у д и р е к т н ој ко м у н и к а ц и ји с а с р ијед о м љу дс ко с т и: Та ко је п р е к р и в е н а укуп ност те тра ди ци је у ко јој су сви ње ни

у д и р е к т н ој ко м у н и к а ц и ји с а с р ијед о м љу дс ко с т и: Та ко је п р е к р и в е н а укуп ност те тра ди ци је у ко јој су сви ње ни ви дљи ви об ли ци упра во оно ш т о у д а н о м н а в о д у н и с у ц је л и н а ко ја и з в и р е и з н ај д у б љ е с р и је д е љу д с ко с т и. Д а б и с а д р ж а ји т е т р а д и ц и је б и л и с х в а ћ е н и, п о т р е б н о је у њи м а по зна ти њи хов те мељ свје до че ње да не ма бо га до Бо га и свје до че ње да је Х в а л Њ е г ов п о с л а н и (2 2 2). До з и ђ и в а њ е и п р е г р а ђ и в а њ е т е м е љи с е н а с т у б о ви м а ис л а м а. Не м а р а з у ме в ањ а ш упе б е з р а з у ме в а њ а Б о г а. А н д ри ћ, аг но стик, то ни је схва тао. Гле дао је шу пу и ни шта ни је раз у мео, јер ни је у њој ви део Бо га (130). Бит ка за про шлост о би л у је и сви м в а ж н и ји м п р а т е ћ и м мот ивим а из истог ре пер то а ра, као што је Ње го ше ва ге но цид ност, срп ство Ме ше С е л и мо ви ћ а и в е л и к и б р ој д ру г и х кон т р о в е р зи ко је с у х и пе р т р о фи р а ле т о ком ч и т а вог т ра ја њ а п ри к а з а ног А н д ри ће вог о спо ра ва њ а. М и л у т и но ви ће ва к њи г а о т у да је ма ла ен ц и к ло пе д и ја, у џ бе н и к а н т и а нд рићевс т ва, ко ји ће, осим предочене инте лек туал не поуке и забаве, пружити информа ци је о свим не до у ми ца ма ве заним за назначени проблем, распрострање н и м и бриж но ње го ва н и м у нај ра з л и ч и т и ји м вр с та ма т ек с то ва и ја в н и х исту па. По важности те ме, ау то ро вој акри би ји и сна зи ње го ве ар гу мента ци је, вр сном ху мо ру и бри љант ном сти лу, Бит ка за про шлост иде у р ед н а јз н ач а јн ији х п ол ем и ч к и х к њ иг а и с п ис ан и х н а с р п с ко м ј е з и к у, не гд је из ме ђу Часа ана т о ми је Да н и ла К и ша и Д у ха са мо п о рицања М ила Лом па ра ; и она ће не сум њи во у пот пуности промијенити даљи ток расп раве о А нд рићу и м усл иман има, иако ра злог за ра сп раву након ње више не по сто ји, уко ли ко га је ика да и би ло. Др Вла дан С. БАЈ ЧЕ ТА на уч ни са рад ник Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, Бе о град baj cet@yahoo.com ЛИР СКА ПРЕД СТА ВА СВЕ ТА, ОВ ДЕ И ДА НАС Го рд ан а Ђ ил а с, С в а к и д а ш њи х л е б, Уд ру же њ е з а оч у в ањ е б аш т и н е Д ија к, При бој 2018 К њи г а пе с а м а Сва ки да шњи хлеб Го р д а не Ђи л а с је с т е њ е н а де с е т а пе снич ка књи га, што на ме ће оба ве зу да се тим по во дом пред ста ви чита во ње но пе сни штво. Ч и т а ју ћ и к њи г е Го р д а не Ђи л а с подс ет ио с а м с е Шо п е н х а у е р о в е п р е по руке д а поези ју не т р е б а д а п и ш у м л а д и љу д и, в е ћ ис к љу ч и в о он и песн и ц и ко ји по с е д у ју и з в е сно ж и в о тно ис к ус т в о, т ачн ије е моц ије, које 531

је и Б о д ле р см а т р а о по же љ н и м и по т р е б н и м, је р е мо ц и је п р о д у б љу ју и до жи вљај и за хват све та око нас. Н а и м е, п р в е д в е к њ и г е Го р д а н е Ђ и л а с П р е д о г л е д а л о м (1985) и Господине, господине (1989), ис писа не су све де ним сти хом, усред сре ђен и м н а је зи ч ко с т а би л и з о в а њ е с л и ке, с л у т њ е, с т а њ а и л и кон с т а т а ц и је н а ко јој н ај че ш ће по ч и в а це л а пе см а ( М и х ај ло П а н т и ћ). З а п р а в о, н а т ај се на чин ства ра или отва ра про стор и вре ме за за вр шну по ен ту у ви ду ме д и т а ц и ја. У ок ви ру с а д р ж ајне очек ив ане д испе рзије доч ар ан и с у св е т и те ско ба не сна ђе них, су прот ста вље них и опреч них, али и ду би на памћ е њ а и к р о з в е ч и т е м и т о ло ш ке и биб л и јс ке пој мо в е, и к р о з л е г е н де и исто риј ске ли ко ве, као и кроз фан та зма го рич не сно хва ти це. Ве ћ н а р ед н а пе сн и ч к а к њи г а, Цар ски врт (19 96 ), до но си и з в е сне про ме не, на ро чи то на пла ну пе снич ког по ступ ка, ко ји се огле да у конзи стент ним и све ду жим пе сма ма, на ра тив ним (Бо ја на Сто ја но вић Пант ови ћ), с а св о ји м т оком и не о би ч н и м а кт и в н и м у че ш ћем пе сн и к и њи ног гла са као ве штог пред вод ни ка и про вод ни ка пе са ма. Обе из дво је не особе но с т и, ш т о је по се б но ва ж но, о с т а ће и по с т а ће спој н и ч к и ат ри бу т буд у ће г пе сн и к и њи ног хо д а. Сле ди књи га Зве зда ју га (2002), у ко јој се пе сни ки ња са мо о дре дила к а о пе сн и к и њ а л и р ске де ри в а ц и је и л и, д ру к ч и је, а сл и ч но, к а о пе сн и к ов л а д а ног и о св е ш ће ног ис к у с т в а ( М и х ај ло П а н т и ћ), с е ћ а њ а и е мо ц и ја, ш т о а с о ц и ја т и в но уд ру ж у је Шо пен х а у е р о в а и Б о д ле р о в а п р о м и ш љ а њ а. А ш т о с е с ад рж аја п ес н и чко г т е кс т а т ич е, и л у с т р а т и в н е с у п о је д и н е ње не кључ не ре чи или кон тра сти, као што су сен ке, пра зни на, смрт, прол а зно с т, и з г у бљ е но с т, ус а м љ е но с т, које ће п р а т и т и ч и т а в њ ен пе сн и ч к и опус. А пе снич ки глас, исто вре ме но је и ис по ве дан и екс пре сиван, меланхо л и ча н и р е флек си в а н, ус а м љ е н и ч к и и емо т и в а н ( Д ра г а на Б елес л ији н). Такође, п рису т а н је и св е д у бљи п р о це с с а мо спо зна је ( Н и ко лај Б е р ђа јев). Пе т а к њи г а, Ус п у т н а с т а н и ц а (2005), је за пра во још је дан ко рак п риб л иж ав а њ а к а т ри ја с у пе сн и ч к и в р ед н и х к њи г а Уч ит е љ с ећ ањ а (2009), Се ћа ње ко је се ни је доgодило (2011) и Д р уге с т в ар и (2012). Наиме, ш т о је пе см а по с т а ја л а д у ж а, и а с о ц и ја т и в но с т је би в а л а св е у чес т ал ија и у м р е же н и ја, св е оп р а в д а н и ја и о см и ш љ е н и ја, а је зи к св е с ло б од н и ји и ме ди та тив ни ји. Пе сни ки ња за чи ње пе сму би ло где и би ло кад, са мог у ћнос т им а д аљ е г у к рш т ањ а и пое нт и р ањ а, и до в о ђ е њ а с о по т а пе сме у бл и за к до д и р са т е ма ма п ро ла зно с т и, уса м ље но с т и и д во с т ру ко с т и све г а око нас, увек ус по ста вља ју ћи из ве сну уве за ност и улан ча ност са по стоје ћ и м, и а ко с у п у ко т и не и з ме ђу пе сн и к и њ е и њ е не (не) с т в а р но с т и св е в е ће од но сно св е екс п р е си в н ије и емот и вн ије, ш т о нал ик ује Флоб ер ов ој з а ч у д н ос т и в ел ич ин о м б е зд а н а и зм еђ у људ и п он аос о б, к а о и и зм еђ у је д и н ке и п р е в р тљи в ог ок ру же њ а. Књи ге Учи тељ се ћа ња и Се ћа ње ко је се ни је до го ди ло са др же појам се ћа ња, због че га се сти че ути сак да су обе сти ша не, про ми шље не, 532

ме лан хо лич не, ор га ни зо ва не, али и пи са не са из ве сне и да нас нео че кив а не д и с т а н це, а ш т о и је с у. Н аи ме, к а о д а с у к њи г е п и с а не гле д а ју ћ и кроз про зор на свет ко ји (не)по сто ји или као да пе сни ки ња кроз за ма гљено ста кло по сма тра са му се бе, као на при мер, у пе сми Ли це (из књи ге Се ћ а њ е ко је с е н и је д о г о д и л о) При љу б љ е но л и це и з о б л и ч у је с т а к ло / На ко је се осла ња. Хлад но ћа на час / При јат на пре ла зи у ле пљи во осећ а њ е / Т у г е, ш т о је с л и к а ко ја п р ед с т а в љ а од р а з о снов не е мо ц и о н а л не и н т о н а ц и је ч и т а в е к њи г е. При су с т во по ме н у т е д ис т а н це сама песн и к иња исповедно п ризнаје, што се може проту ма чи ти и као па ра диг ма ње ног ста ва пре ма све ту, према ок ру же њу ко је се не ба ш вр т о гла во ме ња и п ре т ва ра, п ре ма с т варнос т и ко ја то одав но ни је, пре ма дру гом де лу се бе са ко јим се ви ше не мо же ус по с т а ви т и ко м у н и к а ц и ја ко ја, п р е св е г а, под р а з у ме в а р а з у ме в а њ е. Да кле, важно је ре ћи да је пе сни ки ња одво је на од днев них вртоглави ца и бу ке, од све та по ста вље ног на гла вач ке, али да зна чајне дистанце ко ја ол и ча ва би т н у уда ље но с т, и па к, не ма, је р пе сн и к и њи не д и ја ло г е и ис по ве с т и, ис п и са не у п р вом и т ре ћем л иц у, ис п у њ а ва ју не на ме тљи ви м у д ри ко ме н т а ри, ш т о је уо ч и л а Л и д и ја Му с т е д а н а г и ћ, а л и и иск р е н а осе ћа ња, ко ја су и су штин ско обе леж је ове пе снич ке књи ге. У овим две ма књи га ма има ли смо при ли ку да спо зна мо још јед ну ка рак те ри сти ку по е зи је Гор да не Ђи лас. На и ме, иа ко је при вид но приви ле г о в а н а м би јен т пе сме, њ е н а т и х а ме л а н хо л и ч но - с е т н а п р еб ојено с т, осми шље ни кон тра сти са пре ва гом мра ка, за тим, тек сра ме жљи ви на гов е ш т а ји мо г у ћ и х т о ко в а пе сме, и па к у в е ћ и н и пе с а ма, и з њ ене поз ад ине, и з њ е н и х рамов а и д убине а к в ар ела, спора д и чно и злази на видело љуба в чо ве к а и же не ко ја обе ле жа ва ч и т а ву к њи г у к а о се ма н т и ч к и с т о же р, ко ја је и њ е но п р в о и з а в р ш но с ло в о, њ е н а с о х а с у ш т и не, њ е но у по р но и з в о ри ште, ко је је као Пр во омо гу ћи ло и ство ри ло сав тај Дру ги свет уса мљено ст и, от у ђе ња, спо зна је бе зна чај но ст и, за л уд но ст и, ефе мер но ст и, ст ра ха и хлад но ће, без вољ но сти и апа ти је. Тај од нос Пр вог и Дру гог, же не и чо ве ка, оса ме и окру же ња, жи вота и жи вотаре ња, ком про ми са и сло боде и з б о р а, би т и и не би т и, и л ус т рују з ав рш н и с т и хо ви пе сме Те ско б а, из књи ге Се ћ а ње ко је с е н и је д о г о д и л о: Та ко не м и ло с рд но п р еп уш т ен а / Са ма се би / На спрам ствар но сти / те бе. И у пе снич кој књи зи Д р у г е с т в ар и уоч ав а с е д о с л е д а н н а с т а в а к в е ћ о зн а че н и х к њи же в н и х а т ри бу т а и по с т у п а к а, д а ју ћ и св е ви ше п р о с т ор а не о би ч ној моћ и нас л ућ ив а њ а ( С амо у с л у т њи по с т а је мо де о оног / Са чиме же лимо да се спо ји мо ), као по себ ном ства ра лач ком ква ли тету, не ли ша ва ју ћи се кон так та са ре а ли те том ко ји и је сте и ни је, али и т е же ћ и св е д у б љ ој и н т р о спе к ц и ји и л и ч ној пе р спе к т и ви, у з св е зн а ч ајн ије н а с л а г е е моц ион а лног к р о з пе сн ик ињи н о с о б е н и св е т с е ћ а њ а ( Д а ли си тај ко ји се се ћа / Или си онај ко ји је за у век остао / Та мо где ти се то до го ди ло ) и че ка ња ( Од тог бу ђе ња / И зе бем, окру же на та мом / 533

И з ме ђу д в а св е т а и че к а м ). У по ме н у т ој к њи зи уо ч а в а мо и по м и њ а не гра нич не и руб не ко но та ци је, које су под ложне потенцијалним преобража ји ма, ш то до вољ но и л у с т рује и појава си м бо ла мо с та ко ји у с т вар но с т и (не)по сто ји, као и сим бол не ви дљи во сти. И да ље је епи цен трал но по ставље на уса мље ност као па ра диг ма сло бо де, што и је сте ва же ћа кон стата ци ја за усамљеност песникиње Гордане Ђи лас, чи ју оправ да ност препозн ајемо у Шо пе н х а у е р о в ој п р о м и с л и: Би т и св ој може с амо он ај ко је сам. Чо век је сло бо дан са мо кад је сам. Ко не иза бе ре са мо ћу, ни је изабрао ни сло бо ду. И з ов е т ри ја де к њи г е ис т и ч у к а о л и р ско и п р о м и ш љ е но п ле т и в о и наред не д ве к њиг е песама Гордане Ђила с. Њихов к вал ит е т п репознал и су и ч ла но ви ж и ри ја к њи жев н и х на г рада (Учите љ сећања Печат варош и срем ско кар ло вач ке, Се ћа ње ко је се ни је до го ди ло Ми ли ца Сто ја дино ви ћ С рп к и њ а, Се вер, уда љен звук Ра де Дра и нац ). У лир ском тка њу књи ге Се вер, уда љен звук (2015) св о је с о по т е че с т и це појмљив ог, св акод не в ног ж ив от а, песн ик ињ а успев а д а к р о з Реч п р е р а с т е н а ше ов о з е м а љ ске г р а н и це, и д а и з но в а до т а к не ко см и ч к у упи та ност ко ја је за чо ве ка, од ње го вог по ста ња, би ла кон стант на, оп сеси в на з а г о не т к а (Јо ва н к а Ву к а но ви ћ). К а о и до би нар ног од но са п ри сус т во/одсус т во, мог уће/с т варно, п рош ло/не до г о ђе но, за па м ће но/не с т вар но, ш т о и ч и н и од л и к у св е сно с т и чо в е ко в е д в ој но с т и. И не с а мо чо в е ко в е. Пос е бна је п р ед с т а в а би ћ а љу ба ви, ко ја је не ви д љи в а, иа ко н ије р е тко с т. Ко ја је оствар љи ва, али јој се не мо гу до ку чи ти гра ни це и мо гућ но сти. Ко ја је, још јед ном по т в р ђу је пе сн и к и њ а, и н ај в е ћ и с т е пе н с ло б о де, а л и и о с ло б а ђ а њ е од с а мо ће и п р а зн и не, одо м а ће не у н а ш и м ус ло ви м а, а л и и са на зна ка ма при су ства сло бо де и у њи ма. Си м бол севера се, и на че, п реноси у у водн у песм у д воделне к њиг е Сва ки да шњи хлеб, на гла ша ва јући њену доследност досадашњем песничком по с т у п к у, ш т о је ау т о р по г о в о р а Јо в а н Пе ј ч и ћ п р о гл а сио од р а ж а в ањ ем мет афизи чке нарави у ме тн и чке к р е а ц и је, ко ји је у з т о зна чењ ск и ви ше с ло ја н и н а р о ч и т о о б о г аће н и г риви м мед ит ац ијам а, ш т о је б еле г и н ај но ви је пе сн и ч ке к њи г е Го р д а не Ђи л а с. Да к ле, на с т а в а к з а че т н и х мо т и в а, у п р в ом де л у к њи г е о с ло в љ еном О в р т у и њ е г о ви м в р тл а ри м а, и њи хов с т и ш а н и о б р т с а п р о д у же н и м ехом, п ро д у жа ва се к а д у хов н и м и на д ре а л н и м вред но с т и ма. У д и ја ло г у, че ш ће с а би љ н и м и р е ђ е с а ж и в о т и њ ск и м спе ц и ја м а, пе сн и к и њ а ус по с т а в љ а кон т а к т са д ру г и м сфе ра ма чо ве ко вог по с т о ја њ а и у п и ра њ а да се до с т и г н у ви ше в р ед но с т и, н а р о ч и т о ме т а фи зи ч ке. У т ом однос у, би љне в рс т е ож и в љ а в а ју, у п у ном см и с л у ж и в о т а. Пе р с о н и фи к а ц ија, пос е бно, омо гу ћа ва да љи зна чењ ски раз ме штај или пре ме штај са др жај ног упо риш т а. Пе см а К а п и од ру же п р едс т ав љ а ож и в о т в о р е њ е ц в е т а с а н а б о јем си м б о л а, ко ји с е не р а з л и к у је п р е ви ше од чо в е к а и њ е г о в е ко би ( Р у ж а је нај о се тљи ви ји део све та / Њен цвет и бо дље све до че о веч ном ра ту 534

до бра и зла / Из ме ђу ње них ла ти ца из ми чу на да ња и ра дост ). У ис тој пе см и с у и пе сн и к и њи не с е н т е н це ко је с е од но с е и н а чо в е к а и н а руж у: Пу сти све да оде јер све што од ла зи / Вра ћа се не ком дру гом... Јер до лази са мо оно што тре ба да до ђе // Има ства ри ко је се не сме ју ди ра ти / И љу ди ко ји се не сме ју ми ло ва ти. И у овом де лу књи ге тра ју ста ња и емо ци је као што су се ћа ња, само ћа, страх и же ља да се де се про ме не, уз стал но од сто ја ње (чи тај размак) И од се бе и од све та. По себ но су убе дљи ве сли ко ви те асо ци јац и је п т и ц а с а од л а сц и м а, ко је п р ед с т а в љ а ју с т е пе н и ш т а. И к а п и к и ше св е д о че и з г у б љ е но с т, п р а з н ин у, а л и и и з мене он и х ко ји х н и с у св е сн и да се пре о бра жа ва ју, чак и ка да се ну жно зна да по сле про ме на, иа ко н е о ч е к и в а н и х и л и с л уч ајн и х, в ел и к и х и л и м ал и х, н ик ад а в иш е н ећ е би ти као пре про ме на, што се од но си и на све нас пе сни ке и чи та о це ( Тек ће нео че ки ва не ка пи ки ше / Од ко јих ће се не ка на ћи и на ли цу / И з г у б љ е ног ше т а ч а / Л и ч и т и н а п р е о б р а ж ај по с ле ко је г н и ш т а ви ше / Не ће би ти исто // Та ко и ми у јед ном тре ну би ва мо до так ну ти / А да то ни ка да не са зна мо пе сма Слут ња во де ). На ова кав се на чин стал ног је два при мет ног кре та ња, и пе сме и пе сн и к и њ е, ч и т а л а ц о с е ћ а у с т а л ном д в ој с т ву св е г а и св а че г а (не с а мо д в а св е т а у н у т р а ш њ е г и спо љ њ е г), и у не о че к и в а н и м, н а д р е а л н и м и ду хов ним ни во и ма и сло је ви ма, ко ји успе ва ју да оства ре ста лан и конт и н у и р а н д и ја лог и и з ме ђу сви х пе с а м а и е мо ц и ја ко је пе сн и к не же л и и не мо же ви ше да са кри је, чи не ћи сво је пе сме све отво ре ни јим. И све з а в о д љи ви ји м, б л а г о д а р е ћ и у че с т а л и м зн а че њ ск и м о б р т и м а, с л и к а м а, е мо ц и ја м а и с е н т е н ц а м а. По с е б но с т је ш т о пе сн и к и њ а о с е ћ а д а и з ме ђу т и х св е т о в а не м а ја сн и х г р а н и ц а. Те ш ко је по је д и н ц у д а с е о ри је н т и ше у ко јем се од њих на ла зи и/или про на ла зи. Дру ги део књи ге, осло вљен као и са ма књи га Сва ки да шњи хлеб до но си не оби чно зг усн у т св е т емо ц ија. Песм а К а д с р це у м р е п р а в д а Б о д ле р о в а п р о м и ш љ а њ а ( К а д у м р е с рце св е ш т о вид и ш пос т аје п риви д и та шти на ). За тим, са др жај пе снич ког тек ста чи не жи вот као он то лош к а к ат ег орија ( у см ис л у А ри с т от елов ог ш и р е г т у м а че њ а он т о ло г и је у окви ру ме та фи зи ке), као и од ра ни је при сут на би ћа љу ба ви из пе сни кињи ног ок ружењ а, и н ар оч ит о с аме песме, у којој песн ик ињ а пев а о с еби. У ов а к в и м око лнос т им а м ед ит ац ије с у е ф е к т н и је, по с е б но у с в е ду жим пе сма ма (на при мер, Та пе сма бе ше це ла исто ри ја, Кад ср це умре, Бри жној ме ни, мај ко света, Спомен путовања ), који песникињи ном пе сн и ш т ву п ру ж а ју д ру г е мо г у ћ но с т и к а д а је у п и т а њу ис п и сива ње, од но сно из ли ва ње соп ства на па пир. З а р а д а де к в а т не п р ед с т а в е пе сн и к и њи н и х ме д и т а ц и ја, емот и вн и х и испов едн и х, дос т а тно је и зд в ојит и појед ине с е нт е нце н а т ем у песме и од но са пе сме и пе сни ки ње: по зна је ме от кад по сто ји (пе сма Спо мен п у т о в а њ а ), И з м е ђу м е н е и њ е с е к а о / Нев ид љ ив а коп р ен а с м ес т и о 535

жи вот, Она је си гур но му дри ја од жи во та / Ње га умем да пре ва рим, а њу не / Она зна ко сам ја (пе сма Та пе сма бе ше це ла исто ри ја ), Она н е с т и ш а в а в е ч н у п о бу н у у м е н и, / О т п о р и н е п р и с т а ја њ е... Пес м а с е до зи ва не чим мно го ви шим / По не кад и са ма до ђе // Пе сма до ла зи у неким да ни ма / Сва ко ме од нас, тре ба је пре по зна ти // Да ле ко од ср ца би вам сва ки пут / Ка да њо ме по ку ша вам / Не што да са кри јем (пе сма Да ле ко од ср ца ). Дос лед но од рж ањ е н ар ат и вног иск аз а, уоч љи в ог у в е ћ ц и т и р а н и м сти хо ви ма, по год но је за уче ста ли је ме ди та ци је, ко је, ра раз ли ку од ран и ји х к њи г а, н и с у с а мо по ен т е песме в е ћ и њ е н а у че с т а ло с т не ко л и ко ме д и т а ц и ја у н у т а р јед не пе сме, ш т о је њ ен по с е ба н к в а л и т е т, а л и и њ ен још је д а н зн а чењ ск и т р а н с ф е р у д руг а зн ачењ ск а и с а д р ж ај н а од р е ђ е њ а, ко ја од ра жа ва ју пе сни ки њи но не сна ла же ње у окви ру јед ног од по ну ђених и мо гу ћих све то ва. И н а к р ају, још једном д а подс ет имо н а спој н и ц у Шо пе н х а у е р о ви х и Б о д ле р о ви х п р о м и ш љ а њ а к р оз и з в е сне ус ло в љ е но с т и и р елат и внос т и, од по је д и н ц а до по је д и н ц а, н а п ри ме р у пе см и Не б р а њ е н и п р о с т о р, у ко јој н а м п е с н ик ињ а н уд и једн у од њ ен и х т ајн и с аг л ед ав ањ а с в ет а и жи во та: Чи ни се да је до вољ но што зна мо / Да по сто ји, али на за ча ра ним ства ри ма / Не по чи ва свет / Ко нач но, он је дат са мо на ма / А ако га дру ги не ви ди / За ње га не по сто ји. А л е к с а н д а р Б. Л А КО ВИ Ћ ЕСЕ ЈИ У ОД БРА НУ ПРА ВА НА ПРА ВО В л а д и м и р Ле п о с а в и ћ, Ух в а ћ е н и у в р ш е њу с в о ј и х п р а в а, М а т и ц а с р пс к а Дру штво чла но ва у Цр ној Го ри Ја сен, Под го ри ца Бе о град 2017 Ма ти ца срп ска Дру штво чла но ва у Цр ној Го ри, у са рад њи са изд а в ач ком к у ћом Ја с е н, п р о ш ле, 2017. г о д и не, о б ја ви л а је з а ц р но г о р ске п ри л и ке рије т к у к њи г у, ко ју је, по св е м у с у де ћ и, н а п и с а о ри је д а к ау т о р. На и ме, књи гу под помало сатиричним насловом Ухваћени у вршењу своји х п рав а, која п р едс т ав љ а т емат ск у зби рк у е с еја, нап ис а о је Влад им и р Ле по са вић, док тор прав них на у ка. Н а неш т о више од д вије с т от ине с т р ан иц а Вл ад им и р Лепос ави ћ је о т в о р и о з а п р а в н и ке в е л и к и б р ој п ит а њ а и н е д о у м и ц а (п о с е б н о он и х ко ја се ти чу људ ских пра ва од ко јих је је дан, зна тан дио, ре као бих, био превасходно у правној доктирини и прак си пре по знат као при род но прав о чо вје к а), до у м ио и кон к р е т и з о в а о е ле ме н т е оп ш т е де т е р м и н а ц и је људск а п р ав а, з н ал ачк и з а ш а о у по з ит и вн а ус т а вноп р а вн а п ит ањ а и 536