Пре глед ни чла нак (497.11) doi: /zrpfns Ни ко л и н а Б. Ми шче в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа

Пре глед ни чла нак 347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-18656 Ни ко л и н а Б. Ми шче в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. Mi sc e v ic @ p f.u n s.a c.r s А К Т И В Н А Л Е Г И Т И М А Ц И ЈА ЗА ПО БИ ЈА ЊЕ ПРАВ НИХ РАД ЊИ ДУ ЖНИ КА ИЗ ВАН СТЕ ЧА ЈА: ВРЕ М Е Н А СТА Н К А ПО Т РА Ж И ВА ЊА Са же та к: Пра во п о би ја ња п равн и х рад њи д у ж н ика је један од п равн и х и н с т р ум ен ат а који м с е п ов ер иоц у н ас т оји п р у ж и т и з а ш т и т а у с л у ч а ј у ка да ду жник сво јим рас по ла га њем у ко рист тре ћег ли ца учи ни сво ји имо - ви ну не до вољ ном за при нуд но на ми ре ње по ве ри о че вог по тра жи ва ња. Пра - в о п о б и ја ња д у ж н и ко в и х п ра в н и х ра д њи и м а д в а о б л и ка: п о б и ја ње п ра в н и х рад њи ду жни ка у сте ча ју и по би ја ње прав них рад њи дужника из ван стеча - ја. У р а д у је а н а л и з и р а н о п р а в о п о б и ја њ а п р а в н и х р а д њи д уж н ик а и зв а н сте ча ја, и то пи та ње ак тив не ле ги ти ма ци је за по би ја ње ду жни ко вих прав - них рад њи. Тач ни је, у ра ду се на сто ји од го во ри ти на пи та ње да ли пра во п о б и ја ња п ра вн и х рад њи д у ж н и ка с т о ји н а рас п о л а га њу са м о п о ве р и о ц и м а чи је је по тра жи ва ње већ по сто ја ло у тре нут ку пред у зи ма ња по би ја не прав - не радње и л и и он и м п о ве р и о ц и м а ч и је је п о т ра ж и в а ње на с т а ло на кон ш т о је о в а п ра в н а ра д ња п ре д у з е т а. До м а ћ а с уд с ка п ра к са н а н а в е де н о п и т а ње н е н уд и јед и нс т в е н о дг ов о р. С т ог а с у, р ад и л а кш е г р а зум ев а њ а р е ш е њ а п р е д в и ђ е н о г З а ко н ом о о б л и г а ц и о н и м о д н о с и м а, п р е т х о дн о а н ал из ир ан и ра з л и ч и т и н а ч и н и ре г у л и са ња о в ог п и т а ња у р и м с ком и ге р м а н с ком п ра в у, као и у до ма ћем пра ву пре до но ше ња За ко на о обли га ци о ним од но си ма. Кључ не ре чи: п р а в о п о б и ја њ а п р а в н и х р а д њи д у ж н ик а, п а ул и ја нс к а т у ж ба (a c t io Pa u li a n a), а к т и в н а л е г и т и м а ц и ја з а п о б и ја ње п ра в н и х ра д њи д у ж н и ка, в ре м е н а с т а н ка п о т ра ж и в а ња. 1. О ПРА ВУ ПО БИ ЈА ЊА ПРАВ НИХ РАД ЊИ ДУ ЖНИ КА И З ВА Н СТ Е Ч А ЈА УОП Ш Т Е По би ја њ е п р а в н и х р а д њи д уж н ик а в од и пор ек ло и з ри мског п р а в а у ко јем је, к а о једно од с р едс т ав а з аш т ит е пов е ри о ца од по к у ша ја д у ж н и к а да 1333

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) о с у је т и н ам и р е њ е по в е р и о че в ог по т р а ж и в а њ а, ус т анов љ ен а п аул ија нс к а т у ж ба (a c t io Pa u li a n a). 1 П а у л и ја н ском т у ж б ом је по в е ри л а ц мо г а о да по би ја п ра в н у ра д њу д у ж н и к а п р едузет у у корис т т р е ћег л и ца ра д и на м и р е њ а свог по тра жи ва ња. У мо дер ним пра ви ма по ве ри о цу ин сол вент ног ду жни ка та - ко ђе сто ји на располагању могућност да, у ци љу за до во ље ња свог по тра жива ња, по би је прав ну рад њу ду жни ка ко јом је овај рас по ла гао у ко рист тре ћег. Ма да је овај ин сти тут од пр во бит не па у ли јан ске ту жбе до да нас прет пео број не из ме не, у те о ри ји се ова два пој ма ко ри сте као си но ни ми. Дак ле, п ра во по би ја ња п рав них рад њи д у жни ка је ин сти т у т обли га цио ног пра ва ко јим се по ве ри лац овла шћу је да, ра ди на ми ре ња свог по тра жи ва ња, отк лони деј ство располагања његовог инсолвентног д уж ника п рема т рећем лиц у, у оној ме ри ко л и ко је по т р е б но да п р ед ме т но по т р а ж и в а њ е бу де на м и р е но. Овај ин сти тут пред ста вља из у зе так од ре ла тив ног ка рак те ра обли га цио н и х од но са бу д у ћ и да омо г у ћу је ме ша ње по ве ри о ца у од нос из ме ђу ње г о вог ду жни ка и тре ћег ли ца ко ји је за сно ван прав ним по слом у ко јем он ни је јед на од уго вор них стра на. 2 Пр а в о по би ја њ а је јед на од ме р а з а ш т и т е по в е ри о ца у п р а в ном п р омет у. Појед ин и аут ори г а св р с т а в а ју у г ру п у по в е ри о че ви х доп у н ск и х п ра в а ко ја омо г у ћу ју по ве ри о ц у да са ч у в а и н и ц и ја л н у в р ед но с т д уж н иков е и мо ви не, од но сно ко ји ма по в е ри ла ц ш т и т и и з гле де да на м и ри св о је по т р а ж и в а њ е. 3 Пр а в о по би ја њ а п р а в н и х р а д њи д у ж н и к а и ма ком п р о м и сн и к а р а к т е р. На и ме, овај ин сти тут је про дукт на сто ја ња да се оства ри не ко ли ко ме ђу соб - но с у ко бљ е н и х п р а в н и х и н т е р е с а. Ма р ко в и ћ г о в о ри о т ри с у п р о т с т а в љ е на и н т е ре са ко ја се на с то је пом ирит и и ос т варит и п равом побијања д уж н икови х прав них рад њи. Пр ви ин те рес је за шти та овла шће ња ду жни ка на рас по ла - г а њ е с оп с т в е ном и мо ви ном к а о јед но од о снов н и х на че л а п ри в ат ног п р а в а. Д ру г и и н т е ре с, по Мар ко в ићу је з аш т ит а на че ла п ра в не си г у р но с т и у см и сл у и н т е р е с а т р е ћ и х л и ца да п ра вн и пос лови з ак ључен и с а д уж н иком о с т ан у на сна зи. И на кра ју, тре ћи ин те рес је ин те рес за шти те по ве ри о ца у слу ча је вима ка да он, услед по сту па ња ду жни ка, мо же би ти спре чен да на ми ри сво је по т р а ж и в а њ е. 4 Чи ни се да се и у дру гом и у тре ћем слу ча ју ра ди о за шти ти на че ла прав не си гур но сти ко је, по сма тра но из угла тре ћег ли ца с јед не стра- 1 П о р е д п аул иј а н с к е т у ж б е, у р и мс к о м п р а в у с у п о с т о ј а л е ј о ш т р и м е р е з а ш т и т е по ве ри ла ца од не са ве сних ду жника : интердикт (in ter dic tum fra u di to ri um), по вра ћај у пре ђашње ста ње (i n i n t e g r u m r e s t i t u t i o o b f r a u d e m) и lex Ae lia Sen tia. Б о ж и д а р С. М а р ко в и ћ, Прав о п о б и ја њ а и з в а н с т е ч а ја, Бе о град 2014, 27. 2 Bo ris Vi zner, Ko m e n t a r Z a k o n a o o b v e z n i m o d n o s i m a, Za greb 1978, 1113. 3 Vu k R a do v ić, Ne n a d Te šić, O n c r e d i t or`s s u ple me n t a l r ig ht s, An nals FLB Bel gra de law re v i e w 3/2015, 141-169. О ви ау т о ри у в о де по ја м по в е ри о че ви х до п у н ск и х п ра в а (s u p ple me n tal rights) к а о по с е б н у г ру п у п ра в а, ра з л и ч и т у од с е к у н да р н и х, од н. у з г р ед н и х п ра в а (se c on d a r y rights), а ко ја, за јед но са њи ма, ула зе у са став обли га ци је у ши рем сми слу (144-145). 4 Б. С. Ма р ко вић, 18. 1334

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 не, и у гл а по в е ри ца, с д ру г е с т р а не, мо же в о д и т и р а з л и ч и т и м р е з ул т а т и ма. О ви м с е п р а в ом ус по с т а в љ а р а в но т е ж а у о с т в а ри в а њу на в е де н и х и н т е р е с а, али да би се та рав но те жа одр жа ла по треб но је вр ши ти га у скла ду са услови ма пред ви ђе ним за ко ном и ци љем ра ди ко јег је уста но вље но. По би јање д уж н икови х п ра вн и х ра дњи је по деј с т ву сл и ч но ру ш љи во с т и прав ног по сла. 5 По би ја њем се прав на рад ња ду жни ка пре ма тре ћем ли цу лиша ва деј ства. Ме ђу тим, из ме ђу ру шљи во сти прав ног по сла и по би ја ња по сто - је ви шес т руке ра з л и ке. На и ме, деј с т во по би ја ња д у ж н и ко ви х п ра в н и х ра д њи је ре ла т и в но. 6 Оно д у ж н и ко ву п ра в н у ра д њу л и ша ва дејс т ва само у односу на по ве ри о ца и са мо у оној ме ри ко ли ко је по треб но да по ве ри о че во по тра жи вање бу де на ми ре но. То је нај ва жни ја раз ли ка у од но су на ру шљи вост код ко је, у ко л и ко до ђе до по н и ш т е ња, п ра в н и по са о у по т п у но с т и ос т а је без деј с т ва, уз оба ве зу сва ке од уго вор них стра на да дру гој уго вор ној стра ни вра ти оно што је од ње при ми ла на осно ву по ни ште ног прав ног по сла. Осим то га, док ру шљи вост прав ног по сла мо же ис ти ца ти са мо јед на од уго вор них стра на, на по би ја ње је овла шћен по ве ри лац ко ји у од но су на прав ну рад њу ко ја се по бија има свој ство тре ћег ли ца. 7 Још јед на раз ли ка огле да се у то ме што услед ру ш љи во с т и, мо г у би т и по н и ш т е н и са мо п ра в н и по сло ви. 8 Са дру ге стра не, правилима о поби ја њу мо гу се пре ма по ве ри о цу ли ши ти деј ства не само правни по сло ви ду жни ка за кљу че ни са тре ћим ли цем, већ и дру ге прав не рад ње, бу ду ћи да су прав ни по сло ви са мо јед на вр ста прав них рад њи. 9 5 У пред рат ној прав ној ли те ра ту ри се термин побојност користи и за означавање рушљивих прав них по сло ва. Та ко Fra njo J. Spe vec, Tu mač Za ko nu od 24. ožuj ka 1897. po bi ja nju prav nih dje la gle de imo vi ne in sol ve nt na d u ž ni k a, Za greb 1897, 7; Бог дан Ђу кић, Пре о бра ж ај но п ра во и паули јан ско пра во по би јања, Бе о град 1935, 41. Ово је ве ро ват но по сле ди ца пре у зи ма ња ин ститу та из гер ман ског пра ва, бу ду ћи да се у Не мач кој и Ау стри ји исти тер мин (An fe c ht ung) ко ристи и за по би ја ње прав них рад њи ду жни ка, и за по ни штај ру шљи вог прав ног по сла, иа ко се ме ђу ова два ин сти ту та пра ви ја сна раз ли ка као и у до ма ћем пра ву. Ме ђу тим, код нас се тер мин п о би ја ње ра но, а на ро ч и т о на кон до но ше њ а За ко на о по би ја њу п ра в н и х де ла и з ва н с т е ча ја и з 1931. г о д и не, из д војио ка о кара кт ерис т ича н за означавање п рава по вериоца да, рад и нам ирења свог по тра жи ва ња, ли ши прав ног деј ства прав ну рад њу ду жни ка пре ма тре ћем ли цу. 6 Lju bi š a M i lo š e v ić, O b li g a c i o n o p r a v o, Be o grad 1974, 242, Б. Ви знер, 1131. 7 U l b e r t E h r e n z we ig, Ko m m e n t a r z u r A n fe c h t u n g s o r d n u n g u n d z u d e n A n fe c h t u n g s n o r m e n der Konkursordnung, Wi en 1916, 31-36.; Ivo Po li teo, Za kon o po bi ja nju pravnih dje la izvan steča - ja od 22. I 1931. go di ne, Za greb 1931, 16-19; Б. С. М а р ко в и ћ, 23, Ди ми тар Поп-Ге о р г и је в у: Ко м е н т а р З а ко н а о о б л и г а ц и о н и м о д н о с и м а (Ред. С л о б о д а н Пе ро вић и Д р а г о љу б С т о ја н о - вић), Прав ни ф а к у л т е т К р а г у је в а ц 1980, 804-805. 8 О р у ш љи в о с т и п р а в н и х п о с л о в а услед п р е в а р е и з а б л у д е вид. Д а н и ц а По пов, Прев а р а као раз лог р у ш љи в о с т и прав ног п о с л а, З б о р н и к р а д о в а Прав ног ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у (ЗРПФНС) 3/2008, 105-118; Д а н и ц а По пов, Р у ш љи в о с т прав ног пос л а услед з а б л уд е, ЗРПФНС 3/2006, 231-243. 9 Zvo ni mir Sla ko per, Vla do Sko rup, O zastari i pre klu zi ji kod pa u li jan ske tu žbe, Zborn i k P r a v n o g fa k u l t e t a S v e u č i li š t a u R i je c i 1/2012, 313-336; Ta t ja n a Jo si p o v ić, D u ž n i ko v a p r av n a rad nja kao objekt po bi ja nja iz van ste ča ja, Z a k o n i t o s t 9-10/1991, 1144-1150. 1335

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) Да кле, циљ по би ја ња ду жни ко вих прав них рад њи ни је да се та рад ња у по т п у но с т и у к ло н и и з п р а вног ж ив от а. Посм ат р ано и з у гл а д уж н ик а и т р ећег л ица к а о с т ра на о бл и г а ц и о ног од но са з а сно в а ног побијаном п ра вном рад њом, као и свих ли ца из ван тог од но са, осим по ве ри о ца на чи ји зах тев се по би ја, ова прав на рад ња је ва же ћа као и пре по би ја ња. 10 Из тог раз ло га с е у п р а в ној т е о ри ји г о в о ри о о бл и г а ц и о ном деј с т ву, од но сно о бл и г а ц и о ној п р и р о д и п р ав а п об ијањ а. 11 Ус п еш н о п о б и ја њ е д у ж н и ко в е п р а в н е р а д њ е и м а з а по с ле д и ц у н а с т а н а к о бав ез е т р ећег л иц а к а о п р от и вн ик а побијањ а да т р п и на м и ре ње по ве ри о ца из вред но с т и с т е че не на осно ву по би је не п рав не р а д њ е д у ж н и к а. 12 1336 2. УСЛО ВИ ЗА ПО БИ ЈА ЊЕ ПРАВ НИХ РАД ЊИ ДУ ЖНИ КА ПРЕ МА ЗОО Пр е м а ЗО О, под по б ој ном п р а вном р а д њ ом д у ж н и к а, под р а з у ме в а с е сва ки ње гов по сту пак ко јим се ње го ва имо ви на ума њу је, од но сно услед чијег и з в р ше њ а д уж н и к нем а дов ољно с р едс т ав а з а исп уњ ењ е пов ериочев ог п о т р а ж и в а њ а. 13 Ме ђу прав не рад ње ду жни ка спа да ју и оне услед ко јих д у ж н и к до л а зи у т е ж и п р оцесноп р а вн и по ло ж ај. Д а би ов е п р а в не р а д њ е мо гле би ти пред мет по би ја ња, по треб но је не са мо да се њи ма ума њу је имови на ду жни ка, већ и да су пред у зе те у ко рист дру гог ли ца. То зна чи да предме т по би ја њ а не мо г у би т и р а д њ е ко ји м д у ж н и к у н и ш т а в а од р е ђе но до б р о, уко ли ко од њих ни јед но дру го ли це ни је има ло ко рист. По јам прав не рад ње ши ри је од пој ма прав ног по сла, те по ред овог об у хва та и фак тич ке рад ње, п р о п у ш т а њ а, си м у ло в а не п р а в не по с ло в е и п р о т и в п р а в не р а д њ е. 14 Да би по ве ри лац ус пео у на ме ри да по би је прав ну рад њу ду жни ка услед ко је је н а м и р е њ е њ е г о в ог по т р а ж и в а њ а оне мо г у ће но и л и зн атно о т еж ано, по треб но је да се оства ре усло ви пред ви ђе ни од ред ба ма ЗОО. Ови усло ви се де ле на оп ште и по себ не, при че му је за при ме ну пра ви ла о по би ја њу нео п- ход но к у м у ла т и в но ис п у њење сви х опш и х усло в а у з ис т о вре ме но ис п у ње ње јед ног од с п е ц и ја л н и х. У опш т е ус л ов е по б и ја њ а с п а д а ј у и н с о л в е н т но с т д у ж н и к а, њ е г о в а п ра в на ра д њ а, ош т е ће њ е по ве ри о ца овом п ра вном ра дњ ом 10 Б. С. М а р ко в и ћ, 23. 11 Б. Ђу кић, 85-86, Б. С. М а р ко в и ћ, 23. 12 Б. Ђу кић, 85, М и х а ј л о Ж и в к о в и ћ, П р а в о п о б и ја њ а д у ж н и к ов и х прав них р а д њ и, д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја, Б е о г р а д, 2016,. 248. 13 Чл. 280, ст. 2 За ко на о о бл и г а ц и о н и м од но си ма (Сл. лист СФРЈ 29/78, 39/85, 45/89 од л у ка УСЈ, 57/89; Сл. лист СРЈ. 31/93; Сл. лист СЦГ1/2003 Ус т а в на повеља). У даљем т екс т у: ЗОО. 14 Б о ж и д а р М а р ко в и ћ, у: Ко м е н т а р З а ко н а о о б л и г а ц и о н и м о д н о с и м а (ред. Б о р и с л а в Т. Бла го је вић, Вр ле та Круљ), Бе о град 1980, 705.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 и мо г ућ но с т н а м и р е њ а по в е ри о че в ог по т р а ж и в а њ а по би ја њ ем д у ж н и ко в е прав не рад ње. По себ ни усло ви пред ви ђе ни су у чл. 281 ЗОО. У за ви сно сти од т о г а ко ји од спе ц и ја л н и х ус ло в а је ис п у њ ен, р а з л и к у ју с е че т и ри в р с т е п аул ија нске т уж б е, односно п р ав а побијањ а : д олоз н а, к у лпоз н а, односно пор о д и ч на па у л и ја н ск а т уж ба и паул ија нск а т уж ба з а по бија њ е б е с п латн и х п р а в н и х по с ло в а (к в а зи-па у л и ја н ск а т у ж ба). До л о з н а и к улп оз н а п аул ија нс ка т уж ба пред ви ђе не су у ст. 1 чл. 281 ЗО О. О б е с е одно с е н а по би ја њ е т е р е т ног р а с по л а г а њ а д уж н ик а. Долозн а па у ли јан ска ту жба об у хва та слу чај по би ја ња те рет ног располагања дужника ка да су и ду жник и тре ће ли це зна ли да се пред мет ним рас по ла га њем на но си ште та ду жни ко вим по ве ри о ци ма. Са дру ге стра не, о кул по зној па у- л и ја н ској т у ж би ра ди се у слу ча ју ка да и на стра ни ду жни ка и на стра ни т ре ћег л и ца по с т о ји бла ж и об л и к не са ве сно с т и, њи хо во ск рив љено незнање, т ј. н е з н а њ е ко је је п о с л е д иц а н ед ос т а тк а п о т р е б н е п а ж њ е. 15 З а п о б и ја њ е те рет ног рас по ла га ња ду жни ка, без об зи ра на то да ли се ра ди о до ло зној или кул по зној ту жби, пред ви ђен је пре клу зив ни рок од го ди ну да на од да на пред у зи ма ња побијане правне радње, односно од да на ка да је тре ба ло преду з е т и п р а в н у р а д њу. 16 По р о д и чн а п аул ија нс к а т уж б а ре гу ли са на је ст. 2 чл. 281 ЗОО. Она об у хва та слу чај ка да се у уло зи тре ћег ли ца, сти ца о ца, на ђе ду жни ков супру жник, срод ник по кр ви у пра вој ли ни ји, или ли це са ко јим је ду жник у по боч ном или та збин ском срод ству до че твр тог сте пе на. И у овом слу ча ју ра ди се о по би ја њу те рет них рас по ла га ња ду жни ка. Та ко ђе, и код по ро дичне па у ли јан ске ту жбе зах тева се несавесност ду жни ка и тре ћег ли ца. Ме ђут и м, у овом сл учају, зб ог бл иске р одби нске ве зе и з ме ђу д у ж н и к а и с т и ца о ца, ва жи прет по став ка да је сти ца о цу би ло по зна то да ду жник рас по ла га њем у њ е г о ву ко рис т ч и н и ш т е т у по в е ри о ц и ма. Рок з а под но ше њ е по р о д и ч не па - у л и ја н ске т у ж б е и з но си т ри г о д и не. 17 Па у л и ја н с ка т у ж ба ра д и п о б и ја ња бе с п л а т н и х ра с п о л а га ња, од но сно тзв. ква зи-п а улијанска т уж ба од но си се на бес плат на рас по ла га ња и са њи ма и з јед на че не п р а в не р а д њ е ко ји ма с е на но си ш т е т а по в е ри о ц и ма. С о б зи р ом 15 Б. Ви знер, 1123-1125. М. Жи в ко в и ћ осим до ло зне и кул по зне го во ри и о два ме шови та об ли ка ових па у ли јан ских ту жби, д о л о з н о - к ул п о з ној и к ул п о з н о - д о л о з н о ј. Под на ве де - н и м в р с т а м а п а у л и ја н с ке т у ж б е п од р а з у м е в а ј у с е о н е код ко ји х с у н е с а в е с н о с т д у ж н и к а и не с а в е сно с т с т и ц а о ц а р а з л и ч и т ог с т е пе н а. Та ко с е о д о ло з но -к у л поз ној п аул и ја н ској т уж би ра ди ка да је ду жник знао да се пред у зи ма њем прав не рад ње по ве ри о цу на но си ште та, док је код с т и ц а о ц а п о с т о ја о б л а ж и о б л и к н е с а в е с н о с т и - с к р и в љ е н о н е з н а њ е. С а д р у г е с т р а н е, о кул по зно -до ло зној па у ли јан ској тужби се ради када су ова два степена неса весности обр - н у т о р а с п о р е ђ е н а и з м е ђу д у ж н и к а и т р е ћ е г л и ц а. З а т о ов ај ау т о р г о в о р и о п о с т о ја њу ш е с т раз ли чи тих вр ста па у ли јан ске ту жбе у на шем пра ву., М. Жив ко вић, 182-187. 16 Чл. 285, ст. 1 ЗОО. 17 Чл. 285, ст. 1 ЗОО. 1337

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) на то да за кон го во ри и о прав ним рад ња ма из јед на че ним са бес плат ним рас по ла га њем, овом од ред бом су, по ред по кло на, об у хва ће на и сва прав на рас по ла га ња ко јим се ума њу је имо ви на ду жни ка, као што је нпр. опро штај ду га, од ри ца ње од ка квог пра ва, ис пла та или пре у зи ма ње ту ђег ду га и сл. 18 Уз то, у ЗОО је из ри чи то пред ви ђе но да се од ри ца ње од на след ства сма тра б е с п л ат н и м р а с по л а г а њ ем. 19 Ипак, ова ко ши ро ко од ре ђен круг бес плат них р а с по л а г а њ а ко ја мо г у би т и п р ед ме т по би ја њ а ог р а н и чен је од р ед б ом ЗО О пре ма ко јој се пра ви ла о по би ја њу не мо гу при ме ни ти на уо би ча је не пригод не да ро ве, на град не да ро ве, као ни да ро ве учи ње не из за хвал но сти, сра - зме р не ма т е ри ја л н и м мо г ућ но с т и ма д у ж н и к а. 20 Код ов е в рс т е паул ија нске т у ж б е по ло ж ај по в е ри о ца у поглед у т ер е т а до к а зи в а њ а је и з у з е т но по в о љ а н и ма ју ћ и у ви д у да је з а ко ном и з ри ч и т о п р ед ви ђе на не об орив а п р е тпос т а вк а да је ду жник био не са ве стан, тј. да је знао да овим рас по ла га њем на но си ште ту по ве ри о цу. Осим то га, истом од ред бом је пред ви ђе но и да се не захт е в а би ло ко ји с т епен нес ав еснос т и с т ицаоца ш т о пов ериочев полож ај ч ин и још по вољ ни јим. Да кле, за успех по ве ри о ца у спо ру нео п ход но је са мо да док аже д а је по би ја ном п р а в ном р а д њ ом д у ж н и к б е сп л а тно р а спол аг а о у ко рист сти ца о ца и да под не се ту жбу у ро ку од три го ди не ко ли ко је пред виђе но у ЗОО за ове слу ча је ве рас по ла га ња. 21 По би ја њ е п р а в н и х р а д њи д у ж н и к а мо же с е в р ш и т и п у т ем т у ж б е и л и п ри г о во ром. Ту жба за по би ја ње под но си се п ро т и в т ре ћег л и ца у ч и ју ко рис т је д у ж н и к ра с по ла г а о п ра вном ра дњом која се по би ја (п ро т и в н и к по би ја ња). 22 А к т и в но ле г и т и м и с а но л и це з а по би ја њ е је по в е ри л а ц, односно л ице ко је је ра с по лаг ањ ем д уж н ик а у корис т т р ећег л ица п р ет рпело ш т ет у у вид у онемо г у ћ а в а њ а, односно о т еж ав ањ а нам и р е њ а њ е г о вог по т ра ж и в а њ а п р е ма д у ж н и к у. Ме ђу т и м, н и је свако л ице, сам и м т и м ш т о и ма својс т во повериоца, ле г и т и м и са но да за х т е ва по би ја ње п ра в не ра д ње д у ж н и ка. За т о је по т реб но да се ис пу не усло ви ко ји се са сто је у кон крет ним свој стви ма ко ја тре ба да 18 Б. Ви знер, 1126. 19 Чл. 281, ст. 3 и 4 ЗОО. 20 Чл. 282 ЗОО. 21 Чл. 285, ст. 2 ЗОО. 22 О си м т р е ћег л и ца, у по с т у п к у з а по би ја њ е д у ж н и ко в е п ра в не ра д њ е па си в но с у ле - гитими са ни и ње го ви уни вер зал ни сук це со ри. Ка да је реч о па сивној легитимацији сингулар них сук це со ра тре ћег ли ца, у ЗОО су пред ви ђе ни раз ли чи ти усло ви у за ви сно сти од то га да ли је ко рист сте че на на осно ву прав не рад ње ко ја се по би ја пре не та те рет ним или бес тер е т н и м п р а вн и м пос лом. К ад а је р еч о т ер е тном р а с по л а г а њу т р е ћег л и ц а, п р е м а њ е г о в ом син гу лар ном сук це со ру по ве ри лац мо же ис ти ца ти зах тев за по би ја ње са мо ако је овај, у тре - н у тк у с т ицањ а ко ри с т и од св ог п р е т ход н и к а, зна о да с е п ри ба в љ ањ е њ ег ов ог п р е тходн ик а мо же по би ја т и. А ко је, па к, ко рис т на п ри ба ви о ца п р е не т а б е с т е р е т н и м ра с по ла г а њ ем т р е ћег ли ца, пре ма ње му се мо же ис ти ца ти зах тев за по би ја ње без об зи ра на то да ли је био са ве стан у по гле ду по бој но сти прав не рад ње из ко је та ко рист по ти че. Вид. чл. 283, ст. 1-3 ЗОО. 1338

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 и ма њ е г о в о по т р а ж и в а њ е п р е ма д у ж н и к у. Та ко по до б но с т по в е ри о ца да с е на ђе у уло зи ак тив но ле ги ти ми са ног ли ца за по би ја ње прав них рад њи дуж н и к а т р е ба цен ит и и з а спект а доспелос т и пот раж ив а њ а, в р емена на с т а нк а по т р а ж и в а њ а, в р с т е по т р а ж и в а њ а. Пре ма ЗОО, пра во на по би ја ње прав не рад ње ду жни ка има сва ки по вери лац на чи ју ште ту је прав на рад ња пред у зе та, без об зи ра на то ка да је њ е г ов о пот р аж и в ањ е н ас т ало, под ус лов ом д а је т о по т р а ж и в а њ е до спе ло на ис пла ту. 23 Иа ко се, на пр ви по глед, чи ни да је овом од ред бом ја сно пред виђе но под ко јим усло ви ма по ве ри лац сти че зах тев за по би ја ње прав не рад ње д у ж н и к а, у т е о р и ји и с уд ској п р а к си с е мо г у н а ћ и р а з л и ч и т а с х в а т а њ а у ве зи са овим пи та њем. Та ко је у те о ри ји спо р но да ли је на по би ја ње прав них рад њи ду жни ка овла шћен само поверилац новчаног или и поверилац ненов - ча ног по тра жи ва ња, као и то да ли је за по би ја ње до вољ на са мо до спе лост по т р а ж и в а њ а и л и је не о п ход но да по т р а ж и в а њ е бу де и и з в р ш но. С а д ру г е стра не, до ма ћа суд ска прак са не ма је дин ствен од го вор на пи та ње да ли се по би ја ње прав не рад ње ду жни ка мо же вр ши ти са мо ра ди на ми ре ња по тра - ж и в а њ а ко је је по с т о ја ло у т р е н у т к у п р ед у зи ма њ а п р а в не р а д њ е и л и је ов о п рав но с редс т во до с т у п но и по ве ри о ц и ма ч и је је по т ра ж ивање нас тало на кон п редузимања поби ја не п ра в не ра д ње. У на с т а в к у ра да ће би т и ре ч и по т о њем, т ј. о п и т а њу да л и п ра в о по в е ри о ца на по би ја њ е з а ви си од в р емена нас т а нк а по тра жи ва ња ра ди чи јег се на ми ре ња по би ја прав на рад ња ду жни ка. 3. АК ТИВ НА ЛЕ ГИ ТИ МА ЦИ ЈА ЗА ПО БИ ЈА ЊЕ ПРАВ НИХ РАД ЊИ Д У Ж Н И К А ВРЕ М Е Н А СТА Н К А ПО Т РА Ж И ВА ЊА 3.1. Вре ме на стан ка по тра жи ва ња у рим ском пра ву У рим ском пра ву круг по ве ри ла ца овла шће них на под но ше ње па у лија н ске т у ж б е био је ог р а н и чен с а мо на оне по в е ри о це ч и ја с у по т р а ж и в а њ а по с т о јал а у т р ен у тк у п р едузим ањ а п р а вне р а д њ е ко ја с е по би ја. О снов з а ов а к в о р е ше њ е је с у бјек т и в н и к а р а к т е р па у л и ја н ске т у ж б е ри м ског п р а в а. Н а и ме, је да н од ус ло в а з а п ри ме н у ов ог и н с т и т у т а био је по с т о ја њ е на ме р е ду жника да пред мет ном рад њом оне мо гу ћи на ми ре ње повериочевог потражи ва ња. Сто га, сма тра ло се, та кве на ме ре не мо же би ти пре ма ли ци ма ко ја у то вре ме још ни су има ла по тра жи ва ња пре ма ду жни ку. 24 О снов н и п ри н ц и п и ри м ске па у л и ја н ске т у ж б е з а д р ж а н и с у у од р ед би ф р а н ц у ског C o d e Ci v il-а ко јом је ова ту жба ре гу ли са на, а по сред ством овог за ко ни ка слич на ре ше ња су усво је на и у дру гим прав ним си сте ми ма роман- 23 Чл. 280, ст. 1 ЗОО. 24 Б. С. Ма р ко вић, 35. 1339

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) ског прав ног кру га. 25 Та ко је у овим зе мља ма на сли чан на чин ре гу ли са но и пи та ње вре ме на на стан ка по тра жи ва ња ра ди чи јег на ми ре ња се мо же вр - ш и т и по би ја њ е д у ж н и ко в е п р а в не р а д њ е. У ф р а н ц у ском п р а ву с е у п ри лог ов ом р е ше њу ис т и че да по в е ри л а ц с а доц н и је на с т а л и м по т р а ж и в а њ ем не мо же би т и ош т е ћен овом ра д њ ом је р оп ш т а з а ло г а по вериоца о бух в ат а само ду жни ко ву имо ви ну из вре ме на на стан ка по тра жи ва ња, те да ње го ва имо - ви на оту ђе на пред мет ном прав ном рад њом ни је ни мо гла би ти пред мет н а м и р е њ а. 26 Ипак, у фран цу ској суд ској прак си се мо гу на ћи и од лу ке у ко јим је ово овла шће ње при зна то и по ве ри о ци ма са ка сни је на ста лим по - тра жи ва њем, али са мо под усло вом да се до ка же да је ду жник пред у зео п ра вн у ра дњу у п рав о с а намер ом да ош т е т и бу д у ћег по в е ри о ца. 27 Ме ђу т и м, ов е одл уке и м а ју к а р а к т е р и з у з е т к а у од но с у н а оп ш т е п р а ви ло д а п р а в о по би ја њ а п ри па да с а мо он и м по в е ри о ц и ма ч и је је по т р а ж и в а њ е по с т о ја ло пре ду жни ко ве прав не рад ње. 1340 3.2. Вре ме на стан ка по тра жи ва ња у ге р ман ском пра ву Ма да је у Не мач кој и пре ре цеп ци је рим ског пра ва по ве ри о ци ма пру жана за ш т и та од рас по ла га ња не са ве сн и х д у ж н и ка, ре цеп ц и јом је она у све ве ћој мери по ч и ва ла на п ри нц ип има ри мске пау л и ја н ске т у жбе. И па к, па у л и ја н ска ту жба је у не мач ко пра во до спе ла по сред ством пан дект ног пра ва ко је је у себи са д р жа ло по је д и не из ме не о од но су на из вор на п ра ви ла о ри м ској па у л и- ја н ској т у жби. 28 Ове из ме не би ле су по сле д и ца у т и ца ја и тал ија нск и х п ра вн и х теорети ча ра и статута италијанских градова. Због потребе ублажавања субјек т и в ног ка ра к т е ра па у л и ја н ске т у жбе, у с т а т у т и ма и т а л и ја н ск и х г ра до ва, а по т ом и у фра н ц у ском т р г о вач ком п ра ву у од ре ђе ној ме ри су објек т и ви зо - ва н и усло ви за по би ја ње п ра в н и х ра д њи д у ж н и ка. На и ме, за успе ш но по бија ње ви ше ни је зах те ва на на ме ра ду жни ка да рас по ла га њем у ко рист тре ћег сп ре ч и на м и ре ње по ве ри о че вог по т ра ж и ва ња. 29 Осим то га, мо гућ ност приме не п ра ви ла о по би ја њу п ра в н и х ра д њи д у ж н и ка п ро ш и ре на је и т и ме ш т о је ово п ра во с т а в ље но на ра с по ла г а ње и по ве ри о ц и ма ч и је је по т ра ж и ва ње на ста ло на кон што је ду жник пред у зео прав ну рад њу ко ја се же ли по би ти. 30 25 Ibid.,36. 26 Ibid., 39. 27 М. Жив ко вић, 69. 28 Б. С. Мар ко вић, 54, Zla tan Stip ko vić, O po bi ja nju du žni ko vih prav nih dje la iz van steč a ja, Na š a z a k o n i t o s t 8/1977, 43-44. 29 Б. Ђу кић, 57-58. 30 У јед ном ра ду Ра д о л о в и ћ по гре шно пра ви раз ли ку из ме ђу рим ског и гер ман ског с и с т е м а у п о г л е д у ов л а ш ћ е њ а п о в е р и л а ц а н а п о б и ја њ е у з а в и с н о с т и од в р е м е н а н а с т а н к а њ е г о в о г п о т р а ж и в а њ а. Н а и м е, п р е м а ов о м ау т о р у, р а з л и к а и з м е ђу н а в е д е н а д в а ко н ц е п т а с е с а с т о ји у т о м е ш т о ф р а н ц у с ко п р а в о д о п у ш т а с а м о п о б и ја њ е п р а в н и х р а д њи д у ж н и к а

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Та ко, у гер ман ском пра ву, тј. пр вен стве но у Не мач кој и Ау стри ји, ово п ра во п ри па да св аком повериоц у ч ије је по т ра ж и в а њ е и з в р ш но, б е з о б зи ра н а в р еме њ е г ов ог н а с т а н к а. 31 Тач н и је, ов а и з ри ч и т а одр едб а с ад рж а н а је у ау с т ри ј ском З а ко н у о по би ја њу п р а в н и х р а д њи д у ж н и к а и з 188 4. г о д и не 32 и в а же ћем За ко н у о по би ја њу п ра в н и х ра д њи д у ж н и к а и зв а н с т ечаја и з 1914. г о д ине 33. М ад а ов о и зрич ит о п р авило н ије у в рш т ено и у нем ачке з аконе, иде ја ста вља ња на рас по ла га ње пра ва по би ја ња и по ве ри о ци ма чи је је по - т р а ж и в а њ е н а с т а ло н а кон п р ед у з и м а њ а по би ја не п р а вне р а дњ е д у ж н ик а п р ви п у т је ис т а к н у т а у Мо т и ви ма з а до но ше њ е не мач ког З а ко на о с т е ча ју из 1877. 34 На и ме, ту се на во ди да до по вре де пра ва по ве ри о ца до ла зи услед не ис п у ње ња обавезе. У том см исл у су нови по ве ри о ц и из јед на че н и са с та ри м. Пр е ма сх в а т а њу ау т о р а с т а ри је г е р ма н ске т е о ри је, код на м и р е њ а по т р а ж и- вања повериоца уоп ште, па и пу тем по би ја ња прав не радње дужника, реле - в а н т а н је с а мо мо ме нат к а да по т р а ж и в а њ е по с т а је и з в р ш но, а не т р е н у т а к њ ег овог нас т а нк а к а ко с е т о ис т и че у фра н ц у ској п ра вној т еорији. 35 Све што п ри па да д у ж н и к у у в р е ме п ри н уд ног и з в р ше њ а је јед на ко под ло ж но на м и- ре њу, без об зи ра на то да ли је од ре ђе ни део имо ви не по сто јао у вре ме на станк а по т р аж ив ањ а и л и је с т е че н к а сн и је. 36 Ово због то га што је ду жни ко ва имо ви на јед на фло тат на ма са, u ni ve r si t a s i u r i s, у ко јој се не пре ста но вр ши ре ал на су бро га ци ја, то јест из ње као це ли не и у њу ула зе раз не вред но сти к а о по с ле д и ца д у ж н и ко в е п р а в не а к т и в но с т и. 37 н а с т а л и х п р и ј е т р а ж б и н е в ј е р о в н и к а, г е р м а н с ко - о б р н у т о, с а м о о н и х т р а ж б и н а ко је с у н а с т а л е п о с л и је а к т а ко ји с е п о б и ја, A l d o R a d o lo v ić, Po bi ja nje d u ž n i ko v i h p r av n i h r a d nji, Z b o r n i k P r a v n o g fa k u l t e t a S v e u č i li š t a u R i je c i 2/1991, 636. При том, у том де лу се Ра до ло вић п о з и в а н а у џ б е н и к M a r t i n Ve d r i š, Pe t a r K l a r ić, G r a đ a n s k o p r a v o, Za greb 1998, ма да се у овом у џ б е н и к у и с п р а в н о н а в о д и д а с е у н е м ач ко м п р а в у д о п у ш т а п о б и ја њ е и о н и м в је р о в н и ц и - ма чи ја је тра жби на на ста ла по сли је по би ја не рад ње. 31 Emil Ste in bach, Kom men tar zu den Ge set zen vom 16. März 1884 über die An fec htung vom Rec hthan dlun gen, wel che das Vermögen ei nes Zahlungunfächigen Shuld ners be tref fen und ü b e r d i e Ab ö n d e r u ng e i n i ge r Be s t i mm u nge n d e r Ko nk u rs o r dn u ng u n d d e s E x e rk ut io ns v e rfah r e n s, Wi en 1905, 152-155: U. Ehren zwe ig, 477. 32 Ge setz über die An fec htung von Rechtshan dlun gen, wel che das Vermögen ei nes zahlungsu n f ä h ige n S c h u l dn e r s b et r e ffe n (Anfe ch t u ngsges e t z), од 16. мар та 1884. го ди не (Re i c h sge s e t z b l a t t 36 /188 4). До с т у п а њ а н а с н а г у ов о г з а ко н а, у Ау с т р и ји је п р а в о п о б и ја њ а б и л о р е г у л и с а н о с а мо јед ном од р едб ом ( 953) О пш т ег г р ађа нског з акон ик а (Allgem ein e b ü r ge rlich e G ese tzb u c h für die ge sam ten de utschen Erbländer der Österreichischen Mo nar chie) из 1811. г о д и не. У д а љ ем т е к с т у : АБГБ. Уз ову од р ед бу на п о с р е д а н на чин је у 1286 би ло р е ч и о п о б и ја њу у г о в о р а о р е н т и. Вид. М. Ж и в ко в и ћ, стр. 27. 33 An fe c ht u ng sord n u ng од 10. де цем бра 1914. г о д и не (Re ic h sge se t zbla t t 337/1914). У да љ ем т е к с т у : аз Поб (1914). 34 Ko n k u r s o r d n u n g од 10. ф е б р у а р а 1877. г о д и н е (D e u t s c h e s Re i c h sge s e t z b l a t t 10/1877). 35 Б. С. М а р ко в и ћ, 145. 36 E. Ste in bach, 152-153, U. Ehren zwe ig, 488-489. 37 Б. С. М а р ко в и ћ, 145. 1341

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) У Мо ти ви ма се да ље на во ди да, када по ве ри лац на ми ру је сво је по тра жива ње из имо ви не ду жни ка, ни ко ме не па да на па мет да пи та да ли је ду жник тај од ре ђе н и део и мо ви не у вре ме на стан ка са да из вр ш и вог по т ра ж и ва ња већ по се до вао и л и не. 38 И ма ју ћ и у ви д у на ве де не ар г у мент е, у ис т ом т екс т у се ис т и че да би за си г у р но би ло нео п рав да но од јед ном п ра ви т и ра з л и к у из ме ђу ста ри јих и но ви јих по ве ри ла ца и, на кра ју, да из све га то га про ис ти че нео п- ход ност да се, у овој тач к и, пот п у но рас к и не са рим ско-правном концепцијом. 39 И по ред т о г а ш т о на ве де но п и т а ње н и је и з ри ч и т о ре г у л исано у важећем не мач ком За ко ну о по би ја њу прав них рад њи ду жни ка из ван сте чај ног по - ступ ка из 1994 го ди не 40, пре ма схва та њу не мач ких ау то ра, пра во по би ја ња п р и п а д а и по в е р и о ц и м а к а сн и је н а с т а лог по т р а ж и в ањ а. 41 На ово пи та ње исти од го вор да ла је и не мач ка суд ска прак са. Та ко, пре ма од лу ци не мач ког С а в е зног с у да, п р а в н у р а д њу д у ж н и к а мо же по би ја т и и по в е ри л а ц ко ји у в р е ме п р ед у зи м а њ а п р а в не р а дњ е д уж н ик а још у в е к н ије био пов ерил а ц; уко ли ко је он ка сни је оште ћен ду жни ко вом прав ном рад њом. 42 И аустриј ска суд ска прак са је у пот пуно сти при хва тила изложени концепт, те и да нас сто ји на ста но ви шту да се по би ја ње мо же од но си ти и на правне ра д ње ко је су п ред у зе т е још п ре на с та н ка по т ра ж и ва ња по ве ри о ца. 43 Према од ред ба ма ау с т риј ског а З Поб (1914), мо г у ће је по би ја т и п ра в не ра д ње ко је су п ред у зе т е у по след њи х десе т г од ина, д ве г о д и не, од но сно г о д и н у да на п ре по би ја ња, у за ви сно с т и од т о г а о ко јем од сл у ча је ва по би ја ња се ра д и. 44 Та ко се у ау стриј ској суд ској прак си ис ти че да је ва жно са мо да је рас по ла га ње ко је се по би ја пред у зе то у за тај слу чај пред ви ђе ном вре мен ском окви ру, док је ире ле вант но то да ли је у том пе ри о ду пр во на ста ло по тра жи ва ње. 45 38 E. Ste in bach, 152-153, U. Ehren zwe ig, 488-489. 39 Ibid. 40 Ge setz über die An fec htung von Rechtshan dlun gen des Schuld ners außer halb des In sol venz ve r fa h re n s (Anfe c h t u ng sge se t z-an f G) од 5. ок т о б р а 1994. г о д и не (B u n d e s ge se t zbla t t I S. 2911), п о с л ед њи пут м е њ а н ч л а н о м 3 З а ко н а од 29. м а р т а 2017. г о д и н е (B u n d e s ge s e t z b l a t t I S. 654). 41 Ha n s-pe t e r K i r chof, у: Münche ne r Kom me n tar zu m An fe c ht ung sge set z, 2012,? Rn. 5; Lutz Ha e r tlei n у: Kindl/Mel ler-han nich/wolf, G e sa m te s Re c ht d e r Zwa n gs voll st re c k u ng, 2015 3,? Rn. 6-8; Hans Ger hard Gan ter у: Schi mansky/bun te/lwow ski, Ban krechts-hand buch, 2017 5, Rn. 505. 42 П р е с у д а н ем а ч к о г С а в е з н о г с уд а (B u nd e s g e r i c h t s h o f BGH) VI II ZR 21/61 од 28.9.1964. г о д и н е, а т а к о и у BGH VI II ZR 212/69 од 20. 10. 1971, BGH VI II ZR 62/74 од 15.10.1975, BGH IX ZR 159/06 од 13. 8. 2009. Све п р е с у д е д о с т у п н е у B e ck- o n l i n e б а з и п о д а - т а к а да на 20.08.2018. г о д и н е. 43 П р е с у д а В рх о в н о г с у д а Ау с т р иј е (Ober ster Ge richtshof OGH) 1 Ob 37/54 од 17.03.1954. д о с т у п н а на и н т е р н е т стра ни ци https://www.ris.bka.gv.at/ да на 24.11.2017. г о д и н е, а т а ко и у: OGH 7 Ob 8/70 од 21.01.1970, OGH 1 Ob 515/82 од 31.03.1982, OGH 1 Ob 756/82 од 10.11.1982, OGH 3 Ob1504/86 од 19.02.1986, OGH 5 Ob 629/88 од 25.10.1988, OGH 1 Ob 322/99f од 28.03.2000, OGH 7 Ob 153/04g од 08.09.2004, OGH 3 Ob 233/15h од 27.04.2016, д о с т у п н о на н а в е д е н ој и н т е р н е т стра ни ци да на 24.11.2017. г о д и н е. 44 2, 3 аз Поб (1914). 45 OGH 1 Ob37/54, OGH 1 Ob 322/99f. 1342

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 3.3. Вре ме на стан ка по тра жи ва ња у до ма ћем пра ву 3.3.1. Вре ме на стан ка по тра жи ва ња пре ма СГЗ У п р в о би т ном т е к с т у С рпског г р ађ а нског з а ко н и к а и з 18 4 4. г о д и не 46 п ра во по би јањ а п ра вн и х ра дњи д уж н ик а н и је било р ег ул и сано. Тако у њ е м у ни су на шле ме сто ни скром не две од ред бе ко је су се у ау стриј ском АБГБ к а о њ е г о в ом и з в о р н и к у односиле н а п р ав о по би ја њ а 47. Ме ђу т и м, но в е лом од 5. ма ја 1864. го ди не, у СГЗ је унет 303а) ко јим је ре гу ли са на мо гућ ност по би ја њ а п р а в н и х р а д њи д уж н ик а. 48 По ред 303а), на по би ја ње прав них рад њи ду жни ка од но си ла су се и два но ва ста ва у окви ру 565 о мо гућ но сти по би ја ња уго во ра о по кло ну, као и 937 у ко јем је за по би ја ње пред ви ђен рок за ста ре ло сти од три го ди не. По на чи ну на ко ји је ре гу ли са но у 303а), 565, с рпско п раво побијањ а т ог а в р емена било је сл и ч н и је ри м ском, од но сно ро ман ском ти пу па у ли јан ске ту жбе, од но сно пра ва по би ја ња. На и ме, за по бија њ е п р а в не р а д њ е д у ж н и к а би ло је не о п ход но по с т о ја њ е на ме р е на с т р а н и д уж ника да осује ти на ми ре ње по ве ри о че вог по т ра ж и ва ња. Та ко ђе, за по би ја ње те рет ног прав ног по сла зах те ва на је и не са ве сност сти ца о ца. По ред то га, у 303а) је и з ри ч и т о п р ед ви ђе но да мо г ућ но с т по би ја њ а с т о ји на ра с по ла г а њу с ам о п ов ер иоц и м а ч ије је п от р аж ив ањ е п о с т о ја л о у в р е м е п р ед у з и м а њ а пред мет не прав не рад ње. 46 Срп ски г р а ђ а н с к и з а ко н и к (З а ко н и к г р а ђ а н с к и за Књ а же с т в о С р б и ј у) из 1844. годи не. У д а љ е м т е к с т у : СГЗ. 47 Вид. фу с н о т у 31. 48 303а) Кад ду жник с в о је с т в а р и, би ло п о к р е т н е или н е п о к р е т н е, на д р у г о г а пренес е у н а ме р и да св о је оно га в р е м е н а п о в е р и о ц е ош т е т и, п р е но с па да, ма да је и су дом утврђен, и п о в р а ћ а се у п р е ђ а ш њ е с т а њ е, и то ако је п р е н о с у в и д у п о к л о н а по 565 ако је у в и д у т е р е т н о г а у г о в о р а, с а м о о н д а, ако је онај, на ко г а су с т в а р и п р е н е с е н е, био б е с а в е с т а н. Б е с а в е с т а н п р и м а л а ц од г о в а р а и за вред ност п о к р е т н е или н е п о к р е т н е с т в а р и, ако ју је пре стао п р и т е ж а в а т и, а т а ко ђ е и за д р у г е ко р и с т и, по о с н о в а м а овог З а ко н и к а. Под п р е н о с о м с т в а р и р а з у м е се и п р е н о с п р а в а и п р и м а њ е о б а в е з а. О т о м е, да ли је ду жник п р е н о с о м п о к р е т н е или н е п о к р е т н е с т в а р и ишао да с в о је пов е ри о це ош т е т и, као и б е с а в е сно с т и оно га, на ко г а су п р е не с е не, суд ће, у не до с т а т к у д ру г и х н е п о с р ед н и х д о к а з а, с у д и т и по о ко л н о с т и м а, н а р о ч и т о по п р и р о д и п о с л а, и н а ч и н у о т у ђ е - ња на ко ји је то з а к љу ч е н о, по ста њу и по лич ним одн ош ењ им а у п р ен ос у у ч е с т в уј ућ и х ли ца. Не в а ж и п р е н о с п о к р е т н и х и н е п о к р е т н и х с т в а р и и з м е ђу р о д и т е љ а и де це (п р е д а к а и п о т о м а к а), и з м е ђу з а д р у г а р а и и з м е ђу м у ж а и же н е, у ко л и ко је на ш е т е т у п о в е р и о ц а прен о с и о ч е в и х оно га в р е м е н а учи њен. З а с т а р е л о с т и и з м е ђу ових у п о с л ед њ е м од е љ к у и м е н о - в а н и х ли ца, н е м а м е с т а, до год они з а јед н о ж и в е. Но п р е н о с к а ко и з м е ђу ових т а ко и д р у г и х ли ца оста је с т а л а н, н и т и се п р о т и в њ е г а п о с т у п а т и м о же, ако га у зва нич ним н о в и н а м а т р и п у т о г л а с е, и ни ко п р о т и в у т о г а за шест н е д е љ а, од да на п о с л ед њ е г о г л а с а у н о в и н а м а не п р о т е с т и р а. 1343

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) 1344 3.3.2. Вре ме на стан ка по тра жи ва ња пре ма За ко ну о по би ја њу прав них де ла из ван сте ча ја На чин на ко ји је пра во по би ја ња би ло ре гу ли са но у СГЗ уско ро се пок а з а о не до в ољ н и м и не о д г о в а р а ју ћ и м. К а ко је у ме ђу в р е ме н у у Не мач кој и Ау с т ри ји до но ше њ ем з а ко на ко ји м с е р е г у л и ше п р а в о по би ја њ а у с т е ча ју и в а н њ е г а и з г р а ђ е н п о с е б а н опш т и с ис т е м п об ојн о г п р ав а, и у д ом аћ е м п р а ву по б е ђу је т е з а да оз а ко њ а в а њ е по б ој ног п р а в а т р еба да к р ене д руг и м п р а в цем. 49 На ра сла по тре ба за је дин стве ним ре гу ли са њем сте чај ног пра ва за те - ри то ри ју Кра ље ви не Ју го славије решена је 1929. године доношењем Стечајног за ко на на осно ву ау стриј ског За ко на о сте ча ју из 1914. го ди не 50. Уз то, и у по гле д у р е г у л и с а њ а по би ја њ а п р а в н и х р а д њи и з в а н с т е ча ја ау с т ри ј ск и за кон је по слу жио као узор до ма ћем за ко но дав цу. Та ко је до ма ћи За кон о по би ја њу п р а в н и х де л а и з в а н с т е ч а ја и з 1931. г о д и н е 51 г о т о в о и де н т и ч а н ау стриј ском аз Поб (1914). Рецеп ц и јом аус т ри јског п р ав а по бијањ а, с рпско п р ав о у ов ој о бл ас т и свр ста ло се у си сте ме пра ва по би ја ња гер ман ског ти па. У скла ду са тим, право по би ја ња и у до ма ћем пра ву је објек ти ви зи ра но бу ду ћи да ви ше ни је захте ва но зна ње ст ицаоца за намеру д уж н ика да осујет и нам ирење пот раж ивања по в е ри о ца, в ећ је з а т о би ло до в ољ но њ е г о в о ск ри в љ е но не зна њ е, од но сно да је про пу стио да са зна оно што сва ки про се чан чо век не би. Осим то га, у с л у ча ју по би ја њ а б е с п лат н и х и с а њима и зједначен и х р а сполаг ањ а ча к н ије зах те ва на ни на ме ра оште ће ња, ни зна ње сти ца о ца за ду жни ко ву на ме ру. 52 С а д ру г е с т р а не, до но ше њ ем ЗПо б ко ји м је у по т п у но с т и р е ц и п и р а но ау с т ри ј ско п р а в о по би ја њ а, у до ма ће п р а в о с е и н фи лт рир ал а и п р е тходно из ло же на иде ја германског права о време ну на стан ка по тра жи ва ња ко је мо - же би т и на м и р е но по би ја њ ем п р а в не р а д њ е д у ж н и к а. Та ко је ов о п и т а њ е у до м а ће м ЗПо б било р ег ул ис ано одр едб ом ис т ог б р оја и с ад рж ине к а о и у ау стриј ском аз Поб (1914). И пре ма на шем ЗПоб на по би ја ње је био овла шћен св а к и в е р ов н и к, ч и ја је т р а ж би н а и з в р ш н а, бе з о б з ир а н а в р ем е њег ов о г п о с т а н ка, уко ли ко из вр ше ње на имо ви ни ду жни ко вој ни је до ве ло до пот - пу ног на ми ре ња то га ве ров ни ка или уко ли ко се има узе ти да до то га не би до ве ло. 53 У до ма ћој те о ри ји то га вре ме на је ово, чи ни се, сма тра но ја сним и 49 Вид. Ф р а њ а Го р ш и ћ, Ко м е н т а р ст е ч а ј н о г з а ко н а, З а ко н а о п р и н у д н о м п о р а в н а њу ван с т е ч а ја, З а ко н а о у в о ђ е њу у ж и в о т оба з а ко н а и З а ко н а о п о б и ја њу прав них д е л а из ван с т е ч а ја, Б е о г р а д 1934, 473. 50 Ko n k u r s o r d n u n g од 10. д е ц е м б р а 1914. г о д и н е (Re i c h sge s e t z b l a t t 337/1914). 51 З а ко н о п об ијању п р а вн и х д ел а и зв а н с т е ч а ја од 5. м а р т а 1931. г о д и н е (С л у ж б е н е н о в и н е К р а љ е в и н е Ј у г о с л а в и је 26/1931). У д а љ е м т е к с т у : ЗПоб. 52 Б. С. М а р ко в и ћ, 65-70. 53 8 ЗПоб.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 не спор н и м, те м у н ије посвећено м ного паж ње у л и те ра т у ри. 54 Ови м п и та њем с е де т а љ н и је ба ви је д и но Ма р ко в и ћ, п ри х в а т а ју ћ и у по т п у но с т и а р г у мен т е и р е з он г е р ма н ског з а ко но да в с т в а и т е о ри је. О н ов ај кон цеп т к а р а к т е ри ше као мно го суп тил ни ји и ис прав ни ји од рим ског јер се њи ме у обла сти по бија њ а з а сн и в а т е сна с о л и да р но с т и з ме ђу сви х д у ж н и ко ви х а к а т а ко ји п р едс та в ља ју ње г о ву и мо ви н у као а пс т ра к тн у цел ин у, сол и дарнос т која и пос т оји у с т в а р но с т и. 55 Од ау т о ра т ог а в р емена јед и но Гор ш и ћ у сво јој крат кој анали зи овог де ла 8 ЗПоб го во ри о то ме да ни је зна чај но да ли је по тра жи ва ње пос т а ло и з в р ш но пре не го што је пред у зе та прав на рад ња ко ја се по би ја, већ да је је ди но ва жно да је оно из вр шно у тре нут ку ка да се под но си зах тев за по би ја њ е. 56 Мо же се ре ћи да у овом слу ча ју Гор ш и ћ п р ома ш ује см ис а о ов ог де л а од р ед б е о а к т и в но ле г и т и м и с а н и м л и ц и ма з а по би ја њ е. О в о з б ог т о г а што се ра ди о кон цеп ту гер ман ског пра ва ко ји је и у та мо шњој прав ној лит е р а т у ри р а з ма т р а н је д и но у кон т ек с т у на с т а н к а с а мог по т р а ж и в а њ а, а не њ е г о в е и з в р ш но с т и. 3.3.3. Вре ме на стан ка по тра жи ва ња пре ма ЗОО У по гле д у ов ог св ојс т в а пот р аж ив ањ а р а д и ч и је г н а м и р е њ а с е мо же по би ја ти ду жни ко ва прав на радња, ЗОО је остао до сле дан свом прет ход нику, ЗПоб. И у ЗОО је из ри чи то пред ви ђе но да пра во на по би ја ње прав не рад ње ко ја је пред у зе та на ње го ву ште ту има сва ки по ве ри лац чи је је по траж и в а њ е до спело, и без об зи ра ка да је на ста ло. 57 Ти ме је, да кле, на ста вље на т ра д и ц и ја г е р ма н ског, т ач н и је ау с т ри ј ског мо де ла р е г у л и с а њ а ов ог п ит ањ а. У скла ду са тим, и став до ма ће те о ри је из вре ме на на кон до но ше ња ЗОО остао је на ис тој ли ни ји. Јед ним де лом је то због то га што се овим пи та њем и на кон до но ше ња ЗОО у нај ве ћој ме ри ба вио Ма р ко в и ћ 58, али и дру ги ау то ри ко ји с у с е у св о ји м р ад ов им а д от иц ал и ов ог п ит ањ а дел е с л и ч но м иш љ ењ е. 59 54 Д р а г о љу б А р а н ђ е л о в и ћ, О п об иј ању п р а вн и х д ел а и зв а н с т еч ај а, Бра нич 11-12/ 1930, 145; Б. Ђу кић, 84, Спе вец, 97. Ови ау т о р и с а м о ко н с т а т у ј у да п р а в о п о б и ја њ а и м а ј у к а ко по в е ри о ц и ч и је је по т ра ж и в а њ е на с т а ло пре п р ед у зи ма њ а п ра в не рад ње ко ја се по би ја, т а ко и они ма ч и је је п о т р а ж и в а њ а н а с т а л о п о с л е т о г а. 55 Б. С. М а р ко в и ћ, 146. 56 Ф. Го р ш и ћ, 488. 57 Чл. 280, ст. 1 ЗОО. 58 У Ко м е н т ар у З а к о н а о о б л и г ац ион и м о дн ос и м а (ред. Б. Б л а г о ј е в и ћ и В. Круљ), Б е о г р а д 1980,702-726, као и у Ко м е н т а р у З а ко н а о о б л и г а ц и о н и м о д н о с и м а (ред. С. Пе р о - вић), Б е о г р а д 1995, 645-669 од р ед б е 280-285 ко ји м се р е г у л и ш е п о б и ја њ е п р а в н и х рад њи д у ж н и к а а н а л и з и р а у п р а в о Ма р ко в и ћ. 59 Б. Ви з н е р, 1118; Д. Поп-Ге о р г и је в,803; Вла ди мир Та маш, Поб ијањ е д уж н иков и х п р а в н и х рад њи и з в а н с т е ч а ја, Б и л т е н с у д с ке прак се Вр х о в н о г с у д а С р б и је 2/2000, 246-247. До д у ше, у до ма ћој л и т е ра т у ри мо же се на и ћ и и на с а сви м кон т ра д и к т ор на и т е ш ко ра зу м љива с х в а т а њ а овог д ел а од р ед б е ст. 1 чл. 280 ЗОО. Та ко Б о р и в о је Ж и в ко в и ћ у свом р а д у п р в о 1345

Ни ко ли на Б. Ми шче вић, Ак тив на ле ги ти ма ци ја за по би ја ње прав них рад њи... (стр. 1333 1350) Та ко се Ви з не р, на кон из лагања аргумената у прилог оба становишта, опре - дељу је управо за оно прихваћено у ЗОО, сматрајући га подобнијим за подстица ње за ш т и те на че ла са ве сно с т и и по ш те ња и п рав не сиг у рнос т и. 60 У домаћој те о ри ји но ви јег да ту ма, пак, на и ла зи мо и на схва та ње пре ма ко јем пред ност т р е б а д а т и р о м а н с ком кон ц е п т у је р г е р м а н с к и у одр еђ ен и м с л уч ајев им а мо же в о д и т и п р а в ној не си г у р но с т и. Н а и ме, М. Жи в ков и ћ не спо ри да је у на шем ЗОО при хва ће на иде ја ко ја по ти че из гер ман ског пра ва, али се као б о љ е м п ри к л а њ а н а ч и н у н а ко ји је ов о п и т а њ е р е г у л и с а но у ф р а н ц у ском пра ву. Да кле, пре ма овом ау то ру, пра во по би ја ња тре ба при зна ти са мо пов е ри о ц у ч и је је по т ра ж и в ањ е пос т ојало у в р еме п р едузимањ а п ра вне ра дњ е ко ја се по би ја, уз мо гућ ност из у зет ка у ко рист по ве ри о ца са ка сни јим по траж и в а њ ем к а да ов ај п ру ж и до к а з о по с т о ја њу на ме р е д у ж н и к а да по би ја ном прав ном рад њом оште ти, у то вре ме, свог бу ду ћег по ве ри о ца. 61 Упр кос раз ли чи тим схва та њи ма о то ме ко ји је од ових кон це па та по - вољ ни ји или свр сис ход ни ји, мо же се ре ћи да је прав на те о ри ја је дин стве на у ту ма че њу де ла од ред бе чл. 280 ЗОО ко ја се од но си на вре ме на стан ка по траживања ради чијег намирења може доћи до по би ја ња прав не рад ње ду жника. Ме ђу тим, чи ни се да то не ва жи и за до ма ћу суд ску прак су. Та ко се у јед ној од л у ц и Вр хов ног к а са ц и о ног су да и з ри ч и т о на вод и да, з а успех т ужбе з а побијањ е, по т р а ж и в а њ е не мо р а би т и до спе ло у в р еме к ад а је д уж н и к п р ед у з е о п р а в н у р а д њу која с е т уж б ом побија је р њ ег ов о п от р аж ив ањ е мо же на ста ти и по сле по би ја не прав не рад ње ду жни ка, па за то и до спе ти п о с ле т о га. 62 Ипак, у дру гој од лу ци овај суд је по во дом истог пи та ња за у зео д ру г а ч и ји с т а в. На и ме, у овом спо ру по ве ри ла ц је под не о т уж бу з а побијањ е у г о в о р а о по к ло н у з а к љу че ног 16.0 6. 2011. г о д и не р а д и на м и р е њ а по т р а ж и- ва ња на на кна ду тро шко ва из дру гог по ступ ка до су ђе них ре ше њем од 27.04. 2012. го ди не. Вр хов ни ка са ци о ни суд је у овој од лу ци био ми шље ња да у кон кретном слу ча ју ни су ис пу ње ни усло ви за по би ја ње правне радње дужника. Ка ко се у обра зло же њу на во ди, ни је ис пу њен услов из чла на 280. став 1. ЗОО, бу ду ћи да по тра жи ва ње ту жи о ца у вре ме ка да је учи ње на прав на радња ду жни ка ко ја се ту жбом по би ја ни је ни по сто ја ло, а са мим тим исто н и је н и до спе ло з а ис п л а т у, н и т и је т у ж и л а ц био по в е ри л а ц по т р а ж и в а њ а, об зи ром да је п ра в на ра д ња за к љу че ње спо р н и х у г о во ра п редузет а 16.06.2011. н а в о д и да п о т р а ж и в а њ е п о в е р ио ц а мо ра б ит и д о с п е л о за н а п л а т у у в р е м е п р е д у з и м а њ а п р а вн е р а дњ е, а по т ом, већ у н а р ед ном п а с у с у и да н и је бит но да ли је пот р аж ив ањ е н ас т а - ло пре или п о с л е п р а в н е рад ње ко ј а се п о б и ј а. Н и је ј а с н о к а ко јед н о п о т р а ж и в а њ е м о ж е д ос п ет и на н а п л ат у и пре н ег о што н ас т ан е, Упор. Б ор ив ој е Ж и вков и ћ, Нек и р оков и за п о б и ја њ е д у ж н и ко в и х п р а в н и х рад њи и з в а н с т е ч а ја, С у д с к а п р а к с а 4/2009, 70-71. 60 Б. Ви з н е р,1118. 61 М. Ж и в ко в и ћ, 72. 62 Ре ш е њ е Вр хов н о г к а с а ц и о н о г с у д а Рев 697/2017 од 25.05.2017. г о д и н е, д о с т у п н а на и н т е р н е т стра ни ци http://www.vk.sud.rs/ да на 24.11.2017. г о д и н е. 1346