Х а л и ло ви ће в а л и т е р а р н а с у г е с т и ја д а смо з а б о р а ви л и д а с е ч у д и мо, а са мим тим за бо ра ви ли да ми сли мо и ства

Х а л и ло ви ће в а л и т е р а р н а с у г е с т и ја д а смо з а б о р а ви л и д а с е ч у д и мо, а са мим тим за бо ра ви ли да ми сли мо и ства ра мо; за бо ра ви ли да се оду шевља ва мо, опа жа мо, по и ма мо? Ни је ли ово ау то ров по ку шај да нас под сети ко ли ко је и сам жи вот чуд(ес)ан? Ако сте и ви из гу би ли ову при виле г и ју, Чуд н а к њи г а ће вас боц ну ти та мо гдје тре ба. Д р а г а н а БО Ш КО ВИ Ћ КАО У ЧЕ ШКОМ ФИЛ МУ 2017 Ми лан То до ров, Ре д о с л е д је д н о с т а в н и х с т в а р и, Ч а р о б н а к њи г а, Б еог р а д К њи же в н а п у т а њ а М и л а н а То до р о в а (1951) је о с о б е н а по че о је од нај кра ће књи жев не фор ме, афо ри зма, по том је па ра лел но пи сао афо ризме и са ти рич не при че, да би у нај но ви јој фа зи, по след њих го ди на, жанров ск и д и п т и х п ре т во рио у т ри п т и х с т а ри м љу ба ви ма је до да о нај д у ж у ф о р м у р о м а не. Уб р з о, с а мо г о д и н у н а кон Ле ка п р о т и в с м р т и (2016), о бјав ио је р о м а н Ред ос л е д је д н ос т а вн и х с т в а р и (2017). Ши ре ње жанр ов с ког р а с по н а је мо т и в и с а но п иш ч ев ом по т р е б ом д а с в о ја ж и в о т н а ис к у с т в а и с т в а р а л ач ко у ме ће и зр а зи н а н ајп ример ен ији н ач и н. Д руг и м р е ч и м а, не к а ис к у с т в а и у ви де н ај б о љ е је и з р а зи т и н ај к р а ћом ф о р мом, нек а п ри чом, а нек а р ом аном. Но, у п рко с по е т и ч к и м ус лов но с т и м а ко ја св а к и ж а н р под ра зу ме в а, на н и в оу м и к р о ф ор ме п р е по зна је мо и дент ит е т пи сца ре че ни це у Ми ла но вим при ча ма и ро ма ни ма има ју стилско -значе њ ск у з а о к ру же но с т ко ју р е т ко с р е ће мо код п и с а ц а ко ји не г а је к р а т ке ф о р ме. Ре д о с л е д је д н о с т а в н и х с т в а р и је ро ман о та ко зва ним ма лим људ и м а и њи хо в ој св а ко д не в и ц и, д а ле ко од в е л и к и х т е м а и и с т о р и ј с к и х ме г а п ри ч а. Но т о је с а мо п ри ви д, п р ви п л а н њ е г о в е т о п ле и з а н и м љи в е п ри че, п р о же т е се т ном са мо и р о н и јом, г ор ком ша лом ко ја з а с т а не у г р л у и учи ни да ди ше те као да сте тр ча ли у сну, бе же ћи од оно га што вас упорно с у с т и же. Ро ма н оп и с у је на ше в р е ме, а л и по с р ед но, п р е ко с уд би не р о д ит ељ а, р о ђ а к а и поз н а н и к а г л а в ног ју н а к а, о б у х в а т а ч и т а в о в р е м е од Д руг ог светског рата на о ва мо. Упр кос свим раз ли ка ма ко је то ли ки проток време н а под р а з у ме в а, д в а пе ри о д а у њ е м у с у ме ђу с о б н и п а н д а н и по с ле р а т н и м и р и т р а н зи ц и ја д р ж а вне св ојине у п ри в а т н у. Њи хов з а јед н и ч к и и ме н и т е љ је по л а ри з а ц и ја г р а ђ а н а н а до би т н и ке и г у би т н и ке. Ни до бит ни ци ни гу бит ни ци ве ли ког ра та рат ни про фи те ри и пос ле р а т н и б е з е м љ а ш и к а о н и не по с р ед н и п р о фи т е ри од т р а н зи ц и је и 500

њи хо в е оп љ ач к а не ж р т в е, н и с у у п р в ом п л а н у р о м а н а. Н а ше г п и сц а не з а н и ма ју ове по лар не ко т е већ т а ко зва н и оби ч н и љу д и и з ме ђу њи х. То су они безбројни тихи гу бит ни ци, без об зи ра ко ли ко их по ли ти ча ри у своји м по п у л и с т и ч к и м т и р а д а м а н а зи в а л и до би т н и ц и м а и м а ко л и ко ч а к и они са ми, за ве де ни ди ри го ва ним ме ди ји ма, ве ро ва ли у то. Вре ме на кон ве ли ког ра та је из не ве ри ло на де и са мих ње го вих учесника стари систем вред но сти је сру шен а но ви ни је ус по ста вио поб ед н и ч к и м ф а н ф а р а м а н а ја в љ е н у п р а в д у. По б ед н и ц и с у би л и у јед но и р а т н и и по р а т н и п р о фи т е ри, а њи хо ви с т в а р н и и н а б е ђ е н и п р о т и в н и ц и су по к рат ком пос т у п к у е л и м и н и са н и. Пр ем да је си в а ма са и з ме ђу п р ви х и дру гих оби чан на род у ми ру до био и хле ба и ига ра, осе ћај те ско бе и не ла г о де је т рај но ле б де о у ат мо с фе ри сва ко д не ви це. Ук ус по бе де н и је се ни кад осло бо дио уку са по раза. И победници великог рата и трансформ а т о ри т о т а л и т а ри зм а у де мо к р а т и ју п р о гл а си л и с у п р а в д у з а св е, а л и и јед ни и дру ги су је прак тич но већ у тре ну по бе де узап ти ли, по став ши и к а д и је и с у д и је. С а м и о с ло б о д и о ц и н и с у до з в о л и л и д а с ло б о д а пе в а као што су они са ми не кад пе ва ли о њој. И јед на и дру га ме га при ча, пројек т и с рећ не буд ућнос т и, ос т а л и су у т оп ије, у т о п о с и, што из вор но зна чи н и г д и не. Та п р а в д а к а д и је - с у д и је н ај т е же је по г а ђ а л а п а т ри о т е ч и с т и х у б е ђ е њ а, по п у т оц а гл а в ног ју н а к а р о м а н а, к ри в ог с а мо з а т о ш т о н и је био сле по ору ђе по ли ти ке већ је имао и сво је ја. По т о њ а т р а н з и ц и о н а п р а в д а, к а о по в р а т а к с а с ле пог ко ло с е к а н а б р з е п ру г е н а п р ед н и х з е м а љ а, до в е о је, н а кон е у ф о ри ч не н а ја в е, до но в ог р а з о ча р а њ а. Уз ру ше њ е јед ног си с т е ма в р ед но с т и б е з ус по с т а в љ а њ а д ру г ог, но ви по р е д а к је с ру ш ио и до т а д а ш њу к а к ву- т а к ву с т а би л но с т, спо кој сва ко д не ви це. А све бр ж и ри т а м ж и во т а т о с т а ње је са мо до дат но д р а м а т и з о в а о. С ме не л а г од но с т и и т е г о б е би ле с у т о л и ко б р з е д а с у с е с у с т и з а ле и п р о и з в о д и ле т р а г и ко м и ч н у сме ш у. Т у с л и к у с ле д а ж и в о т н и х ис к у с т а в а ко ји је т о л и ко зг у сн у т д а п р е л а зи у си м ул т а но с т з би в а њ а То д о р о в н а м п с ихол ош к и у б ед љ ив о п р е д оч а в а в е ћ н а с ам о м п оч е тк у р о м а н а, к р о з п р е п ле т Ер о с а и Та н а т о с а : О б л а че њ е Н а т а ше, љу б а в н и це гл а в ног ју н а к а р о м а н а, Н и ко ле, п р а в а је од а п у т е но с т и и з о в а е р о т и ке, а до га ђа се тик на кон при сти гле ве сти о смр ти Ни ко ли ног оца. И нд ик ат ив а н је с уда р ов е д в е ж и в о тне с л и ке и п ри л и ке. П и сц и б е з в р х у н ске пси хо ло ш ке п р о н и ц љи в о с т и к а д р е д а у ви д и и у по р е д и сн а г у жи вот них мо ти ва по сту пи ли би су прот но вест о смр ти не са мо што би з ас е н и л а рит уа л о бл ачењ а в е ћ би г а сме с т а п р ек ин ул а и у к лон ил а с а сце не, см а т р а ју ћ и д а в е л и ч и н а п а т њ е сме с т а у к л а њ а св е р а до с т и с а вид и к а к а о мо р а л но не п ри ме р е не т р а г и ч ном т р е н у т к у. М а ко л и к а би л а, та хи по те тич ка ве ћи на не би би ла у пра ву јер би по сту пи ла књи шки а не као што се зби ва у жи во ту. Ко је хра бар да исти ни гле да у очи зна да од де т и њ с т в а под с е ћ а н а с п и с а ц н а Ф р ој д а по с т о ји ри в а л с т в о и з ме ђу си на и оца, да п рво би т на фа сц и на ц и ја оцем ка о вр хов н и м и де а лом (о т у да 501

и ме т а ф о р а и ко н а оц а ) по с т е пе но б ле д и. А ко с е т ој си л а зној п у т а њи до д а ју и м но г и м и мо хо д и и ме ђу с о б н а о спо р а в а њ а т о ком ж ив о т а, с т иже се до го то во нул те тач ке емо ци је, до чи сто на чел не, оп ште пат ње, пат ње због смр ти као та кве а не као суд бин ског гу бит ка. Пи сац ов де не ми нима ли зу је пат њу да би био ори ги на лан, већ је са мо хра бар да нам ли тер а р но ов а п ло т и јед н у д у ше в н у кон с т а н т у. С и н Н и ко л а с е ов де оп и с у је као чо век од кр ви и ме са, а не као мо рал на, ико нич ка фик ци ја ка кав је с т е, а не к а к а в би у н а и в ној мор ал ис т и ч кој п р ед с т а в и по р о д и це к а о иди ле тре ба ло да бу де. Ра з у ме с е, п и с а ц р е а л и с т а зн а и д а мо р а л и с т и ч к а п р ед с т а в а н и је без осно ва, да он а ко ка ко т ре ба н и је п у к и мо р а л и с т и ч к и конс т ру к т в е ћ је глас са ве сти. То нам суп тил но предоча ва кроз Ни ко ли ну са мо по ми шљен у а л и емо т и в но бу р н у ре ак ц и ју на ис па д ста рог ро ђа ка п ри ча ње без о бра зног ви ца на са хра ни ње го вог оца: Да... ни је ро ђак, ј... би му ма тер! Но сме ста уви ђа да и та хи по те тич ка ка зна има мо рал ну сен ку: А он да му се... у углу све сти ја ви по ми сао да се пре зи ром пре ма Чи чи за пра во бо ри про тив... сум ње да ни је оца ува жа вао у до вољ ној ме ри за жи во та. Пр е в а г а са да над свим оним што је б и л о, ма ка ко то бив ше би ло в е л и ко, јед н а је од кон с т а н т и ко ју п и с а ц уо ч а в а и до с лед но сп р о в о д и у ро ма ну. То је и из вор ње го ве пат ње над суд би ном ве ћи не, оних из ме ђу до би т н и к а и г у би т н и к а. С а мо св е с т о т ом ви д у г у би т н и ш т в а к р ај њ е је по ра зна: На јед ној с т ра н и по бед н и ц и, на д ру г ој по ра же н и, а он и и з ме ђу, к а о њ ег ов о т а ц ло г о р а ш... н и с у би л и н и г де... Н и с у с е р а ч у н ал и... Тат а је због то га по ми ња ла је мај ка по не кад го во рио да жа ли што и ње га ни су стре ља ли. Али, сва ко мо ра да но си свој крст. Отац је на свој и горд и из гу бљен на чин но сио свој крст. Био је горд з б ог св оје мо р а л не по с т о ја но с т и, а л и св е с т а н и и з г у бљ е но с т и у в р е ме н у и про сто ру јер ње го ву мо рал ну чвр сти ну ни ко ни је ува жа вао. Раз о ча ра ње оца, у мла до сти оча ра ног Рот шил до вом пру гом, ви шес т ру ко је и н д и к а т и в но. На и ме, Ро т ш и л до ва п р у га ов де је и cor pus de lic ti ру ше ња и ме та фо ра на шег оп штег ста ња, по сто ја ног про па да ња. Та пруга, сим бол тех ни ке сво га до ба, би ла је при ли ка да по ста не мо и оста немо де о у р е ђ е ног мо де р ног св е т а, с а ле г и с л а т и в ом ко ја би о б е з б е ђи в а л а оп ш т у од г о в о р но с т и с а м и м т и м по с т о ја н и н а п р е д а к. А л и до г о д и ло с е су прот но, пру га је сру ше на у ра ту а ни смо ус пе ли не са мо, по пут осталог све та, да уме сто ње на пра ви мо мо дер ни ју већ ни она кву ка ква је би ла. Не са мо ту ђом кри ви цом, ко ја је на ше оп ште и ве чи то оправ да ње за све не у спе хе, већ, још ви ше, сво јом кри ви цом оста ли смо у за пећ ку све та и пре пу ште ни та во ре њу. А да би смо иза шли из укле то сти инер ци је, мо рал и бисмо н ајп р е д а о бјект и вно појм имо св о је с т а њ е. Но, т о је п р е в е л и ко, не мо г у ће оче к и в а њ е: т р е б а п ри зн а т и г р е ш ке св о ји х п р е д а к а, а н и с у л и с в и н а ш и п р е ц и в и т е з о в и и ју н а ц и? П р и з н а њ е би ло к а к в и х г р е хо в а и гре ша ка у про шло сти ба ци ло би сма тра мо ми и на нас да нас там ну 502

с е н к у. Не с м ем о д оп ус т ит и д а с в е т в ид и н и н аш е ц рн о и сп од н ок ат а, он да то не би смо би ли ми, од у век и за у век без гре шни, не бе ски на род! Ви де л и смо к а ко о т а ц с т о и ч к и под но си т е р е т ж и в о т а, а к а ко си н, Н и ко л а Ш и м у н, но си св ој к р с т? Ве ћ с а мо ов о п и т а њ е под р а з у ме в а н а гл а ше н и е т о с и и з р а зи т о ја - с т в о, е г зи с т е н ц и ју ко ја с е б о ри з а е с е н ц и ју. На ди ла зи Ни ко ли ну во љу и са мо свест. Он до ду ше не пре стано преиспиту је свој жи вот, али не од ми че од по чет ка, не усу ђу је се да на пра ви од л у ч а н ко р а к ко ји би и з ме н ио њ е г о ву св а ко д не ви ц у. Н и је ск лон в е л и ким ам би ци ја ма, не ма во љу ни енер ги ју ко ја би га уз не ла до не ке ви ше, см и с ле н и је ег зи с т ен ц и је. Но и пор ед св е г а, у ж и в а наш у п ун у ч ит ал ачк у сим па ти ју. Ли чи на све нас и по оно ме што је сте и по оно ме што ни је оства рио. И ми смо мо гли сва шта да по ста не мо да је око нас би ло ка ко ни је. Има усло ве за на пре до ва ње на по слу, дру штву; чак има и умет нички дар, а што не успе ва да раз ви је свој по тен ци јал кри ве су, као и сви ма н а м а, р а з не о т е ж а в а ју ће око л но с т и. И сви оста ли ли ко ви ро ма на, иа ко са ма њим ин те лек ту ал но -мо ралн и м д и ј а п а з о н о м од г л а в н о г, п с и хо л о ш к и с у у в е р љ и в о п р о ф и л и с а н и. Го т о в о св е л и ко в е и оне ко ји св о ји м к а р а к т е р ом з а с л у ж у ју ч и т а л ач к у н а к ло но с т и оне ко ји је не з а с л у ж у ју пе р ц и п и р а мо н а не к и т о п а о, г о т о во са у че сн и чк и нач и н. То је з а сл уг а п и сца п р о фи л и са о и х је и з н у т ра, као из ва ја не сво јим жи вот ним при ли ка ма и не при ли ка ма, сти ца јем раз н и х, чес т о оп р е ч н и х око л но с т и. С в и л и ко в и с у ж и в о т н и и ж ив а хн и, с в а ко од њ и х н е п р е с т а н о н е ш т о ч и н и и п о к у ш а в а д а ко л ико - т ол ико и з ви ри и з си ви ла сва ко д не ви це и жа б о к ре ч и не и не р ц и је у не к у све тл и ју и то пли ју ствар ност. Ро ман је као филм след хи ља ду по крет них сли ка. Кад уро ни те у свет овог ро ма на, као да сте у не ком че шком фил му. Пи сац је мај стор д е т а љ а и з н а ч е њ с ко - с ц е н с к и х м и н и - с т р у к т у р а у о к в и р у р о м а н е с к н е це ли не. Ево како суп тил но сли ка дру штве ну ра сло је ност: Са др жај пот р о шач ке кор пе ра з г о л и ћу је ви ше не г о п ре глед код ле к а ра. Д ра ма т и ч н у е ко ном ск у р а с ло је но с т од а ју и и зглед и пон аш ањ е с а м и х к у п а ц а: Не к и бр зо би ра ју на мир ни це... дру ги се не пре ста но вр зма ју из ме ђу по ли ца начич ка них... да би са кор пом у ко јој се на ла зи са мо је дан ар ти кал... унезве ре ни и за ди ха ни сти гли пред ка су. По себ ну вред ност ове осо бе не књи ге чи не су блим ни со цио -пси холо шки уви ди, та су здр жа на му дрост са иро ниј ском дис тан цом. Без об зи ра на имов но, обра зов но и дру штве но ста ње, зов жи во та, elan vi tal, оли чен пре вас ход но у бо гу Еро су, има ве ли ку пре ва гу над својим су пар ни ком зо вом Та на то са. Ерот ско у плот ском сми слу, секс, кључно је мо т и в а ц ионо ч в ори ш т е и в ези в но т к ив о у з н аче њској с т ру кт ури ро ма на. Ж ивотна у верљивост еротск и х мот ива и сцена, п уна слобода тела и го во ра све је то у функ ци ји вер не сли ке ствар но сти а не опро ба но с р ед с т в о з а п ри до би ја њ е ч и т ал ачке п аж њ е. К а о ш т о је х р а б р о п ри к а з а о 503

к риву љу оп а д ањ а е мот и вне бл искос т и с а р о д и т е љи м а, т а ко је о т в о р е но п ри к а з а о и од но с п р е м а е р о т ском мо т и ву. Не к а ко мо р а л и с т и н а л а ж у, у зна к у а ске т ске у з д р ж а но с т и и св е де но с т и на брач н у в е р но с т, в ећ к а к а в је у ствар но сти. По те сту ко ји је у књи жев ну ми сао уве ла Вир џи ни ја Вулф да је мо де ран онај ро ман ко ји не мо же да се пре при ча, ро ман Ми ла на То дор о в а је п ра ви обра з а ц мо де р но с т и. Не мо же да се п ре п ри ча. Је д и н и на ч и н да се то учи ни био би пре при ча ва ње фраг ме на та ре дом, а то не би би ло п р е п ри ч а в а њ е р о м а н а в е ћ њ е г о в а р е кон с т ру к ц и ја д ру г и м р е ч и м а. Не ма т у с а мо ж а ла з а п у но к рвн и м ж и в о т ом, ко л и ко з а и з г у бљ е н и м ен ту зи ја змом. По сто ја ње се пре тво ри ло у си ву сва ко дне вицу, са повреме ним из ле ти ма у по вр шна чул на за до вољ ства. Ни је ви ше реч о недостојно с т и св а ко д не в и це, о њ е ној св еде нос т и н а л а к а з а д о в о љ с т в а, в е ћ и о не до сти жно сти чак и те, обич не сва ко дне ви це, ко ја под ра зу ме ва бар једн о с т а в а н р е д о с л е д с т в а р и. Ре д о с л е д м а л и х с т в а р и je ме та фо ра спо кој не и склад не сва ко дневи це. Шт о је т а к в а св а ко д не ви ц а ви ше с а н не г о ја в а к ри в е с у т а ко з в а не ве ли ке при че круп ни исто риј ски до га ђа ји ко ји су из не ве ри ли очек и в а њ а. Ро м а н М и л а н а То до р о в а н а м о т к ри в а д а с у по е т и к а и е не р г и ја ж и во т а од по с т о ја н и је г ра ђе не г о ла н ц и с т е г а и услов но с т и, да о судбин и ма лих љу ди од лу чу ју, бар до не кле, и они са ми. У сим фо ни ји сва ко дневи це ни ко ни је са мо слу ша лац. В и т о м и р Т Е О ФИ ЛО ВИ Ћ 504 МИ ЛАН ШЕ ВИЋ ПР ВИ ПУТ НА ТЛУ К ЊИ Ж ЕВ Н Е ИСТО РИ Ј Е З о р и ц а Х а џ и ћ, О Ми л а н у Ше в и ћ у, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2017 Но в а к њи г а З о ри це Х а џ и ћ О Ми л а н у Ше в и ћ у (А к а де м ск а к њи г а, Но ви Сад 2017) сим бо ли зу је, пре свега, ауторкину чврсту намеру да укаже на на су шну по тре бу за ре ва ло ри за ци јом бо га тог и ра зно вр сног књижевног оп у са заборав љеног ис т ори ча ра к њи жев но с т и и пе да г о г а М и ла на Ше ви ћа, јер, ка ко ис ти че Зо ри ца Ха џић у по го во ру сво јој књи зи: Ње го ви п р е г о р и у ч у в а њу и с а к у п љ а њу д о к умен ат а, и нт ер ес а н тн и и з н ач ајн и у ви д и, см и с а о з а дет а љ, в ел и ке и мале т еме посв ећене в ел ик и м и мал и м људ има, ч ине в аж а н п рилог п р оуча в ању ис т орије с рпске к њижевнос т и (стр. 205). У ис т о ри ји с рп ске к њи же в но с т и и ме М и л а н а Ше ви ћ а (186 6 1934) је два да се по ми ње, а о ње м у као пе да го г у из у зе т но ма ло је пи сано. Д руг им