ASCRO, 6 : 34, 1971 Viša stomatološka škola, Split direktor Škole doc. dr 3. Kordić Rijedak slučaj vađenja gornjeg umnjaka Š. KORDIĆ Na Odjelu oralne

Слични документи
IErica_ActsUp_paged.qxd

PowerPoint Presentation

Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13

М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле

Упорна кап која дуби камен

Ljubav mir cokolada prelom.pdf

Feng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у

Sluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п

по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju ( Slu žbe ni gla snik RS br. 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. aline ja 2.

NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n

Stomatološka ordinacija Trešnjo Endodontsko liječenje zuba liječenje korijena zuba ordinacijatresnjo.com Enver Trešnjo

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ISSN COBISS.SR-ID Београд, 11. децембар Година LXX број 134 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је динара С

у ве ли кој по све ће но сти је зи ку, сте кла је сво је по бор ни ке ме ђу ком пет е н т н и ји м ч и т а о ц и м а, ш т о не с у м њи в о и м по н у

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Ж И ВО РА Д Н Е Д Е Љ КО ВИ Ћ Х Е ДО Н И ЗА М ШТА САМ МО ГАО Мо жда ни ка да не ћу са зна ти шта сам мо гао Да ура дим у жи во ту,

ТА ТЈА Н А ЈА Н КО ВИ Ћ ЗА ЕМИ СИ ЈУ РАЗ ГО ВО РИ С ПО ВО ДОМ 204 Мо гу да поч нем? Да? Да кле, пр во на шта по ми слим кад чу јем реч бом бар до ва њ

ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

broj 052_Layout 1

Prelom broja indd

Knjiga 2.indd

Mno go dr žim do ne ge sta rih lju di u kru gu po ro di ce. Kao dete raz ve de nih ro di te lja, kao sko ro sva de ca raz ve de nih ro di te lja, že l

Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом

З А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шт

С ВЕ ТЛ А Н А Ш Е А ТО ВИ Ћ НОВИЦA ПЕТ КО ВИЋ ВИ СО КА МЕ РА Н А У К Е И СЕН ЗИ БИ Л И Т Е ТА Вечера ш њи по в од је с е ћ а њ е на Но ви ц у Пе т ко

Microsoft PowerPoint - X i XI termin - odredjivanje redosleda poslova [Compatibility Mode]

Sluzbeni List Broj OK05_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Д И В Н А ВУ К СА НО ВИ Ћ ИГРА 566 ИГРА Жу рио је. Тре ба ло је да пре тр чи, и то без ки шо бра на, ра сто јање од Рек то ра та до Град ске га ле ри

_Werewolves_PRELIMS SCRIBO.indd

Р А З Г О В О Р ВАЛ ТЕР УГО МАИ ДО БРО РАС ПО ЛО Ж Е Н И П Е СИ М И СТА 138 Ра з го в ор в о д и л а Са ња Ми л и ћ Вал тер Уго Маи је умет нич ко име

МИЛОШ НЕМАЊИЋ Српско социолошко друштво, Београд DOI /kultura N УДК (497.11) 198/ (497.11) 198/... оригиналан научни рад

Стојан Л. Продановић Обнова ПАМЋЕња

Ори ги нал ни на уч ни рад 35.07: doi: /zrpfns Рат ко С. Ра до ше вић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет

Prelom broja indd

UDK: 171/ FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXV (2), DOI: /FID N Originalan naučni rad Aleksandar Nikitović Institut za filozofiju i

KAKO INTERNU STRANAČKU DEMOKRATIJU UČINITI MOGUĆOM INSTITUCIONALNI FAKTORI I INTERNA DINAMIKA UNUTARSTRANAČKIH ODNOSA Ova Zbirka je izrađena u okviru

16 ЧАС ОЛИМПИЈАДЕ ЈЕ КУЦНУО Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

ISTRAŽIVAČKI FORUM Pravosuđe i ljudska prava Poglavlje 23 Beograd, februar 2012.

UDC 329(497.11) DOI: /ZMSDN C Оригинални научни рад С в е т о з а р Ч и п л и ћ *21 ОД НОС ПО СЛА НИ КА И ПО ЛИ ТИЧ КИХ СТРА НА КА СА ЖЕ

Н А РОД Н А С КУ П Ш Т И Н А 41 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим У К АЗ о про гла ше њу Закона о по т

Irodalom Serb 11.indd

Пре глед ни чла нак :347.74(497.11) doi: /zrpfns Др Дра жен С. Ми љић Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци d ra ze n.mi u nibl.r

Ори ги нал ни на уч ни рад : (497.11) doi: /zrpfns Др Иван Д. Ми лић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са

Simic.indb

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

3 SRCE OD SILIKONA Vesna Radusinović

Пре глед ни чла нак /.6:342.7 doi: /zrpfns Др Ми ли ца Д. Ко ва че вић, до цент Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к у

Пре глед ни чла нак :343.14(497.11) 13 doi: /zrpfns Др Жељ ко Д. Мир ков, ви ши ту жи лач ки са рад ник Ос н о в н о ја в н о т у

и сво је по ла зи ште као ме сто свог ис хо ди шта, на кра ју за кљу чу је да она то у ства ри не ће: Ска чем, у но ћи, мр клој као веч ност: Ја, у ст

mama_ispravljeno.indd

Ni ti ni ja Paus.pdf

Пре глед ни чла нак doi: /zrpfns Др Ми ла на М. Пи са рић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа к

Knjiga PRINT.indd

Пре глед ни чла нак :342]:341.9 doi: /zrpfns Бо ја на Д. Ри стић, са рад ник у на ста ви Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа

kamij.indd

Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Са ња В. Ђа јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

Filozofija i drustvo indd

međunarodna scena Pismo iz Londona Acija Alfirević P rvi put stig la sam u Lo n d o n na 4 6. ro đ e n d a n b rita n s k o g d ra

Prevela sa italijanskog Gordana Breberina

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА А Л Е К СА Н Д А Р П Е Т Р ОВ ВИ Н А Р СК А П РИ Ч А Ова при ча мо же да поч не као бај ка. Ви но гра дар је имао три кће ри. Али

Čovek koji je ubio teslu ili DNEV NIK AP SIN TA I KR VI Ro man Goran Skrobonja

Kastelan.indb

А У Т О Р И Л Е Т О П И С А Н А ТА Ш А А Н ЂЕ Л КО ВИ Ћ, р о ђе на у Б е о г ра д у. Д и п лом ирала (20 01), м а г и с т ри р а л а ( ) и

Д а к ле, к а р а к т е р р а т а и њ е г о в а ис т о ри ј ск а и л и с о ц и о ло ш к а у ло г а н ис у би т н и. Би тне с у с т р ахот е и б е см и

Ори ги нал ни на уч ни рад 341:502/504 doi: /zrpfns Др Ро до љуб М. Етин ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни

MARINKO LOLIĆ Uni ver zi tet u Be o gra du, In sti tut za fi lo zo fi ju i dru štve nu te o ri ju, Beograd DOI /kultura L UDK 1(091) Жуњи

Преглед публикација - ОБАВЕЗНИ ПРИМЕРАК

УДК: :34(497.11) Прегледни рад Жар ко Ан ђел ко вић Београд Пре драг Бла го је вић Београд Мар ко Ан ђел ко вић Сли јеп че вић Београд

Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав

Ори ги нал ни на уч ни рад :343.85(497.11) doi: /zrpfns Др Сре тен М. Ју го вић, ре дов ни про фе сор К р и м и н а л и с т ич ко

Пре глед ни чла нак :33 doi: /zrpfns Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Пр

Untitled-4

М И Л А Н ТО ДО Р ОВ ЗА М И Ш ЉА ЊЕ ОСЕ С П И НО ЗА У М И Н Х Е Н У По сле во ђе ња љу ба ви Не ма ња је увек, у ма њој или ве ћој ме ри, о с е ћ а о

Ори ги нал ни на уч ни рад 366.5:336.77]:061.1 ЕU doi: /zrpfns Др Ати ла И. Ду даш, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул

Пре глед ни чла нак ( ):502/504 doi: /zrpfns Др Љу бо мир С. Ста јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Пр

Naziv originala: Guilleaume Musso ET APRÈS... Copyright 2004 by XO Éditions, Paris; All Rights Reserved Copyright za srpsko izdanje Alnari d.o.o. 2008

broj 068_Layout 1

Ори ги нал ни на уч ни рад (497.11) 1865 (094.5) doi: /zrpfns Др Ма ша М. Ку ла у зов, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но

Ори ги нал ни на уч ни рад (497.11) doi: /zrpfns Др Дра ган Л. Мил ков, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав

Ори ги нал ни на уч ни рад 349.2(497.11) 19/20 doi: /zrpfns Др Се над Р. Ја ша ре вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са д

Pro log J a, Be a tri sa Sa voj ska, maj ka sam če ti ri kra lji ce. Ko ja dru ga že na u isto ri ji sve ta sme to za se be re ći? Ni jed na, tvr dim,

УДК: :94( ) 17/20 Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=21 Бр. 3 / стр Мом чи ло

М И Р О ВУ К СА НО ВИ Ћ НОЋ Н И Ц И 1. У овом тре нут ку, упла шен, по ми слио сам на оке ан за бо ра ва у ко јем се на ла зи све што смо смет ну ли с

Х а л и ло ви ће в а л и т е р а р н а с у г е с т и ја д а смо з а б о р а ви л и д а с е ч у д и мо, а са мим тим за бо ра ви ли да ми сли мо и ства

о ло ш ке п ри р о де. И з д а в а ч и с у од би ја л и д а ш т а м п а ју њ е г о в е к њи г е 1, поз о р и ш н е т р у п е д а и зв од е њ е г ов е

Р А З Г О В О Р ТА ХАР БЕН ЖЕ ЛУН ПИ САЦ ЈЕ КРИ ТИЧ КИ ПО СМА ТРАЧ 690 Ра з го в ор в о д и о Ве л и м и р М л а де н о в и ћ Ро ђен у Фесу, првог дец

Р А З Г О В О Р М И Л А Н Н Е Н А Д И Ћ ЧО ВЕК Ј Е П РЕ ВА ЗИ ЂЕ НО БИ Ћ Е Ра з го в ор в о д и л а Ра д м и л а Г и к и ћ Пе т р о в и ћ Ми лан Не на

Пре глед ни чла нак ( ) doi: /zrpfns Ми лош Д. Де но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у При шти ни са п

Ори ги нал ни на уч ни рад /.78: doi: /zrpfns Др Све тла на С. Ста на ре вић, до цент Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Ф

najbolja_ispravljeno.indd

Llimes - Stranci u Beogradu.indd

Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом

Пре глед ни чла нак /.68(4) doi: /zrpfns Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

Temida 2.indb

Др Драго Његован Милева Марић-Ајнштајн: ДРАГИ МОЈИ КУМОВИ Писма Сидонији и Ђоки Гајин

УДК :34 Пре глед ни рад СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА број 2/2014. год. 49. стр Мар та Ж. Сје ни чић Ин сти тут дру штве них на у ка, Бе

7. март Број 18 3 М И Н И С ТА Р С Т ВА 806 На осно ву чла на 10. став 2. Уред бе о са др жа ју и на чи ну из раде пла но ва за шти те и спа са

Транскрипт:

ASCRO, 6 : 34, 1971 Viša stomatološka škola, Split direktor Škole doc. dr 3. Kordić Rijedak slučaj vađenja gornjeg umnjaka Š. KORDIĆ Na Odjelu oralne kiru rg ije Više stomatološke škole u Splitu izvađen je zbog neuralgije trigeminusa rijedak gornji im paktirani um njak, kojeg je korijen bio srašten s korjenovim a susjednog molara. Osim toga, um njak se nalazio u obrnutom položaju (situs dentis inversus). UVOD Nepravilnosti razvoja zubi nisu rije tka pojava. One mogu b iti različite, prema tome da li se odnose na anomalije broja, volumena, oblika, položaja i strukture zuba, ili je riječ o zaostalim, retiniranim ili im paktiranim zubima. Iznijet ću neke podatke, ko ji su za nim ljivi za naš slučaj. Anom alije broja, volumena i oblika zuba najčešće su u donjih umnjaka, zatim gornjih očnjaka, donjih premolara i gornjih um njaka. Jednako su česte u muških kao i u ženskih osoba, jednostruke su ili m ultiple, u jednoj ili u obje čeljusti. Nije neobično ako se umnjaci uopće ne nalaze u alveolarnom nastavku, jer su to zubi u regresiji, ko ji u svom filogenetskom razvoju polako nestaju. Zbog toga su korjenovi umnjaka često reducirani na jedan b a trlja k malih dim enzija. Nepravilnosti volumena i oblika zuba osobito su izražene kad se zubi stope (denti fu s i) i kad srastu (denti sa ld ati). Palazzi1 i Gottardi2 su opisali njihove temeljne razlike. Ističu da stapanje zubi nastaje u em brionalno doba, a srašćenje se zubi događa za vrijem e stvaranja cementa. Osim toga, postoje bitne anatomske i topografske odlike: fuzirani zubi im aju zajedničku krunu i pulpnu kom oru, dok su u sraslim zubima krune, pulpne komore i k o rijenski kanali potpuno o d ije lje n i, s ponekom iznim kom, kad pulpne komore međusobno kom uniciraju. Uzroci se p ripisu ju nasljeđu, ko n stitu ciji, endokrinim disfunkcijam a, raznim bolestima i upalama te drugim poremećajima, nastalim u vrijem e razvitka zubi. Što se tiče nepravilnosti položaja zubi, znamo da su one vrlo česte. Mogu b iti prim arne, kad postoji nepravilan položaj zuba od početka razvoja zubnog 34

zametka i sekundarne, kad su uzrokovane egzogenim silam a. Stanje, nastalo pom icanjem zubnog zametka na drugo m jesto, s onog na kojem bi on m orao b iti, zovemo h ete ro to pijom ( M e I I a3). Medu nepravilnostim a položaja zubi posebno je važna inverzija (o b rn u ti položaj zu ba ), je r je, doista, rije tk a pojava. O in v e rtira n im zubima pisali su M a t t h e w s 4, M a y r h o f e r 5 i B a n d e tt i n i6, dok je R i h a7 proučavao genezu, rast i posljedice patoloških stanja uvjetovanih in ve rtira n im zubima. R etinirani i im p a ktira n i zubi također ne p re d sta vlja ju rije tk o s t. S ontogenetičkog stajališta smatra se, da zbog nastalih poremećaja u razvoju zubnog zametka, kao i neusklađenog razvitka čeljusti i zubi, oni nisu m ogli da se pra viln o razviju i izniknu na m jestu, koje im je određeno u alveolnom grebenu. Položaj re tin ira n ih, odnosno im p a ktira n ih zubi, u odnosu na susjedne zube, može b iti ve rtika la n ili kos. N jih se može naći u m aksilarnom sinusu, ili na bilo kojem m jestu gornje ili donje če lju sti. S mehaničkog aspekta, d izlo ka ciju zub nog zametka mogu pro uzroko vati traum e, kronične bolesti te upalne i degenerativne prom jene fo liku lu sa dentalisa. M a g i t o t8 drži da etiološke fa k to re treba tra ž iti u k o n s titu c iji, R i t t e r 9 smatra da je uzrok hereditet, a E c k e r m a n n10 navodi atavistička svojstva, u smislu m oderniziran ja čovječjeg zubala. S pom injem o da su K o t ä n y i11 i W i l l i g e r 12 opazili na površnom d ije lu cakline re tin ira n ih i im p a ktira n ih zubi neke prom jene, poput apozicije cementne supstancije, kao i neke resorptivne pojave, koje na izgled liče ka rijo z n o j leziji. No, n jih je lako m ikroskopskom pretragom razlikova ti od karijoznog procesa. T h o m a13 drži da su navedene resorptivne pojave slične prom jenam a na ca klin i zubi, k o ji se nalaze u p o d ru čju odontogenih cista, a prouzrokovane su k ro n ič nim p ritis k o m cističkog rasta. Možemo spom enuti da je G a g l i a r d i (c it. po P a l a z z i j u 14) is p iti vao odnos između anom alija usta i zubi i psih ičkih a lteracija pa tv rd i da njihova koincidencija često posto ji i da je izraz defekta evolucije, a potječe iz n a jra n ije dobi em brionalnog života. NAŠ SLUČAJ, METODA RADA I DISKUSIJA Pacijent A. M., star 43 godine, došao je u p rije m n u am bulantu Odjela oralne k iru rg ije, zbog jakih boli u predjelu desne strane lica. Iz o b ite ljske i osobne anamneze smo saznali, da su m liječn i i tra jn i zubi nicali u fiz io lo š k im vrem enskim granicama i da je pacijent prebolio d ječje zarazne bolesti. Od p rije godinu dana osjeća tupe boli u pod ru čju desnog čeljušnog zgloba i desne sljepo očnice. Te boli povremeno sijevaju u čitavu desnu polovinu glave, a u posljednje vrije m e su sve češće i intenzivnije. Pri k lin ičko m pregledu nism o opazili v id ljiv ih prom jena u označenoj re g iji, a ona n ije bila n iti o s je tljiv a na palpaciju. Uočili smo veliku m anjkavost zubi u obje če lju sti, ali bez ka rijo z n ih prom jena. U d o n jo j su se čelju sti nalazila oba um njaka, a u g o rn jo j samo lije v i. Endooralnom rendgenografijom područja desnog tubera m aksile, ustanovili smo posto janje im p aktira no g um njaka u položaju inverzije, k o ji je ležao uz granicu maksilarnog sinusa i u čin ilo nam se da je srašten sa susjednim k u tn ja k o m (si. 1). Želeći usporediti stanje na dru go j strani gornje če lju s ti, izvršili smo rendgensku pretragu oblasti lijevog tubera maksile, ali nismo o tk r ili n ika kvih o sobitosti. Na tem elju utvrđenog nalaza, o d lu čili smo se za o pe ra tivni zahvat. Budući da smo iz anam nestičkih podataka saznali da ne p o sto ji k o n tra in d ik a c ija za 35

p rim je nu lokalne anestezije, pacijentu je u predjelu desnog tubera m aksile u b ri zgano 2 ccm 2% otopine ksilokain-epinefrina. Zatim je izvršen rez m ekih tkiva po metodi A r c h e r a15 (si. 2 ), a potom je u slije d ilo isklesavanje alveolarne l SI. 1. počinje strane dužava 2 Rendgenogram im paktiranog i invertiranog gornjeg desnog um jaka. SI. 2. Rez u pterigopalatinalnoj fis u ri i ide grebenom tubera maksile do srednje točke distalne drugog kutnjaka. Zatim se nastavlja oko vrata tog zuba s bukalne strane i prodo njegove mezijalne strane pa naglo skreće na gore u vestibularni fo rn iks (A rc h e r). kosti s bukalne strane i to onog dije la, ko ji je prekriva o drugi i treći k u tn ja k. Kad smo skinu li koštani pokrov, v id je li smo, da su ko rjen o vi spom enutih zubi međusobno srasli i da oba zuba isp u n ju ju istu alveolnu š u p ljin u. Finim elevatorom zubi su luksiran i i izvađeni bez poteškoće. Nakon toga je rana sašivena svilenim koncem. Postoperativni je tije k bio uredan. Kad su zubi b ili izvađeni, mogli smo p ro m a tra ti njihova m orfološka svoj stva. V id je lo se da je p re tp o slje d n ji k u tn ja k norm alno ve lik. Njegova je kruna kom presijskog tipa, ovalnog o blika, s ve likim d ija m e tro m u d istobukalnom smje- 3 4 5 6 SI. 3. Kruna gornjeg desnog drugog kutnjaka. SI. 4. Kruna gornjeg desnog um njaka. SI. 5. Srasli zubi (denti s a ld a ti). SI. 6. Uzdužni presjek gornjeg desnog drugog i trećeg kutnjaka. 36

ru, a na griznoj površini ima 3 kvržice (opisao ih je Sicher16). Taj zub ima samo dva korijena, budući da su meziobukalni i palatinalni srasli u jedan široki (si. 3 ). Um njak je u cjelini smanjenog volumena, s kupastim korijenom i k ru nom na okluzalnoj plohi koje se nalaze tri kvržice (si. 4 ). Oba su zuba međusobno čvrsto srasla cementnom supstancijom, tako da se korijen umnjaka nalazi između korjenova susjednog drugog molara (si. 5 ). Kad smo zube prerezali po njihovoj uzdužnoj osovini, ustanovili smo da im aju zasebne pulpne komore i zasebne korijenske kanale (si. 6 ). Zam olili smo Zavod dentalne patologije Stomatološkog fakulteta u Zagrebu da izvrši m ikroskopsko-histološku pretragu spomenutih zubi. Iz nalaza se vidjelo, da su ti zubi normalne strukturne građe. Želimo istaknuti, da retinirani i im paktirani zubi mogu prouzrokovati neuralgičke tegobe, ne samo područja u kojem.ce nalaze, već i susjednih regija. Što više, ti su zubi neki puta etiološki fa kto ri za nastanak različitih patoloških zbivanja u čeljusnoj kosti. Povrh toga, retinirani i im paktirani zubi, s obzirom na njihove moguće odnose s m aksilarnim sinusom i nosnom šupljinom te o kolnim regijama, predstavljaju o zbiljni problem pri e kstra kciji. U teškoće zahvata spada i mogućnost povrede operacijskog prostora i susjednih oblasti. Sažetak Autor je izvršio ekstrakciju gornjeg impaktiranog umnjaka koji se nalazio u invertiranom položaju i č iji je korijen bio srašćen s korjenovima susjednog drugog molara. Zbog takvog odnosa bilo je potrebno u isto vrijem e izvaditi oba zuba. Dakle, radilo se o pacijentu s rijetkom nepravilnosti razvoja zuba, odnosno o gornjem um njaku s anomalijom volumena, oblika i položaja. Summary A RARE CASE OF EXTRACTING AN UPPER THIRD MOLAR The author has carried out the extraction of an upper impacted th ird molar, that was in an inverted position and the root of which was grown together w ith the roots of the second molar. On account of such a relation both teeth had to be extracted. Accordingly it was the case of a patient w ith an unusual irregularity in the teeth-development, that is of an upper th ird molar w ith an anomaly in the volume, shape and position. Zusammenfassung EIN SELTENER BEFUND BEI DER EXTRAKTION EINES OBEREN WEISHEITSZAHNS Ein oberer im paktierter Weisheitszahn in invertierter Stellung dessen Wurzeln m it den Wurzeln des zweiten Molaren verwachsen waren, wurde extrahiert. Der Zustand erforderte die gleichzeitige Extraktion beider Zähne. Es handelte sich demnach um eine seltene Missbildung in der Entwicklung eines oberen Weisheitszahns, um eine Anomalie in Grösse, Form und Stellung. 37

LITERATURA 1. PALAZZI, S.: La Stomatologia, 4, 1920 2. GOTTARDI, C.: La Stomatologia, 6, 1927 3. MELLA, V.: Manuale pratico di Chirurgia Stomatologica, Minerva Medica, Torino, 1958 4. MATHEWS, W.: J. of O rth., 229, 1950 5. MAYRHOFER, B.: Chirurgie der dentalen Mund- und Kieferkrankheiten, Enke, S tuttgart, 1930 6. BANDETTINI, R.: Clin. Odont., 147, 1948 7. RIHA, F. G.: Öster. ung. W. sehr. Zahnhk., 30: 294, 1914 8. MAGITOT, E.: Traite des anomalies du sisteme dentaire, Paris, 1877?. RITTER, R.: Über die Frage der Ververbung von Anomalien der Kiefer und Zähne, Hermann Meusser, Leipzig, 1937 10. ECKERMANN, J.: D.M.F.Z., 1908 11. KOTÄNYI, E.: Z. Stomatol., 22:747, 1924 12. WILLIGER, F.: Dtsch. zahnärzl. Wschr., 8, 1925 13. THOMA, K.: Oral Surgery, C. V. Mosby, St. Louis, 1958 14. PALLAZZI, S.: Trattato italiano di odontostomatologia, R. Cortina, Pavia, 1959 15. ARCHER, H.: A manual of Oral Surgery, W. B. Saunders, Philadelphia-London, 1953 16. SICHER, H.: Oral Anatomy, C. V. Mosby, St. Louis, 1960 38