А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈАНА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла, мастери р а л а и док т о ри р а л а н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р ад у, н а Груп и з а с рп ск у к њи же в но с т и је зи к с а оп ш т ом к њи же в но ш ћу. П и ше по е зи ју, есе је, сту ди је и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: 24/7 љу ба ви (ко а у торка), 2007; То п ао ка мен, 2014; Уп и ја ње, 2017; Ари је л ано ни м, 2018. Ст уд ије: Оп сед н у т а п р и ча п о е т и ка ро ма на Го ра на Пе т ро в и ћа, 2013; Жуд ња за ле п о т ом и сав рше нс т в ом т еу рг ијс ка д и ме н з и ја к њи же в но у ме т н ич ког с т в а р а л а ш т в а, 2014. ТА ХАР БЕН ЖЕ ЛУН (фр. Ta har Ben Jel loun, ар. ), р ођен 19 4 4. у Ф е с у, М а р о ко. У с т у де н т ск и м д а н и м а ов ај м а р о к а н ско - ф р а н ц у ск и ау т ор п и ше сво је п р ве пе сме и о б ја вју је зби р к у Љу д и п од м р т в ач к и м п о к р о в ом т и ш и не (Ho m me s so u s lin c e u l d e si le n c e, 1971). У Па риз се се ли к а ко би н а с т а в ио с т у д и је и г о д и не 19 75. б р а н и д ок т о р а т и з с оц ија лне пси хи ја три је под на сло вом Афек тив ни и сек су ал ни про блеми северн о аф р и ч к и х р а дн ик а у Ф р а н ц ус кој ( P r oblè m e s a f fe c t i f s e t s e x u el s d e t r avai lleu r s nord-af r icai n s e n Fr a nce ) ко ја ће м у посл уж ит и к а о п редлож а к за де ло Најв и ша од св и х са мо ћа (La plus ha u te des so li tu des, 1977). Од 1972. го ди не пи сао је члан ке за па ри ски лист Le Mon de, а г од ине 1985. о бјавио је ро ман Де т е о д п е с ка ко ји га је учи нио по зна тим (L e n fa n t d e s a b le), а две го дине ка сни је je до био нај ве ће фран цу ско књи жев но при зна ње, Гонк у р о ву н а г р а д у (L e P r i x G o n c o u r t) за ро ман Све та ноћ (La nu it sa crée), а до бит ник је на гра де за ја ча ње фран цу ско -арап ског при ја тељ ства, Наг р а де Ул и кс з а ж и в о т но де ло, Н а г р а де I m p a c и Н а г р а де Ери х М а ри ја Ре м а рк. Ау т о р је ви ше од т ри де с е т а к р о м а н а и е с е ја, ч л а н је А к а де м и је Гон к у р у П ар из у и поч асн и д окт о р н ау к а Ун и в е р з и т е т а у Лу в е н у и Мон тре а лу. (В. М.) ЗД Е Н К А ВА Л Е Н Т БЕ Л И Ћ, р о ђ е н а 1975. у Б ач кој П а л а н ц и. З а в р ш и ла Сло в ач к и је зи к и к њи жев но с т на Ф и ло з оф ском фа к ул т е т у у Но вом С ад у. Тр е н у т но је д окт ор а н д к ињ а н а К ат е д р и е с т е т и ке Ун и в е р з и т е т а Ко ме нс ког у Бр а т и с л а в и. Гл а в н а је и од г о в о р н а у р ед н и ц а ч а с о п и с а з а к њи же в но с т и к у л т у ру Nový ži vot. Од 2000. до 2013. је ра ди ла Град ској би бли о те ци у Но вом Са ду. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну кри 734
ти ку и пре во ди са сло вач ког и че шког је зи ка. Об ја ви ла је пре ко 30 књиг а к њи же в н и х п р е в о д а с а с ло в ач ког и че ш ког, н а г р а ђи в а н а ви ше п у т а з а п р ев о де. Прир е д ил а: М их а л Гомб а р, Ос н и в а ње б и бл и о т е ке у Ки с а ч у, 2014; З о р а н Ђ е ри ћ, Nové devínske elégie, 2017; И м и г р а н т и у Вав ил о нс кој к у л и, 2017. МИ ЛИ ЦА ВИ ДИЋ, ро ђе на 1989. у Срем ској Ми тро ви ци. Пре води лац и суд ски ту мач за фран цу ски и пре во ди лац за фран цу ски и шпанск и је зи к. С т е к л а је д и п ло м у м а с т е р с т у д и ја н а од с е к у з а р о м а н и с т и к у н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у и н а од с е к у з а х и сп а н и с т и к у Уни вер зи те та у Ави њо ну у Фран цу ској. Ба ви се пи са ним и кон фе ренциј ским пре во ђе њем, тре нут но жи ви у Но вом Са ду. Д И В Н А ВУ КСАНОВИ Ћ, р ођ ен а 19 65. у Б е о г р а д у. З а в р ш и л a ј e Фaк ултeт дрaмских умeтнoсти и Филoзoфски фaк ултeт у Бе о гра ду, мaгистрилала јe из обла сти тeaтрoлoгијe и дoк тoрирала из обла сти сaврeмeнe филoзoфијe и eстeтикe. Пи ше по е зи ју, по ет ску про зу, крат ке при че, ром а не з а де ц у, к а о и с т у д и је и е с е је и з о б л а с т и с а в р е ме не фи ло з о фи је и е с т ет ике, т e o р и је к у л т у р e, м е т о д о ло г и је н а у ч но - и с т р а ж и в ач ког р а д а, филoзoфије мeдијa. Књи га пе са ма: Мад он а д у г о г в р а т а, 1992. Књигe п р о з е: Опа жач, опа же на, 1997; Гл а в а х а рф е (ко а у т о р Д. Ј. Д а н и л ов), 1998; Пат ол ош ке п р ич е, 1999; Ав а нт ур е с а с т в ар им а, 2003; О к ул тн о к р в а рење, 2009; Ме мо, 2016. Ро ма ни за де цу: Жи в о т с т ро лов им а I, 1998; Жи вот с тро ло ви ма I и II, 2002; Шт и п а љ ка у х у л а х оп ка м а, 2004; Ле з и ми на ле ђа, тро ле!, 2006. Сту ди је: Ба рок н и д у х у са в ре ме ној фи ло зо фи ји: Бе н ја м и н А д о р н о Б л ох, 2001; Ae s t h e t i c a Mi n i m a, 2004; Ф и л о з о ф и ја м е д и ја о н т о л о г и ја, е с т е т и ка, к р и т и ка, том 1, 2007; том 2, 2011; том 3, 2017. При ре ди ла ви ше књи га и збор ни ка. ГО РА Н КОРУНОВИ Ћ, р ођен 1978. у Јаг о д и н и. П и ше по е зи ју, е се је, огле де, студије и књижевну критику. Бави се проучавањем јужнословенских књи жев но сти XIX и XX ве ка. Књи ге пе са ма: Го с т о п р и м с т в а, 2011; Ре ка ка и ше ва, 2012; Цр ве на планета, 2014. Сту ди ја: Литература и опасност ком па ра тив ни огле ди, 2013. Н Е Н А Д К Р С Т И Ћ, р о ђ ен 1955. у Но в ом С а д у. Ро м а н и с т а, фи ло лог, д и п л о м и р а о, м а г и с т р и р а о и д о к т о р и р а о н а К а т е д р и з а р о м а н и с т и к у Ф и л о з о ф с ко г ф ак у лт ет а у Нов ом С ад у. П иш е с т у д и је, м о н о г р а ф и је и с т ру ч не р а до в е, п р е в о д и с а ф р а н ц у ског. О б ја в љ е не к њи г е: Ф р а нц ус ка к њи ж е в н о с т у с рп с к и м п р е в о д и м а (1775 1843), 1999; La con tra sti ve et la tra duc tion le français et le ser be: les res sem blan ces et les différen ces, 2001; Пр ил оз и у п ор е дн ој фр а н ц у с ко - с р п с кој л е к с и ко л о г и ји, 2005; Ф р а нц ус к и и с рп с к и у ко н т а к т у с т р у к т у р а п р о с т е р е ч е н и ц е и п р е в о ђ е њ е, 2008; 735
Наполеон Бонапарта Алек сандра Диме у пре во ду Љу бо ми ра Не на дов и ћ а, 2010; Hi sto i re de la tra duc tion chez les Ser bes, 2018. Д А ЈА Н А Л А ЗА РЕ ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 93. у Ш а п ц у. З а в р ш и л а о снов не и м а с т е р с т у д и је н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у. П и ше по е зи ју и п р озу, ба ви с е п р ев ођењ ем. К њиг е пес ама: Кроз про стор и вре ме, 2011; С т а з е з в е з д ан о г бе с к р а ја, 2012; С т р а н а ц, 2014. Ро ман: Маг л ов ит и п у т т а л е н а т а. Де о 1 Та т ја н а, 2015. Би о г р а фи ја : О т а ц Ар с е н и је с е ћ а њ а на ду хов ног оца, 2016. М И Л И Ц А Л А ЗО ВИ Ћ, р о ђ е н а 198 4. у Ч ач к у. П и ше с т у д и је, е с е је, и књи жев ну кри ти ку. Ба ви се срп ском и свет ском књи жев но шћу XX и X X I в е к а, о б ја в љи је у пе ри о д и ц и. РАЈ КО ЛУ КАЧ, ро ђен 1952. у Ме ђе ђи код Бо сан ске Ду би це, БиХ. Пи ше по е зи ју и про зу, по е зи ју и про зу за де цу, ра дио, по зо ри шне и ТВ д р а м е, б а в и с е п р е в о ђ е њ е м. К њ и г е п е с а м а : П л а в у ш а и п у т н и к, 1977; Сп и ра л но с т е п е н и ш т е, 1982; Књига п а ље н и ц а, 1986; Од л ив ц и и с и л у е т е, 1987; Који к у н у д а н е и н о ћ и, 1990; Ух о л а ж е, 1994; Ја п и ја з а ћ и в о т, 1994; Ре л и кв и ја р, 1994; Б и ш т а ње п р е д л а п о т, 1995; Јо н а и з ф и о ке, 1997; Плес д в ој н и ка с т а ре и н о в е п је с м е, 2004; Мач ја п ре ђа, 2008; Тр пе за или Сто и з аб р а н и х п је с ам а, 2008; Хв ал ис а вко у коп ач ка м а о д с е д а м м и љ а, 2009; За пи си из под зем ног про ла за, 2010; Хор ара, 2015; У тра га њу за из гу бљен и м ч ит аоц и м а, 2016; Па ја ц и н а п и ја ц и, 2016; З а је д н и ч к и е п ит а ф, 2017; К ра т ка д уга, 2017. К њи г е п ри по в е д а к а: Мо ји н к ра љ, 1996; Ше т а л и ш т е хро ми х, 2001; Са мрт ни за гр љај, 2006; Нај го ри на ди мак на сви је т у п ри че за ро ман, 2011; Пи с а ц н а ус и ја н ом л и м е н ом к р о в у б и бл и о т е ке, 2017. Рома н и: Чип кар ска школа, 1988; Ље т не сан т е, 1995; Бо ж и ји угод ни ц и, 1 2, 1998; Ар хив ске гроб ни це, 2002; Хроничар, 2005; Ухват и вјетар, 2012; Звоно над ме ђа ма, 2015; Ст ра шн и је од нај с т ра шн и је г, 2016; Ди в и т и р у ко п и с и гра ђа за ли јеп срп ски ро ман, 2017. При ре дио ви ше књи га и антологија. ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ, р ођ ен а 1989. у Но вом Са ду. Основ не и ма стер сту ди је срп ске књи жев но сти за вр ши ла на Фи ло зоф ском фа култ е т у у Но в ом С а д у. На ис т ом фа к улт е т у je т р ен у тно с т уден т докт орск и х с т у д и ја с рпске к њи же в но с т и. П ише с т уд ије, е с еје и к њиже вн у к рит ик у, пре во ди с енгле ског. Књи га есеја и критика: Хер ме не у тич ка при ста ништа, 2018. ВЕ Л И М И Р М Л А Д Е НО ВИ Ћ, р о ђ е н 1989. у С ме де р е ву. З а в р ш ио је основ не и ма стер сту ди је француског је зика и књижевности на Филозофском ф а к у лт ет у у Но в ом С а д у. O бл а с т и и н т е р е с о в а њ а с у м у ф р а н ц у ск а к њи же в но с т Х I Х и Х Х в е к а, р а т у к њи же в но с т и, с а в р е ме н а ф р а н ц у ск а 736
к њи же в н о с т. О б ја в и о је д р а мс к и т е кс т Д р уг и п ор е д м ен е, 2014. и био у р ед н и к з б и р ке п р и ч а п о с в е ћ е н е с т о г о д и ш њи ц и В е л и ко г р а т а Пр и ч е бо ла и по но са, 2014. И ВА Н Н Е Г РИ ШО РА Ц, р о ђ е н 1956. у Трс т ен ик у. П иш е п оез иј у, про зу, дра ме, сту ди је и књи жев ну кри ти ку. Од 2005. до 2012. го ди не био је гл а в н и и од г о в о р н и у р ед н и к Ле т о п и с а, а од апри ла 2012. је пред седн и к Ма т и це с рпске. К њиг е пе с ама: Т р ул а јабука, 1981; Ра к ља р. Же л у да ц, 1983; Зе м љо п и с, 1986; Абра када бра, 1990; Топ л о, х л ад н о, 1990; Хоп, 1993; Ве з н и ц и, 1995; Пр и л о з и, 2002; По т а ј н и к, 2007; Св е т и л н и к, 2010; Ка м е н а ч т е н и ја, 2013; Чт е н и ја (из бор), 2015; Ма т и ч н и м л е ч, 2016; Изл о ж б а обла ка (и зб ор и но ве), 2017. Ро ман: Анђ е л и ум ир у, 1998. Дра ме: Фре ди ум и р е, 1987; Куц-куц, 1989; Ис тра га је у то ку, зар не?, 2000; Ви диш ли свице на не бу?, 2006. Сту ди је: Ле гитимација за бескућнике. Српска неоа ван гард на по е зи ја по е т ич ки иден т и те т и ра з ли ке, 1996; Лир ска ау ра Јо ва на Ду чи ћа, 2009. Пред сед ник је Уре ђи вач ког од бо ра Српске енцик л о п е д и је, том 1, књ. 1 2, 2010 2011, том 2, 2013. ЖИ ВО РА Д Н Е Д Е Љ КО ВИ Ћ, р ођен 1959. у К р аљ еву. П ише поезију. К њиг е пес ам а : Пог р еш н а п р о г н о з а, 1991; Ма јка, 1994; Ту тин и још 50 п е с а м а, 1998; Је з и к ув е л и ко, 2000; Тач н и с т и х о в и, 2001; С у ш т и п о с л о в и (иза бра не и но ве пе сме), 2002; Не гд е бл и з у, 2003; Д р у г и н е ко, 2005; Овај свет, 2009; Не у м е р е н и р а д г о д и н а (из бор), 2011; Та л а с, 2012; На д м о ћ м ет аф о р е / S up r é m a t i e d e l a m é t a p h o r e (д в о је зи ч но), 2012; Ул аз а к, 2014; Зве зда но по ље / Sвездено по ле (и з аб р ане и но в е песме, д в ојези чно), 2014; Успон, 2017. М А Р КО П А О ВИ Ц А, р о ђ ен 1950. н а Ц и б ри ја н у код Тр е би њ а, Би Х. Пише књи жевну кри ти ку, есе је и огле де о са вре ме ној срп ској књи жев ности. Објављене књи ге: Ра спо ни про зне ре чи о про зним књигама савреме н и х срп ск и х п и са ца, 2005; Аре т е јев л у к, 2009; Ор феј на сто лу огле ди о с а в р е м е н и м с рп с к и м п е с н и ц и м а, 2011; Ме т а к р и т и ч к и и з л е т и, 2017. ВЛА ДА НА ПЕР ЛИЋ, ро ђе на 1995. у Ба њој Лу ци, БиХ. Ап солвентки ња је на Од сје ку за фран цу ски је зик и књи жев ност Фи ло ло шког фак у л т е т а у Б а њ ој Лу ц и. П и ше по е зи ју, п р е в о д и с ф р а н ц у ског, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. Д Е ЈА Н П Е Т РОВИ Ћ, р ођен 1977. у О сијек у, Хр в ат ск а. Д и п ло м и ра о филозо фи ју на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Дво го дишње постд и п л о м с ке с т уд и је и з п ол ит и чк и х н а у к а з ав р ш и о н а Ун и в е р з и т е т у у Б о ло њи. Н а т р е ће м п р о г р а м у р а д ио Б е о г р а д а м у је е м и т о в а но око д в е с т о т и н е о с а м д е с е т е м и с и ја, у г л а в н о м и з о б л а с т и ф и л м а. Аут о р в иш е 737
с т о т и на е сеја, аут орск и х и с т ру чн и х т ек с т ов а, п рик аз а к њиг а, и нт е рвјуа, п ре во да и фи л м ск и х к ри т и к а. Об ја в ље не к њи г е: Асп е к т и г ло ба л и за ц и је, 2009; Да л е ко је Ха д е р с ф и л д, 2011. БИ СЕР КА РАЈЧИЋ, рођена 1940. у Је ла шни ци код За је ча ра. За врш и ла је с т у д и је сла ви с т и ке (г ру па з а ис т оч не и з а па д не сло вен ске је зи ке и к њи же в но с т и) н а Ф илолош ком ф ак у л т ет у у Б еог р ад у. П ише е с еје и р а д ио д р аме, п р е в о д и с по љ ског, ру ског, че ш ког, с ло в ач ког, буг а рског и с ло в е н ач ког. До с а д а је о б ја вил а око с т о к њиг а п р ев од а св и х ж а нр ов а к њи жев но с т и ( Ш и м б ор ск а, М и лош, Л и п ск а, Р у же ви ч, Хе р бе р т, Мр ожек, Глова ц к и, Ко т, Ко ла ков ск и, За г а јев ск и, Ба ра њ ча к, Гом бро ви ч, Ви т к је ви ч, Анд же јев ски, Бран дис, Лем, Јур ков ски и др.), а ба ви се и по зо ри штем, ли ков ном умет но шћу, фил мом, фи ло зо фи јом, есте ти ком, по ли ти ко лог и јо м, и с т о р и о г р а ф и јо м, п и т ањ и м а в е р е и ц р к в е с л о в е н с к и х н а р о д а, н а ј в и ш е По љ с ко м. О б ј а в љ е н е к њ и г е: Пи с м а и з Пр а г а, 1999; Пољ ска ц и в и л и з а ц и ја, 2003; Мој К р а ко в и з к ул т у р н е а р х е о л о г и је г р а д а, 2006; Im a go Po lo n i a e, 2014. Об ја ви ла је и ви ше ан то ло ги ја. ХИН ДЕ ЕСТЕР СИН ГЕР КРЕЈТ МАН (1891 1954), ста ри ја се стра ноб е ловца Иса к а Б а ше ви са Си н г е ра, п р о зн и п и са ц, но ви нар, п р е во д и ла ц с ен гле ског на ји диш. Ро ђе на је у Пољ ској, а по сле уда је жи ве ла је у Хол а н д и ји и Ен гле ској, п и с а л а је н а ји д и ш у р о м а не и п ри че. Пр е в о ђ е н а је на фран цу ски, ен гле ски, не мач ки и шпан ски. На пољ ски је тек не дав но п р е в е д е н и з б о р и з њ ен и х п р и ч а н а п о љс ко -јев р е јс ке и е нг л ес ке т ем е. Спа да ла је у ре т ке еман ц и по ва не Је вреј ке. Брат но бе ло вац звао ју је ха си д у с у к њи. И н сп и ри с а н њ е ном л и ч но ш ћу н а п и с а о је р о м а н Јентл, ко ји је и фи л мо ва н у А ме ри ц и. Ре ж и ра ла г а је и и г ра ла гла в н у уло г у Бар ба ра Стреј сенд. (Б. Р.) ДРА ГАНА В. ТО ДО РЕ СКОВ, рођена 1975. у Но вом Са ду. Пи ше критич ке и књи жев но и сто риј ске тексто ве. Бави се ис тра жи ва њем срп ске књижев но сти ХIХ и ХХ ве ка. Об ја вље не књи ге: Сте ри ји не па ро ди је ис куше ња (п ос т)мо де р ног ч и т а ња, 2009; Дан, кон т е кс т, бр з и на вет ра, 2010; Пи с а т и д а љ е и з а б р а н е к р и т и ке, 2012; Те ло пе сме есе ји и кри ти ке о с р п с ком п е с н и ш т в у, 2013; Т р а г ом ко ч е њ а п р и с в а ја њ е, п р е о д е в а њ е и ра с ло ја ва ње с т ва р но с т и у п о е т и ц и Ју д и т е Ша л го, 2014; Збо гом, при чин а и с т и н о! Ог л е д и о с т р а т е г и ја м а с рп с к и х п р и п о в е д а ч а, 2015; Ј у н а ц и на ш и х ва ро ш и ог ле д и и кр и т и ке о са в ре ме ни м срп ск и м п ри п о ве да ч и ма и њи х о в и м л и ко в и м а, 2017. При ре ди ла ви ше књи га. БО ШКО ТО МА ШЕ ВИЋ, ро ђен 1947. у Бе че ју. Књи жев ни тео ретич а р, п р о з а и с т а, п е с н и к и к р и т и ч а р, ч л а н је Е в р о п с ке А к а д ем ије н аук а, у ме т но ст и и к њи жев но ст и (Париз), ч лан франц уског и ауст ријског П ЕН-а, 738
к а о и Ф ра н ц у ског д ру ш т ва п и са ца ( Па ри з), т е Ау с т ри ј ског са ве з а п и са ца (Беч). Ва жни ји те о риј ски ра дови: Бит но песни штво, 1988; Кар те зи јанс к и р о м а н, 1989; Из и с к у с т в а б и т ка и п е в а њ а. На ц р т з а је д н у о н т о л о г и ј у п е с н и ш т в а, 1990; С а м о р а з о р н е т е о р и је, 1994; Бе с ко н ач н а з а м е н а. Ф ун да ме н т а л на он т о ло г и ја као т е о р и ја п о е з и је, 1997; Ко нач на т е о р и ја к њ и ж е в н о с т и, 2000; По е з и ја и м и ш љ е њ е б и ћ а. К њ и ж е вн ок р ит и чк и при ступ по е зи ји са ста но ви шта фундаментал не он то ло ги је, 2001; Пес н и ш т в о, к њи ж е в н а т е о р и ја, е г з и с т е н ц и ја, 2003; Б и т н о п е с н и ш т в о, 2004; Гал ил еје вс ка п оет ика о г л ед и о п и с а њу и њег ов и м м ет аф ор ам а, 2004; Хер ме не у ти ка не про зир ног пе сни штво, он то ло ги ја, хер ме не у т и ка, 2006; Че к и ћ б е з г о с п о д а р а, 2009; Огле ди о књи жев ној те о ри ји к њи ж е в н а т е о р и ја и д е р и д и ја нс ка р ев ол уц ија, 2011; Пр от и в к њиж е вн е т е о р и је, 2011; Ми ш љ е њ е п и с а њ а, 2012; Књи га о Ре неу Ша ру пе сме и о г л ед и, 2015; Ма р г и н е к њи ж е в н е т е о р и је и с ц е н а п и с а њ а и з аб р ан и о г л ед и (1991 2018), 2018. Ро ма ни: З а ка с н е л и и з в е ш т а ј је д н ој а ка д е м и ји, 2000; Ни ко, н и г де п р и п о вес т а р хе о ло г и ја, 2012. Књи ге пе са ма: Кар тез ијанс к и п рола з, 1989; Чув а р в реме на, 1990; Целан - с т у д и је и др у ге п е с ме, 1991; Ви де ло жишка, 1992; Светлост за ископ, 1992; Понављање и разл и ка, 1992; C o ol me m o r i e s, 1994; Уга рц и, 1994; Преде о с Ви тге нш т а јн ом и д р у ге р у ш е в и н е, 1995; Пр е и с п и т и в а њ е и з в о р а, 1995; П л а н п о в р а т ка, 1996; Д р у га и с т ор ија к њиж е вн о с т и, 1997; Ра зго в ор у Ха ј де л бе р г у, 1998; Се зо на без Го спо да, 1998; Сту ди ја те ста мен та, 1999; Чи сти на и присут ност, 2000; Пу с т и њ е је з ика, 2001; Ни г д е, 2002; Ле т о м о г а је з и ка, 2002; Paul Ce lan, 2002; Кур е л у к м ог а н ез а д ов ољс т в а, 2004; Но ва узалуд ност, 2005; Ар хе о ло ги ја пра га. Фу ко о ва за о став шти на по е ма ар хе о ло г и ја, 2008; П лодо в и п о хо да, 2008; Ар хив (из бор), 2009; Пе с ме од лип овог и б аг р ем ов о г д рв е т а, 2009; Но в а у з а л у д н о с т / E r n e u t e Ve r ge b li c h k e i t, 2009; Ű b u n ge n i m Zw e i fe l, 2010; Ни к у д, 2011; F r ü c h t e d e r Hei ms u ch u n g, 2011; Al ler ne u e ste Ver ge blic hke it, 2011; Иза бра на по е зи ја (1977 20 01), том 1, 2012; Иза бра на п о е з и ја (1976 2011), том 2, 2013; Ri s se, 2015; За бо рав ко ји п о с т а је мо п е с ме и з ош те ће ног ж и во т а, 2015; Ве дро зна ње о п ораз има, 2015; Иза бра на по е зи ја (1975 2017), том 3, 2017; Иза бра на по е зи ја (1975 2017), том 4, 2017; Ја Ни ко и Мо лоа, 2018. Д РА ГА Н Х А МО ВИ Ћ, р о ђ е н 1970. у К р а љ е ву. П и ше по е зи ју, е с е је и к њи же в н у к рит и к у. К њи г е пе с а м а: Мра ко в и, р у ге, 1992; На м е ш т е н и к, 1994; Ма т и ч н а к њи г а, 2007; А л б ум р а н и х с т и х о в а, 2007; Же ж е н о и н е жно, 2012; З м а ј у јајет у н аи вн е п ес м е, 2013; Т ис ка п ес м е и п он ек и з а п и с, 2015; Ме ко је з г р о п е с м е с п р а т е ћ ом п р и ч ом, 2016; По п р а в љ а м успо ме не, 2017. Књи ге есе ја и кри ти ка: Сан Драгана Илића, 1990; Ствари ов да шње, 1998; Пес н и чке с т в ар и, 1999; Пос л е д ње и п р в о, 2003; С обе стра не, 2006; Ле т о и ц и т ат и п оез ија и п оет и к а Јо в а н а Х р и с т и ћ а, 2008; Пе с м а о д п о ч е т ка, 2009; Раи чков и ћ п ес н и ч к и р а з в ој и п о е т и ч ко 739
окру же ње, 2011; Ма т ич н и п р о с т ор, 2012; Пут ка ус прав ној зе мљи мод е р н а с рп с ка п о е з и ја и њ е н а к ул т у р н а с а м о с в е с т, 2016; Мо м о т р а ж и Ка п о ра п р о бл е м и де нт ит е т а у Кап ор о в ој п р о з и, 2016; Пре ко ве ка из срп ске по е зи је XX и XXI сто ле ћа, 2017; Ли ц а је д н и н е, 2018. При ре дио ви ше к њи г а. И ВА Н Џ ЕП АРОСК И, р ођен 1958. у Ско п љу, Ма ке до н и ја. Ф и ло зоф, пе сник и пре во ди лац. Ди пло ми рао је на Фи ло зоф ском фа култе ту у Скопљу, где је ма ги стри рао и док то ри рао. Ау тор је пет по ет ских књи га, чет и ри по е т ске а н т о ло г и је и т е о р е т ско - е с т е т и ч к и х и з б о р а, к а о и че т р н а е с т к њи г а и з о б л а с т и фи ло з о фи је, е с т е т и ке и т е о ри је к у л т у р е. Ре дов н и је п ро фе сор на Фи ло зоф ском фа к ул т е т у у Ско п љу за п ред ме т е: е с т е т и ка, исто ри ја есте ти ке и фи ло зо фи ја кул ту ре. Књи ге пе са ма : Слике са изложбе, 1989; Ек л оге, 1992; Пес м е, 1998; Вољ а з а м и ш ље ње, 2008; О т м и ц а Ев р о п е, 2012; Св е т л о с т и Св е т е Го р е, 2015. За сво је де ло до био је ви ше зна чај них на гра да, а ње го ва по е зи ја и не ки есе ји пре ве де ни су на петна е стак је зи ка у све ту. (Р. Л.) РА Д И ВОЈ Ш А ЈТ ИН А Ц, р ођен 1949. у Зр ењ ан ин у. Зав рш ио О пш т у к њи же в но с т с а т е о ри јом н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у. П и ше поез ију, п р о з у, е с е је, д р а м ске т е к с т о в е, к њиже в н у и л и ковн у к рит ик у, п р е в о д и с р у с ког и е н г л е с ко г. К њиг е п ес а м а : О р у ж је љу д с к и р а њ е н о, 1970; Шу ми се вра ћа ју пра го ви, 1974; Да ров но пу то ва ње, 1978; Пан глосов из ве штај, 1982; С у з е у л ун ап а рк у, 1987; Оче наш на Тајмс-скве ру, 1991; Ол о в н и д о л о в б а н а т с ка п е с м а р и ц а, 1995; Лед и мле ко, 2003; Пси в е р са и л и О т и м а ње в а з д у х а, 2005; Ка њи ш ка м о н о т и п и ја, 2007; Сев е рн и и з го вор, 2011; Ст а ра кан т и на, 2011; Ди, 2013; Зло цве ћа 2013; Псе ћа с у за, 2014. Дра ма: Цве ће и смрт ста рог Лу ке, 1970. Књи ге есе ја: Де м о г о р г о н з а п и с и о н а п у ш т а њу с л и ке, 1984; Хо т е л Ча р н о је в и ћ, 1989; Хај ка на Ак т е о н а, 1997. Књи ге про зе: Б а н а т с ка ч и т а н ка, 1991; Мој беге јс к и д е о све т а, 1994; Бај ке о гр му, 1995; Чехо в ија, 1996; Ве з у ваздух у, 1998; Жр тве б и де р м а је ра, 2000; Си б и л с к и г л а с о в и, 2001; На да с т а н у је н а к ра ј у г ра да (коаут ор У. Шајт ина ц), 20 02; Воден о де т е, 2004; Пр ич иц а, 2005; Кинес ко дво ри ште, 2006; Lyrik kli nik, 2009; Дилинкуца кратке и фришке банатске бај ке (коау т о р к а Љ. Шај т ин а ц), 2012; По рц ел а н р ом а н у с л обо дн ом с т и х у, 2017. П р и р е д и о Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 740