zavisi i kvalitet zajednice. Upravo ta povezanost i kontinuirana interakcija, ose}awe pojedinca da pripada zajednici, kao i funkcije koje zajednica vr{i proizvodwa, distribucija, potro{wa, socijalizacija, socijalna kontrola, socijalna participacija i me usobna podr{ka, ~ine okvir za formulisawe populacione politike lokalne samouprave i uspostavqawe veza izme u individualnih pona{awa i makro procesa kao i svesti o individualnoj odgovornosti za procese na agregatnom nivou. Tako e, procesi globalizacije otvaraju pitawa integracije lokalnog i globalnog posmatrana iz lokalne perspektive. Neki nau~nici okupirani su pojmovnim definisawem fuzije izme u lokalnog i globalnog, uvode}i lokalno u globalno, ~uvaju}i vrednosti lokalnog i nastoje}i da se zadrì ne{to {to je bilo i ne{to {to je dobro. Pojam koji to moè da izrazi nazivaju lokalizacija (L. Dominelli, izlagawe, 2005). U mnogim sferama ìvota, posebno u sferi socijalne sigurnosti i zadovoqavawa qudskih potreba, procesi globalizacije potenciraju uloge i zna~aj lokalnih zajednica. Nije slu~ajno da se i u re{avawu socijalnih problema, kao {to su siroma{tvo i nezaposlenost, pa`wa sve vi{e fokusira na lokalne potencijale i resurse, ali i motivacionu snagu. U konkretnim dru{tvenim prilikama na potrebu za definisawem i sprovo ewem populacione politike lokalne samouprave upu}uje i aktuelni model populacione politike dràve zbog toga {to je veoma restriktivan, {to se zasniva na poku{aju razdvajawa socijalne i populacione politike u uslovima kada je siroma{tvo najvidqivija karakteristika dru- {tva i zbog toga {to je potpuno zanemario podizawe deteta, koje u na- {im uslovima traje neprirodno dugo, po{to su {anse za osamostaqivawe dece smawene i oslawawe dece na roditeqe traje i onda kada oni postanu roditeqi. Ube ena da nepovoqne demografske tokove ne treba prepustiti spontanom delovawu, Skup{tina AP Vojvodine, kao {to je poznato, usvojila je 2004. godine, Program demografskog razvoja AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo ewe. Za razliku od mnogih drugih programa i lepih strategija, ovaj program se sprovodi, a postoji i organ Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci, zaduèn za to. Prvi rezultati su: potpuno regresiran boravak tre}eg i svakog narednog deteta u pred{kolskim ustanovama, roditeqski dodatak za prvo dete, inicijative za izmenu populacione politike relevantnih zakonskih propisa, edukacije, medijske kampawe, razne akcije za poboq{awe polo- àja dece i pred{kolskih ustanova i novi projekti. Puna efikasnost ovog programa bi}e mogu}a ako se aktiviraju lokalne zajednice, {to je i samo po sebi dovoqan razlog za populacionu politiku lokalne samouprave.

176 POPULACIONA POLITIKA LOKALNE SAMOUPRAVE MOGU]NOSTI Mogu}nosti lokalne samouprave da defini{e i sprovodi svoju populacionu politiku moraju se traìti u wenim izvornim ovla{}ewima, u obavqawu poverenih poslova i ulogama koje lokalna samouprava ima u ukupnom funkcionisawu dràve. Ostvarivawe izvornih ovla{}ewa i poverenih poslova treba da se zasniva na sistematskom pra}ewu, proceni i utvr ivawu potreba i procesa. Pri tome, lokalna samouprava treba da polazi od svakida{weg ìvota u kome se neprekidno odvijaju procesi artikulisawa potreba porodica, porodica sa decom, gra ana i u kome treba da se odvijaju i procesi pronalaèwa, pokretawa i kori{}ewa resursa za wihovo zadovoqavawe. Ne postoje recepti niti univerzalna sredstva za utvr ivawe konkretnih mera populacione politike lokalne samouprave. Wihovo definisawe zavisi od brojnih okolnosti od razvijenosti i mogu}nosti same op{tine, od uvaàvawa demografskih problema od strane politi~ara i gra ana, od razvijenosti i povezanosti institucija i slu`bi u op{tinama, od prethodnih iskustava, od znawa, razumevawa i spremnosti onih koji donose odluke da aktiviraju resurse koji postoje i prona u nove, da stvore povoqnu dru{tvenu atmosferu i motivaciju za mewawe nepovoqnog stawa. Osnovni pristup u definisawu populacione politike lokalne samouprave treba da bude orijentisan na mere nematerijalne i mere materijalne prirode. U okviru mera nematerijalne prirode spada, pre svega, mewawe stawa u delovawu postoje}ih institucionalnih kapaciteta u oblastima zdravstva, obrazovawa, informisawa, dru{tvene brige o deci, socijalnoj za{titi i kulturi, {irewe znawa i informacija o demografskoj situaciji, planirawu porodice, ra awu, porodici, deci, porodi~nom ìvotu itd, modernizacija savetodavne i edukativne funkcije, potrebne promene u organizaciji rada i u odnosu prema gra anima i porodicama i wihovim potrebama, definisawe standarda usluga, aktivno u~e{}e u tra- èwu re{ewa da se zadovoqe nezadovoqene potrebe, me usobno uvaàvawe i koordinirano delovawe i sadejstvo. U definisawu mera materijalne prirode, osnovni pristup treba da bude obavezno izdvajawe odre enog, mogu}eg iznosa sredstava u buxetu op- {tine za populacionu politiku lokalne samouprave i stvarawe odgovaraju}ih organizacionih pretpostavki za prikupqawe sredstava iz drugih izvora. Iza toga treba da usledi definisawe potrebnih mera, zatim izbor prioriteta, obezbe ivawe uslova za sprovo ewe prioritetnih mera, wihova evaluacija, koja podrazumeva i reviziju utvr enih mera, i novi ciklus istih aktivnosti. Populaciona politika lokalne samouprave mora biti stalan proces kojim se upravqa, koji se prati i evaluira, proces koji je javan i koji podrazumeva angaòvawe kompetentnih qudi i u~e{}e gra ana-volontera,

177 kao i civilnih organizacija. Za takvu populacionu politiku edukacija se name}e kao nu`nost. POPULACIONA POLITIKA U OP[TINAMA AP VOJVODINE STAWE I OGRANIÊWA (rezultati istraìvawa) O istraìvawu Predmet istraìvawa bio je saznavawe stavova i mi{qewa o populacionoj politici dràve i predloga za weno unapre ivawe, kao i saznavawe aktuelnog stawa u populacionoj politici op{tina na podru~ju AP Vojvodine, a ciq percepcija populacione politike na lokalnom nivou. U istraìvawu su primewene op{te, posebne i operativne istraìva~ke metode koje poznaje metodologija dru{tvenih nauka, a uzorak su ~inili stru~waci u op{tinama, neposredno angaòvani na definisawu i sprovo ewu populacione politike, u ulozi predsednika komisija SO za populacionu politiku, ili op{tinskih koordinatora za populacionu politiku, ili na~elnika za dru{tvene delatnosti. Dakle, uzorak je nameran i prigodan. Upitnik je poslat u svih 45 op{tina AP Vojvodine, a odgovori su dobijeni iz 39 op{tina od 50 ispitanika. Za utvr ivawe stavova, mi{qewa i predloga o dràvnoj i pokrajinskoj populacionoj politici obra eni su svi dobijeni upitnici, dakle ukupno 50, dok se za sagledavawe stawa u op{tinama javqa 39 upitnika, iz 39 op{tina, koje su prihvatile u~e{}e u anketi. To su slede}e op{tine: Ba~ka Topola, Kovin, @abaq, Be~ej, Kula, Ba~ki Petrovac, Ba~ka Palanka, Apatin, Novi Be~ej, Se~aw, Titel, Sremski Karlovci, @iti- {te, Plandi{te, Pe}inci, Ba~ki Petrovac, Oxaci, Senta, Alibunar, Kikinda, Stara Pazova, Sombor, Ada, Ba~, Vrbas, Pan~evo, Nova Crwa, Kova~ica, Beo~in, Novi Sad, Bela Crkva, Subotica, Kawià, Opovo, Irig, Srbobran, ôka, Novi Kneèvac i Temerin. Socio-demografske karakteristike ispitanika U sastavu onih koji su najodgovorniji u organima za populacionu politiku op{tina ve}inu ~ine ène, 33 ili 66%; najvi{e je ispitanika u kategoriji od 40 do 50 godina, 22 ili 44%, odnosno prose~na starost je 45,44 godine; visoku stru~nu spremu ima 36 ili 72% ispitanika, odnosno samo 3 ispitanika ili 6% ima IV stepen stru~nosti, dok je 47 ili 94% sa vi{om i visokom stru~nom spremom i akademskim zvawem; stru~nost bra~nih partnera ispitanika je tako e zadovoqavaju}a po{to 54% ima VI, VII ili VIII stepen stru~nosti; sa stanovi{ta radnog staà najvi{e je ispitanika u kategorijama od 10 do 20 i od 20 do 30 godina, ukupno 37 ili 74%; prose~an radni sta` je 19,9 godina. U braku je 44 ili 88%

178 ispitanika, a prose~an broj ~lanova doma}instva je 3,96; najvi{e je ~etvoro~lanih doma}instava, ukupno 28 ili 56%; dok najve}i udeo u strukturi doma}instava prema sastavu ima porodica koju ~ine roditeqi i dvoje dece, 27 ili 54%. Moè se zakqu~iti da socio-demografska slika ispitanika odgovara tipi~noj slici onih koji u dru{tvenoj strukturi zaposlenih imaju vode}e uloge, odnosno ispitanici ~ine tipi~ne predstavnike porodica u miqeu Vojvodine, {to tako e potvr uje reprezentativnost uzorka. Stavovi o populacionoj politici dràve Populaciona politika lokalne samouprave treba da bude komplementarna populacionoj politici dràve i da, odgovaraju}i na specifi~ne potrebe lokalnih zajednica, deluje u sadejstvu sa wom. Imaju}i to u vidu, konstruisan je set pitawa o populacionoj politici dràve, a odgovori ispitanika daju se u tabelarnim pregledima kako sledi: Tabela 1. Da li ste upoznati sa tokovima i problemima demografskog razvitka Srbije? Odgovori Da Delimi~no Ne Ukupno Frekvencija 41 9 50 Velika ve}ina ispitanika, 82%, upoznata je sa tokovima i problemima demografskog razvitka Srbije, a u odgovorima na pitawe na koji na~in su upoznati podjednako su zastupqeni slede}i izvori informacija: {tampa, televizija, organizovane edukacije i stru~na literatura. Za razliku od wihove informisanosti, ispitanici smatraju da ne postoji zadovoqavaju}i stepen obave{tenosti javnosti o demografskim problemima i da se on moè posti}i medijskim kampawama i na centralnom i na lokalnom nivou i edukacijama preko institucija. Tabela 2. Kakvu populacionu politiku treba da vodi dràva? Odgovori otvorenu (eksplicitnu) indirektnu (implicitnu) dràva ne treba da vodi populacionu politiku bez odgovora Ukupno Frekvencija 42 6 2 50 Procenat 82 18 100 Procenat 84 12 4 100

Tako e, ve}ina ispitanika smatra da bi mere populacione politike, ako bi vaìle na dugi rok, ako bi bile utvr ene u skladu sa poznatim nau~nim principima i ako bi se dosledno sprovodile, uticale na pove}awe ra awa. Istraìvawa evolucije populacione politike u Srbiji pokazala su da su tokom posledwih 60 godina u na{oj zemqi postojale brojne mere populacione politike kojih vi{e nema. Ve}ina ispitanika smatra da i daqe treba da postoje slede}e mere: materinski dodatak, potpuno regresirawe boravka tre}eg i svakog narednog deteta u pred{kolskoj ustanovi, potpuno regresirawe tro{kova programa vaspitno-obrazovnog rada za decu bez roditeqskog starawa, decu sa smetwama u razvoju i decu na duèm bolni~kom le~ewu, dodatak na decu sa rastu}im iznosima za decu vi{eg reda ro ewa, pomo} za {kolovawe dece izvan mesta boravka i poreske olak{ice za neke proizvode za decu. Sada{wu populacionu politiku dràve ispitanici su ocenili na slede}i na~in: Tabela 3. Ocene vaè}e populacione politike dràve Ocena 1 2 3 4 5 Ukupno Frekvencija 18 28 4 50 Procenat 36 56 8 100 Samo 8% ispitanika ocenilo je vaè}u populacionu politiku ocenom ~etiri, dok najvi{u ocenu pet nije dao nijedan ispitanik. Ispitanici su predloìli veoma dugu listu promena, koja se, prema srodnosti odgovora moè svesti na slede}e: dominiraju mere materijalne prirode, a me u wima uvo ewe odnosno obezbe ivawe roditeqskog dodatka za prvo dete, koji treba da bude najve}i, de~ji dodatak za svako dete do zavr{etka {kolovawa, ve}i iznos de~jeg dodatka, uvo ewe novih prava za podr{ku podizawu dece, poreske olak{ice na proizvode za decu, besplatno {kolovawe, uvo ewe mera navedenih u prethodnim odgovorima, prednost u zapo{qavawu roditeqa, posebno majki sa decom, ve}a materijalna podr{ka deci sa posebnim potrebama, promena Zakona o finansijskoj podr{ci porodici sa decom, davawe povoqnijih kredita za re{avawe stambenih pitawa porodicama sa vi{e dece, vi{e edukacija za sve relevantne ciqne grupe i reorganizaciju slu`bi za sprovo ewe populacione politike. Program demografskog razvoj AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo ewe ispitanici su ocenili na slede}i na~in: 179

180 Tabela 4. Ocene Programa demografskog razvitka Vojvodine Ocena 1 2 3 4 5 Ukupno Frekvencija 1 2 14 27 6 50 Procenat 2 4 28 54 12 100 Za razliku od populacione politike dràve, Program demografskog razvitka AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo ewe, ve}ina ispitanika, wih 33, ili 66%, ocenila je ocenama ~etiri ili pet, izraàvaju}i uverewe da je to dobar put, da treba vi{e sredstava za wegovo sprovo ewe i ~vr{}a veza sa lokalnim samoupravama. Stawe populacione politike u op{tinama AP Vojvodine U ovom delu prikaza rezultata istraìvawa govori}e se o 39 op{tina koje su u~estvovale u istraìvawu. Na pitawe od kada postoji Komisija za populacionu politiku u Va{oj op{tini, dobili smo odgovore, koji govore da je najve}i broj komisija osnovan u periodu od 1997. do 2001, ukupno wih 23 ili 58,97%. Ispitanici su u 24 ili 61,54% slu~ajeva ~lanovi komisija od wihovog osnivawa, {to je zna~ajno za poznavawe situacije i kompetentnost za weno ocewivawe. [est ispitanika nije dalo odgovor na ovo pitawe {to se moè shvatiti kao nepostojawe komisije, ali postojawe odre enih aktivnosti. Programe svog rada ima 19 ili 48,71% komisija, 12 ili 30,76% nema, dok osam ispitanika nije dalo odgovor. Program su radile same komisije u 14 ili 35,89% slu~ajeva, ~etiri ili 10,25 su uradile stru~ne slu`be, dok je jedan, ili 2,56%, koji je uradila stru~na slu`ba, dopuwen i izmewen na sednici Komisije. Samo u pet ili 12,82% slu~ajeva program Komisije usvojila je Skup{tina op{tine, u dva ili 5,13% slu~ajeva je razmatrala, ali ga nije usvojila i u 13 ili 33,33% slu~ajeva nije ni razmatrala ni usvojila. Jo{ nepovoqnija je situacija sa razmatrawem problema demografskog razvitka op{tine. Oni su razmatrani samo u 11 ili 28,20% op{tina, dok u 28 ili 71,80% op{tina ova pitawa nisu razmatrana. Zakqu~ci koji su tom prilikom usvojeni su opredeqewa da se defini{e i sprovodi populaciona politika op{tine, a u nekim slu~ajevima uvedene su i konkretne mere. Mere sprovodi 30 ili 76,92% op{tina iz uzorka, a prema podacima nadle`nih pokrajinskih i republi~kih organa, od 45 op{tina u Vojvodini mere populacione politike imaju 32 op{tine ili 71,11% od ukupnog broja op{tina.

181 R. br. 1. 2. 2.A 2.B 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Tabela 5. Mere populacione politike op{tina AP Vojvodine Mere Roditeqski dodatak ili nov~ana pomo} za prvo dete u iznosu od 5.000 do 30.000 dinara Bebi-paket za svako novoro eno dete Bebi-paket za tre}e i ~etvrto dete Pravo na de~ja kolica za trojke i pravo na roditeqski dodatak Potpuno regresiran boravak tre}eg i ~etvrtog deteta u pred{kolskoj ustanovi Potpuno regresiran boravak dece u pred{kolskoj ustanovi iz socijalno-ekonomski ugroènih kategorija i drugi oblici regresirawa pred- {kolske dece Dodatne beneficije u cenama pred{kolskih ustanova za odre ene socijalno-ekonomski ugroène kategorije Nov~ana pomo} deci sa posebnim potrebama Potpuno ili delimi~no regresirawe tro{kova prevoza u~enika Posebne vrste pomo}i blizancima i trojkama Regresirawe boravka dece u de~jem odmarali{tu Regresirawe sme{taja u~enika u domovima u~enika sredwih {kola Potpuno i delimi~no regresirawe uìne u osnovnim {kolama Stipendirawe talentovanih studenata Jednokratne pomo}i porodicama sa vi{e dece Op{tine Beo~in, Nova Crwa, Pan- ~evo, Sombor, Stara Pazova, Kikinda, Alibunar, Oxaci, Plandi{te, @iti{te, Sremski Karlovci, Se~aw, Apatin, Irig, Novi Sad, Srbobran Vrbas, Pe}inci, Novi Be- ~ej, Pan~evo Oxaci Novi Sad Pan~evo, Vrbas, Ada, Alibunar, @abaq, Novi Be~ej, Plandi{te, Kovin, Kula Pan~evo, Ada, Kula, @abaq, Ba~ka Palanka, ôka, Novi Sad, Subotica Beo~in, Novi Sad, ôka Vrbas, Oxaci Vrbas, Ada, Alibunar, Oxaci, Ba~ki Petrovac, Plandi{te, Novi Be~ej, Se~aw, Ba~ka Palanka, Kula, Kovin Pan~evo (1000 evra po detetu za trojke), Kula, Be~ej Pan~evo Vrbas Vrbas, Kikinda, Alibunar, Plandi{te, Novi Be- ~ej, Se~aw, Kula, @abaq, Novi Sad Vrbas, Novi Be~ej Oxaci, Alibunar

182 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. Novogodi{wi poklon-paketi}i za decu iz ugro- ènih porodica Kwige i {kolski pribor za tre}e i ~etvrto dete na po~etku {kolske godine Jednokratne pomo}i za le~ewe steriliteta socijalno ugroènim porodicama Organizovawe razli~itih oblika edukacija Posebne aktivnosti u,,de~joj nedeqi pomo} porodicama sa troje i vi{e dece Rezli~iti oblici materijalne pomo}i deci palih boraca iz oruànih akcija posle 17. 08. 1990. i civilnih `rtava rata stradalih u periodu od 24. 03. do 26. 06. 1999. godine Razli~iti projekti za o~uvawe i za{titu reproduktivnog zdravqa mladih Genetsko savetovali{te Fond za pronatalitetnu stambenu izgradwu,,de~ja ku}a i Biblioteka igra~aka za inkluzivno pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe dece sa posebnim potrebama Projekti koji se odnose na za{titu starih Oxaci Oxaci Oxaci Oxaci Novi Sad Novi Sad Novi Sad Subotica Subotica Subotica Novi Kneèvac Na pitawe da li pored mera materijalne prirode postoje i neke druge mere i aktivnosti Komisije, 19 ili 48,71% ispitanika je odgovorilo da ne postoje, 9 ili 23,07% ispitanika nije odgovorilo, a 11 ili 28,20% odgovorilo je da postoje i da se odnose na informisawe stanovni{tva o demografskim problemima, edukacije mladih i mladih roditeqa, {irewe znawa putem medija i medijskih kampawa, pokretawe rada savetovali{ta za za{titu reproduktivnog zdravqa mladih i popularizaciju porodica sa troje i vi{e dece. Za uspostavqene mere populacione politike u buxetima op{tina (samo op{tina Oxaci ima poseban fond za populacionu politiku) obezbe ena su sredstva za koja, u odnosu na druge aktivnosti i potrebe koje se finansiraju iz istog izvora, ve}ina ispitanika, wih 25 ili 64,11% smatra da su nedovoqna, odnosno simboli~na, dok 14 ili 35,89% ocewuje da su obezbe ena sredstva iz buxeta realno mogu}a. Nastojawa da se ova sredstva uve}aju putem sponzorstva i donatorstva za konkretne mere ili ciqane akcije, zabeleèna su samo u devet ili 23,07% slu~ajeva. Komisije nisu imale ni inicijative ni predloge za poboq{awe rada ili promene radnog vremena ili organizacije rada javnih slu`bi, odnosno javnih preduze}a, osim u jednom slu~aju, kada predlog nije prihva}en sa obrazloèwem da nema sredstava. Tako e, ni podr{ka SO, institucija u op{tini i nosilaca javnih funkcija za predloge i aktivnosti komisi-

ja za populacionu politiku nije zadovoqavaju}a. Ona postoji u 14 ili 35,89% op{tina, delimi~no postoji u 11 ili 28,21% op{tina, a za ostalih 14 ili 35,89% ispitanici su naveli da ne postoji ili nisu odgovorili na to pitawe. Po mi{qewu ispitanika, situacija je sli~na i sa medijskom podr- {kom. Ona postoji apsolutno u 13, odnosno 33,33% slu~ajeva, delimi~no u {est, odnosno 15,38% slu~ajeva, dok 20 ili 51,28% ispitanika smatra da ne postoji ili ne moè da proceni. Posmatrano u celini, ispitanici su na slede}i na~in ocenili postoje}e mere populacione politike u svojim op{tinama: Tabela 6. Ocena postoje}ih mera populacione politike u op{tini Ocena 1 2 3 4 5 Ukupno Frekvencija 5 12 10 11 1 39 Procenat 12,82 30,77 25,65 28,20 2,56 100,00 Ocene ispitanika pokazuju da je populaciona politika op{tina u Vojvodini postigla dobre po~etne rezultate, ali i da se mora jo{ mnogo toga uraditi da bi bila na sasvim zadovoqavaju}em nivou. Naj~e{}i razlozi koji se navode u obja{wewu za{to nije vi{e postignuto, su nedostatak materijanih sredstava i nepovoqna ekonomska situacija, ali i, kako kaè jedan ispitanik nezaintersovanost pojedinih subjekata koji su veoma bitni za sprovo ewe populacione politike. Kad je re~ o merama koje bi jo{ trebalo da budu uvedene, ispitanici su jedinstveni u stavu da to treba da budu ve}a materijalna podr{ka porodicama sa decom u podizawu dece, pomo} za {kolovawe dece, umreàvawe komisija na {irem nivou, povlastice mladim bra~nim parovima i porodicama sa decom u re{avawu stambenih pitawa i vi{e edukacija za sve ciqne grupe koje mogu uticati na mewawe nepovoqnih demografskih tokova. Kao bitne preduslove za boqi rad komisija, ispitanici su naveli: edukacije i odgovaraju}e edukativne materijale (posebno su visoko ocewene edukacije koje organizuje Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci), ukqu~ivawe ve}eg broja stru~waka, povezivawe institucija i wihova kontinuirana saradwa, razmenu iskustava izme u komisija, ~vr{}u vezu sa Pokrajinskim sekretarijatom za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci koja treba da obezbedi ve}i stepen nezavisnosti komisija od lokalnih promenqivih saziva, odre eno unificirawe mera lokalne samouprave, ve}a sredstva za rad komisija i 183

184 sredstva za ostvarivawe mera populacione politike op{tina, saradwu sa civilnim sektorom. ZAKQUÂK Populaciona politika lokalne samouprave u AP Vojvodini razvija se kontinuirano u posledwih deset godina i ima rastu}u tendenciju. Snaàn podsticaj dobija ostvarivawem Programa demografskog razvoja AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo ewe i aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci. Sprovedeno istraìvawe je potvrdilo da se veruje u mogu}nost uticaja populacione politike na nepovoqne demografske tokove kao i da postoji neiskori{- }en prostor za weno unapre ivawe u ~vr{}em povezivawu sa nadle`nim pokrajinskim i republi~kim organima, pre svega po pitawima materijalne, organizacione i moralne podr{ke, brige i stru~nih znawa kao i u aktivirawu svih resursa koji postoje, koji se mogu aktivirati i prona}i. LITERATURA Blagojevi}, M. (1997): Roditeqstvo i fertilitet Srbija devedesetih, Institut za sociolo{ka istraìvawa Filozofskog fakulteta, Beograd Gavrilovi}, A. (1999): Populaciona politika. U: Obnavqawe stanovni- {tva i za{tita reproduktivnog zdravqa, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva i Institut za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije, Beograd Gavrilovi}, A. i Ra{evi}, M. (1999): Obnavqawe stanovni{tva Srbije i populaciona politika dràve i lokalne samouprave, Slu`beni glasnik, Beograd Gavrilovi}, A. (2005): Evolucija populacione politike u oblasti dru{tvene brige o deci, rad pripremqen za Demografski zbornik VII, SANU, Beograd Globalizacija argumenti protiv, (2003), priredili Xeri Mander i Edvard Goldsmit, Klio, Beograd \uri}, @. (2005): Lokalna uprava u Srbiji i Crnoj Gori, Slu`beni glasnik, Beograd Zakon o lokalnoj samoupravi, (2002): Slu`beni glasnik, Beograd M a r i n k o v i }, R. (1998): Lokalna samouprava stare i nove nedoumice, Institut za politi~ke studije, Beograd Macura, M. (2005): Razvitak populacione politike u Srbiji 19452004. godine, rad pripremqen za Demografski zbornik VII, SANU, Beograd. Milosavqevi}, M. i Brki}, M. (2005): Socijalni rad u zajednici, Socijalna misao, Beograd Program demografskog razvoja AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo ewe, (2005): Skup{tina AP Vojvodine, Izvr{no ve}e AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci, Novi Sad Ra{evi}, M. i Petrovi}, M. (1996): Iskustva populacione politike u svetu, Institut dru{tvenih nauka Centar za demografska istraìvawa, Beograd

185 POPULATION POLICY OF LOCAL SELF-GOVERNMENT: NECESSITIES, POSSIBILITIES AND LIMITATIONS by Ana Gavrilovi} Summary Taking into consideration the roles it objectively has, the state is also responsible for the formulation and implementation of population policy. In the process of its articulation, population policy of our state, although not explicitly formulated, continual and consistent, went through various phases of development, but was mostly in the shadow of other policies. In order to be successful, population policy has to be local, too. The need for definition and implementation of local population policy is indicated by: insufficiency and inefficiency of government measures, knowledge of determinants of reproductive behavior and social processes, especially society democratization and globalization. The possibilities available are not sufficiently used. The attention is focused on the measures of material assistance, which is understandable in present conditions, while the measures of non-material assistance are almost missing. The paper is pointing out the non-material potentials and the necessity of their activation. The paper also contains the results of an empiric research carried out by interviewing the presidents of the population policy committees within municipal assemblies in the Autonomous Province of Vojvodina, thus providing the picture of the present situation, and knowledge of their positions, opinions and suggestions for the better use of potentials and overcoming of limitations in population policy.