DNEVNI IZVEŠTAJ 30.05.2013 Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica 201-1672 Ljiljana Zipovski 201-3617 Srđan Maletić 201-1263 Snežana Spasojević 201-3621 Vladimir Gavović 201-1314 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 201-3624 Vitomir Marić 201-1315 Marija Prebanić 201-3626 Biljana Radosavljević 201-3622 Dragan Ignja 201-3627 201-3625 Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Vrednost Prethodna YTD Valutni par Vrednost Prethodna YTD EUR 111.3912 111.1147 0.25% 2.05% EURUSD 1.2936 1.2865 0.55% 1.98% USD 85.9102 86.4437-0.62% 0.31% EURCHF 1.2452 1.2539-0.69% -3.15% CHF 89.4493 88.5447 1.02% 5.04% EURGBP 0.8560 0.8548 0.14% 6.96% GBP 130.1603 129.8676 0.23% 6.49% GBPUSD 1.5112 1.5051 0.41% -16.57% Izvor: NBS USDJPY 100.97 102.17-1.17% -5.35% 120 EUR/ 1.50 EUR/USD 115 1.45 110 105 100 1.40 1.35 1.30 1.25 95 1.20 90 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zakljucno sa spot valutom obavljene na dan 29.05.2013. do 12:30 casova iznosio 25,4 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 111,3140 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 13:30 SAD Bruto društveni proizvod Q1 2.5% 2.5% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Pregled aukcijske trgovine hartijama od Međubankarsko tržište - Srbija Referentna stopa NBS vrednosti NBS - operacije na otvorenom Prethodna Vrednost (bps) tržištu vrednost Ročnost Vrednost Prethodna BEONIA 8.85 8.85 0.00 11.25% 7 dana 8.76% 8.76% BELIBOR1M 9.41 9.4 1.00 Izvor: NBS Sledeći mon.odb: 06.06.2013 BELIBOR3M 9.70 9.69 1.00 Izvor: Reuters Trezorski zapisi - Srbija Dospece Vrednost Prethodna 3 meseca 9.17% 9.48% Kamatne stope centralnih banaka 6 meseci 9.39% 9.45% Vrednost 12 meseci 9.14% 9.58% Evropa 0.50% 24 meseca 9.89% 10.24% SAD 0.25% 36 meseci 10.49% 11.39% Švajcarska 0.00% 60 meseci 10.50% 12.94% 84 meseci 12.25% 12.65% 12 mes. EUR 3.93% 5.75% 24 mes. EUR 4.875% 4.875% 18 mes. EUR 5.05% 5.85% 36 mes. EUR 4.875% 60 mes. EUR 5.00% 24 meseca ref. Stopa NBS + 0.98% ref. Stopa NBS + 4% Međubankarsko tržište - Svet Izvor: Trezor Republike Srbije Stopa Vrednost Prethodna (bps EONIA 0.076% 0.084% -0.008 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M 0.112% 0.112% 0.000 cena prinos EURIBOR3M 0.200% 0.199% 0.001 A2014 95.86 4.29% EURIBOR6M 0.298% 0.297% 0.001 A2015 91.81 4.35% LIBOR1M (USD) 0.19378% 0.19278% 0.00100 A2016 87.50 4.54% LIBOR3M (USD) 0.27575% 0.27275% 0.00 Izvor: Belex LIBOR1M (CHF) -0.00100% -0.00% 0.00200 LIBOR3M (CHF) 0.01% 0.01% 0.00000 Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan
Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet Vrednost 530.48 1,018.06 31,591,522 Din. 284,315 Vrednost prethodnog dana 529.92 1,018.97 17,116,322 Din. 154,314 0.11% -0.09% 84.57% 84.24% indeksa u tekucoj godini 1.26% 1.24% Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B 0,56 P / E 4,67 900 Belex15 Belex Line 1, 700 500 1,200 1,000 kompanija iz Belexa15 8.33% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.75% 1.34% -0.95% -4.28% -5.26% GMON ENHL SJPT AIKB KMBN IMLK JMBN MTLC JESV TIGR ALFA VZAS NIIS AERO FITO Državni sekretar Udrženja banaka Srbije Veroljub Dugalić rekao je danas da će zamrzavanje plata i penzija u javnom sketoru sigurno uticati na rad banaka i dodao da će svaka banka odlučivati kako će pomoći klijentima. "Ako nemate rast zarada to se odražava na potrošnju, zbog čega se smanjuje promet u trgovini, smanjuju se poreski prihod, pa samim tim i sredstva u budžetu. To je bumerang koji se vrti i naravno da utiče i na poziciju klijenata u bankama", kazao je Dugalić za. On je istakao da je kod banaka trenutno zaduženo oko pola miliona građana koji rade u javnom sektoru i da je u martu poraslo kašnjenje kredita na 4,8 odsto. "Od tada docnja je povećana za 0,2 odsto. Ako uzmemo u obzir da je pre svetske krize kašnjenje bilo 1,7 odsto, onda ćemo lako da zaključimo da je u stalnom porastu kašnjenje otplate kredita", istakao je Dugalić. Na pitanje kako će banke u slučaju zamrzavanja zarada pomoći građanima, on je istakao da se one pridržavaju opšteg plana koji je vlada naložila pre dve godine u okviru kojeg je omogućeno da "ukoliko neko ima teškoće, da mu miruje glavnica, a da plaća kamatu". (Izvor:Blic) Skupština Srbije potvrdila je danas Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog finansijskog kredita Vladi Srbije za finansijsku podršku republičkom budžetu u iznosu od 500 miliona američkih dolara. Taj Sporazum zaključen je 10. aprila 2013. godine u Moskvi. Ruska strana prebaciće sredstva kredita u američkim dolarima na račun Ministarstva finansija i privrede Srbije kod Narodne banke Srbije u dve tranše. Prva tranša od miliona dolara biće prebačena najkasnije 45 dana od datuma stupanja na snagu Sporazuma, a druga tranša od 200 miliona najkasnije 14 dana od datuma kada ruska strana primi zvanično obaveštenje srpske strane o tome da je Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo ekonomski program za Srbiju, ali ne pre 15. jula ove godine. Srpska strana izmirivaće iskorišćeni iznos kredita doznačavanjem sredstava u američkim dolarima u 32 jednake rate 15. marta, 15. juna, 15. septembra i 15. decembra svake godine, pri čemu će prvo plaćanje biti izvršeno 15. marta 2015. godine, a poslednje 15. decembra 2022. godine. (Izvor:Blic) Uvozne čokolade koje se prodaju u Srbiji imaju manje kakaoa nego čokolade iste marke koje se prodaju u zapadnoj Evropi. Poznati začini napravljeni za srpsko tržište sadrže više soli, a manje povrća, deterdžent iste marke lošije pere u Srbiji, nego u EU, kremovi imaju manje mleka i lešnika, a u poznatim markama gaziranih pića umesto šećera se stavljaju jeftine zamene. S druge strane, ovi proizvodi se na isti način reklamiraju kod nas kao i u zemljama u kojima su znatno kvalitetniji. Mnoštvo proizvoda koji mogu da se kupe na našem tržištu ne mogu da se uporede s proizvodima iste robne marke koje smo kupili u inostranstvu, pa je očigledno da su kriterijumi po kojima se roba pravi za zapadno tržište sasvim drugačija nego za istočno. Roba stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, gde velike svetske kompanije imaju razvijenu proizvodnju namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope. Ekonomisti objašnjavaju da je potpuno legitimno i ekonomski opravdano da isti proizvođač za različita tržišta kreira različit kvalitet sve dok su na deklaraciji proizvoda navedeni svi sastojci u tačnim merama i dok se kvalitet uklapa u ne previše zahtevne srpske pravilnike. (Izvor:Blic) 2
Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad Poštanska Štedionica ad Poštanska Štedionica prior.akc. BAS ad Beograd BB Minaqua ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaža ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaža Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Jugohemija ad Beograd Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Napred GP ad Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Privredna Banka Beograd Proges ad Beograd Projektomontaža ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Simpo ad Vranje Sloga ad Novi Pazar Srpska Banka ad Beograd Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Univerzal Banka ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad AERO 455 5,753,020 1.34% -1.30% 0.69 21.44 3.20 ENHL 671 375,760-4.28% -6.15% 0.61 18.42 3.37 NIIS 945 11,285,190 0.75% -1.97% 1.16 3.38 41.26 SJPT 624 245,232-0.95% -0.79% 0.76 8.30 10.14 TIGR 179 0 0.00% 2.29% 0.10 #N/A N/A -9.53 ALFA 8,500 0 0.00% -0.82% 0.29 1.43 22.80 KMBN 1,351 0 0.00% 0.00% 0.23 2.46 8.94 MTLC 2,257 0 0.00% 0.36% 0.62 4.61 13.89 Prime Listing Standard Listing AIKB 1,390 0 0.00% -4.14% 0.26 3.38 #N/A N/A AIKBPB 719 0 0.00% -0.14% n/a n/a #N/A N/A ALBS 150 0 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AMSO 420 0 0.00% 0.00% 0.17 1.63 11.37 BMBI 20,474 0 0.00% -0.13% 2.22 8.87 25.62 BNNI 6,370 0 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A PSBN 25,754 0 0.00% 0.00% 0.94 12.77 7.72 PSBNPB 12, 0 0.00% 0.00% n/a n/a 7.72 BASB 898 0 0.00% 0.00% 0.61 1,587.76 0.04 BBMN 5,950 0 #VALUE! #VALUE! 0.45 4.99 9.17 BIPB 59 0 0.00% 1.72% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A CYBN 3,200 0 0.00% -3.03% 0.73 168.86 0.44 CRFS 7,921 0 0.00% 0.00% 1.54 5.53 23.16 CCNB 8, 0 0.00% 1.22% 0.30 11.49 2.71 COKA 2, 0 0.00% 0.00% 0.49 7.49 6.81 DMNR 4,200 0 0.00% 0.00% 0.22 1.46 16.50 DNOS 620 0 0.00% 0.00% 0.01 0.44 3.27 EGMN 4,000 0 0.00% 5.26% 0.56 51.89 1.09 EPEN 3,220 0 0.00% 0.00% 0.75 2.90 28.17 EPIN 1,650 0 0.00% 0.00% 0.49 26.87 1.88 EPNS 120,000-1.64% 17.88% 0.54 2.33 25.56 EPVI 260 0 0.00% 2.36% 0.46 313.50 0.15 GLBG 150 0 0.00% 0.00% 0.15 3.63 2.71 FITO 3,250 2,590,250 8.33% 8.33% 1.06 5.35 21.47 GLOS 110 0 0.00% 0.00% 0.05 #N/A N/A #N/A N/A GFOM 432 0 0.00% 0.00% 0.40 11.24 3.49 GMON 2,538 76,140-5.26% -7.37% 0.77 3.47 22.97 IMLK 2,915 259,435 0.00% -2.70% 1.88 8.49 24.34 IMLKPB 1, 0 0.00% 0.00% 0.90 4.08 24.34 IMPL 798 0 0.00% -0.25% 0.31 2.67 12.52 IRTL 260 0 0.00% 0.00% 0.16 2.86 5.42 JESV 4,100 0 0.00% -0.85% 0.30 3.42 8.95 JMBN 7, 0 0.00% 0.00% 0.37 12.53 3.00 JGHM 2,044 0 0.00% 0.00% 0.53 #N/A N/A -37.84 KMBNPB 690 13, 5.83% 0.15% n/a n/a 8.94 KOPB 0 0.00% 0.00% 0.14 4.01 3.63 LSTA 249 0 0.00% 0.00% 0.16 2.20 7.52 LKDN 6,970 13,940-1.72% -1.72% 0.37 3.93 10.16 TGAS 4,505 99,110 0.00% 2.39% 0.46 5.75 8.31 MLSU 1,120 0 0.00% 12.00% 0.89 11.82 7.78 MOIN 8,000 40,000-17.31% -1.03% 0.32 #N/A N/A -32.29 NPRD 715 0 #VALUE! #VALUE! 0.20 0.39 19.19 NEOP 452 0 0.00% -6.80% 0.31 9.87 3.17 MLNI 1,620 0 0.00% 0.00% 0.98 6.51 12.35 PLNN 14,001 0 0.00% 0.00% 1.11 3.69 24.50 PLNM 750 0 0.00% 17.19% 0.20 9.16 2.16 PRBN 37 5,069 0.00% -2.63% 0.06 #N/A N/A -7.05 PRGS 19 0 0.00% 0.00% 0.03 #N/A N/A -40.45 PRJM 1,867 0 0.00% 0.00% 1.03 3.71 27.53 PTLK 49 0 0.00% 0.00% 0.06 89.68 0.06 RDJZ 500 0 0.00% 4.17% 0.10 0.65 #N/A N/A RVNC 0 0.00% 0.00% 0.30 3.56 #N/A N/A SMPO 130 0 0.00% 0.00% 0.03 #N/A N/A -2.15 SLNP 385 0 0.00% 0.00% 0.89 575.37 0.03 SRBN 9,750 0 0.00% 0.00% 0.63 317.74 0.20 SJKS 4,500 0 0.00% -9.09% 2.14 8.08 24.77 TKOSM 3,497 0 0.00% 0.00% 3.10 362.03 0.04 TETO 8,100 0 0.00% 0.12% 1.24 2.35 51.20 TLFN 180 0 0.00% 40.63% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A UNBN 570 12,540-5.00% -11.49% 0.06 #N/A N/A -11.41 VBSE 950 0 0.00% 0.00% 0.12 1.76 6.55 VZAS 398 0 0.00% -6.79% 0.31 2.66 #N/A N/A VITL 1,090 0 0.00% 0.00% 0.26 #N/A N/A -9.45 VDAV 5, 0 0.00% 0.00% 0.55 28.24 2.03 VRVI 1,248 0 0.00% 0.00% 0.42 #N/A N/A -12.81 Open market (Izabrane akcije) 15,601,654,297 Din. 6,670,545,410 Din. 154,092,078,125 Din. 9,294,806,641 Din. 307,604,340 Din. 1,485,901,978 Din. 11,766,277,344 Din. 2,302,139,893 Din. 12,317,486,328 Din. 925,813,904 Din. 67,797,897 Din. 212,111,008 Din. 7,839,474,121 Din. 342,253,723 Din. 11,691,218,750 Din. 11,691,218,750 Din. 279,445,923 Din. 864,273,193 Din. 537,257,507 Din. 1,953,993,652 Din. 5,397,472,168 Din. 1,510,,562 Din. 103,038,002 Din. 18,900,000 Din. 160,690,979 Din. 285,160,004 Din. 1,360,433,960 Din. 325,561,493 Din. 895,878,601 Din. 784,366,150 Din. 47,459,549 Din. 2,860,000,000 Din. 122,195,038 Din. 591,409,302 Din. 652,819,275 Din. 26,443,794,922 Din. 17,243,799 Din. 751,945,007 Din. 75,427,040 Din. 1,249,347,900 Din. 1,895,094,604 Din. 475,293,365 Din. 257,721,893 Din. 246,916,794 Din. 381,209,045 Din. 1,273,007,813 Din. 4,670,144,531 Din. 2,587,702,881 Din. 191,119,995 Din. 245,444,489 Din. 1,077,442,749 Din. 467,010,345 Din. 914,041,260 Din. 310,582,489 Din. 211,146,637 Din. 116,261,307 Din. 313,883,789 Din. 54,976,677 Din. 177,052,994 Din. 688,916,992 Din. 137,761,002 Din. 213,463,257 Din. 2,945,757,813 Din. 3,771,112,549 Din. 2,004,914,063 Din. 3,243,353,516 Din. 104,255,096 Din. 323,464,172 Din. 611,188,171 Din. 899,557,983 Din. 832,691,345 Din. 642,807,190 Din. 461,295,746 Din. 3
REGION Indeks Zemlja/Regija Vrednost Vrednost prethodnog dana Crobex Hrvatska 1,854.48 1,862.97 SBITOP Slovenija 602.13 605.76 SOFIX Bugarska 421.95 418.68 BET Rumunija 5,479.19 5,494.08 DJ Stoxx Balkan 50 Balkan 515.13 525.75 u tekucoj godini -0.46% 6.56% -0.60% -5.25% 0.78% 22.14% -0.27% 6.40% -2.02% 7.57% CROBEX 2, 2, 2,200 2,100 2,000 1,900 crobex 1, 1,700 1,500 750 700 650 550 500 SBITOP sbi20 SOFIX 6,000 BET 5,500 350 sofix 5,000 bet-c 4,500 250 4,000 200 3,500 750 DJ Stoxx Balkan 50 650 550 dj balkan 350 250 maj.11 jun.11 jul.11 avg.11 sep.11 okt.11 nov.11 dec.11 jan.12 feb.12 mar.12 apr.12 maj.12 jun.12 jul.12 avg.12 sep.12 okt.12 nov.12 dec.12 jan.13 feb.13 mar.13 apr.13 maj.13 Vlada Crne Gore je donela odluku o povećanju više stope PDV sa sadašnjih 17 na 19 odsto, uz zadržavanju niže i nulte stope tog poreza na istim nivoima. Osnovni motiv za donošenje te odluke je nastojanje vlade da zaustavi dalje pogoršanje indikatora fiskalne stabilnosti, u prvom redu pokazatelja javnog duga, koji je posledica višegodišnjeg budžetskog deficita, odnosno nesklada između javnih prihoda i rashoda, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Odluku o povećanju PDV mora da usvoji Skupština Crne Gore, za šta će biti dovoljni glasovi vladajuće većine. Povećanje PDV na 19 odsto iz vlade je najavljeno sredinom aprila i ta mera bi mogla državi da donese prihod između 37 i 40 miliona evra. Cilj vlade je da povećanje PDV stupi na snagu pre početka špica letnje sezone, kada je, zahvaljujući turistima, promet povećan. Nepopularnu meru podržavaju MMF i Svetska banka, dok joj se protive opozicija i privredinici, koji smatraju da građani i privreda ne mogu da izdrže nove namete. (Izvor:Blic) Prosečna plata u Crnoj Gori u aprilu, bez poreza i doprinosa, iznosila je 477 evra, odnosno bila je manja za 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopšteno je iz Zavoda za statistiku (Monstat).Kako se navodi, prosečna plata u aprilu u Crnoj Gori bila je, u poređenju sa prosečnom zaradom u 2012. godini, manja za 2,1 odsto. Ukoliko se ima u vidu da su potrošačke cene u aprilu zabeležile rast od 0,3 odsto u odnosu na mart, proizilazi da su realne neto zarade u istom periodu pale 0,1 odsto, saopšteno je iz Monstata. Vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori u aprilu iznosila je 806,2 evra. (Izvor:Blic) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P 500 NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region Vrednost Vrednost prethodnog dana SAD 15,302.80 15,409.39 SAD 1,648.36 1,660.06 SAD 3,467.52 3,488.89 Engleska 6,627.17 6,762.01 EU 302.50 308.23 Japan 14,326.46 14,311.98 u tekucoj godini -0.69% 16.78% -0.70% 15.58% -0.61% 14.84% -1.99% 12.37% -1.86% 8.16% 0.10% 37.82% Dow Jones Industrial 16,000 15,500 15,000 14,500 14,000 13,500 13,000 12,500 dow jones 12,000 11,500 11,000 10,500 10,000 S&P 500 1,700 1,500 1, 1, s&p 1,200 1,100 1,000 NASDAQ Composite 3, 3,200 3,000 nasdaq 2, 2, 2, 2,200 2,000 FTSE 7,000 6,500 dax 6,000 5,500 5,000 4,500 DJ Stoxx 320 280 260 nikkei 240 220 200 17,000 16,000 15,000 14,000 13,000 12,000 11,000 10,000 9,000 8,000 7,000 dj stoxx Nikkei 225 \ Ulagače i dalje zabrinjavaju signali iz američke središnje banke da bi u narednim mesecima mogla snizitii podsticajne mere ako se privredni oporavak pokaže održivim. Juče objavljeni ohrabrujući podaci o stanju na američkom tržištu nekretnina i o poverenju američkih potrošača dodatno su potpirili takve bojazni na tržištima."snažni podaci o poverenju potrošača, koji su nesumnjivo povezani s rastom cena nekretnina, pokazuju da bi američki privredni rast trebao ubrzati", drži Arnaud Poutier iz IG Francea."U kratkoročnoj perspektivi tržište to smatra mačem s dve oštrice jer bi snažniji podaci mogli podstaknuti Fed da sreže program kvantitativnog ublažavanja monetarne politike. Dugoročno gledano, svi ipak dajemo prednost ekonomskom rastu u odnosu na pomoć centralnih banaka".(izvor:business.hr) Na evropskim su berzama cene deonica pale, nakon dva dana rasta, ali analitičari ističu kako je trend i dalje pozitivan. FTSEurofirst indeks vodećih europskih dionica oslabio je do 9,30 sati 0,5 posto na 1.240,94 boda, nakon dva dana rasta. Istodobno su frankfurtski DAX, londonski FTSE i pariški CAC indeks bili u minusu između 0,7 i 1 posto. Prema tehničkoj analizi, ovonedeljni skok indeksa ukazuje da je tržište u još jednom pozitivnom talasu, koji bi mogao potrajati barem do kraja nedelje, kaže David Thebault, direktor u tvrtki Global Equities. Kako dodaje, trenutno su jedino podaci s američkog tržišta rada jasan barometar daljnjih poteza Feda u vezi politike kvantitativnog monetarnog popuštanja. Ti podaci odrediće daljnje raspoloženje na tržištu i verojatno bi mogli podstaknuti dobitonosne prodaje, smatra Thebault.Među većim gubitnicama izdvaja se deonica PSA Peugeot Citroena, s padom cene za 4,5 posto, nakon što je taj francuski proizvođač automobila objavio da razmatra novo povećanje kapitala, nakon prošlogodišnjeg u visini od 2,5 milijardi eura. (Izvor:Business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5