GRA\EVINA Ste~aj ko~i gradwu STR 22. POSAO Radno za {umare STR 24. Ponedeqak, 12. decembar 2011. Broj 38 TEMA DINARSKI STAMBENI KREDITI NA TR@I[TU Kamata trostruko ve}a Zajam se daje na period do 30 godina po ceni od 17 do 21,20 odsto Pi{e: S. MORAV^EVI] DINARSKI stambeni krediti su ponovo na na{em tr`i{tu posle vi{e od 20 godina. Vi{e banaka ih je ponudilo, a uskoro }e morati i i sve ostale, jer to predvi a novi Zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga. Naime, bankar je u obavezi da prvo klijentu ponudu svaku uslugu u doma}oj valuti, a tek onda u evrima. Ovi zajmovi se odobravaju na period do 30 godina, a kamatna stopa se kre}e od 17 do 21,20 odsto godi{we, {to je gotovo trustruko vi{e nego na iste kredite u evrima. Tako, ukoliko se neko odlu~i za ovu vrstu pozajmice, mora da ima barem dve prose~ne plate, odnosno oko 80.000 dinara. Jedina pogodnost je {to u~e{}e nije neophodno. Mar`a - KAMATNA stopa se formira od na{e mar`e, koja je fiksna i promewivog dela koji se uskla uje sa beliborom, kamatom koja zavisi od kretawa referetne kamatne stope NBS - ka`u u Sosijete `eneral banci. - U efektivnu kamatnu stopu po novom zakonu ulaze svi tro{kovi kredita, od obrade do `ivotnog osigurawa. Ukoliko neko uzme zajam od pet miliona dinara sa rokom otplate od 25 godina i sa kamatom od 17,63 odsto godi{we, mese~no }e izdvajati 54.872 dinara. Ako se opredeli za stambeni kredit u evrima u iznosu od 50.000 evra, pla}a}e ratu od 264 evra. Stambeni krediti u dinarima su prvi vesnici na na{em tr`i{tu dugoro~nog kreditirawa u doma}oj valuti, ali dok se na{a kamatna stopa od koje 9,75 ODSTO je referentna kamatna stopa NBS trenutno 8 ODSTO je o~ekivana inflacija Banke su u obavezi da prvo klijentu ponude zajam u doma}oj valuti, a tek onda u evrima PAPRENO Uzimawe kredita u dinarima na prvi pogled nije primamqivo zavisi cena ovih zajmova ne smawi na prihvatwiv nivo za klijente, te{ko da }e se iko odlu~iti na ovu pozajmicu. Guverner je predlagao da dinarski stambeni krediti mogu da budu indeksirani za referentnu kamatnu stopu ili za potro{a~ke cene. Referentna kamatna stopa NBS trenutno je 9,75 odsto, a o~ekuje se da }e inflacija biti oko osam odsto. Inflacija PORE\EWA radi, inflacija je pro{le godine bila 10,3 odsto, a u [ta je belibor - BELIBOR je referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponu ena od strane banaka Panela, na me ubankarskom tr`i- {tu. Belibor stope se na Rojters sistemu ra~unaju i objavquju svakog radnog dana u 11.00 odnosno 11.15, kao aritmeti~ka sredina kotacija preostalih, posle eliminisawa najvi{e i najni`e stope, sa dva decimalna mesta - ka`u u NBS. Od iznosa belibora zavisi cena kredita u doma}oj valuti. 2009. godini 6,6 odsto. Drugim re~ima, ovi krediti sada ne mogu biti jeftini, a uslov za wihovu ni`u cenu je dugoro~no niska inflacija. Tako e je potrebno znati da ukoliko inflacija kojim slu~jem po~ne da raste, centralna banka }e pove}avati svoju referentnu kamatu. Tako je pre tri godine ona dostizala i 24 odsto, a onda je padala na oko devet odsto, da bi ponovo rasla na oko 14 odsto. FOTO I. MARINKOVI] INFO ORDEN AMBASADA Italije saop{tila je danas da }e ambasador Armando Varikjo uru~iti Orden zahvalnosti za zasluge prema Republici Italiji predsednici Izvr{nog odbora banke Inteze Dragiwi \uri}. Predsednik Italije \or o Napolitano odlu~io je da se ovo zna~ajno priznawe dodeli Dragiwi \uri} zbog wenog predanog i uspe{nog zalagawa u promovisawu odnosa dveju zemaqa, navodi se u saop{tewu. MRE@A SLAWE i prijem novca od prijateqa, porodice i poslovnih saradnika postali su znatno pogodniji, budu}i da je kompanija Manigram internacional najavila da je svojoj mre`i agenata u Srbiji pridru`ila ~etiri nove banke - Eurobank EFG, AIK banku, Privrednu banku i Pireus banku. Sa ovim pridru`enim bankama, koje obuhvataju preko 260 filijala, kompanija Manigram sada posluje na pribli`no 600 lokacija {irom Srbije. TR@I[TE PRILIKOM Dana tr`i{ta kapitala u Be~u, Erste banka je naglasila svoju posve}enost centralnoj i isto~noj Evropi, kao jedan od vode}ih pru`alaca finansijskih usluga u Austriji i u regionu CIE. - Mi igramo kqu~nu ulogu u ekonomskom i dru{tvenom razvoju tih zemaqa. Stoga smatramo da je na{a odgovornost da obezbe ujemo svoj kapital, likvidnost i svoje usluge - posebno u te{kim vremenima za ekonomiju - klijentima iz sektora stanovni{tva i privrede, kao i vlasnicima. U tom ciqu }emo preusmeriti resurse iz svog me unarodnog poslovawa i iz drugih sporednih poslovnih oblasti - objasnio je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste grup bank AG. Erste grupa je istakla da `eli da bez dr`avne podr{ke prikupi dodatni kapital od 743 miliona evra koji se zahteva do sredine 2012. godine prema kona~nim obra~unima strestestova EBA (na osnovu finansijskih podataka od 3. kvartala 2011. godine).
22 SAVET BANKARA ZA[TO JE AUTO KREDIT U DINARIMA BOQI NEGO U EVRIMA? U SRBIJI OKO MILION KVADRATA ZVRJE NEDOVR[ENI NARODNA banka Srbije savetuje gra anima da, pre nego {to krenu na putovawe, obavezno uplate PO- LISU ZA ZDRAVSTVENO OSIGU- RAWE, ali da pri tom vode ra~una o vrsti koja bi na najboqi na~in mogla da zadovoqi wihove potrebe. Pre nego {to zakqu~e ugovor o osigurawu, gra ani treba da vode ra~una o nekoliko ~iwenica. Prvo, neophodno je da provere da li dru{tvo za osigurawe ~ija se polisa kupuje ima DOZVOLU ZA RAD NBS, kao i koji su rizici pokriveni ovom polisom. Zna~ajan podatak je i koja je MAKSIMALNA SUMA do koje }e tro{kovi biti nadokna eni (maksimalna visina pokri}a), da li je predvi eno, i u kojoj meri, U^E[]E OSIGURANIKA u tro- {kovima le~ewa i koje izdatke, i do kog iznosa klijenti pla}aju sami, a potom im se refundiraju kada se vrate u zemqu. Jo{ jedna od bitnih stavki je i koji je ROK do kog se po povratku s putovawa mora podneti zahtev za nadoknadu tro{kova. Veoma je va`no da gra- AUTO kredit u dinarima je kredit sa fiksnom kamatnom stopom, {to zna~i da je kamatna stopa ista i da se ne mewa sve vreme otplate kredita. Izra`ena je u dinarima i ne prati rast referentnih kamatnih stopa. Prednosti odnosno potencijal fiksne kamate prepoznala je i Folks banka, koja je bila prva banka u Srbiji koja je jo{ od jeseni 2008. godine promovisala dinarske kredite sa fiksnom kamatom. Za{to je dobro uzeti auto kredit sa fiksnom kamatom u dinarima - klijent uvek zna ta~an iznos mese~ne rate, dok kod kredita u evrima to ne mo`e da zna, zavisi od kursa na dan dospe}a rate! Klijent se tako e ne izla`e dodatnim tro{kovima prilikom pla}awa mese~nih obaveza jer su rate dinarske - doma}a valuta - i nema obra~una u odnosu na kurs. Eventualni rast inflacije }e i}i u prilog korisnicima ovih kredita, pa klijenti pla}aju nominalno iste iznose mese~nih rata, ali realno mawe. Za klijente koji zavise iskqu~ivo od dinarskih primawa, najlogi~nije i ekonomski najopravdanije je zadu- `ivawe ba{ u dinarima jer zarade najve}eg broj gra ana nisu vezane za evro. @EQKAPOPOVI]-ISAJEV, Ekpert za razvoj proizvoda u Folks banci PREPORUKA NBS KAKO SE OSIGURATI PRED PUTOVAWE ani prvenstveno znaju [TA SVE POKRIVA polisa zdravstvenog osigurawa. To su tro{kovi ambulantnog i bolni~kog le~ewa, lekova i sanitetskog materijala i sli~no, kao i nov~ana sredstva koja se izdvajaju za transport i tro{kovi medicinske evakuacije. Treba imati u vidu da postoji POJEDINA^NO, GRUP- NO I PORODI^NO OSIGURAWE. Zato je najboqe da roditeqi koji idu na put sa decom, ili ve}e grupe putnika, uzmu polise za ve}i broj putnika, jer su one znatno jeftinije. Turisti koji se razbole ili do`ive neku nesre}u i neophodno im je da iskoriste svoju polisu osigurawa, treba da znaju KAKO DA SE PONA[AJU. Ukoliko je potrebno da se putno osigurawe koristi u inostranstvu, potrebno je odmah pozvati de`urni centar nazna~en na polisi ili, ukoliko to nisu u mogu}nosti da u~ine, najboqe da klijenti poka`u polisu lekaru ili osobqu bolnice. Va`no je da gra ani sa~uvaju originalnu medicinsku dokumentaciju. Neimari ko~e gradwu Stali radovi na oko 15.000 stanova. Duga~ka lista propalih firmi Pi{e: M. JANKOVI] UPOSLEDWOJ deceniji je ~ak 27 krupnih gra evinskih firmi oti{lo u ste~aj, a iza wih ostaju nezavr{eni poslovi, ali i ogromni gubici prevarenih klijenata. Pored gra ana, na {teti su i saradnici gubita{a - izvo a~i radova, investitori ili partneri. Gra evinska operativa danas, prema podacima iz Privredne komore Srbije, radi sa svega 30 odsto kapaciteta, pa stru~waci ka`u da je jedini izlaz za doma}e firme, ali i radnike - prebacivawe rada na strano tr- `i{te. Duga~ka je lista propalih gra evinskih firmi u Srbiji, me u kojima se nalaze i nekada vode}e u prestonici - Rad, Trudbenik, Neimar, 7. juli, ali i veliki broj velikih kompanija iz unutra{wosti, kao {to su Kablar iz Kraqeva, 9. novembar iz Ra{ke, suboti~ki Pionir, novosadski Pinki... Ove firme, ali i brojna privatna preduze}a, koja nisu imala novca da zavr{e posao, iza sebe su ostavila na stotine hiqada nezaposlenih radnika, ali i oko milion praznih kvadrata! Me u wima je i 15.000 nedovr{enih stanova! - Ni posle ~etiri godine od potpisivawa ugovora sa firmom Neimar V gra evinski radovi jo{ nisu zavr{eni, a ne}e biti ni u slede}ih godinu dana - ka`e Aleksandar Kosovi} iz gra- evinske firme Alfa konstrak{n. - Tek posle urgencija i nebrojenih poziva na Obnavqaju mesta koja vole ^IWENICE KAKO PROVERITI INVESTITORA: Internet registar treba da postoji na stranici svakog grada ili op{tine A`urira se na nedeqnom ili na dnevnom nivou Uneti su podaci o investitorima koji su dozvole dobili od 2009. godine Investitor se mo`e potra`iti po imenu, prezimenu, adresi i JMBG za fizi~ko lice, odnosno po imenu, sedi- {tu, PIB broju za firme, kao i po imenu i prezimenu ovla{}enog lica Registar sadr`i i podatke o broju i datumu izdavawa gra- evinske dozvole, prijavi radova, datumu po~etka i zavr- {etka gradwe PREVARE NAJ^E[]I NA^INI ZA MALVERZACIJU U GRA\EVINI: Jedan stan se prodaje ve}em broju kupaca, u mestima gde ne postoji transparentni registar investitora U registru se zavede la`na podela stana, pa se on proda dvojici razli~itih klijenata Izvo a~ radova i investitor pokazuju klijentima samo projektni plan gde je ozna~en stan, ali na terenu on ne postoji NA konkursu Banke Inteza Mesto koje volim izabrani su Obele`je Narodne biblioteke na Kosan~i- }evom vencu u Beogradu, Beogradska kapija na Petrovaradinu i Bedemi u Novom Pazaru. Banka }e tokom 2012. ulo`iti najmawe 30 miliona dinara za obnovu ova tri lokaliteta koja su se izdvojila kao mesta od posebne sentimentalne vrednosti. Radnici na crno PODACI govore da oko 40 odsto radnika u gra evini radi na crno. Uzrok tome je, prvestveno, ~iwenica da ve}ina ~ak i velikih gra evinskih firmi nema dugoro~no ugovorene poslove. Zato anga`uju radnike bez zdravstveno-socijalnog osigurawa i bilo kakvih pogodnosti samo na dva ili tri meseca. Pored muke sa sta`om, koje onda imaju svi gra evinci, veliki problem im zadaje i to {to nisu osigurani, pa ukoliko se povrede, nema nikakvog obe{te}ewa. Centralni registar PRE nego {to je uveden centralni registar, koji danas postoji na sajtovima velikog broja lokalnih samouprava, kojim mo`e da se kontroli{e kome je prodat odre eni stan, investitori su uzimali novac od vi{e klijenata, pa je jedan prostor kupovalo i do 20 qudi. Veliki problem je i u tome {to su, u dosta slu~ajeva, firme koje izvode radove i investitori u dosluhu, pa klijentima pokazuju stan samo na projektima, koji kasnije ne postoji. kraju nam je re~eno da nekretninu preuzmemo nedovr- {enu, odnosno, poluizgra enu. Kada smo se odlu~ivali na kupovinu savetovan nam je Neimar V kao najlikvidnije gra evinsko preduze}e sa vrhunskim referencama, {to nam danas ne zna~i puno. Zbog ka{wewa radova Neimara na{a firma je na ivici egzistencije. I samim ~udom opstajemo. I daqe ne gubimo nadu da }e se radovi zavr{iti i da ne}emo pro}i kao kupci koji su stanove kupili od Rada, Stankoma, Trudbenika... Problem gra evinarima ne prave samo ka{wewa u rokovima ve} i porez na repromaterijal. On se prvo nije napla}ivao, a onda je pre nekoliko godina bio najvi{e ~etiri odsto. Danas je ovaj porez ~ak 18,5 odsto, a u obavezi su da ga plate sve gra evinske firme, bez bilo kakvih olak{ica. - Gra evinska operativa Produ`ena aukcija kredita danas radi sa svega 30 odsto svojih kapaciteta, a dr`ava je smawila svoja ulagawa za ~ak 50 odsto - ka`e Goran Rodi}, sekretar Udru`ewa za gra evinu u Privrednoj komori Srbije. - Novca u gra evini nema ni zato {to su gra ani odustali od kupovine nepokretnosti, jer nemaju sredstava za 20 odsto u~e{}a, koliko je propisala NBS. Tako i po{teni investitori propadaju, jer ne mogu ni{ta da prodaju i vrate svoje kredite. Jedina opcija na{im firmama, prema Rodi}evim re- ~ima, trenutno predstavqa izvoz gra evinskog materijala u Rumuniju i Bugarsku, dok radnici po{tenu nadnicu tra`e u Al`iru, gde se radi oko dva miliona stanova, Rusiji i Tunisu. NAKON prvih sedam meseci koliko traje akcija Folks banke, vi{e od 12.000 u~esnika je imalo {ansu da pobedi na aukciji kredita i pri tom osvoji sertifikat koji im garantuje podno{ewe zahteva za dinarski kredit sa fiksnom kamatnom stopom za sve vreme otplate kredita. Zbog veliko interesovawa gra ana banka je produ`ila trajawe aukcije. M. L. J. Generalni direktor i glavni urednik Kompanije Novosti Manojlo Mawo Vukoti} Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodataka Priprema Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178
23 KARTICE BANKE PRED NOVU GODINU NUDE POVOQNIJE USLOVE Praznik sa plastikom Mogu}a je kupovina na rate bez kamate, kao i brojni popusti Pi{e: M. POPOVI] NOVOGODI[WI i bo`i}ni praznici su deo godine koji najvi- {e optere}uje ku}ni buxet. U susret wima, mnoge banke nude veliki broj pogodnosti, pa su neke od wih pripremile razne usluge u vidu poklon kartica, dok druge klijente poku{avaju da pridobiju raznim popustima i odlo`enim pla}awem. Kreditnim karticama Inteze se u ovom novogodi- {wem periodu mo`e pla}ati na rate bez kamate i na vi{e od 2.500 prodajnih mesta u Srbiji. U ponudi su jo{ masterkard standard i masterkard gold, kojima su gra ani u mogu}nosti da izmire minimalnu mese~nu obavezu u visini od pet odsto od ukupne potro- {we iz prethodnog perioda, dok se na ostatak duga obra~unava kamata. Tu si i amerikan ekspres grin, viza paralimpik donatorske kartice, kao i maestro pej pas gift kard - poklon kartica koja omogu}ava popuste u prodavnicama u Delta siti {oping molu. RA^UNICA PREDNOSTI ZA PRIMAOCA KARTICE smawuje se rizik poslovawa pove}ava se promet pove}ava se sigurnost naplate jednostavnije je rukovawe karticom u odnosu na ~ek 5,5 MILIONA korisnika platnih kartica ima u na{oj zemqi U susret praznicima, Rajfajzen banka je u svoju ponudu uvrstila poklon karticu, na koju gra ani mogu uplatiti iznos koji sami odrede, i namene osobi koju `ele da iznenade poklonom. Nov~ani poklon se mo`e koristiti u zemqi i inostranstvu i to iskqu- ~ivo za pla}awe robe i usluga na prodajnim mestima na kojima je istaknut znak viza elektron, kao i U{teda KOD Sosijete `eneral banke su posebno zanimqive kartice iz Viza programa, ~ijim kori{}ewem gra ani ostvaruju popuste. Pored toga korisnici prikupqaju poene koje zatim mogu u najbli- `oj ekspozituri da zamene za neki od poklona po svom izboru. za kupovinu preko interneta i naru~ivawe robe putem po{te i telefona. Ponovo je aktuelna akcija Pireus ritrn, tokom koje se korisniku vra- }a pet odsto od potro{enog iznosa prilikom pla- }awa robe i usluga u supermarketima i benzinskim pumpama. Ova specijalna ponuda traje do kraja 2011. i va`i za transakcije obavqene u zemqi, inostranstvu ili putem interneta. Pireus ritrn podrazumeva da se klijentu po obavqenoj transakciji, posle zadu`ewa ra~una kreditne kartice vrati pet odsto od iznosa potro- {enih sredstava. Za{tita od kra e 3D SECURE je globalni standard program razvijen u ciqu obavqawa sigurnih internet transakcija. On svakom korisniku platne kartice omogu}ava da prilikom kupovine na internetu potvrdi autenti~nost izdavaocu kartice - banci, ~ime potvr uje svoje prisustvo u procesu kupovine i pla}awa na internetu. Me unarodni platni sistemi Masterkard i Viza razvili su sopstvene programe sigurnosne kupovine na internetu bazirane na 3D Secure modelu. Vrste platnih kartica U NAJ[IREM smislu, platne kartice se mogu podeliti na debitne i kreditne. Ove prve omogu}avaju pla- }awe i podizawe gotovine do visine sredstava koja korisnik poseduje na ra~unu, ukqu~uju}i i dozvoqeni minus u nekim bankama. Kada je re~ o kreditnim karticama, one klijentima banaka omogu}avaju kori{- }ewe sredstva kojima se kreditira do limita utvr- enog prethodno zakqu~enim ugovorom. Naj~e{}i tip kreditnih kartica kod nas je takozvana revolving kartica.
24 25 Poslovi NAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA GORANKA VILIMANOVI], NA^ELNICA GRADSKE UPRAVE KRU[EVCA Podr{ka nezaposlenima PREPOZNALI smo potrebe na lokalnom nivou op{tine Kru{evac i planirano je da kroz mere stru~nog osposobqavawa 48 gra ana obavi pripravni~ki sta`, da se 97 osoba zaposliti kroz program novog zapo{qavawa, a da oko 200 nezaposlenih Kru{evqana otpo~ne sopstveni biznis uz podr{ku subvencija za samozapo{qavawe. Prilika doktorima PROKUPA^KA bolnica je, uz podr{ku Lekarske komore Srbije, odlu~ila da zaposli ~etrdesetak mladih lekara sa evidencije Nacionalne slu`be zapo{qavawa. Ciq je da se mladi lekari zadr`e u gradu. Oni }e za rad u bolnici dobijati nov~anu nadoknadu, a plata }e se ispla}ivati iz posebnog buxeta. 9 HIQADA osoba sa invaliditetom zaposleno je od po~etka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji. Pove}ano je i interesovawe poslodavaca za usluge Nacionalne slu`be zapo{qavawa u procesu posredovawa. Sve je ve}i i broj zanimawa koja osobe sa invaliditetom mogu nesmetano da obavqaju, kao i mogu}nosti za adaptaciju radnih mesta. KARIJERA U POZNIM GODINAMA U POSLEDWE vreme sve vi{e pritu`bi ~uje se na ra~un poslodavaca koji ne `ele da zapo{qavaju qude starije od 50 godina. Oni koji spadaju u ove generacije qudi i tra`e, ili mewaju posao, bilo da odlu~e da ostanu u poqu u kome su do sada radili ili `ele da promene tok svoje dosada{we karijere, moraju da budu svesni da }e se stvari mewati. PROMENA U KARIJERI tokom poznih godina zahteva preuzimawe rizika i redefinisawe uspeha, ali i promenu samih qudi. Oni koji tra`e posao moraju da budu spremni da prihvate druga~iji pogled na budu}nost i da shvate da je posao deo `ivota koji ne}e biti isti kao onaj na koji su navikli. ZNA^AJNA KARAKTERISTI- KA STARIJIH QUDI je da bi oni ~esto rado prihvatili i honorarne poslove, one sa pola radnog vremena i sli~no, ali ne uvek toliko zbog finansijske situacije, ve} i zbog u`itka koji im obaveza odlaska na posao pru`a. Qudi koji su svoje karijere nevoqno okon~ali, ali bi i daqe `eleli da rade, svoje mesto mogu prona}i na raznim mestima gde wihove godine i iskustvo mo`e da bude od presudnog zna~aja, na primer, u~ewe i podu~avawe drugih. ONI KOJI NEMAJU VI[E MO- GU]NOST DA RADE U SVOJOJ STRUCI, vaqalo bi da se raspitaju i da posao prona u u nekim VESTI Lekari MINISTARSTVO zdravqa odobrilo je 464 specijalizacije za sve oblasti medicine, stomatologije i farmacije. Od toga 33 specijalizacije su odobrene za anesteziologiju, 33 za radiologiju, devet za patologiju, a pet za kardiohirurgiju. Ovo ministarstvo zatra`ilo je da se buxetu za 2012. finansiraju sredstva za zapo{qavawe 1.000 zdravstvenih radnika, a od toga 200 lekara i 400 sestara. Trenutno u zdravstvenim ustanovama u Srbiji ima 2.000 nemedicinskih radnika koji su u ovom momentu vi{ak. SAVETNIK poslovi.infostud.com drugim sektorima. Veliki broj qudi koji su do~ekali penziju, ali i daqe `ele da rade, posao pronalaze tako {to svoje dugogodi{we hobije pretvaraju u zaposlewe, ili se bave konsultantskim poslovima. KADA QUDI U POZNIM GO- DINAMA TRA@E POSAO, mesto gde promene treba da uslede je prvo prijava za posao. U pisawu biografije, bitno je biti odmeren. Nema potrebe da se pi{e sve {to se dogodilo u radnom veku. Ve}ina stvari je ionako toliko izmewena da ne pravi razliku da li se i kako to radilo pre 25 godina. U propratnom pismu, godine sta`a mogu se iskoristi kao dokaz ume{nosti i mudrosti u poslu za koji se prijavquje. Sajam NA sajmu zapo{qavawa u Novom Sadu, koji je otvoren pro{le nedeqe 25 poslodavaca ponudilo je vi{e od 200 slobodnih radnih mesta. Najvi{e poslova gde se tra`i radnik vi{e je u metalskoj, komercijalnoj, trgova~koj, elektro i ekonomskoj struci. Priliku da se zaposle ima}e i diplomirani in`eweri tehnologije, profesori matematike i nema~kog jezika, doktori medicine, hemijski tehni~ari, pekari, ~uvari i nekvalifikovani radnici. [ANSA VELIKI BROJ IN@EWERA [UMARSTVA ]E 2012. GODINE DOBITI POSAO Konkurs GRA\ANI Rume mo}i }e u toku slede}e godine da konkuri{u za 46 novih radnih mesta. Naime, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin potpisali su u rumskom preduze}u Mitas ugovor o dodeli subvencija za nova radna mesta u nekada{woj firmi Ruma guma, koje posledwe tri godine posluje u okviru ~e{kog Holdinga CGS. Pi{e: M. JANKOVI] JAGODINCI }e u toku naredne godine dobiti fabriku za proizvodwu cirade za za{titu vozila i motora italijanske kompanija Andrea Confenzioni, ali i 500 novih radnih mesta. Kompleks }e po~eti da se gradi po~etkom januara, a startova- }e sa radom u maju, do kada }e biti zaposlen i prvi krug radnika. Iz gradske uprave Jagodine ka`u da za posao mogu da se prijave nezaposleni svih radnih profila, od onih sa sredwom {kolom do menaxera. Radno mesto u italijanskoj fabrici Andrea Confenzioni prevashodno je nameweno `iteqima Jagodine, koji }e popuniti ~ak 95 odsto kapaciteta. - Kako se otvara potpuno Zaposlewe za {umare Bi}e anga`ovani na premeru {uma. Probni ugovori na 12 meseci Pi{e: M. POPOVI] POSLE agronoma, priliku da od dr`ave dobiju posao, naredne godine }e imati i svi nezaposleni in`eweri {umarstva, a trenutno ih u na{oj zemqi, prema podacima, ima oko 400. Najpre }e biti anga`ovani in`eweri sa evidencije Nacionalne slu`be zapo{qavawa, a kasnije i oni koji `ele da promene radno mesto. Kolike }e mese~ne zarade u ovom poslu biti, jo{ uvek nije poznato. Re{ewe U MINISTARSTVU poqoprivrede isti~u da }e svaki nezaposleni in- `ewer koji to bude `eleo dobiti posao. - Prvenstveno }e biti anaga`ovani na premeru {uma u privatnom vlasni{tvu i pravqewu planova gazdovawa - obja{- wavaju u ovom Ministarstvu. - Na ovaj na~in, re- {i}emo dva problema. Pre svega, veliko nacionalno bogatstvo i ogroman prirodni resurs bi}e iskori{}en na najboqi 400 NEZAPOSLENIH in`ewera trenutno ima u na{oj zemqi, tvrde u Ministrastvu poqoprivrede 20 OP[[TINA u Srbiji organizova}e obuke za in`ewere 1.476 AGRONOMA bi}e anga`ovano na programu pru`awa savetovawa poqoprivrednim gazdinstavima U nadle`nim slu`bama isti~u da }e sli~nog posla i to u naredene dve godine biti i za ostale stru~wake iz oblasti poqoprivrede Plate od 40.000 dinara IN@EWERI agronomije, koji }e kao savetodavci raditi na seoskim gazdinstvima ima}e platu 40.000 dinara i pet hiqada za takozvane putne tro{kove, a obezbe eno je i 18.000 dinara ako budu radili van sedi{ta svoje op{tine za pla}awe stanarine. Kako smo saznali, na osnovu stimulativnih mera, in`ewerima }e pripasti i nadoknada od 20.000 dinara. mogu}i na~in, a druga, ni- {ta mawe bitna, stvar jeste to {to }e dosta qudi dobiti priliku da radi i time }e se smawiti nezaposlenost. Prodekan [umarskog fakulteta u Beogradu Ratko Risti} istakao je ju~e da projekat zapo{qavawa in`ewera {umarstva ima epohalan zna~aj. Kako je naglasio, prvi put jedno ministarstvo iza{lo je sa informacijom da se na biroima za zapo{qavawe {irom Srbije nalazi oko 400 nezaposlenih in`ewera {umarstva gotovo svih profila. U nadle`nim slu`bama isti~u da }e sli~nog posla i to u naredene dve godine biti i za ostale stru~wake iz oblasti poqoprivrede, ali zasad jo{ uvek niko nema konkretnije podatke. Obuke PROCEDURA kod anga`ovawa in`ewera bi}e sli~na kako i kod zapo{- qavawa agronoma. - U vi{e od 20 op{tina organizova}e se obuke, na kojima se mogu prijaviti svi zainteresovani kandidati - dodaju u Ministarstvu. - Verovatno }e in`eweri potpisivati radne ugovore na godinu dana, sa kasnijom mogu}- no{}u produ`etka anga- `ovawa. Koliko }e mese~no zara ivati stru~waci iz ove oblasti, jo{ uvek nije poznato. Zahvaquju}i pozivu Ministarstva poqoprivrede nezaposlenim in`ewerima agronomije da se prijave za obuku u poqoprivrednim savetodavnim slu`bama, u Zlatiborskom okrugu bi}e zaposleno 87 agronoma. Novozaposleni agronimi ugovorom su anga`ovani na godinu dana, a wihov daqi opstanak u slu`bi zavisi}e od rezultata koje budu ostvarili na terenu. Svaki agronom }e imati po 200 doma}instava koja }e savetovati, {to }e po re~ima direktora Poqoprivredne stru~ne slu- `be U`ice Jovana Mirosavqevi}a omogu}iti da se dobije kompletan pregled situacije na terenu. Svi oni na raspolagawu imaju godinu dana da poka`u svoje znawe direktno u kontaktu sa poqoprivrednim proizvo a~ima. Agronomi sa najboqim rezultatima na terenu osta- }e da rade u poqoprivrednim stru~nim slu`bama {irom Srbije. OTVARAWE ITALIJANSKE FABRIKE OBEZBEDI]E POSAO ZA STANOVNIKE JAGODINE Tra`e 500 radnika Zapo{qavawe }e se vr{iti u nekoliko krugova Partneri KOMPANIJA Andrea Confenzioni ve} godinama se odli~no kotira na svetskom tr`i{tu, a o tome svedo~e i weni klijenti. Naime, italijanska firma sara uje sa automobilskim kompanijama kao {to su Audi, BMV, Pe`o, Sitroen, Fijat, Alfa Romeo, Aston Marfin, Ford, kao i Hjundai, Lamborgini i Suzuki. 95 ODSTO radnika u fabrici bi}e iz Jagodine Po~etak radova je zakazan za januar, a konkursi za poslove }e biti sprovo- eni u prvoj polovini 2012. godine nova fabrika, bi}e otvoren konkurs za veliki broj zanimawa - ka`u iz gradske uprave Jagodine. - Zanimawe koje }e se svakako najvi{e tra`iti jeste konfekcioni tehni- ~ar, ali bi trebalo da se prijavi svi nezaposleni stanovnici, jer }e biti ponu eni poslovi koji tra`e razli~ite stru~ne spreme. Fabrika }e biti izgra ena u Industrijskoj zoni na Koridoru 10, kraj me unarodnog autoputa i `elezni~ke pruge Beograd-Ni{. Re~ je o novoj grinfild investiciji iz oblasti automobilske industrije, koja }e ko- {tati oko devet miliona evra i bi}e prva ve}a fabrika koja }e se graditi u Industrijskoj zoni u Jagodini. Po~etak radova je zakazan za januar, a konkursi za poslove }e biti sprovo eni u prvoj polovini 2012. godine, jer se otvarawe o~ekuje ve} u maju. BERZA RADA K. MITROVICA [KOLA ZA OSNOVNO OBRAZOVAWE ODRASLIH RADNI^KI UNIVERZITET O[ DOSITEJ OBRADOVI] VR[AC MUZI^KA [KOLA JOSIF MARINKOVI] O[ VUK KARAXI] Nastavnik matematike VRAWE O[ MI\ENI O[ BORA STANKOVI] O[ JOVAN JOVANOVI] ZMAJ U@ICE O[ RAJKO MIHAILOVI] Pedago{ki asistent O[ DIMITRIJE TUCOVI] VAQEVO PRVA OSNOVNA [KOLA [ABAC O[ CVETIN BRKI] SUBOTICA REAL SYSTEM DOO Menaxer uvoza i izvoza PHIWA DOO Tehni~ki sekretar PLAYSYSTEM DOO Komercijalista S. MITROVICA O[ DOSITEJ OBRADOVI] [ID GIMNAZIJA SAVA [UMANOVI] Rukovalac parnih kotlova SRPSKA ^ITAONICA U IRIGU Bibliotekar-pripravnik SOMBOR GIMNAZIJA I EKONOMSKA [KOLA JOVAN JOVANO- VI] ZMAJ Nastavnik srpskog jezika i kwi`evnosti SMEDEREVO TEHNI^KA [KOLA Nastavnik tehni~kog vaspitawa PROKUPQE PRED[KOLSKA USTANOVA SUNCE Vaspita~ PRIJEPOQE OSNOVNA SPOMEN [KOLA GOJKO DRULOVI] Nastavnik biologije; Pomo}ni radnik DE^IJI VRTI] NEVEN Vaspita~ O[ MOMIR PUCAREVI] Nastavnik biologije; Sekretar UPRAVA OP[TINE SJENICA [ef Odseka za naplatu op{tinskih javnih prihoda PO@AREVAC O[ JOVAN CVIJI] ; Kuvar (servir) OP[TA BOLNICA Lekar op{te medicine; Medicinski tehni~ar; Vi{i fizioterapeut; Socijalni radnik; Sanitarni tehni~ar; Administrativni radnik na upisu bolesnika; Referent za saobra}aj; Sprema~ica PAN^EVO SREDWA STRU^NA [KOLA VASA PELAGI] NOVI SAD O[ VEQKO VLAHOVI] Nastavnik romskog jezika sa elementima nacionalne kulture; [kolski pedagog O[ BRA]A NOVAKOV Domar; Pomo}ni radnik UPRAVA OP[TINE TEME- RIN Kontista-bilansista CENTAR ZA SOCIJALNI RAD OP[TINE @ABAQ DOO ADA COMPUTERS Prodavac u maloprodaji ra~unarske opreme; Komercijalista za ra~unarsku opremu VRBAS O[ PETAR PETROVI] WEGO[ Nastavnik materweg jezika sa elementima nacionalne kultur e- ukrajinski jezik PU BO[KO BUHA NOVI PAZAR O[ ALEKSANDAR STOJANOVI] LESO GIMNAZIJA TUTIN NI[ FIT FORM Saradnik za komercijalu, prodaju i promocije - Ni{ O[ KOLE RA[I] [kolski pedagog O[ DESANKA MAKSIMOVI] Predava~ gra anskog vaspitawa O[ VUK KARAXI] Nastavnik matematike Informacije: nsz.gov.rs O[ QUP^E NIKOLI] Profesor informatike i ra- ~unarstva TRGOVINSKA [KOLA EKONOMSKA [KOLA ; Higijeni~ar GRADSKA OP[TINA PALILULA Poslovi informati~ke korisni~ke podr{ke UGOSTITEQSKO-TURISTI^- KA [KOLA Nastavnik kuvarstva sa prakti~nom nastavom - Ni{ PRED[KOLSKA USTANOVA \UKA DINI] Pedago{ki asistent [OSO VESELIN NIKOLI] KRU[EVAC MAGNAT PRODUCTION DOO Komercijalista na terenu; Tehni~ki direktor KRAQEVO O[ VUK KARAXI] Nastavnik matematike O[ RA[KA Profesor engleskog jezika ^A^AK O[ PREQINA Radnik na odr`avawu ~isto}e ]UPRIJA DOM U^ENIKA SREDWIH [KOLA SRE]NO Vaspita~ NEGOTIN CENTAR ZA SOCIJALNI RAD BEOGRAD UPRAVA OP[TINE SOPOT Pripravnik O[ RADOJE DOMANOVI] - Beograd O[ JANKO KATI] Nastavnik fizike - Roga~a (Beograd) ADO WIENER STADTISCHE OSIGURAWE Agent prodaje osigurawa O[ CANA MARJANOVI] SPORTSKA GIMNAZIJA Nastavnik ra~unarstva i informatike O[ PETAR PETROVI] WEGO[
26 KURSNA LISTA AUD79,65 JPY 1,01 RUB 2,48 INR 1,49 CNY12,25 POQOPRIVREDA NI@E CENE STO^NE HRANE RE^ STRU^WAKA FOTO N. FIFI] PAD Potro{wa mesa u na{oj zemqi je smawena sa 65 na 44 kilograma po stanovniku Podsticaj sto~arstvu Dr`ava smawila da`bine na uvoz sojine sa~me Pi{e: N. SUBOTI] PROIZVO\A^I mesa i mleka, u narednoj godini, trebalo bi da odahnu. Prema najavama Du{ana Petrovi}a, ministra poqoprivrede, agrarni buxet }e i 2012. godine biti okrenut sto~arstvu, a predlo`eno je i da wegova vrednost bude daleko ve}a nego {to je bila ove godine. Uz to, ministarstvo je smawilo da`bine na uvoz sojine sa~me, a to se direktno odrazilo na pad cena sto~ne hrane, i otvorilo prostor proizvo a~i `ivine, sviwa i goveda, ostvaruju ve}u zaradu. Proizvodwa SAMA sto~arska proizvodwa u Srbiji, kako upozoravaju stru~waci, posledwih godina je bleda senka poqoprivredne grane po kojoj smo, pre 20 godina bili poznati {irom sveta. Pad proizvodwe je posledwih godina kulminirao, po{to su, zbog nestabilog tr`i{ta, nestabilnog kursa evra i skokova cena sto~ene hrane, iscrpqene sve unutra{we zalihe koje su sto~ari imali. Ulagawa BROJ grla u Srbiji je, prema podacima Privredne komore Srbije, od po- ~etka devedesetih godina opadao po godi{woj stopi od dva do tri odsto. Proizvodwa mesa je sa 600.000 tona svedena na oko 400.000 tona. U isto vreme i potro- {wa mesa u na{oj zemqi smawena je sa 65 na 44 kilograma po stanovniku godi- {we, a Srbija, koja je proizvodila 60 odsto mesa, koje se tro{ilo u biv{oj SFRJ, sada podmiruje samo svoje potrebe, a meso se ~esto uvozilo. Buxet 50 milijardi - MERE dr`avne podr{- ke sto~arstvu su uvek dobro do{le - isti~e \or e Bugarin, sekretar Udru`ewa poqoprivrede, Privredne komore Vojvodine. - Da bismo, me utim, do{li do konkretnih rezultata, neophodno je da se zaokru`i ceo proces, ne samo proizvodwe ve} i otkupa, prerade i izvoza. Organizacijom ovih segmenata, dodaje Bugarin, Broj grla u Srbiji je, od po~etka devedesetih godina, opadao po godi{woj stopi od dva do tri odsto - GODINAMA imamo isti problem i o~ekujem da }e ove godine biti re{en. Nadam se da }e poqoprivredni buxet dosti}i nivo od najmawe pet odsto rashoda kompletnog buxeta - ka`e Bugarin. - Samo sa takvim izdvajawem, odnosno, sa iznosom od oko 50 milijardi dinara, ve}im subvencijama dr`ave sigurno }emo mo}i da obezbedimo i ve}u podr{ku sto~arstvu. O~ekujem da zbog toga ne}emo zakiuti dosada{we mere podr{ke drugim poqoprivrednim granama. stekli bismo i sigurnost malih proizvo a~a. Izvoz Rok za oporavak - UZ ovo, moramo da imamo u vidu i da na{e potro- {a~e karakteri{e niska kupovna mo}, odnosno, da se mleko i meso kupuje jako malo, tako da je jednini izlaz za sto~arstvo okretawe izvozu - obja{wava Bugarin. - Za govedarstvo ve} imamo obezbe enu kvotu, za izvoz u EU, koju, ina~e, godinama ne ispuwavamo, dok je sa proizvodwom sviwetine, problem ve}i, po- {to samo nekoliko klanica zadovoqava uslove za izvoz u EU, i to samo termi~ki obra enih proizvoda od sviwetine. Sini{a Pepel~evi}, proizvo a~ sto~ne hrane, i organizator uslu`nog tova, iz Ma~vanske Mitrovice, napomiwe da je najva- `nije da mere dr`avne podr{ke sto~arstvu imaju kontinutitet. - Cena `ive mere sviwetine, koja se kre}e od 150 do 160 dinara, sada je jako dobra, po{to sviwa na tr`i{tu malo ima - ka`e Pepel~evi}. - Treba, me utim, dosta vremena da se ciklus proizvodwe pokrene, odnosno, neophodno je da mere dr`avne podr{ke imaju kontinuitet, po{to samo tako mo- `emo da postignemo dobre rezultate. - ZA oporavak sto~arstva potrebno je ulagawe od milijardu evra, i sedam godina za govedarstvo, ~etiri godine za sviwogojstvo, ov~arstvo i kozarstvo i dve godine za `ivinarstvo - objaw{ava Miladin [evarli}, {ef katedre za ekonomiku poqoprivrede na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu. - Recept je jednostavan, i neophodno je samo da negde na emo taj novac. Mogli bismo i da se zadu`imo, kao {to smo to ve} u uradili za mnoge stvari. Sigurno je da }e takvo ulagawe vratiti ~etiri milijarde evra. Izvoz kukuruza duplo mawi Pi{e: @arko GALETIN U USLOVIMA bitno smawenog izvoza zbog dobro poznatih razloga, srpsko tr- `i{te `itarica u ovom trenutku nije u tolikoj meri zavisno od svetskih tr`i{ta kao {to bi to bilo u uobi- ~ajenim okolnostima i sve vi{e funkcioni{e po nekoj svojoj unutra{woj logici. Zbog toga i nije ~udno {to nam je danas p{enica jedna od najskupqih, a istovremeno kukuruz jedan od najjeftinijih na {irem regionalnom tr`i{tu. U svakom slu- IZVE[TAJ SA PRODUKTNE BERZE ~aju, tr`i{te je veoma aktivno, a posledica toga jeste promet od 2.483 tone robe, ~ija je finansijska vrednost 60.384.120,00 dinara. U odnosu na prethodnu nedequ fizi~ki obim prometa je u padu za 19,30 odsto, dok je zbog prisustva robe ve}e pojedina~ne vrednosti finansijski promet u porastu za 0,96 odsto. KUKURUZ, ~iji je izvoz u novembru mesecu ove godine bio duplo mawi u odnosu na PRETPOSLEDWI mesec u 2011. godini doneo je nastavak, gotovo polugodi{weg, trenda pada vrednosti oba indeksna pokazateqa Berze, pri ~emu je, u odnosu na prethodni mesec, do{lo do poja~awa intenziteta pada. Beleks 15 je tokom novembra ostvario negativnu promenu vrednosti od 9,98 odsto i mesec je zavr{io na nivou ispod psiholo{ke granice od 500,00-0,32 % NIS A.D NOVI SAD SOJA PROTEIN BE^EJ +0,40 % isti mesec pro{le godine, sve ~e{}e svoje kupce nalazi na doma}em tr`i{tu. Problem sme{tajnih kapaciteta ove godine se ispoqio kao retko kada ranije. Pove- }ana ponuda i to jo{ upu}ena hroni~no nelikvidnoj doma}oj tra`wi za svoju neminovnu posledicu je imala nisku cenu koja je protekle nedeqe bila na prose~nom nivou od 16,31 din/kg (15,08 bez PDV). Cena je identi~na u odnosu na prethodnu nedequ, ali je vrlo indikativno da tako niska cena ve} jedan du`i period istrajava na doma}em tr`i{tu. P[ENICA je u porastu. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama je iznosila 20,26 din/kg (18,76 bez PDV), {to je za 2,17 odsto vi{a cena od proseka iz prethodne nedeqe. Zbog toga, bez obzira na to {to zbog blizine tr`i{ta imamo komparativnu prednost na CEFTA podru~ju gde je izvoz p{enice prete`no orijentisan, imamo mawi izvoz ove robe od o~ekivanog. indeksnih poena (491,55). Ukupan promet, ostvaren u trgovawu akcijama koje ~ine korpu indeksa najlikvidnijih akcija, iznosio je 829,3 miliona dinara, {to ~ini vi{e od polovine ukupnog mese~nog prometa ostvarenog na Berzi (50,1 odsto). Najvi{u mese~nu vrednost analizirani indeks zabele`io je tokom prvog trgova~kog dana u mesecu, nivou od 548,75 indeksnih poena, da bi nakon toga u{ao u fazu negativnog trenda, koji je wegovu vrednost u jednom trenutku spustio do nivoa od 490,20 indeksnih poena, odnosno mese~nog minimuma. Ukupan promet obveznicama dinara u novembru je iznosio ne{to vi{e od 100 miliona dinara, {to je za 41,5 odsto ni`a vrednost u odnosu na oktobar.
27 KREDITI KONKURS ZA ZAPO^IWAWE BIZNISA DO KRAJA GODINE Zajmovi po~etnicima Rok za prijavu 1. januar 2012. Krediti do pet miliona dinara PREDUZETNICI koji tek po~iwu biznis mogu da uzmu povoqne kredite kod Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Zajmovi se odobravaju za izgradwu, dogradwu, rekonstrukciju, kao i adaptaciju i sanaciju poslovnog prostora ili proizvodnih i industrijskih objekata. Tu je i novac za kupovinu nove opreme od ovla{}enog distributera ili proizvo a~a opreme. Privrednicima se daje kredit od 500.000 do milion i po dinara, dok firme dobijaju zajam do pet miliona dinara. Rok je do pet godina, u okviru kojeg je period po~eka od dvanaest meseci. Kamatna stopa je tri odsto na godi{wem nivou, uz primenu valutne klauzule, a otplata kredita je tromese~na Ṅa konkurs, koji traje do 1. januara 2012, mogu da se prijave pivrednici sa podru~ja zemqe, koji su registrovani u APR od 2010. godine i kasnije. Podnosilac zahteva mo`e biti preduzetnik koji nikada ranije nije bio vlasnik privrednog dru{tva, a dodatni uslov je i da nije osu ivan. - Gra ani koji konkuri{u mogu imati do 55 godina i ne smeju biti zaposleni u javnim preduze}ima i dr- `avnim institucijama - navodi se u konkursu Agencije. - Sredstva se ne mogu koristiti za kreditirawe primarne poqoprivredne Partner za budu}nost Energetski efikasna re{ewa kupcima nude boqe poslovawe Pi{e: Vladan SAMARXI] ULAGAWA u infrastrukturu, kao i re{ewa koja podr- `avaju odr`ivi razvoj i u kriznim vremenima predstavqaju va`nu investiciju u budu}nost. Tihomir Rajli}, generalni direktor Simens d.o.o. Beograd, u intervjuu za Biznis, ovako vidi borbu protiv ekonomske krize, a kao kqu~ne faktore uspeha ove integrisane tehnolo{ke kompanije navodi, pre svega razumevawe potreba klijenata. U danima kada se sve ~e{}e govori o krahu evra, kako zadr- `ati kupce, dobavqa~e i ostale poslovne partnere? - Na{i klijenti znaju da u Simensu mogu na}i pouzdanog partnera koji nudi kvalitetna i ekonomi~na re{ewa, koja im mogu pomo}i da unaprede svoje poslovawe na efikasan na~in. Simens je u jedinstvenoj poziciji da svojim kupcima ponudi energetski efikasnije proizvode, re{ewa i ekolo{ke tehnologije u celokupnom vrednosnom nizu, od proizvodwe, prenosa i distribucije elektri~ne energije, do elektri~nih ure aja i usluga koje omogu}avaju u{tedu energije, uz sve ve}u primenu najnovijih tehnologija i re{ewa za upravqawe energijom. Simens ima za ciq da sa zelenim tehnologijama pre e prihod od 40 milijardi evra do kraja fiskalne 2014. godine i da se naro~ito koncentri{e na razvoj u oblasti odr`ivih tehnologija. U Simensu je nedavno do- {lo do reorganizacije i, pored tri postoje}a sektora - Industrija, Energija i Medicinska oprema i re{ewa, osnovan je novi - Infrastruktura i gradovi. Koji je razlog ovoj promeni? Nova radna mesta Oprema kompanije Simens u Srbiji se nalazi u sistemima Elektroprivrede, @eleznica, klini~kim centrima {irom Republike, ali i u semaforima TIHOMIR RAJLI] GENERALNI DIREKTOR SIMENS D.O.O. BEOGRAD 24 MILIONA evra planirana investicija za proizvodwu generatora za vetro-elektrane 150 NOVIH radnih mesta bi}e otvoreno u fabrici generatora u Subotici U LOKALNOJ kompaniji Simens d.o.o. Beograd posebno su ponosni na investiciju, vrednu 24 miliona evra, koja }e biti ulo`ena u proizvodwu novog tipa generatora za vetro-elektrane u fabrici u Subotici. Kao posledicu, ovo }e imati 150 novih radnih mesta u naredne dve godine. rasti na 60 odsto. Kao odgovor na ovo pove}awe, gradovi }e morati da ula`u u pro{irivawe infrastruktura, kako bi uskladili razvoj sa kvalitetom `ivota. Simens ve} ima u ponudi naj{iri i najobuhvatniji asortiman proizvoda na svetu za urbane infrastrukture. Beograd, recimo, nije bio planiran da u wemu `ivi dva miliona qudi, pa ni infrastruktura nije prilago ena tolikom broju stanovnika, od snabdevawa elektri~nom energijom i gasom do saobra}aja. Zahvaquju}i primeni na{ih re{ewa, gradovi polako postaju prijatnija mesta za `ivot. U Beogradu je takav projekat rekonstrukcija tramvajske kontaktne mre`e i ugradwa sistema za adaptibilno upravqawe saobra}ajem u Bulevaru kraqa Aleksandra. Koliko Simens, s obzirom na to da ima dugu tradiciju u Srbiji, mo`e svojim delovawem da pomogne razvoju privrede u na{oj zemqi? - Simens je od najve}ih i, po tradiciji najstarijih kompanija na svetu, sa oko 410.000 zaposlenih u vi{e od 190 zemaqa. Nudimo veoma veliki broj proizvoda i re{ewa, vi{e od 140.000, za koja potro{a- ~i uglavnom ne znaju, pa tako retko ko zna da se Simensova oprema nalazi u sistemima Elektroprivrede, @eleznica Srbije, u klini~kim centrima {irom Republike, pa i u semaforima pored kojih prolaze svaki dan. Posebno mesto u na{em portfoliju zauzimaju generatori za vetro-centrale, koji su, po mom mi{qewu u Srbiji u stvari proizvodi za budu}nost, u kojoj }e obnovqivi izvori energije imati zna~ajnu ulogu. Ponosan sam {to je ba{ u Srbiji, u Subotici, sme{tena jedna od samo nekoliko fabrika na svetu koje prave generatore za centrale koje koriste snagu vetra kao pogon. proizvodwe, trgovine, kupovinu polovne opreme i putni~kih vozila, kao ni za pozajmice drugima, proizvodwu i prodaju oru`ja i vojne opreme, organizovawe Rezultati igara na sre}u, lutrija i sli~nih delatnosti. Prijem zahteva po~iwe od 1. 4. 2011. godine, sve dok se ne potro{e sredstva za ovu namenu. M. L. J. TIHOMIR RAJLI], GENERALNI DIREKTOR SIMENS D.O.O. BEOGRAD, O POSLOVAWU KOMPANIJE - Vi{e od polovine svetskog stanovni{tva ve} `ivi u gradovima i procewuje se da }e u roku od 20 godina taj broj na- SIMENS je globalno zavr{io fiskalnu 2011. godinu sa rekordnim poslovnim rezultatima. Ukupan profit sektora porastao je za 36 odsto, na 9,1 milijardu evra, a dobit od redovnog poslovawa uve}ala se za skoro dve tre}ine, na sedam milijardi evra. Odli~ne rezultate bele`i i lokalna kompanija - Simens d.o.o. Beograd. Tokom fiskalne 2011. nove poruxbine su iznosile rekordnih 82,7 miliona evra, dok je ostvarena ukupna prodaja od 56,4 miliona evra. [ampioni - U 2011. godini Simens je sa 2.135 patentnih aplikacija prvi put od svog postajawa izbio na ~elo liste patentne statistike Evropske kancelarije za patente, a jedna od najnovijih svetskih tehnologija proizvodi se u fabrici u Subotici - ponosan je Rajli}. - U pitawu je novi tip generatora bez prenosnika i sa direktnim pogonom. Ovaj patent nedavno je razvio jedan od kompanijskih in`ewera, a centrala Simensa odlu~ila je da proces proizvodwe realizuje ba{ u pogonu u Subotici. Re{ewe PREMA Rajli}evim re~ima, veliki broj korisnika kompanije se, zbog ekonomske krize, na{ao u nezavidnoj situaciji i sa ograni~enim buxetima za teku}e odr`avawe i investicije. - Uprkos tome prepoznali su va`nost ulagawa u inovacije i proizvode koje im mogu doneti prednost u odnosu na konkurenciju, koja mo`e biti presudna za opstanak u ovako te{kim uslovima.
28 OGLASI