Slobodan Divjak Treæi program Radio Beograda Beograd Kulturno-etnièki i politièki identitet Rezime: Imajuæi u vidu va`nost tekuæih sporova o pojmovima
|
|
- Julija Mlakar
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Slobodan Divjak Treæi program Radio Beograda Beograd Kulturno-etnièki i politièki identitet Rezime: Imajuæi u vidu va`nost tekuæih sporova o pojmovima nacije i nacionalizma u Srbiji, u ovom tekstu je analizirana kulturno-etnièka i graðanska koncepcija nacije. Nakon rekonstrukcije ova dva modela poimanja nacije, ukazano je na brojne teškoæe koje nastaju njihovom jednostranom primenom u kompleksnoj socijalno-istorijskoj stvarnosti. Iskljuèivo kulturno-etnièki koncept nacije vodi u monokulturnu, zatvorenu dr`avu, dok iskljuèivo graðanski koncept nacije previða va`nost kulturno-etnièke pripadnosti za konstituciju politièke zajednice. Pokušaji pomirenja ova dva suprotstavljena pristupa, vidljivi u razlièitim teorijama multikulturalizma, razmatrani su u središnjem delu rada. Na kraju, tematizovane su tri osnovna vrednosno-politièka stava prema nacionalnoj kulturi u savremenoj Srbiji. Prvi se oslanja na organski, kulturno-etnièki pojam nacije, dok se drugi zala`e za kulturnu evropeizaciju Srbije i polazi od graðanskog koncepta nacije. Treæi stav liberalno-nacionalistièki pokušava da spoji prva dva, tj. da odbrani kulturni identitet uz uva`avanje politièkih vrednosti i institucionalnih modela savremene Evrope. Kljuène reèi: identitet, nacija, kultura, graðanski pojam nacije, kulturno-etnièki pojam nacije, multikulturalizam. Pred našim intelektualcima stoji veliki zadatak da reproblematizuju naš odnos prema svetu, posebno prema Zapadu. Taj posao podrazumeva i otvaranje velike tolerantne rasprave o problemu odnosa izmeðu graðanske i kulturno-etnièke koncepcije nacije, u vezi sa èim inaèe postoji velika konfuzija pa otuda i veliki nesporazumi u našoj sredini. Pristalicama kulturno-etnièkog shvatanja nacije neretko izmièu iz vida negativne implikacije radikalne verzije ove koncepcije. Naime, izmeðu èistog kulturno- -etnièkog pojma nacije i zatvorene dr`ave postoji ne tek istorijsko-kontingentna veæ konceptualna, nu`na veza. Kada to ka`em, onda mislim pre svega na èinjenicu da je pomenutom pojmu nacije imanentna monokulturna dr`ava za èije je odr`avanje neophodna formalno-pravna zaštita date konkretne kulture kao njenog supstancijalnog temelja. Drugim reèima, dr`ava koja bi htela da do kraja postavi kulturno-etnièki princip kao svoj temelj morala bi svoje baziène ustavne principe iskazati u posebnim kulturno-etnièkim terminima. Recimo, ukoliko bi
2 130 Slobodan Divjak Srbija htela da strogo sledi kulturno-etnièke principe kao principe svoje dr`avne konstitucije, ona bi morala da se definiše kao dr`ava iskljuèivo srpskog naroda u kojoj se priznaje samo pravoslavna vera itd. Dakle, ona bi morala i formalno-pravno da se zatvori za pripadnike drugih etnosa, za pristalice drugih vera i da u svoje zakone ugradi mehanizme javne zaštite svoje kulture. Otuda zatvorenost pripada samom pojmu kulturno-etnièki odreðene dr`ave: ona ne nastaje kao rezultat otklona od principa, veæ kao rezultat doslednog sleðenja principa; idealna dr`ava ovakvog tipa bila bi fihteanska zatvorena dr`ava. Ovome treba dodati i to da je kulturno-etnièka dr`ava u svom èistom vidu nespojiva sa primatom individualnih prava, jer su u njoj individualna prava predeterminisana pripadništvom odreðenoj kulturno-etnièkoj grupi. Utoliko je tu originerni nosilac prava konkretna kulturno-etnièka grupa, a ne pojedinac, jer se posebna kulturno-etnièka supstanca, kao nešto što predstavlja conditio sine qua non date dr`ave, ne mo`e prepustiti neèemu što je promenljivo, kao što je sluèaj sa individualnom voljom. Iz dosada reèenog jasno je da je radikalizovana verzija kulturno-etnièke koncepcije dr`ave u potpunosti nespojiva sa graðanskom koncepcijom. Utoliko je ona antiliberalno i antizapadno orijentisana. Ovakva njena usmerenost dolazi na videlo ukoliko se principi, vrednosne orijentacije i politike dr`ave izvedene iz date koncepcije uporede sa principima, vrednosnim orijentacijama i politikama èiste liberalne dr`ave. Kad je reè o osnovnim kohezivnim faktorima, radikalno kulturno-etnièki odreðena dr`ava insistira na supstancijalnom jedinstvu koje potièe iz prepolitièkih veza (zajednièko poreklo, verovanja, obièaji, sudbina i slièno): politièki oblik vladavine tu je samo formalno-pravna kodifikacija ovog prepolitièkog jedinstva. Za razliku od toga, jedinstvo èiste graðanske dr`ave dovodi se u vezu sa konsenzusom koji je odreðeni skup pojedinaca postigao u vezi sa politièkim oblikom vladavine pod kojim æe `iveti, pri èemu se pitanje kulturno-etnièkog porekla tih pojedinaca posmatra kao irelevantno za sam karakter date politièke zajednice. Otuda se iz perspektive èiste graðanske koncepcije politièka sfera posmatra kao nešto što je odvojeno od kulturno-etnièkog, koje se smešta u privatnu sferu, sferu civilnog društva. U skladu sa tim, ovde kao kohezivni faktori figuriraju: etos individualnih prava, ustavni patriotizam, politièka kultura i slièno. Na planu vrednosnih orijentacija, suprotnost izmeðu èiste kulturno-etnièke i èiste graðanske dr`ave mogla bi se iskazati kao suprotnost izmeðu partikularizma i univerzalizma, etnocentrièkog kolektivizma i individualizma, organske solidarnosti i konkurencije, dr`avne religije i religije odvojene od dr`ave, izolacionizma i otvorenosti, na planu politièke organizacije kao suprotnost izmeðu centralizovane dr`ave i minimalne dr`ave, ideološke kontrole društva i slobodne artikulacije interesa, klijentelizma i jednakosti šansi, intervencionizma i lesefera itd. S druge strane, imajuæi u vidu negativne implikacije institucionalizacije èistog kulturno-etnièkog poimanja nacije, pristalice graðanske koncepcije nacije
3 Kulturno-etnièki i politièki identitet 131 sklone su da odbace svaku njegovu relevantnost za konstituisanje i odr`avanje moderne dr`ave, olako prelazeæi preko empirijske evidencije koja im ne ide u prilog. Naime, brojnije su dr`ave u kojima dominira jedan kulturno-etnièki sklop, usled èega pripadnici veæinskog etnosa mogu biti faktièki favorizovani, a zvanièni kalendar, rituali i ceremonije javnog `ivota pod uticajem posebne etnièke ili religiozne tradicije, zahvaljujuæi èemu æe ona zadobiti stepen politièke podrške koji joj obezbeðuje povlašæen status u odnosu na ostale religije; u ne malom broju dr`ava sa multietnièkom strukturom, kulturno-etnièka merila se pokazuju kao relevantna za politièku sferu, utoliko što se politièki principi i institucije u ovoj ili onoj meri prilagoðavaju ovoj multietnièkoj i multikulturnoj strukturi datih dr`ava, zbog èega dolazi i do odstupanja od naèela jedan-èovek jedan glas; tamo gde to nije sluèaj, dešava se da razlièite manjinske kulturno-etnièke grupe istièu zahteve za javnu zaštitu svojih kultura, tj. za to da do odreðenog stepena budu tretirane kao politièke jedinice. Do radikalnije repolitizacije etnosa nije došlo samo u realsocijalistièkim zemljama u kojima su se sovjetski, èeškoslovaèki i jugoslovenski graðanin pokazali kao daleko nedelotvorniji konstrukt od kulturno-etnièkih nacija veæ i u nekim dr`avama sa dugom parlamentarnom tradicijom kao što su recimo Kanada i Velika Britanija. Sve to svedoèi o relevantnosti kulturno-etnièkog pojma nacije za politièko-dr`avnu sferu, što ako se ne uzme u obzir mo`e da ima za posledicu pokušaj instaliranja èiste na individualistièkoj paradigmi utemeljene koncepcije graðanske dr`ave koji se ne bi zasnivao na slobodnom pristanku pojedinaca veæ na nasilju nad njihovom voljom. Nemali broj naših teoretièara predstavlja se istovremeno i kao zagovornik radikalne graðanske opcije i kao pristalica maksimalistièkog multikulturalizma. Meðutim, ove dve stvari su teško spojive. Jer je radikalno graðanska koncepcija nacije kao koncepcija koja polazi od pojedinca nezavisno od njegovih kulturno-etnièkih odreðenja kulturno-etnièki neutralna, dok multikulturalisti u ovoj ili onoj meri rehabilituju kulturno-etnièki pojam nacije, pridajuæi kulturno-etnièkim grupama status koji nadilazi status grupe unutar civilnog društva i utoliko posmatraju ove grupe u ovoj ili onoj meri kao politièke jedinice, tj. kao nešto što je relevantno za politièku sferu. Ta napetost izmeðu èiste graðanske nacije i multikuturalizma koja proizlazi iz samih njihovih pojmova biva to veæa što su multikulturalisti bli`i maksimalistièkim varijantama, tj. shvatanju konkretnih kultura kao homogenih identiteta koje implicira èisti kulturno-etnièki pojam nacije: naime, ma koliko da je multikulturalizam voðen nastojanjem da iznaðe najbolje moguæe moduse su`ivota razlièitih kultura u okviru šire globalne zajednice, ovaj su`ivot pod pretpostavkama maksimalistièkog multikulturalizma postaje teško ostvariv pošto koncepcija nacije kao èistog kulturno-etnièkog identiteta zahteva ne multikulturnu veæ monokulturnu dr`avu. Ova napetost koja postoji izmeðu èiste graðanske koncepcije nacije i multikulturalizma mo`e se ilustrovati na primeru SAD u kojoj je dr`avno-politièko oèišæeno od kulturno-etnièkog. Branioci postojeæeg ustavnog ustrojstva amerièke dr`ave koje je najbli`e idealnom graðanskom modelu svakako bi se suprots-
4 132 Slobodan Divjak tavljali svakom zahtevu da kulturno-etnièke specifiènosti izaðu iz okvira privatnosti civilnog društva, jer bi to dovelo u pitanje njihovu postojeæu dr avnu organizaciju. Ali, ukoliko bi u nekoj dr`avi u kojoj su kulturno-etnièki i politièki identitet meðusobno razdvojeni, politièki zahtevi neke kulturno-etnièke grupe dobili realnu snagu time što bi velika veæina èlanova te grupe stajala iza njih, onda bi njihovo potpuno ignorisanje u ime èistog graðanskog principa zapravo predstavljalo represiju nad voljom veæine èlanova te grupe. Otuda insistiranje po svaku cenu na èistoj koncepciji graðanske dr`ave, bez obzira na konkretni istorijski kontekst, mo`e imati za posledicu, nezavisno od motiva onih koji na tome insistiraju, nasilje nad realnošæu èiji je indikator slobodno izra`ena volja pojedinaca. S druge strane, udovoljavanje politièkim zahtevima odreðenih kulturno-etnièkih grupa znaèi nu`no i odgovarajuæe odstupanje od èisto graðanskih naèela, ukoliko naravno nije reè o maksimalistièkim zahtevima usmerenim na secesiju. Drugim reèima, data protivreènost se mo`e razrešiti ugraðivanjem u graðansku koncepciju elemenata kulturno-etnièkog pojma nacije. Kao empirijska ilustracija za ovo mo`e poslu`iti primer Kvebeka u Kanadi. Pri svemu ovome, valja upozoriti da je uslov bez kojeg nema moderne demokratije primat individualnih prava koji proistièe iz graðanskog naèela. Tek se uvoðenjem pomenutog primata individualnih prava otvara moguænost kombinovanja elemenata kulturno-etnièkog i dr`avno-teritorijalnog poimanja nacije, kombinovanja koje je neretko na delu u modernim demokratijama u èije ustave se ugraðuju èlanovi kojima se modifikuju èisti graðanski principi utoliko što se njima garantuju grupna kulturna prava, jezièki pluralizam, kulturne autonomije, odgovarajuæe kvote za kulturne grupe kojima se dopunjava naèelo jedan èovek-jedan glas (dobar primer za to je španski ustav koji predstavlja spoj graðanske i umerene multikulturalistièke koncepcije). Primat individualnih prava zapravo znaèi da je pojedinac, a ne grupa originerni nosilac prava, tj. da su kolektivna prava nešto što je u krajnjoj liniji izvedeno iz volje njenih èlanova kao pojedinaca. U ime ovog primata, pojedincima se ne mo`e zabranjivati da se mešaju sa drugim etnosima, da stupaju u doticaj sa drugim kulturama, da napuštaju svoju dr`avu ukoliko to `ele, što æe reæi da kulturno-etnièki identitet nije više u principu zaštiæen jer je individualna volja nešto promenljivo. Za razliku od umerenijih varijanti multikulturalizma, koje su spojive sa graðanskim konceptom dr`ave, maksimalistièki multikulturalizam to nije, jer on, u suštini, polazi od pretpostavke da su kulture homogeni identiteti koji preracionalno determinišu svoje pripadnike kad je reè o njihovom izboru vrednosti i koje kao takve, kao èisti partikulariteti, zahtevaju sebi odgovarajuæe partikularne politièke i pravne aran`mane. U stvari, objektivno gledano, krajnja konsekvenca maksimalistièkog multikulturalizma je potpuno preokretanje logike liberalno-demokratskog modela. Dok ovaj poslednji postulira primat individualnih prava, dotle onaj prvi mora ustanoviti primat grupnih prava. Dok graðanski koncept nastoji da
5 Kulturno-etnièki i politièki identitet 133 obezbedi bazièni okvir prava koji ne pretpostavlja nijednu koncepciju dobra kako bi se unutar njega mogle slediti bilo koje koncepcije dobra, dotle maksimalistièki multikulturalizam mora da radikalno dovede u pitanje upravo taj bazièni okvir kako bi razlièitim partikularnim dobrima, dobrima razlièitih kulturnih grupa, pribavio status javnih dobara, èime zajednièka (nacionalna), u odnosu na partikularna dobra neutralna instanca u najboljem sluèaju poprima oblik modusa vivendi koji je rezultat politièkih nagodbi razlièitih etnocentrizama u vezi sa krhkom i nestabilnom koegzistencijom razlièitih pravno-politièkih sistema kojima se kodifikuju dobra kulturnih grupa o kojima je reè. Time zapravo na videlo izlazi te`nja ovog oblika multikulturalizma da se kulturno-etnièko iz privatne sfere u potpunosti premesti u javnu sferu, tj. da se rehabilituje èisti kulturno-etnièki pojam nacije. U stvari, iza sve tri pomenute koncepcije dr`ave le`e odgovarajuæa shvatanja kulture. Polazišna taèka maksimalistièkog pluralizma jeste kulturni pluralizam herderijanskog tipa, koji te`i da apsolutizuje razliku izmeðu posebnih kultura, tj. koji te`i da kulture posmatra kao nešto što je sui generis ili causa sui. Krajnja implikacija ovog pristupa je uvoðenje logike holizma unutar pojedinih kultura i na njima poèivajuæih dr`ava: ako se kulture meðusobno apsolutno razlikuju, onda se one ne mogu tretirati kao heterogeni veæ kao potpuno homogeni entiteti, što za posledicu ima zahtev za kulturnom uniformnošæu njenih èlanova, jer oni ne bi imali moguænost da biraju izmeðu razlièitih kulturnih opcija apsolutizacija razlika izmeðu posebnih kultura ima tako za posledicu ukidanje razlika umutar njih. Umereni multikulturalizam pak shvata razliku izmeðu posebnih kultura kao razliku koja ukljuèuje relaciju i interakciju i utoliko on posebnu kulturu, ma koliko je posmatrao kao nešto što zadr`ava svoja specifièna obele`ja, tretira kao entitet koji je otvoren za spoljašnje uticaje i utoliko kao nešto što se do odreðene mere heterogenizuje. Radikalizovana graðanska verzija pak dovodi u pitanje sam pojam partikularne kulture: ono što se naziva našom kulturom predstavlja, po njoj, ne neki homogeni identitet veæ mozaik kulturnih fragmenata koji potièu iz razlièitih kulturnih izvora, tj. koji pripadaju razlièitim kulturnim tradicijama: utoliko pojedinac ne bira izmeðu razlièitih opcija koje nudi u osnovi isti kulturni obrazac, veæ se opredeljuje izmeðu kombinacija razlièitih kulturnih fragmenata. Poslednja dva pristupa mogu se pozivati na empirijsku evidenciju i spojiva su sa liberalno-demokratskom dr`avom. Onaj prvi, meðutim, predstavlja samo modernizovanu varijantu shvatanja nacije u èistim kulturno-etnièkim terminima koje vodi u samoaparthejd i samosegregaciju. Na našem tlu na delu su, grubo govoreæi, tri osnovne vrednosno-politièke orijentacije kad je reè o odnosu prema nacionalnoj kulturi. Prva nastoji da umesto preðašnjeg mitološkog kulta revolucije, koji je insistirao na radikalnom raskidu sa tradicijom, postavi novi mitološki kult metafiziku
6 134 Slobodan Divjak i patetiku prošlosti. Povratak korenima u njenoj interpretaciji ima neposrednu normativnu snagu. On zapravo znaèi poziv na reintegracuju kulturno-etnièkog i politièkog identiteta. Ma koliko da je diskurs ove orijentacije obele`en radikalnom antikomunistièkom retorikom, ona logici pluralizma zasnovanoj na formalno-proceduralnoj racionalnosti pretpostavlja kolektivistièki obrazac, taènije unutar-tribalnu organsku solidarnost. U temelju te koncepcije stoji zahtev da prihvatimo etnocentrièke granice našeg mišljenja i da objektivnost izjednaèimo sa intersubjektivnom saglasnošæu koja postoji meðu èlanovima jednog tribaliteta. Diskurs ovog novog tribalizma mora biti antizapadni diskurs: ne mo`e biti pomirenja izmeðu `ivota posveæenog sleðenju zajednièkog dobra koje ima svoje korene u uzvišenoj vizantijskoj kulturi i zapadnog atomistièkog individualizma èiji se moto mo`e izraziti Sioranovim reèima Duše koje se vezuju samo za jednu formu kulture nikada me nisu privlaèile. Nigde se ne ukorenjuj, ne ve`ise samo za jednu zajednicu, to je uvek bio moj moto. Nasuprot stavu Svetog Save, za pristalice ove koncepcije nema mosta izmeðu u Vizantiji ukorenjene Srbije i iskorenjenog Zapada. Druga vrednosno-politièka tendencija pokušava da izmiri ono što je za onu prvu orijentaciju neizmirljivo: povratak korenima i integraciju u moderni svet; tradicionalni i moderni ustavni patriotizam; kulturno-etnièki ponos i ponos na politièku liberalno-demokratsku kulturu vlastite zemlje. Ona polazi od pretpostavke da je liberalni formalno-pravni okvir spojiv sa razlièitim kulturno-vrednosnim sistemima. Otuda tradicija u ovoj interpretaciji nema više neposrednu normativnu snagu, veæ samo simbolièku. Treæa politièko-vrednosna orijentacija tretirajuæi liberalni nacionalizam kao drveno gvo`ðe zastupa stanovište da se Srbija ne mo`e modernizovati ukoliko se prema Evropi otvori samo u uskom smislu ekonomske i politièke integracije, a ne i u širokom kulturnom smislu. Prva antizapadna tendencija veæ je, èini se, do`ivela istorijski poraz. Koja æe od druge dve preovladati ostaje da se vidi. I jedna i druga mogu naæi uporište u empirijskoj evidenciji. Sudeæi po dosadašnjoj reakciji biraèkog tela, izgleda da društveni realitet pru`a veæi otpor ovoj poslednjoj. Beograd, Cultural/Ethnic and Political Identity Summary: Against the backdrop of current debates around the concepts of nation and nationalism in Serbia, the paper analyzes cultural-ethnic and civic conception of the na-
7 Kulturno-etnièki i politièki identitet 135 tion. After reconstructing these two models of understanding the nation, the author points to numerous difficulties arising from their one-sided application in complex socio-historical reality. The exclusively cultural-ethnic concept of the nation results in a mono-cultural, closed state, while the exclusively civic concept of the nation disregards the importance of cultural-ethnic affiliations in constituting political community. Attempts to reconcile these two opposed approaches, evident in various theories of multiculturalism, are discussed in the central part of the paper. Finally, three basic political and evaluative attitudes to national culture in today s Serbia are identified. The first relies on the organic, cultural-ethnic concept of the nation, while the second calls for cultural Europeanization of Serbia and starts from the civic concept of the nation. The third attitude liberal-nationalist attempts to combine the former two, i.e. to defend cultural identity while cherishing political values and institutional models of contemporary Europe. Key words: identity, nation, culture, civic concept of the nation, cultural-ethnic concept of the nation, multiculturalism.
11_MSladecek_Z.vp
Michal Sládeèek, istra`ivaè saradnik UDK 101.3:316.42 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd E-mail: sladecek@instifdt.bg.ac.yu Pregledni èlanak POJMOVNO ODREÐENJE POLITIÈKE ZAJEDNICE * Apstrakt:
Више10_Mladenovic_ vp
Ivan Mladenoviæ UDK: 321.01:141.78(Searle, John R.) Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni rad Beograd DOI:10.2298/FID0903185M SERLOVO SHVATANJE INSTITUCIONALNE REALNOSTI 1 Apstrakt:
Више10_V_Okruglisto_24.vp
Dejan Vuk Stankoviæ O RAZILA ENJIMA ZNANJA I MOÆI Nepoljuljano poverenje u racionalno obrazlo en govor-logos karakteriše filozofiju od vremena njenih antièkih poèetaka sve do kraja XIX i poèetka XX veka,
ВишеMicrosoft Word - REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE_Ispit.doc
UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI SOFIJA ADŽIĆ REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE ISPITNA PITANJA Školska 2012/2013 godina Verzija 2.0 Subotica, septembar 2012. REGIONALNA EKONOMIJA
ВишеMicrosoft Word - R Predmet 14-Strategijski menadzment
КОМИСИЈА ЗА РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИСПИТ ЗА СТИЦАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ЗВАЊА ОВЛАШТЕНИ РЕВИЗОР (ИСПИТНИ ТЕРМИН: НОВЕМБАР 2017. ГОДИНЕ) ПРЕДМЕТ 14: СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ ЕСЕЈИ 1. Питање/есеј
ВишеMicrosoft Word - Gradjanin ka i demokratsko drustvo - Gradjansko vaspitanje.doc
Projekat Živeti zajedno Opšti podaci o nastavnoj jedinici Predmet Gradjansko vaspitanje i georgrafija (korelacija izmeñu predmeta) Naziv nastavne jedinice Grañanin\ka i demokratsko društvo Razred Autor
Више19_Podaci.vp
6. PRILOZI Podaci o istra ivanju Uzorak i terenski rad Prilikom izrade uzorka, nije se te ilo statistièkoj reprezentativnosti, u smislu potpunog preslikavanja strukture srbijanskog društva. Umesto toga,
ВишеGodisnjak
О ИДЕЈАМА И КЊИГАМА ON IDEAS AND BOOKS др Иван Симић, историчар Универзитет Карлтон, Отава, Канада Друштвена историја у фокусу XXVII Conrad, Sebastian. What Is Global History? Princeton: Princeton University
ВишеSlide 1
ИНФОРМАЦИЈА КОМУНИКОЛОГИЈА 8. ТЕМА САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Појам информације Религиозно и метанаучно одређења информације Кибернетски приступ информацији Социоантрополошко схватање информације ПОЈАМ ИНФОРМАЦИЈЕ
Више????????? ?????? ???????? ? ??????? ??????????????
ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ НАСТАНКА И РАЗВОЈА КОМУНИКОЛОГИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈА 2. ТЕМА САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Друштвени услови настанка и развоја комуникологије Комуникологија наука са интердисциплинарним истраживачким
Више________________________________________________________________
УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНИ ИНЖЕЊЕРИНГ И МЕНАЏМЕНТ БАЊА ЛУКА ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Syllabus - Наставни програм ПРЕДМЕТ: Уставно право СЕМЕСТАР: Први семестар школске 2016/2017. године ФОНД ЧАСОВА: 3 НАСТАВНИК: Проф.
Више10_Djuric_ vp
Jelena Ðuriæ UDK: 316.733: 327 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Pregledni èlanak SRBIJA U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA: PREOBRA AJ IDENTITETA 1 Apstrakt: Preobra aj identiteta pred kojim se
ВишеMicrosoft Word - MUS ispitna pitanja 2015.doc
Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet u Subotici Dr. Agneš Slavić, docent Nemanja Berber, asistent Školska 2014/15 godina MENADŽMENT URBANOM SREDINOM Prvi deo: ispitna pitanja 1. PREDMET IZUČAVANJA
ВишеMicrosoft PowerPoint - SEP-2013-CAS02
STRATEGIJE E ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE STRATEGIJE ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE Elektronsko poslovanje ne predstavlja samo dodatak tradicionalnom, već ono predstavlja revoluciju u poslovanju. Ono omogućava
Више14_Stojnic_ vp
Una Stojniæ UDK: 511.172:316.662.5 Beograd Originalni nauèni rad DOI:10.2298/FID0902261S KANTOVO SHVATANJE PROSTORA I ZAGONETKA INKONGRUENCIJE Apstrakt: U ovom radu bavimo se Kantovim shvatanjem fenomena
ВишеПОСЛАНИЦИМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Vlada Republike Srbije Ministarstvo finansija Kneza Miloša 20 11000 Beograd -Radna grupa za izradu Nacrta Zakona o javnim nabavkama PREDMET: Sugestije u vezi izrade Nacrta Zakona o javnim nabavkama Poštovani,
ВишеHORIZONTAL FACILITY ZA ZAPADNI BALKAN I TURSKU Suzbijanje korupcije, privrednog i organizovanog kriminala Sprovođenje pravde Sprječavanje diskriminaci
HORIZONTAL FACILITY ZA ZAPADNI BALKAN I TURSKU Suzbijanje korupcije, privrednog i organizovanog kriminala Sprovođenje pravde Sprječavanje diskriminacije i zaštita prava osjetljivih grupa Mehanizam za koordinaciju
Више/ 1 HRVATSKI SABOR Klub zastupnika HDZ-a Klasa: / Urbroj: Zagreb, 12. prosinca PREDSJEDNIKU HRVATSKOGA SABORA gospodi
/ 1 HRVATSKI SABOR Klub zastupnika HDZ-a Klasa: 012-02/13-01103 Urbroj: 6532-1-13-01 Zagreb, 12. prosinca 2013. PREDSJEDNIKU HRVATSKOGA SABORA gospodinu Josipu Leki Predmet: Amandmani na Prijedlog nacrta
ВишеProlegomena vp:CorelVentura 7.0
Naturalistièki moralni realizam MATEJ SUŠNIK Sveuèilište u Rijeci, Filozofski fakultet Odsjek za filozofiju Omladinska 14, HR-51000 Rijeka msusnik@net.hr IZVORNI ZNANSTVENI ÈLANAK / PRIMLJENO: 09 09 05
ВишеDr Miomir Jakši Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu DR AVA BLAGOSTANJA I MEHANIZMI SAGLAŠAVANJA I ARBITRIRANJA U ovom radu elimo da osvetlimo t
Dr Miomir Jakši Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu DR AVA BLAGOSTANJA I MEHANIZMI SAGLAŠAVANJA I ARBITRIRANJA U ovom radu elimo da osvetlimo temeljna odreðenja kejnzijanske dr ave blagostanja koja
ВишеMinuli rad
Odgovori Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na pitanja postavljena u vezi sa novim zakonskim rešenjima u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika i Zakonu o platama u državnim organima
Више)( 's. e u-'u '6 ~ c: to 'E to c ",' QJ cl to f ~.9.2
)( 's. e u-'u '6 c: to 'E to c ",' QJ cl to f.9.2 SAN Indeksreæe Osobni indeks sreæe: Zadovoljstvo materijalnim statusom Zadovoljstvo zdravljem Zadovoljstvo uspjehom u životu Zadovoljstvo odnosima s obitelji
Вишеpolemos11.pmd
Polemos 6 (2003.) 1-2: 179-188, ISSN 1331-5595 DOPRINOS POLITIÈKIH INSTITUCIJA I MEÐUNARODNIH ORGANIZACIJA SIGURNOSTI REPUBLIKE HRVATSKE STAV STUDENATA Ivana Brnada i Lada Jerin UDK: 316.653(497.5)-052.63:355.02
ВишеPRIVREDNA KRETANJA I EKONOMSKA POLITIKA 77 broj 97/2003. DINAMIÈKA ANALIZA ODRŽIVOSTI JAVNOG I VANJSKOG DUGA HRVATSKE * ** *** Ante Babiæ, Ivo Krznar,
PRIVREDNA KRETANJA I EKONOMSKA POLITIKA 77 DINAMIÈKA ANALIZA ODRŽIVOSTI JAVNOG I VANJSKOG DUGA HRVATSKE * ** *** Ante Babiæ, Ivo Krznar, Danijel Nestiæ i Sandra Švaljek **** ***** Sažetak Ovaj rad nudi
ВишеВесна М. Петровић Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина БИБЛИОГРАФИЈА МОНОГРАФИЈЕ, МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ, ТЕМАТСКИ ЗБОРНИЦИ, ЛЕС
Весна М. Петровић Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина БИБЛИОГРАФИЈА МОНОГРАФИЈЕ, МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ, ТЕМАТСКИ ЗБОРНИЦИ, ЛЕСКИКОГРАФСКЕ И КАРТОГРАФСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНОГ
Више03_Milidrag_ vp
Predrag Milidrag UDK: 321.011:172.1 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Originalni nauèni rad APSOLUTIZAM I INDIVIDUALNOST KOD HOBSA 1 Apstrakt: U radu je razmotren problem odnosa apsolutizma
ВишеEkonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi
Ispitna pitanja EKONOMIJA REGIONA SVETA 1. Transnacionalni ekonomski poredak 1.2.1 i 1.2.2 2. Institucije transnacionalnog ekonomskog poretka 1.2.3 3. Mehanizmi transnacionalnog poretka i globalizacija
ВишеSTRATEGIJSKI MENADŽMENT
STRATEGIJSKI MENADŽMENT DEO II: PROCES MENADŽMENTA GLAVA 4: ORGANIZOVANJE ORGANIZACIJA Organizacija je institucionalna posledica menadžmenta (ne samo aktivnosti organizovanja) Infrastruktura za sprovođenje
ВишеЗ а к о н бр. 273/2001 Сб. о правима припадника националних мањина и о измени неких закона од 10. јула год. Změna: zákon č. 320/2002 Sb., platno
З а к о н бр. 273/2001 Сб. о правима припадника националних мањина и о измени неких закона од 10. јула 2001. год. Změna: zákon č. 320/2002 Sb., platnost od 1. ledna 2003 (viz 6 odst. 7 a ost. 8 a 13a v
ВишеFi-102.vp:CorelVentura 7.0
Izvorni èlanak UDK 130: 141 Primljeno 16. 09. 2005. Tim Crane University of London, Institute of Philosophy, School of Advanced Study, Malet Street, UK-London WC1H 7HU tim.crane@ucl.ac.uk U èemu je problem
ВишеP R E D L O G Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU Član 1. U Zakonu o javnom okupljanju ( Sl. Glasnik RS broj 6/16), u članu 3.
P R E D L O G Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU Član 1. U Zakonu o javnom okupljanju ( Sl. Glasnik RS broj 6/16), u članu 3. u stavu 1. reči: socijalnih i brišu se. U stavu 2.
ВишеPREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,
PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 6206, 4711, 9312, 9913, 12514 i 9515), u članu 35. stav 1.
ВишеMicrosoft Word - ocena ustavnosti ??? 2.12
УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД Немањина 26 На основу члана 167. став 1. тачка 1. и 168. став 2. Устава Републике Србије («Службени гласник РС» бр. 98/2006) и члана 2., 50. и 51. Закона о Уставном
ВишеFunkcionalno osnovno obrazovanje odraslih i planiranje karijere_Ilija Knežević
РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕПЕН СТРУЧНЕ СПРЕМЕ УКУПАН БРОЈ ЛИЦА БРОЈ ЖЕНА I 184.967 93.569 II 21.811 10.980 УКУПНО 206.778 104.549 ГОДИНЕ СТАРОСТИ УКУПАН БРОЈ ЛИЦА БРОЈ ЖЕНА 15-19 4.406 2.054 20-24 10.121 4.985
ВишеSlide 1
Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 2: Основни појмови - систем, модел система, улаз и излаз UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES План предавања 2018/2019. 1.
ВишеMirko Zurovac Filozofski fakultet Beograd UDK: :316.7 Originalni nauèni rad SAVREMENI SVET I KRIZA DUHOVNIH VREDNOSTI Apstrakt: Kriza savremene
Mirko Zurovac Filozofski fakultet Beograd UDK:111.852:316.7 Originalni nauèni rad SAVREMENI SVET I KRIZA DUHOVNIH VREDNOSTI Apstrakt: Kriza savremene umetnosti predstavlja paradigmatièan primer krize duhovnih
ВишеProjektovanje informacionih sistema i baze podataka
Realni sistem i informacioni sistem Ulaz Realni sistem Izlaz Unos Baza podataka Izveštaji Realni sistem i informacioni sistem Sistem se definiše kao skup objekata (entiteta) i njihovih međusobnih veza
ВишеMicrosoft Word - Chorvatıtina.doc
Dio 104 Zbirka zakona br. 273/2001 Stranica 6461 273 Z A K O N od dana 10. srpnja 2001 o pravima pripadnika nacionalnih manjina i izmjeni nekih zakona P R E A M B U L A Parlament Češke Republike kao tijelo
ВишеSadržaj Zlatan Hadžić: GEOPOLITIKA STRAHA U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE POGOĐENIM VALOM IZBJEGLICA I IMIGRANATA Damir Bevanda
Sadržaj 4 14 21 29 42 52 59 67 72 76 Zlatan Hadžić: GEOPOLITIKA STRAHA U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE POGOĐENIM VALOM IZBJEGLICA I IMIGRANATA Damir Bevanda: GEOPOLITIKA ARKTIKA REGIJA KOOPERACIJE ILI KOMPETICIJE
ВишеСХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ У НАСТАВИ ГРАМАТИКЕ (НА ПРИМЕРУ ОБЛИКА ПРИСВОЈНИХ ЗАМЕНИЦА)
СХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ У НАСТАВИ ГРАМАТИКЕ (НА ПРИМЕРУ ОБЛИКА ПРИСВОЈНИХ ЗАМЕНИЦА) ДАНИЛО АЛЕКСИЋ daniloaleksic01@gmail.com СТРУКТУРА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ 1. ТЕОРИЈА 2. ПРОБЛЕМИ 3. РЕШЕЊА СЛУЧАЈЕВИ И ВАРИЈАНТЕ ИЗАЗОВИ
ВишеTeslinNarod
TeslinNarod Nikola Lonchar/Никола Лончар President / Founder Koliko je tačan ovaj podatak? Koliko nas ima u USA? Istraživanja za SNF Geographics 5,300,936 Americans of full or partial Serbian decent 388,562
ВишеMicrosoft Word - TACKA 7- 3_Odluka o rasporedjivanju nastavnika na master studijama.doc
Република Србија Универзитет у Нишу ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број: 01-2496/22-2013 14. 11. 2013. године На основу члана 143. Статута Правног факултета у Нишу («Билтен Правног факултета», бр. 177/2011), Наставно-научно
ВишеПлан рада на наставном предмету
План рада на наставном предмету Назив предмета Развитак модерног права Шифра предмета Статус предмета Семестар Број кредита Фонд часова РМП Обавезни I 10 105 Циљеви предмета Исход изучавања Садржај и структура
Више+ Usluge kućne njege za osobe mlađe od 65 godina kroatiska + 1. Opći dojam o službi kućne njege Iznimno sam nezadovoljan/na Prilično sam nezadovoljan/
Usluge kućne njege za osobe mlađe od 65 godina kroatiska 1. Opći dojam o službi kućne njege Iznimno sam Prilično sam Ni zadovoljan/na niti Prilično sam zadovoljan/na Veoma sam zadovoljan/na a. Koliko ste
ВишеTradicionalna ekonomija u kojoj se mogućnost za stvaranje vrijednosti u osnovi zasniva na upravljanju materijalnim resursima,bitno se razlikuje od dig
Tradicionalna ekonomija u kojoj se mogućnost za stvaranje vrijednosti u osnovi zasniva na upravljanju materijalnim resursima,bitno se razlikuje od digitalne ekonomije koja se zasniva na upravljanju resursima
ВишеEK Fleet - Sustav za satelitsko praćenje vozila
EK-Fleet EK-Fleet je telematièki sustav koji omoguæuje neprekidnu (24 sata dnevno, 7 dana tjedno) kontrolu voznog parka neogranièene velièine bilo da se radi o vozilima, plovilima, graðevinskim strojevima
ВишеР273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити ос
Р273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити основне концепте мрежног модела 3. Објаснити основне
ВишеPaper Title (use style: paper title)
Статистичка анализа коришћења електричне енергије која за последицу има примену повољнијег тарифног става Аутор: Марко Пантовић Факултет техничких наука, Чачак ИАС Техника и информатика, 08/09 e-mal адреса:
ВишеPredmet: Marketing
Predmet: Marketing Knjiga: Marketing (2019) Gligorijević, M. i Veljković, S. Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Centar za izdavačku delatnost Napomena: ispitna pitanja važe za sve koji polažu po
ВишеMicrosoft PowerPoint - SAJAM STIPENDIJA FILOLOSKI FAKULTET 2018 [Read-Only]
JEZICI I STIPENDIJE FILOLOŠKI FAKULTET SAJAM STIPENDIJA UNIVERZITET U BEOGRADU 17. OKTOBAR 2018. MEĐUNARODNA ULOGA UNIVERZITETA Poslednjih dvadesetak godina internacionalna dimenzija visokog obrazovanja
ВишеSlužbeni Akt Sekretrijata IK BiH
СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ФИНАНСИРАЊА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА На основу члана 10. став (1) Закона о финансирању политичких странака («Службени гласник БиХ» број 95/12 и 41/16), члана 25. Правилника о годишњим финансијским
ВишеКајл Скот: Србија и Косово да се врате преговорима; Наш став остаје непромењен, циљ остаје исти - опсежни споразум о нормализацији
Амбасадор САД у Србији Кајл Скат каже за Н1 да је извештај Европске комисије о Србији правичан, да показује да је учињен напредак, али да у областима попут владавине права и слободе медија, мора да се
ВишеФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА
Питања за усмени део испита из Математике 3 I. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ 1. Појам диференцијалне једначине. Пикарова теорема. - Написати општи и нормални облик диференцијалне једначине првог реда. - Дефинисати:
ВишеYUCOM, GSA - inicijativa - zlocin iz mrznje-2
INICIJATIVA ZA DOPUNU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA Član 1. U Krivičnom zakoniku ( Službeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05 ispravka, 107/05 ispravka, 72/09 i 111/09), u članu 54. posle
Вишеuvod 47 ok
Muhammed (Objavljena poslije Hid`re) Sura 47 Datum objave i sadr`aj Ova sura je takoðer poznata kao Kital (rat), zato što posveæuje veliki dio svog teksta predmetu rata - njegovim uzrocima, moralu ratovanja
ВишеMicrosoft Word - zakon o izbeglicama.doc
"Službeni glasnik RS", br. 18/92, "Službeni list SRJ", br. 42/2002, "Službeni glasnik RS", br. 45/2002, Z A K O N O IZBEGLICAMA Član 1. Srbima i građanima drugih nacionalnosti koji su usled pritiska hrvatske
ВишеОБРАЗАЦ СИЛАБУСА – С2
ОБРАЗАЦ СИЛАБУСА С2 ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ: Назив предмета: Буџетско право Статус предмета: Изборни предмет, Правно-економски модул Профил предмета: Број бодова(еспб): 7 Трајање наставе: 15 недеља, недељни
ВишеSTABILNOST SISTEMA
STABILNOST SISTEMA Najvaznija osobina sistema automatskog upravljanja je stabilnost. Generalni zahtev koji se postavlja pred projektanta jeste da projektovani i realizovani sistem automatskog upravljanja
ВишеAmerički formalizam Odsjek za sociologiju Hrvatskih studija Sustavna sociologija I 2018./2019. prof. dr. sc. Renato Matić mag. soc. Ivan Perkov izradi
Američki formalizam Odsjek za sociologiju Hrvatskih studija Sustavna sociologija I 2018./2019. prof. dr. sc. Renato Matić mag. soc. Ivan Perkov izradila: Eleonora Buršić Edward Allsworth Ross Društvena
ВишеMicrosoft Word - ZBORNIK CETVRTE KONFERENCIJE.doc
Нађа Куртовић-Фолић 1, Рената Јадрешин-Милић 2 КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ СТРАТЕГИЈА ОЧУВАЊА, УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА Резиме: У раду се расправља о основама за дефинисање стратегије очувања, управљања и коришћења
ВишеMicrosoft Word - kornati_ranko_koncar.doc
Prof dr Ranko Končar, Novi Sad Profesor u penziji Prilog istorijskoj periodizaciji srpsko-hrvatskih odnosa u 20 veku Apstrakt: U kratkom prilogu daje se osvrt na istorijsku periodizaciju srpsko-hrvatskih
ВишеEU Criminal Law and Justice
Jačanje kapaciteta za sprovođenje prava Evropske unije Program tehničke pomoći Luksemburga Srbiji Pravosudna akademije Republike Srbije Krivično pravo i pravosuđe EU Gostujući predavač Gabriela Ivan-Cucu,
ВишеPROBLEMI U KONSTITUISANJU VLASTI U BIH ISKUSTVA IZ MANDATA
ISKUSTVA IZ MANDATA 214.-218. UVOD 7.1.218. su održani posljednji opšti izbori u BiH, a 6.11.218. CIK je proglasio zvanične rezultate tih izbora. Čekajući na konstituisanje vlasti, na osnovu ovih izbornih
ВишеIstraživanje turističkog tržišta
ISTRAŽIVANJE TURISTIČKOG TRŽIŠTA asistent:branislava Hristov Stančić branislava@ekof.bg.ac.rs Suština i sadržaj istraživanja tržišta Istraživanje tržišta istraživanje marketinga Istraživanje marketinga
ВишеRazvoj ekonomske misli
RAZVOJ EKONOMSKE MISLI EKONOMSKI FAKULTET PODGORICA dr JOVAN ĐURAŠKOVIĆ K E J N Z I J A N I Z A M (XX vijek) Rođen je 883. godine u Kembridžu Intelektualna radoznalost i svestrano obrazovanje Student Alfreda
Вишеdimitrij.qxd
KONSTITUCIONALIZAM I PRIVATIZOVANE DRŽAVE NENAD DIMITRIJEVIĆ 1. UVODNA SKICA PROBLEMA 1 U ovom radu pokušaću da odgovorim na pitanje šta je potrebno učiniti kako bi se multietničke države post-komunističke
ВишеКонтрола ризика на радном месту – успостављањем система менаџмента у складу са захтевима спецификације ИСО 18001/2007
Profesor: dr Biljana Gemović Rizik je termin usko povezan sa svim poslovnim i proizvodnim aktivnostima i njegovo postojanje kao takvo mora biti prepoznato i prihvaćeno. Standard OHSAS 18001:2007 rizik
ВишеСТЕПЕН појам и особине
СТЕПЕН појам и особине Степен чији је изложилац природан број N R \ 0 изложилац (експонент) основа степен Особине: m m m m : m m : : Примери. 8 4 7 4 5 4 4 5 6 :5 Важно! 5 5 5 5 5 55 5 Основа је број -5
ВишеJezička politika, jezičko planiranje i standardizacija jezika.
Jezička politika, jezičko planiranje i standardizacija jezika PhDs Ljatif Demir Univerzitet Zagreb Jezička politika kao definicija Tipično sociolingvistički pojam jezička politika u lingvistickoj literaturi
Више2. Globalna svojstva realnih funkcija Denicija 2.1 Za funkciju f : A kaemo da je:! R; A R ome dena odozgor ako postoji M 2 R takav da je (8x 2 A) (f (
2. Globalna svojstva realnih funkcija Denicija 2.1 Za funkciju f : A kaemo da je:! R; A R ome dena odozgor ako postoji M 2 R takav da je (8 2 A) (f () M) ; ome dena odozdol ako postoji m 2 R takav da je
ВишеEНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу 3x380V, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као
EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар 017. 1. Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу x80, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као на слици 1. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно
ВишеSaradnja kao osnov za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva Međuljudski odnosi zasnovani na solidarnosti uvijek otvaraju mogućnosti za dostizanj
Saradnja kao osnov za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva Međuljudski odnosi zasnovani na solidarnosti uvijek otvaraju mogućnosti za dostizanje određenih razvojnih ciljeva. Samo one zajednice,
ВишеPowerPoint Presentation
Odgovor građana na klijentelizam u medijima MEDIA CIRCLE PROJEKT Indeks klijentelizma u medijima: Mjerenje stvarnosti Munir Podumljak Zagreb, 15.12.2017 Zahvala Odgovor građana na klijentelizam u medijima,
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
Вишеka_01_18.vp
GODINA 26 Kaštel Suæurac, 31. sijeènja 2018. g. BROJ 1/18 SADRAJ Gradsko vijeæe: 1. ODLUKA o naèinu pruanja javne usluge prikupljanja miješanog komunalnog otpada i biorazgradivog komunalnog otpada na podruèju
ВишеДр Филип Мирић *, приказ Стручни сарадник за наставу Правног факултета, Универзитет у Нишу Рад примљен: Рад прихваћен: Миомира
Др Филип Мирић *, приказ Стручни сарадник за наставу Правног факултета, Универзитет у Нишу Рад примљен: 16.09.2015. Рад прихваћен: 06.10.2015. Миомира Костић, Дарко Димовски, Филип Мирић Малолетничка делинквенција
Вишеbroshura serbisht
Kosovo Fond Ujedinjenih Nacija za Stanovništvo Pružanje sveta gde je svaka trudnoãa željena, svaki poroðaj siguran i potencial svakog mladog ispunjen. UNFPA Fond Ujedinjenih Nacija za Stanovništvo (UNFPA)
ВишеODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 PREDMET (zimski semestar) redovni ispitni termin ) popravni ispit (
ODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 ni termin ANTIČKA FILOZOFIJA 16.1.2019. 8.00 2/5/2019 8.00 4/10/2019 8.00 6/4/2019 8.00 8.7.2019 8.00 8/20/2019 8.00 10.9.2019 8.00 UVOD U FILOZOFIJU
ВишеTransmissions in Vehicles
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR IPROD: IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA Inovacioni menadžment - Uvod - Niš, jul 2015. Uvod 1. Značaj inovacije 2. Inovaciona
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ Комисија за јавну набавку Број: /2018 Ириг, године Тел.022/ , 400
РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ Комисија за јавну набавку Број:01-404-12/2018 Ириг, 23.04.2018.године Тел.022/400-609, 400-600 Фах:022/462-035 На основу члана 63. Закона о јавним
ВишеОБРАЗАЦ СИЛАБУСА – С2
ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ: Назив предмета: Антимонополско право Статус предмета: Изборни (Правно-економски модул) Профил предмета: Позитивно-правни Број бодова(еспб): 7 (седам) Трајање наставе: 75 = (3+1+1) x
Више08_III_Naumovic_ pdf
Slobodan Naumoviæ UDK: 316.452:323.27(4971.11) Filozofski fakultet Beograd Originalni nauèni rad OTPOR! KAO POSTMODERNI FAUST: društveni pokret novog tipa, tradicija prosveæenog reformizma i izborna revolucija
Више2. Globalna svojstva realnih funkcija Denicija 2.1 Za funkciju f : A kaemo da je:! R; A R ome dena odozgor ako postoji M 2 R takav da je (8x 2 A) (f (
2. Globalna svojstva realnih funkcija Denicija 2.1 Za funkciju f : A kaemo da je:! R; A R ome dena odozgor ako postoji M 2 R takav da je (8x 2 A) (f (x) M) ; ome dena odozdol ako postoji m 2 R takav da
ВишеMicrosoft Word - ispitna-pitanja-MJP-apr-2019.doc
ИСПИТНА ПИТАЊА ИЗ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА НАПОМЕНА: Испитна питања сачињена су према новом издању уџбеника Међународно јавно право из 2019. године и важе за све студенте од јунског испитног рока 2019.
ВишеMicrosoft Word - Predmet 14-Strategijski menadzment-rjesenja
КОМИСИЈА ЗА РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИСПИТ ЗА СТИЦАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ЗВАЊА ОВЛАШТЕНИ РЕВИЗОР (ИСПИТНИ ТЕРМИН: МАЈ 2016. ГОДИНЕ) ПРЕДМЕТ 14: СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ ЕСЕЈИ Есеј број 1
Вишеquality cert uputstvo za koriscenje znaka
UPUTSTVO ZA KORIŠĆENJE ZNAKA SERTIFIKACIJE copyright Quality Cert O QUALITY CERT MEĐUNARODNO NEZAVISNO SERTIFIKACIONO TELO Quality Cert je nezavisno sertifikaciono telo koje je osnovano u cilju pružanja
ВишеОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАЦРТА ПРЕДЛОГА ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА 1) Уставни, односно правни основ за подношење Предлога Устав Републике Србије прописује да предлог за пр
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАЦРТА ПРЕДЛОГА ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА 1) Уставни, односно правни основ за подношење Предлога Устав Републике Србије прописује да предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од
Више
Prečišćeni tekst Zakona o mladima obuhvata sljedeće propise: 1. Zakon o mladima ("Službeni list Crne Gore", br. 042/16 od 11.07.2016), 2. Zakon o dopuni Zakona o mladima ("Službeni list Crne Gore", br.
ВишеTIMEK katalog.FH11
PRIVEZNICE OD ÈELIÈNE UŽADI Priveznice izraðene od èeliène užadi su namijenjene za privezivanje, vuèu i prijenos tereta kao krajnji element bilo kojeg transportnog sredstva. Priveznica (braga) se najèešæe
ВишеŽENA U IZBORNOJ GODINI MONITORING ŠTAMPANIH MEDIJA U BOSNI I HERCEGOVINI I REZULTATI IZBORA 1 Polazište našeg istraživanja je bilo da mediji ima
ŽENA U IZBORNOJ 2010. GODINI MONITORING ŠTAMPANIH MEDIJA U BOSNI I HERCEGOVINI I REZULTATI IZBORA 1 Polazište našeg istraživanja je bilo da mediji imaju najmanje dvostruku ulogu u vezi sa učešćem žena
Вишеuntitled
ŽENSKA ALPINISTIÈKA EKSPEDICIJA CHO OYU Hrvatske alpinistice na Tirkiznoj Božici! Alan Èaplar*, Zagreb Uprvim danima listopada, Hrvatskom je odjeknula izuzetna planinarska vijest: Hrvatska ženska alpinistièka
ВишеПроф. др Емина Копас Вукашиновић Јубиларна монографија поводом 120 година од оснивања јагодинске Учитељске школе и 25 година постојања Факултета педаг
Проф. др Емина Копас Вукашиновић Јубиларна монографија поводом 120 година од оснивања јагодинске Учитељске школе и 25 година постојања Факултета педагошких наука на упечатљив начин приказује развој образовања
ВишеModeliranje i Simulacija
Modeliranje i simulacija dr Aleksandar Marković, red. prof. markovic.aleksandar@fon.bg.ac.rs Simulacija u poslovnom odlučivanju Metodologija istraživanja Realni sistem Rezultati Modelar (analitičar) Model
ВишеKODEKS POLICIJSKE ETIKE
KODEKS POLICIJSKE ETIKE Izdavač: MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA Uprava policije Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 22 81000 Podgorica Crna Gora www.mup.gov.me Tiraž: 2500 Štampa: XXXX Podgorica, 2014. Štampu
ВишеПрилог (видети параграфе А29, А31-А32) Примери извештаја ревизора који се односе на сталност пословања Пример 1: Извештај ревизора садржи немодификова
Прилог (видети параграфе А29, А31-А32) Примери извештаја ревизора који се односе на сталност пословања Пример 1: Извештај ревизора садржи немодификовано мишљење када је ревизор закључио да постоји материјално
ВишеRezultati konkursa za filmsku produkciju 2009
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ФИЛМСКУ ПРОДУКЦИЈУ Конкурс за суфинансирање продукције филмова отворен је од 15.03.2009. до 31.03.2009. године. Избор филмских пројеката за суфинансирање извршила је комисија у саставу:
Више12_Projekat2_ vp
PROSVEÆENOST U EVROPSKOM, REGIONALNOM I NACIONALNOM KONTEKSTU: ISTORIJA I SAVREMENOST (Nacrt istra ivaèkog projekta) 1 Nakon više od dva veka od nastanka Pisma Haralampiju Dositeja Obradoviæa, 2003. godine
Вишеzup.indd
Mr. sc. Koraljka Vahtar-Jurkoviæ Županijski zavod za održivi razvoj i prostorno planiranje Sudjelovanje Primorsko-goranske županije u provedbi INTERREG IIIB - CONSPACE projekta Radi upoznavanja èitatelja
ВишеMicrosoft Word - IZVODI ZADACI _2.deo_
IZVODI ZADACI ( II deo U ovom del ćemo pokšati da vam objasnimo traženje izvoda složenih fnkcija. Prvo da razjasnimo koja je fnkcija složena? Pa, najprostije rečeno, to je svaka fnkcija koje nema tablici
Више