08_III_Naumovic_ pdf

Транскрипт

1 Slobodan Naumoviæ UDK: :323.27( ) Filozofski fakultet Beograd Originalni nauèni rad OTPOR! KAO POSTMODERNI FAUST: društveni pokret novog tipa, tradicija prosveæenog reformizma i izborna revolucija u Srbiji* Apstrakt: U radu se o Otporu raspravlja kao o slo enom, pa èak i kontradiktornom društvenom pokretu novog tipa, koji je na krajnje pragmatièan, a istovremeno i veoma maštovit, stvaralaèki nastrojen, na trenutke èak neozbiljan i neodgovoran naèin pokušao da nastavi tradiciju prosveæenog reformisanja društvenog i politièkog ivota u Srbiji. Autor zapoèinje analizu razmatranjem medijskih i narodskih narativa o Otporu. Potom se prelazi na pitanje nastanka pokreta i moguæih znaèenja njegovog imena i kljuènih simbola. Sledeæi odeljak bavi se faustovskim pitanjem vrsta i posledica stranih uticaja na naèin funkcionisanja Otpora. Zatim se prelazi na razmatranje specifiènih strateških i taktièkih uloga Otpora u koordinisanom projektu rušenja Miloševiæevog re ima. Sledi pokušaj teorijskog odreðenja politièkog projekta èiji je konstitutivni deo bio i Otpor, a koji poèiva na modelu izborne revolucije koji su razvili Valeri Bans, Šeron Volèik i Majkl Mekfaul. U epilogu se razmatra kako je pokret, iako politièki mrtav, zahvaljujuæi projektima nekadašnjih aktivista uspeo da preraste u jedan od poznatijih srpskih izvoznih brendova. Kljuène reèi: Otpor, novi društveni pokret, tradicija prosveæenog reformizma, izborna revolucija, demokratizacija. * Faust: Ako vas ima, dusi, vaše èete što izmeð zemlje i nebesa brode neka iz zlatne izmaglice slete, nek me u nov, šarolik ivot vode! Mefistofeles: Što se udru uješ s nama, kad ne mo eš do kraja podneti to društvo? Hoæeš da letiš, a patiš od vrtoglavice? Jesmo li se mi nametnuli tebi, ili ti nama? (J.V. Gete, Faust, Prvi deo, Beograd, 1984, 68/1170, 200/4600) Rad je napisan u okviru projekta Prosveæenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost, koji finansira Ministarstvo za nauku i zaštitu ivotne sredine Republike Srbije. FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

2 Uvod SLOBODAN NAUMOVIÆ Studentski, a kasnije Narodni pokret Otpor! 1 prešao je za šest godina koliko je postojao (oktobar 1998 septembar 2004) zapanjujuæi razvojni put od pojave sa margina srpske politièke scene do globalne politièko-medijske zvezde i glavnog srpskog izvoznog artikla. Poèeo je kao šaèica studenata koji, ogorèeni represivnim zakonom o univerzitetu i katastrofalnim posledicama Miloševiæeve vladavine, pod okriljem noæi ispisuju preteæe parole i do tada nepoznate simbole po zidovima u centru Beograda. Zahvaljujuæi neprimerenim represivnim reakcijama, srpska javnost je Otpor sve više do ivljavala kao nevinu rtvu Miloševiæevog re ima, tim pre što je verovala da se radi o jedinom politièkom akteru koji se za opštu stvar bori bez ikakvih pretenzija na sticanje vlasti. Do sredine godine Otpor je veæ izrastao u mnogoljudan, dobro organizovan, disciplinovan i veoma efikasan društveni i politièki pokret novog tipa. Kao takav, bio je u stanju da igra presudnu ulogu u razbijanju straha i apatije, diskreditovanju i slabljenju re ima i ponovnom mobilisanju umornog i razoèaranog glasaèkog tela Srbije u danima koji su odluèili njenu politièku sudbinu. Pa ipak, po ostvarenju glavnog politièkog cilja srpske udru ene opozicije i Otpora, dakle po rušenju Miloševiæevog re ima krajem godine, zapoèinje nezaustavljiva regresija pokreta. Podeljen na frakcije i nesposoban da jasno predoèi svoju buduæu politièku ulogu, nekadašnji omladinski pokret brzo se na oèigled i razoèarenje cele srpske javnosti pretvara u okoštalog, bezidejnog i korumpiranog politièkog dinosaurusa. Poèetkom februara godine, na Drugom kongresu pokreta, upravna elita Otpora nameæe radikalne promene. Dekretom te netransparentne i neizabrane elite, Otpor prestaje da se odreðuje kao revolucionarni pokret i odrièe se svog kljuènog simbola pesnice. Posle perioda sve izrazitije krize, Otpor u novembru pokušava da preraste u politièku partiju, ali odmah potom do ivljava fijasko na parlamentarnim izborima, osvojivši manje glasova nego što je nekada imao èlanova. Otpor nestaje sa politièke scene Srbije u septembru godine, utapajuæi se u Demokratsku stranku (DS). Pa ipak, uporedo sa agonijom same politièke organizacije, zapoèinje svojevrstan posmrtni ivot Otpora kao politièkog projekta koji je pogodan za izvoz u druge sredine. Izvoz U daljem tekstu ime pokreta æu pisati bez karakteristiènog znaka usklika.

3 srpskog politièkog brenda se odvijao, a odvija se kako izgleda i dalje, preko ne baš sasvim transparentnih organizacija za prenos revolucionarnog know-how-a, kakve su Centre for Applied Non-Violent Action and Strategies (CANVAS, ) i Center for Non-Violent Resistance. Pokret Otpor se sasvim prirodno nameæe kao jedan od kljuènih faktora u procesu demokratizacije Srbije. Na stranicama koje slede nameravam da produbim razumevanje ove slo ene društvene i politièke pojave tako što æu otvoriti prostor za raspravljanje o Otporu kao o delatnom društvenom pokretu novog tipa, pokretu koji je na veoma specifièan, s jedne strane krajnje pragmatièan, a istovremeno i veoma maštovit, stvaralaèki nastrojen, na trenutke èak neozbiljan i neodgovoran naèin pokušao da nastavi tradiciju prosveæenog reformisanja društvenog i politièkog ivota u Srbiji. Slo enu, sasvim sigurno i kontradiktornu prirodu pokreta nastojao sam da nagovestim veæ samim naslovom rada, svesno prihvatajuæi rizik metaforièkog odreðenja Otpora kao postmodernog Fausta. Izabravši ta dva kljuèna izraza, eleo sam da potcrtam sledeæa promenljiva, a u izvesnom smislu i meðusobno suprotstavljena svojstva Otpora: da je kao politièki akter u isto vreme bio i samosvojan, duboko ukorenjen u iskustvima ranijih studentskih protesta i širih pro-demokratskih opozicionih kretanja u Srbiji devedesetih godina, ali istovremeno i planski razvijan, plaæan, usmeravan, u izvesnoj meri èak i politièki instrumentalizovan od strane stranog faktora ; da se trudio da o sebi stvori sliku kao o tipiènom novom društvenom pokretu, istièuæi na prvom mestu svoje difuzno i nehijerarhijsko ustrojstvo i odsustvo pretenzija na udeo u stvarnoj podeli vlasti, ali da je od samog poèetka u stvari imao sasvim klasièno hijerarhizovano politièko-organizaciono jezgro koje je, suprotno slici koja je širena, intenzivno saraðivalo sa opozicionim politièkim partijama i stranim savetodavcima, nameæuæi precizne politièke ciljeve bez dogovora sa, pa èak i bez znanja obiènog èlanstva; 2 2 Tako Kejt Neš odreðuje nove društvene pokrete na osnovu sledeæih karakteristika: 1) nemaju instrumentalni karakter, univerzalni su u svojim interesovanjima i podrazumevaju protest u ime morala, a ne neposrednih interesa odreðenih društvenih grupa; 2) više su orijentisani na graðansko društvo nego na dr avu izra avaju nepoverenje prema birokratskim strukturama, zainteresovani su za promene stavova javnog mnjenja, kao i aspekte kulture, ivotnog stila i uèešæa u simbolièkoj politici FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

4 SLOBODAN NAUMOVIÆ 150 da je više puta radikalno menjao svoju organizacionu prirodu da je, naime, roðen kao studentski pokret, dostigao politièku zrelost kao široki narodni pokret, a umro kao politièka stranka, namerno prikrivajuæi te znaèajne promene kontinuitetom imena, a delimièno i simbola; da je insistirao na svojoj politièkoj izdvojenosti i nezavisnosti, oštro kritikujuæi opozicione politièke stranke i ukazujuæi na svoju bitno drugaèiju prirodu, a da je u praksi sa njima zajedno veoma tesno saraðivao na slo enom projektu rušenja re ima Slobodana Miloševiæa, potpuno podreðujuæi svoju politièku sudbinu zajednièkom revolucionarnom cilju, pa time i opozicionim stranaèkim interesima; da se istovremeno deklarisao i kao nenasilni i kao revolucionarni pokret, prisvajajuæi kako oreol gandijevske borbe i status nevine rtve, tako i agresivnu simboliku i retoriku antifašistièkih oru- anih pokreta; da je pokušavao da se naslanja na ukorenjene srpske populistièke tradicije ( narodni pokret ), ali da istovremeno bude i ekskluzivni nosilac elitistièkih stremljenja ka najvišim idealima, da bude prihvaæen kao izvorna kulturna avangarda srpske politièke scene; da na ideološkom planu nije zazirao da povezuje prosvetiteljsko pozivanje na razum i osvešæenost sa romantièarskim uzburkivanjem emocija, deklarativni graðanizam i taktièki nacionalizam, efektnu levièarsku simboliku i tradicionalistièku desnièarsku retoriku, neoliberalistièki ekonomski program i neokorporativistièki socijalni projekat, orijentalistièki diskurs u diskreditaciji politièkih neprijatelja i pozivanje na univerzalna ljudska prava u okviru kritike represije nad sobom, ili, najzad, ironièan, èak cinièan odnos prema nacionalnim vrednostima i institucijama i nacionalistièko-populistièki patos; najzad, da je koketovao sa levièarskom antiglobalistièkom orijentacijom svojstvenom veæini novih društvenih pokreta, ali da je protesta; 3) organizovani su na neformalan, opušten i fleksibilan naèin, izbegavajuæi hijerarhiju i birokratiju, pa èak i formalne kriterijume za èlanstvo; 4) zavise od masovnih medija preko kojih se upuæuju apeli, organizuju protesti i emituju efektne slike radi pobuðivanja mašte i emocija javnosti (Neš 2006, ). Za ovaj rad posebno je znaèajno razmatranje odnosa novih društvenih pokreta i društvene promene koje je ponudio Tim D ordan. Naime, po D ordanu n.d.p. zahtevaju i omoguæuju da se izgradi analitièki okvir koji povezuje svakodnevno i rutinsko (svakodnevica društvenog pokreta) sa epohalnim i spektakularnim (društvena promena, revolucija koju pokreti omoguæuju) (Jordan 2005, 16).

5 istovremeno bio spreman da neposredno saraðuje na projektu konsolidovanja amerièke globalne politièke dominacije. Razumljivo, u tekstu neæe biti prostora za sve nagoveštene motive. Poèeæu razmatranjem onoga što se o Otporu mo e zakljuèiti na osnovu zapadnih i domaæih medijskih, kao i narodskih narativa. Preæi æu, potom, na pitanje nastanka pokreta i moguæih znaèenja njegovog imena i kljuènih simbola, a zatim i na faustovsko pitanje vrsta i posledica stranih uticaja na naèin funkcionisanja Otpora. Slediæe razmatranje specifiènih uloga Otpora kao novog društvenog pokreta u projektu rušenja Miloševiæevog re ima, kako na strateškom tako i na taktièkom planu. Analitièki blok teksta zaokru iæu pokušajem teorijskog odreðenja politièkog projekta èiji je konstitutivni deo bio i Otpor. Pri tome æu se osloniti na veoma inspirativan model izborne revolucije koji su razvili amerièki politièki sociolozi i politikolozi Valeri Bans, Suzan Volèik i Majkl Mekfaul. Umesto zakljuèkom, tekst æu završiti epilogom u kome se nagoveštava kako je pokret, uprkos politièkoj smrti, uspeo da postane jedan od poznatijih srpskih izvoznih brendova. Kola kao portret ili šta je o Otporu moguæe saznati iz dominantnih medijskih i narodskih narativa? Kada se u uticajnim zapadnim medijima (New York Times Magazine, Washington Post, Financial Times, BBC, The Economist, The Sunday Times, The Guardian...) pisalo o ulozi Otpora u kako se tada govorilo poslednjoj demokratskoj revoluciji u Evropi, uglavnom su se koristila tri tipa razlièitih, ali ne i meðusobno iskljuèivih klišetiranih narativa. Po prvom od njih, studentski, odnosno narodni pokret Otpor se odreðuje kao jedan od najva nijih, pa èak i pojedinaèno najva niji faktor koji je omoguæio rušenje Miloševiæevog re- ima. Na osnovu takvih tekstova moguæe je saznati da mlade èlanove pokreta krase hrabrost, odluènost, preduzimljivost, maštovitost i okrenutost ka buduænosti. Nasuprot takvoj slici, srpska opozicija je opisana kao razjedinjena, neefikasna, sklona kompromisima sa re imom, a jednim svojim delom i nepopravljivo nacionalistièki nastrojena. Uspešno koristeæi strategiju i taktiku nenasilne akcije, Otpor je po takvim izvorima udahnuo ivot u demoralizovano srpsko civilno društvo, pomogao da se na kraju ujedini rasparèana i demoralisana FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

6 SLOBODAN NAUMOVIÆ opozicija, razbio ukorenjeni strah od re ima, mobilisao do tada pasivne slojeve da se ukljuèe u antimiloševiæevsku glasaèku mašinu, i oslabio najva nije stubove moæi re ima, poput policije i vojske. Sve to mladi otporaši su postigli hrabro odolevajuæi brutalnoj represiji koju je re im primenjivao protiv njih. Ukratko, u takvim napisima Otporaše nazivaju klincima koji su srušili diktatora. Takva procena politièkog znaèaja Otpora mo e se, na primer, dovesti u vezu sa odlukom MTV-a da mu se dodeli nagrada Free Your Mind za godinu. Osim kao o politièkom èudu i kljuènom faktoru srpske petooktobarske revolucije, o Otporu se piše i kao o veoma zaraznom politièkom projektu. Drugim reèima, on se opisuje kao lokalno razvijeni i provereni paket koji nudi lako prenosive obrasce za demonta u nepo eljnih re ima i struènjake za njihovu primenu u globalnim razmerama. U okviru ovog tipa narativa, Otpor postaje najuspešniji srpski izvozni brend. Obojene revolucije koje su cvetale, ili za koje se oèekivalo da æe procvetati po obodu, pa i unutar sadašnje Zajednice nezavisnih dr ava (Belorusija, Gruzija, Ukrajina, Uzbekistan, Kirgizija, Kazahstan, Rusija) i omladinski pokreti za koje se govorilo da iza njih stoje (Zubr, Kmara, uta Pora, Bolga, Kel-Kel,Yokh, Bolga, Oborona...) u takvim se tekstovima opisuju kao glavni, ali ne i jedini konzumenti (pominju se i hrvatski Gong, albanski Mjaft, pa i najnoviji libanski klon nenasilnog pokreta) svetski poznatog srpskog izvoznog artikla. Treæi tip narativa u izvesnom smislu koriguje politièke implikacije prethodna dva tipa. Naime, autori takvih napisa, koji najèešæe u naslovu, podnaslovu ili kljuènom delu teksta postavljaju pitanje ko je stvarno srušio Miloševiæa, trude se da idu korak dalje i razotkriju prave aktere koji stoje iza srpskog politièkog èuda. Ambiciozniji meðu njima odva- uju se da razotkriju dugotrajnu i kompleksnu igru senki koja je dovela do pada Miloševiæa. Tekstovi te vrste bacaju svetlo na delovanje nekih amerièkih vladinih, nevladinih i paravladinih institucija (NED, NDI, IRI, USAID, USIP, Freedom House, OSI/Fund for an Open Society, ili još manje poznatih AEI, ICNC...), znaèaj finansijskih sredstava (licitira se iznosima od nekoliko stotina hiljada, pa sve do više desetina miliona dolara godišnje na nivou cele srpske opozicije), kao i uticaj politièkih i parapolitièkih liènosti (M. Allbright, Dr. D. Serwer-USIP, Albert Cevallos-USAID/USIP, Daniel Calingaert-IRI, Jim Danton-FH...), odnosno eksperata za nena- 152

7 silno rušenje nedemokratskih re ima (Dr. G. Sharp, Ret. Col. R. Helvey, Dr. P. Ackerman...). Teza koja se zastupa je jasna bez pomenutih oblika pomoæi sa strane, srpska opozicija ostala bi razjedinjena i neefikasna, otporaši bi nastavili da budu dobronamerni ali neusmereni i u suštini bezopasni klinci, nevladin sektor skoro da ne bi ni postojao, a Miloševiæ bi i dalje nesmetano igrao svoju omiljenu ulogu faktora (ne)stabilnosti na Balkanu. Dakle, u okviru zapadnih korektivnih narativa uticaj autohtonih aktera se svodi na pravu meru, a èitaocima se sugeriše teza po kojoj se u neslobodnim zemljama ništa bitno ne dešava dok kljuèni borci za slobodu i demokratiju iz civilizovanog sveta ne odluèe da je vreme da se lokalni diktator oduva sa mesta, i ne pru e nu nu politièku i logistièku pomoæ za takav poduhvat. Re imski mediji u Srbiji od pre petog oktobra slali su bitno drugaèije poruke. Od samog poèetka oni su dosledno prenosili re imsko viðenje Otpora kao opasnog neprijatelja Srbije. Shodno takvom odreðenju, u napisima o pokretu pribegavano je najjaèim sredstvima diskreditacije. Prvi na listi bio je motiv Otpora kao organizacije izdajnika i stranih plaæenika, vizuelno simbolizovan na jednom od re imskih antiplakata stisnutom pesnicom iz koje vire dolari, a propraæen kontra-sloganom Prodajem, jer volim da izdajem. Još drastiènija je bila re imska ideološka diskvalifikacija Otpora kao fašistièke NATO organizacije. 3 Takva bizarna kvalifikacija dokazivana je simbolikom uzdignute desne ruke sa pesnicom, spekulacijama o vezi imena pokreta sa jednim izdankom ustaške emigracije u SAD, kao i dominantnom upotrebom crne boje u grafièkim uoblièenjima materijala kojima se koristio pokret (npr. popularne crne majice sa belom pesnicom). Èesto su ova dva motiva namerno povezivana, kao u sintagmi Madlen jugend, koja je ideološku diskvalifikaciju pokreta (asocijacija na nacistièku omladinsku organizaciju Hitler Jugend) dovodila u vezu sa izvorima njegovog finansiranja i njegovim pretpostavljenim glavnim mentorom, tadašnjim amerièkim dr avnim sekretarom Medlin Olbrajt. Najzad, najte a optu ba 3 Pomalo neuobièajeno povezivanje NATO-a i fašizma došlo je do punog izraza za vreme kampanje bombardovanja Srbije godine, kada ga je re im Miloševiæa koristio kao jedno od najjaèih sredstava diskvalifikacije neprijatelja. Tako je jedan od re imskih animiranih tv-spotova iz ratnog perioda poèinjao kadrom jednog amerièkog aviona u letu, da bi u zoom-out-u postalo vidljivo da cela eskadrila NATO aviona u letu u stvari ima poredak svastike. FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

8 SLOBODAN NAUMOVIÆ koju je re im lansirao u maju godine ticala se odreðenja pokreta kao teroristièkog. Naime, za razliku od prethodne dve diskvalifikacije, koje su bile teško dokazive ili naprosto apsurdne, treæa je bila povezana sa konkretnim dogaðajem i napadala je kljuèni momenat u samoodreðenju pokreta njegov nenasilni karakter manipulišuæi policijskom insinuacijom da je kod ubice jednog visokog funkcionera vladajuæe stranke naðen propagandni materijal Otpora. Nasuprot re imskim glasilima, srpski opozicioni mediji su pre pada Miloševiæa o Otporu plasirali iskljuèivo pozitivno konotirane narative, od kojih su mnogi poticali od neformalnih portparola pokreta. U okviru prvog tipa narativa, slavljeni su entuzijazam, idealizam, kreativnost, nepotkupljivost i nezainteresovanost za vlast mladih pripadnika pokreta. Takvi narativi proizvodili su otporaše u nosioce moralnog autoriteta antimiloševiæevske koalicije i vlasnike autorskih prava na brend nenasilnog rušenja re ima. Ukratko, otporaši u takvim pripovestima postaju heroji demokratizacije Srbije. Drugi tip narativa se usredsreðivao na kljuèni motiv apsurdno neprimerene dr avne represije protiv otporaša, odnosno na što detaljnije prikazivanje stradanja nevinih mladih ljudi koji hoæe samo slobodu, a dobijaju pendrek i zatvor. Motiv viktimizacije pokazaæe se kao najznaèajniji pojedinaèni aspekt domaæih medijskih narativa o pokretu. Njime se uspešno rušio autoritet re ima i potvrðivao kredibilitet same strategije nenasilnog otpora re imu. Treæi tip narativa potcrtava novi tip organizacione strukture pokreta Otpor po ovom narativu nema lidera, niti ima vertikalnu hijerarhijsku organizaciju, a aktivisti èesto menjaju uloge. Zbog toga se tvrdi da pokret nije podlo an ni liderskim sujetama ni pritiscima i ucenama re ima, kojima èesto, smatra se, podle u opozicione politièke stranke. Najzad, Otpor se opisuje kao pokret koji je drugaèiji od svih prethodnih studentskih antire imskih inicijativa. Po tom narativu, on je zreliji i promišljeniji, osloboðen od studentskog elitizma, otvoren za predstavnike svih društvenih slojeva, i u stanju da izgradi široku bazu aktivista po unutrašnjosti, sa èime su problema imali ne samo dotadašnji studentski pokreti, nego èak i neke srpske opozicione politièke partije. Ako se iz registra medija prebacimo na narodske prièe koje su se u Srbiji prièale o Otporu, pojavljuju se slièni, ali ipak nešto drugaèije rasporeðeni i konotirani motivi. Na prvom mestu, izranja romantizovan i pomalo nostalgièan narativ o revolucionarnom vre- 154

9 menu u kome smo posle mnogo oklevanja i grešaka najzad svi zajedno uzeli sudbinu u svoje ruke i uradili ono što se moralo uraditi, i to bez krvi i mnogo razaranja. Otpor u takvim prièama postaje simbol svih nas, svih onih stotina hiljada malih, naoko obiènih ljudi, koji su prebrodili strah i bez ikakvog liènog interesa bili spremni da se anga uju, pa i izlo e riziku, sa jedinim ciljem da svi u Srbiji najzad poènu da ive kao sav normalan svet. Meðutim, ru ièasti tonovi nisu jedini koji daju boju lokalnim seæanjima na Otpor. U prièama jednog broja èlanova Otpora, prvenstveno tvrdokornijih aktivista iz unutrašnjosti Srbije koji su i poneli najveæi teret borbe protiv re ima, pojavljuju se drugaèiji, tamniji motivi. Ti ljudi sa razoèaranjem i gorèinom pominju ime zbog kojeg su nekada bespoštedno zalagali, pristajuæi da budu hapšeni, pa i batinani. Ono je za njih posle godine postalo simbol izneverenih oèekivanja, ideoloških rascepa, korupcije, pa i izdaje rukovodeæih elita iz prestonice. Najzad, nisu svi lokalni narativi o Otporu bili obojeni uèesnièkim iskustvom kao prethodna dva.u seæanju pripadnika pasivnijeg dela graðanstva Srbije, one èesto zaboravljane treæe Srbije koja nije odlazila u ratove kao prva, ali ni izlazila na ulice kao druga Srbija, Otpor je samo jedna od onih tema koje bude seæanja na burne i teške godine koje je bolje što br e i što potpunije zaboraviti. Ono što o njemu danas mogu da ka u takvi ljudi svodi se na opšta mesta, na pominjanje najvidljivijih simbola pokreta (pesnica, a kasnije i bager ), preprièavanje opaski i anegdota o nekolicini medijski najeksponiranijih èlanova pokreta, i, eventualno, navoðenje dve-tri najupeèatljivije parole ( Gotov je, a kasnije i Samo vas gledamo ) ili akcije (doèek nove godine, parodiène akcije poput roðendanska torta za Miloševiæa, ili postizbornih saobraæajnih blokada). Ipak, najva nijom se mo e smatrati èinjenica da su i aktivisti i simpatizeri, kao i politièki manje anga ovani slojevi društva Otpor neraskidivo povezivali sa emotivnim prièama o nevinoj mladosti koju bezrazlo no tuku Miloševiæevi policajci. Prvi, sasvim oèekivani uvid tièe se èinjenice da i medijski i narodski narativi zamagljuju i mistifikuju skoro isto toliko toga koliko i razotkrivaju, èesto èak i u isto vreme. Najbolji primer za takve tendencije pru aju korektivni zapadni medijski narativi, koji s jedne strane ispravljaju prazninu stvorenu namernim otporaškim zatškavanjem èinjenica o obimu strane pomoæi, ali istovremeno FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

10 krajnje jednostrano apsolutizuju tu istu pomoæ, stvarajuæi mit o presudnom uticaju Zapada u demokratizaciji Srbije. Slièan paradoks primetan je i kod otporaškog narativa koji pokretu pripisuje karakter difuznog, slabo struktuisanog i nehijerarhizovanog društvenog pokreta. I u ovom sluèaju, narativ ukazuje na va nu karakteristiku pokreta, ali istovremeno mistifikuje njegova druga svojstva, poput postojanja paralelne hijerarhijske strukture u Otporu. Pa ipak, medijski i narodski nartivi otvaraju veæinu kljuènih tema, poput odreðenja Otpora kao novog društvenog pokreta ili presudne va nosti motiva viktimizacije za politièku promociju i delotvornost pokreta. Uzeti zajedno, navedeni narativi mogu da pomognu da se razume slo eni, promenljivi, pa i kontradiktorni karakter pokreta, koji se uporno opire svakom pokušaju jednoznaènog odreðenja. Kako izgleda, njihova slojevitost, kao uostalom i njihova kontradiktornost, idu u prilog u uvodu nagoveštenoj tezi po kojoj se u sluèaju Otpora radi o svojevrsnom postmodernom politièkom fenomenu, o politièkoj pojavi bez lako utvrdive, jednoznaène i trajne suštine. Osnivanje Otpora i izbor simbola: originalni lokalni recept i/ili uvoz gotovog modela? SLOBODAN NAUMOVIÆ 156 Jedan od brojnih paradoksa koji daju povoda da se o Otporu razmišlja kao o postmodernom politièkom fenomenu tièe se èinjenice da se još uvek više zna o vojnim èinovima nekih njegovih inostranih savetnika, ili o dolarskim iznosima uruèene zapadne pomoæi, nego o taènom datumu njegovog osnivanja, pravim razlozima nastanka, ili izvornom znaèenju njegovih kljuènih simbola. Naime, iako postoji više zanimljivih i naoko prilièno detaljnih prièa o prvim danima pokreta, ni jedan od tih narativa ne razrešava na nedvosmislen naèin dileme oko stvarnog razloga osnivanja Otpora, izbora imena i znaèenja simbola pokreta. Ivan Maroviæ (alias Kardelj u internoj otporaškoj komunikaciji), jedan od osnivaèa i medijski verovatno najeksponiraniji Otporaš, za potrebe jednog srpsko-amerièkog filma o pokretu na sledeæi naèin opisuje razloge njegovog nastanka i znaèenje njegovih osnovnih simbola: 4 4 Radi se o filmu Otpor: The Fight to Save Serbia, 52 min., god., beogradskog re isera i dokumentariste Gorana Radovanoviæa.

11 ... Studenti Beogradskog i drugih univerziteta okupili su se da rasprave šta da se radi jer je represija bila veoma sna na... profesori su otpuštani, neki mediji su zatvoreni... Shvatili smo da moramo da napravimo pokret otpora kao za vreme Drugog svetskog rata, kada su se pripadnici pokreta otpora iz svih zemalja Evrope borili protiv nacistièkog okupatora... Ne bi trebalo da pominjemo imena (skraæivanja i kurziv S. N.)... Proizvod je zanimljiviji od onih koji su ga napravili... To je mogao da bude bilo ko od nas Simbol stegnute pesnice je simbol jedinstva zato što je svaki prst za sebe i svaki je drugaèiji, ali kada su zajedno, oni mogu da znaèe pravu odbranu od agresije i represije. A jedan od mojih prijatelja je rekao da kada je pesnica podignuta, ona je antena koja nas spaja sa Bogom. Prethodni odlomak se mo e smatrati dobrim primerom zvaniènog otporaškog narativa zbog kombinacije propagandistièke pretencioznosti i kalkulisane nedoreèenosti. Naime, iz njega nije sasvim jasno da li je Otpor nastao uporedo sa neuspelim i ubrzo ugašenim studentskim pokretom protiv omra enog Zakona o visokom školstvu, ili posle njega, kada je postalo jasno da je i taj pokušaj suprotstavljanja re imu propao. Nije sasvim jasno ni da li je borba protiv represije nad Univerzitetom na poèetku odreðena kao glavni cilj pokreta. Ipak, upotrebljeni izraz borba protiv nacistièkog okupatora kao da ne ide u prilog prvoj, manje radikalnoj tezi. Slièno bi se moglo reæi i za ponuðeno objašnjenje simbolike pesnice. Sasvim fašistoidni prizvuci tumaèenja po kome snaga izvire iz jedinstva prstiju pesnice uèinjeni su politièki korektnim uvoðenjem motiva dostojanstva individualne razlièitosti svakog prsta ponaosob, da bi sve bilo dodatno zakomplikovanao religiozno-postmodernistièkim slikama antenskog spoja sa Bogom. Odreðenje izvornog cilja Otpora nudi i Dušan Kosanoviæ u blago kritièki intoniranom tekstu sa poèetka godine:...prvu postavu Otpora èine aktivisti Studentske unije, Studentske federacije i Pokreta studenata Srbije, pod koordinacijom Srðe Popoviæa, istaknutog èlana Demokratske stranke, koji je sazivao prve sastanke i obezbeðivao neophodnu infrastrukturnu podršku. Svih dvadesetak pokretaèa Otpora su sa- FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

12 SLOBODAN NAUMOVIÆ 158 borci iz Studentskog protesta 96/97. godine, koji nisu ušli u Studentski politièki klub, transfer listu studentskih voða u politièke stranke, koji su nakon protesta 96/97. osnovali Èedomir Jovanoviæ i Èedomir Antiæ. Tokom dvogodišnjeg delovanja, veliki broj pokretaèa je iz raznih razloga napustio pokret, ali ta tema zaslu uje posebnu analizu. Pouèeni štetnim uticajem slave na mlade lidere, pokretaèi Otpora su stil novog studentskog pokreta izgradili bez liderstva i studentskog elitizma. Cilj Studentskog pokreta Otpor je bio da se otpor Miloševiæu ne ogranièi samo na univerzitet, veæ da se proširi na sve segmente društva. Promovisanje Otpora u svedruštveni pokret koji æe Srbiju osloboditi smrtonosne vlasti i Otpor kao naèin ivota bili su lajt-motivi poèetne kampanje. Za simbol Pokreta odabrana je pesnica, kao znak odluènosti da se ide do kraja. Jednostavno, protiv sile plišani medvediæi ne uspevaju. Bar ne u Srbiji (Kosanoviæ 2001, kurziv S. N.). Kao što vidimo, Kosanoviæ nudi odreðenje koje je i detaljnije i eksplicitnije od prethodnog, kako što se tièe institucionalne afilijacije pojedinih osnivaèa, tako i što se tièe odreðenja osnovnog cilja pokreta. U njegovoj interpretaciji, svestrani otpor re imu, pa i njegovo rušenje, ciljevi su pokreta od samog osnivanja. Pogledajmo sada kako jedan od kljuènih ljudi pokreta, Srða Popoviæ, otvara problem nastanka imena i glavnog simbola pokreta: Tad sam izgovorio to da kad bi se svi ljudi koji su protiv prepoznavali na ulici tako što bi se pozdravljali pesnicom, Sloba bi pukao (Bjelovuk 2001, Pesnica stvorena iz ljubavi, kurziv S. N.). Kako izgleda, Popoviæ sebi pripisuje autorstvo što se tièe pesnice kao znaka pokreta, ali uopšte ne precizira njenu simboliku. Popoviæ nastavlja objašnjavajuæi da su se Nenad Petroviæ Duda i on u bašti jednog beogradskog kafea dogovorili sa nekim od uèesnika studentskog protesta iz godine da osnuju novi pokret za koji bi svima bilo jasno da je protiv (razumljivo, ime onoga protiv koga je pokret nije potrebno pominjati). Popoviæ je tvrdio da se naziv Otpor stalno pojavljivao u razgovorima koje su vodili. U tom sluèaju, Srða Popoviæ bi bio neposredno povezan i sa izborom imena pokreta. U nastavku saznajemo da su se sagovornici, koje Popoviæ nije imenovao (kao što to ni Maroviæ nije bio sklon da uradi), saglasili i o tome da novoosnovani pokret u prvo vreme ostane studentski, kao i da za svoj

13 simbol izaberu stisnutu pesnicu. Po Popoviæu, Duda je kasnije dizajnirao pesnicu koja je svima poznata kao simbol pokreta. Evo kako je sam Duda u ranije pomenutom filmu opisao tu romantiènu epizodu iz rane istorije pokreta: Ja sam Duda, Otpor dizajner... Jednog dana, u novembru 1998, dve drugarice su došle kod mene, u jednu sam sreæom bio zaljubljen, to je bilo va no za inspiraciju, eleo sam da je impresioniram, tra ile su da napravim stilizaciju znaka šake kako bi mogla da se iscrtava sprejom po zidovima, i za dva sata sam nacrtao pesnicu kakva je sada, i postao slavan. Na alost, ni opis romantiène dogodovštine nam ne otkriva ko je stvarno smislio pesnicu, nego samo ko je uoblièio konkretno grafièko rešenje koje æe postati svetski poznati logo pokreta. Da li se radi o skromnosti, ili mo da razlozi le e drugde? Šta bi, na primer, i dalje anonimni autor mogao da ka e o vezi izmeðu pesnice sa albuma slovenaèke kultne grupe Borghesia iz godine, simptomatièno naslovljenog Resistance, i Otporove pesnice iz godine? Mo da se radilo o smišljenom pokušaju stvaranja kontinuiteta sa kultnim slovenaèkim omladinskim i umetnièkim (Neue Slowenische Kunst) pokretima koji su se krajem osamdesetih godina dvadesetog veka istakli diskreditovanjem Jugoslovenske narodne armije i ismevanjem glavnih vrednosti i kljuènih simbola komunistièke Jugoslavije, ukljuèujuèi i samog druga Tita? Mo da je, pak, uzor efektan logo teroristièke Jevrejske lige za odbranu (JDL)? Mo- da su slovenaèki i jevrejski tragovi potpuno pogrešni, a prava inspi- FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

14 SLOBODAN NAUMOVIÆ 160 racija se e do štrajka studenata na Harvardu godine? 5 Ili se treba okrenuti skorijem, od otporaša uporno preæutkivanom primeru slovaèkih aktivista pokreta OK98 koji su se tokom godine za demokratiju uspešno borili pod znakom otvorene šake? Mo da bi najpre trebalo verovati onim otporašima koji tvrde da je pesnica izabrana jer predstavlja antifašistièki simbol povezan sa pokretima otpora iz vremena Drugog svetskog rata? U ideološkom smislu, takav izbor bi bio najubitaèniji po Miloševiæa. Njime bi se, naime, sugerisalo da su se nekadašnji komunisti iz Miloševiæevog SPS-a preobratili u svoje ideološke arhineprijatelje fašiste. U takvoj radikalnoj interpretaciji otporaši dobijaju moralno superiornu ulogu antifašista postaju, dakle, upravo ono što su bivši komunisti nekada davno bili, pre nego što su se iskvarili. Ko je, pod pretpostavkom da je ovakvo tumaèenje taèno, doneo ideološki toliko znaèajnu odluku? Pa ipak, mo da je po sredi samo svojevrsni postmoderni prazan simbol koji nema temeljnu ideološku pozadinu, i koji su i sledbenici i protivnici mogli da ispunjavaju onim znaèenjima koja im u datom trenutku najviše odgovaraju? Bilo kako bilo, jedan od aktivista-osnivaèa i kasniji èlan marketinškog tima Otpora, Vukašin Petroviæ, svedoèi da su stvari što se cilja pokreta tièe dalje išle na sledeæi naèin: Shvatili smo da i narednih sto godina mo emo uzaludno da se borimo protiv Zakona o univerzitetu i ljudi koji ga sprovode. Izolovana borba protiv pojedinaènih problema u društvu je bila iluzorna jer je uzrok svih tih problema u Srbiji bio jedan èovek Slobodan Miloševiæ. Bilo je potrebno promeniti cilj. Od tog trenutka cilj više nije bila promena Zakona veæ smena Slobodana Miloševiæa...(Bjelovuk 2001, Prva pobeda tek poèetak, kurziv S. N.). U svim navedenim narativima, a i mnogim drugim za èije navoðenje ovde nije bilo mesta, uoèljive su nejasnoæe što se tièe statu- 5 Na takav trag ukazuje amerièki antiratni aktivista D ered Izrael: Slika stisnute pesnice se prvi put pojavila tokom štrajka na Harvardu, Pesnicu su nacrtali klinci iz postidplomske škole dizajna. Pojavila se na posterima propraæena jasnom listom zahteva: protivljenje programu za obuku rezervnih oficira... na univerzitetu; protiv širenja medicinskog fakulteta Harvarda u radnièko naselje (Harvard je isterivao ljude iz njihovih domova)... Da li Otpor samo imitira simbole studentskih protesta iz proslosti? Ili se iza toga krije neka druga poruka? (Israel 2000, kurziv S. N.)

15 sa i cilja Otpora pre oktobra Da li je Otpor neformalno nastao istovremeno sa studentskim protestom protiv Zakona, još u kasno proleæe te godine, pa je iz nekih razloga institucionalizovan tek u oktobru (najèešæe se pominje 10. oktobar), ili se pre oktobra ni na koji naèin ne mo e govoriti o njegovom postojanju? Da li su osnivaèi majskog studentskog protesta u stvari i osnivaèi Otpora, ili se samo radi o bliskim saradnicima, ali na razlièitim zadacima? Da li su neke politièke organizacije imale udela u nastanku Otpora, ili se radilo o potpuno spontanom pokretu novog tipa? Ono što je jasnije, to je da su neki od kljuènih osnivaèa, poput više puta pominjanog Srðe Popoviæa, veoma rano imali širu viziju glavne uloge koju novi pokret treba da ima (rušenje Miloševiæa), za razliku od onih koji su u prvo vreme isticali pitanja odbrane autonomije univerziteta kao primarna. Pa ipak, i po pitanju rušenja re ima ostaje nejasno da li se radilo o Popoviæevom nadahnutom nasluæivanju radikalnijih potencijala pokreta koje drugi osnivaèi još ne naziru, ili mo da o taktièkom sprovoðenju plana koji je dogovoren na nekom od koordinacionih sastanaka u eg kruga predstavnika srpske opozicije sa predstavnicima amerièke administracije tokom leta ili jeseni godine? Osim toga, zbog nedoreèenosti usmenih iskaza i odsustva drugih izvora, pitanja koja se tièu imena pokreta, izbora pesnice kao simbola, kao i njenog izvornog ideološkog znaèenja takoðe moraju da ostanu otvorena. Ipak, postoje razlozi koji daju prednost tezi koja radikalni cilj pokreta odreðuje kao izvorni. Na primer, prvi grafiti koji su ispisani po beogradskim zidovima u noæima izmeðu 1. i 2., kao i 2. i 3. novembra godine, koji su Otpor na samom poèetku oznaèili kao politièki opasan, ali i medijski zanimljiv fenomen, bili su nedvosmisleno radikalni Smrt fašizmu i Otpor do pobede (Bjelovuk 2001, Otpor je odgovor). Takvom tumaèenju u prilog idu i drugi argumenti. Naime, veæ od aprila, a zasigurno tokom juna godine administracija SAD je po prvi put ozbiljno poèela da razmišlja o smeni Miloševiæa sa vlasti, a takoðe je poèela da se priprema za rat protiv Srbije koji je trebalo da bude jedan od prvih koraka u ostvarivanju tog cilja. Administracija je intenzivno tragala za lokalnim saveznicima za taj poduhvat. U tom cilju, predstavnici administracije vodili su u nekoliko navrata tokom godine intenzivne pregovore sa liderima razjedinjene srpske opozicije, sa ciljem da ih nago- FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

16 SLOBODAN NAUMOVIÆ 162 vore na meðusobne kompromise, kako bi uz pomoæ ponovo udru- enih stranaka stvorili jedinstveni politièki front koji bi Miloševiæa oslabio iznutra. Pokrenuta je i saradnja sa predstavnicima graðanskih inicijativa, izmešu ostalog i na širenju znanja o metodima nenasilnog otpora diktatorskim re imima. 6 Neki od osnivaèa Otpora govorili su u više navrata o intenzivnoj saradnji sa srpskim opozicionim partijama u tim mesecima. Da li je onda moguæe da su donošenje represivnog Zakona o univerzitetu i proganjanje jednog broja politièki aktivnih nastavnika, koje je odmah potom usledilo, a kojima je cilj bio da onemoguæe sve izrazitiju opozicionu politizaciju univerziteta, bili samo vešto iskorišæeni kao povod za stvaranje Otpora? Da li je pravi razlog nastanka u stvari povezan sa pokušajem da se izgradi sveobuhvatni, izuzetno koordinisani, ali namerno netransparentni antimiloševiæevski front unutar Srbije, u okviru koga je posebna uloga imala da bude dodeljena studentskim aktivistima koji su se veæ dobro pokazali u prethodnim aktivnostima protiv re ima tokom protesta i ? Nije li izgradnju takvog sveobuhvatnog antire imskog fronta, koji bi politièku borbu u Srbiji proširio na vanparlamentarni ali nenasilni kolosek, potstrekavala upravo amerièka administracija? Nisu li najznaèajnije opozicione politièke stranke od samog poèetka preko svojih podmladaka pokušavale da usmeravaju razvoj Otpora, namerno pri tome pothranjujuæi iluziju da sa pokretom nemaju nikakve bli e veze? Nisu li èak i izbor imena pokreta i simbol pesnice svojevrsne potvrde da se od samog poèetka išlo na beskompromisnu diskreditaciju re ima, a ne samo na odbranu ugro- ene autonomije univerziteta i ukidanje pora avajuæe lošeg Zakona o visokom obrazovanju? Ne treba li, najzad, ustrinu sa kojom je Miloševiæev represivni aparat reagovao veæ na prvu uliènu akciju pokreta koji se još nije zvanièno ni predstavio javnosti smatrati 6 Tako je u oktobru Srbiju posetio izvesni Marek Kazakijevec, poljski emigrant povezan sa mirovnim pokretom iz Kalifornije, kako bi pripadnike srpskih nevladinih organizacija upoznao sa strategijama i taktikama nenasilne borbe. Tom prilikom je Miljenku Dereti, izvršnom direktoru Graðanskih inicijativa i istaknutom borcu protiv svega onog što je Miloševiæ predstavljao u srpskom društvu uruèio burmansko izdanje klasiène Šarpove studije From Dictatorship to Democracy. Prevod tog dela Dereta je izdao u 4,500 primeraka po završetku NATO bombardovanja (Spencer, Miller and Sharp 2001). Dolazak Šarpovog dela sa proroèanskim naslovom u Srbiju još u jesen 1998., i to preko više kanala (knjigu su ubrzo dobili i otporaši), mo e se smatrati posrednim dokazom da je rušenje diktatora veæ tada bilo meðu regionalnim ciljevima administracije.

17 znakom da je re im veæ tada bio svestan opasnosti od onoga što je drugima izgledalo tek kao adolescentska igrarija? 7 Kako stvari stoje, definitivne odgovore na ova va na pitanja još uvek nije moguæe ponuditi. Zbog toga ostaje otvorena i dilema da li se u sluèaju nastanka Otpora mo e govoriti o potpuno samoniklom i samosvojnom procesu, ili se pre radi o planskom i uspešnom prenošenju prethodno veæ isprobanih obrazaca (npr. poljskog, slovenaèkog, a pogotovu slovaèkog, da pomenemo samo one najbli e, najsliènije i najupornije preæutkivane), razumljivo uz pothranjivanje iluzije o lokalnoj posebnosti radi obezbeðivanja legitimiteta, ili, što je najverovatnije, o svojevrsnoj mešavini lokalnih i stranih ideja i uzora. In Bed with NED : Otpor, strani organizacioni, finansijski i politièki uticaji i stvaranje antimiloševiæevske politièke koalicije Preðimo sada sa nagoveštavanja slo ene i kontradiktorne, postmoderne prirode pokreta i razmatranja njegovih korena na jedno od kljuènih pitanja nagoveštenih u uvodu, na Faustovsku komponentu pokreta, odnosno na ulogu stranog faktora u funkcionisanju, pa i odreðivanju politièke sudbine Otpora. Na samom poèetku mora se reæi da je osnovno pravilo zapadnog, prvenstveno amerièkog anga ovanja u Srbiji od sredine godine bilo podreðivanje svih delatnosti glavnom cilju, odnosno rušenju Miloševiæa i demokratizaciji Srbije/Jugoslavije. 8 Naime, veæ od aprila, a zasigurno tokom juna te godine administracija SAD je ozbiljno poèela da razmišlja o rušenju Miloševiæa sa vlasti. U Specijalnom izveštaju USIP br. 31 od juna godine mogu se naæi sledeæe teze koje jasno govore o stvaranju konsenzusa o novom, radikalnom pristupu Miloševiæu: 7 Veæ tokom druge noæi akcije ispisivanja parola, izmeðu 2. i 3. novembra 1998, uhapšeno je èetvoro mladih aktivista Teodora Tabaèki, Marina Glišiæ, Dragana Milinkoviæ i Nikola Vasiljeviæ. Uhapšeni studenti, od kojih dve devojke nisu èak ni bile èlanovi pokreta, ka njeni su sa po deset dana zatvora zbog graðanskog otpora vlastima. 8 Veoma dobro informisani britanski novinar Tim Maršal konstatuje: Gotovo sve ukazuje na to da izmeðu decembra i 24. marta godine, kada je poèelo bombardovanje, amerèki Stejt department, a na kraju i Klintonova administracija, nisu eleli ništa drugo osim da svrgnu Miloševiæa ili da se s njim sukobe u tom procesu (Maršal 2002, 50). FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

18 SLOBODAN NAUMOVIÆ Milosevic rules Serbia as a personal autocrat and has failed to establish or abide by a stable system of political and economic institutions. As a result, an uneasy and perhaps violent transition is likely for Serbia. Other leadership options must emerge and democratic institutions be established if Serbia is to avoid the chaotic transition of other personal autocracies. It is doubtful that real and sustainable progress can be made in either Bosnia or Kosovo if Milosevic remains free of democratic restraints. It is time to end the international community s dependence on Milosevic for implementation of the Dayton peace agreement. Milosevic s rise to power is so strongly associated with depriving Kosovo of its autonomy that he will be unable to reach an accommodation with the Kosovars without putting his own political survival at risk. In the search for alternatives to autocracy, the international community must consider a concerted effort in favor of democratic political parties, nongovernmental organizations, and an independent judiciary in order to ease the severe dislocations likely to occur with any political transition. No enduring peaceful solution for Bosnia or Kosovo is possible with the current regime in place. The Serb people deserve better and should have the opportunity to enjoy the prosperity and freedom that open, democratic societies provide. U.S. success in and its exit from the Balkans depends on the establishment of legitimate, stable, and democratic regimes. It is time for the international community to identify and cultivate alternative sources of political leadership and develop substantial democracy programs for Serbia (Serbia: Democratic Alternatives, USIP Special Report No. 31, June 1998, kurziv i skraæenja S. N.). Takvo usmerenje vidljivo je i u Specijalnom izveštaju USIP od 14. aprila 1999., koji se temelji na radu Radne grupe za Balkan (The Balkans Working Group) i materijalu pripremljenom za svedoèenje Danijela Servera pred amerièkom Komisijom za sigurnost i saradnju u Evropi (USCSCE). Ovde se prenosi samo odeljak o demokratizaciji Jugoslavije : 164

19 The United States, its allies, and partners need to focus on bringing about a democratic transition in Serbia, one based on free civic institutions and not on the empty ritual of elections that are neither free nor fair. Such a transition requires open media, free trade unions, unfettered universities, an independent judiciary, vigorous political parties, transparent and multiparty electoral commissions, and a web of NGOs devoted to the many serious issues that confront the people of Serbia... The United States government should increase sharply its support for democracy in Yugoslavia from the current level of about $18 million to $53 million this fiscal year as part of a broad diplomatic initiative aimed at developing alternatives to the authoritarian regime in Belgrade and broadening the West s range of contacts.... Furthermore, this effort should include a reinvigorated public affairs stance making it clear that the people of Yugoslavia deserve better than the current authoritarian regime... A primary focus should be development of a new generation of leaders who respect political pluralism, market reform, rule of law, and tolerance. The United States should lead its allies with a policy of strong, irreversible support for a democratic Serbia, as was done in the rest of Central and Eastern Europe. ( Yugoslavia : Building Democratic Institutions, USIP Special Report, April , p. 3, kurziv i skraæenja S. N.) Tadašnji amerièki dr avni sekretar Medlin Olbrajt uspela je da sabije sve navedene ciljeve u jednu jedinu reèenicu: We want to see Miloševiæ out of power, out of Serbia and in the Hague. 9 Amerièka saradnja sa srpskim politièkim akterima odvijala se u skladu sa sledeæim pravilima: Raspodeliti zadatke na one koje æe obavljati razlièiti spoljašnji akteri i one koji æe biti namenjeni unutrašnjim akterima; U okviru plana za unutrašnja dejstva, izgraditi i na sve naèine odr avati što širu antire imsku koaliciju, koja æe ukljuèivati ne samo opozicione politièke stranke, nego i studentske i druge dru- 9 Postoje indikacije da je za Olbrajtovu rušenje Miloševiæa bio cilj za koji je bila i lièno zainteresovana, i u kome je èak videla priliku za sopstveni doprinos svetskoj istoriji (Maršal 2002, 50, ali i 62 i 68). FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

20 SLOBODAN NAUMOVIÆ 166 štvene pokrete, nevladine organizacije, slobodne medije, organizacije za praæenje izbora i izborni trening, sindikate i druga radnièka udru enja, opoziciono nastrojene medijske kuæe i asocijacije, ekonomske i druge ekspertske timove (think-tanks), i koja æe zbog svog širokog sastava moæi da se predstavlja kao autentièni glas celokupnog srpskog naroda; Motivisati lokalne srpske aktere da prihvate strateške ciljeve koje æe im sugerisati strani partneri, a prepustiti im pronala enje najadekvatnijih taktièkih rešenja koja æe biti prilagoðena posebnostima situacije; Postaviti kao zajednièke i neupitne strateške ciljeve široke antire imske koalicije: zbacivanje re ima Miloševiæa; nepovratnu demokratizaciju Srbije; zaustavljanje unutrašnje represije, oru anih sukoba sa susedima i srpske nacionalistièke politike uopšte; reformu ekonomskog sektora na osnovu neoliberalne platforme; omoguæavanje izvoðenja Miloševiæa i svih ostalih Srba koji su osumnjièeni za ratne zloèine pred lice meðunarodne pravde ; integraciju u Partnerstvo za mir, a kasnije i NATO (eventualno i Evropsku uniju); U cilju efikasnog ostvarivanja zajednièkih ciljeva dogovoriti se o preciznoj podeli zadataka izmeðu pojedinaènih èlanova koalicije i obavezati sve njene èlanove da poštuju dogovore i striktnu podelu posla; Anga ovati uticajne zapadne (npr. Penn, Schoen & Berland Associates) i vodeæe domaæe agencije za istra ivanje javnog mnjenja i PR kako bi se napravio precizan uvid u raspolo enje srpskog biraèkog tela i saèinila utemeljena i celovita strategija politièkog delovanja i marketinga, koja bi trebalo da omoguæi srpskoj opoziciji da prvo pobedi na izborima, a potom i trajno ukloni Miloševiæa iz politièkog ivota Srbije; Novinar Majkl Dobs jasno naglašava istorijski karakter sastanka: Held in a luxury hotel in Budapest, the Hungarian capital, in October 1999, the closed-door briefing by Schoen, a Democrat, turned out to be a seminal event, pointing the way to the electoral revolution that brought down Milosevic a year later. It also marked the start of an extraordinary U.S. effort to unseat a foreign head of state, not through co-

21 Dogovoriti unapred konkretan redosled koraka u ostvarivanju celovite strategije politièkog delovanja i sprovoditi ih na takav naèin da se re im stalno dr i na korak iza koalicije; Prilikom komuniciranja podeliti resore tako da, na primer, NDI radi sa opozicionim politièkim strankama, a IRI sa Otporom. U julu godine, kada je Miloševiæ najavio predsednièke izbore za 24. septembar, amerièka administracija je u nameri da se izbegnu greške iz prethodnih izbornih kampanja opozicije posredstvom jednog broja nevladinih organizacija postavila pred srpsku opoziciju i Otpor tri precizne smernice, u okviru kojih je savetovano: Zajednièko anga ovanje na daljem jaèanju opozicionog jedinstva uz istovremenu tihu marginalizaciju politièki nepouzdanih elemenata; Organizovanje koordinisane kampanje kojom bi se pokrenuli za izbore tradicionalno nezainteresovani mladi Srbije (Get-out- -the-vote campaign) i time kapitalizovala njihova nenaklonjenost re- imu, koja je prethodnih godina ostajala neiskorišæena; Razvijanje i koordinisanje pouzdanog sistema nadziranja izbora na èelu sa specijalizovanom nevladinom organizacijom (Centar za slobodne izbore i demokratiju, CeSID), i mobilisanje i obuèavanje dovoljnog broja posmatraèa dobrovoljaca. Moguæe je pretpostaviti da je lista neformalnih praktiènih saveta u tom kljuènom periodu bila i du a. Kako izgleda, ukljuèivala je i preporuku da srpska opozicija pristupi jednom broju taktièkih aktivnosti, kao na primer stvaranju mre e kontakata meðu visokim oficirima slu bi bezbednosti, policije i vojske uz pomoæ kojih je trebalo obezbediti da se te institucije ne odazovu naredbama u kljuènim trenucima planirane izborne revolucije; pridobijanju rudara i sindikalnih organizacija èije æe aktivnosti razvlaèiti snage policije i potkopavati sposobnost i rešenost re ima da primeni silu u rešavanju krize; najzad, planiranju, organizovanju i praktiènom izvoðenju slo ene i veoma riziène unapred izre irane politièke operacije koja je trebalo da stvori utisak spontane narodne revolucije na ulicama Beograda. Otpor je u skladu sa idejom o podeli posla dobio specifiène smernice koje su proisticale iz njegovog nestranaèkog karaktera. vert action of the kind the CIA once employed in such places as Iran and Guatemala, but by modern election campaign techniques (Dobbs 2000, kurziv S.N.). Dobs nagoveštava kljuènu temu izborne revolucije, o kojoj æe, kao o teorijskom okviru presudnom za pravilnom razumevanje politièke uloge Otpora, biti reèi dalje u tekstu. FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

22 SLOBODAN NAUMOVIÆ 168 Zadatak Otpora u okviru zajednièkog projekta rušenja Miloševiæa bio je da na osnovu brojnih akcija koje æe organizovati širom Srbije, ubedi srpsku javnost: Da je moguæe srušiti Miloševiæev re im uprkos desetogodišnjem iskustvu opozicionog neuspeha; Da je uklanjanje Miloševiæa moguæe i neophodno uraditi na izborima; Da ceo projekat rušenja re ima na izborima treba organizovati i sprovoditi uz pomoæ nenasilnih oblika otpora, kako re im ne bi dobio povod da opravdano upotrebi represivni aparat, niti moguænost da ospori legalnost ili legitimnost celokupnog projekta; Kada se govori o konkretnim oblicima amerièke pomoæi, onda treba reæi da se, pre svega, radilo o stvaranju organizacionih preduslova i transferu znanja i veština neophodnih da bi Otpor izrastao u uspešan nenasilni pokret. Kao što je veæ nagovešteno, na osnovu prethodnog iskustva oèekivalo se da upravo takav pokret mo e imati dobre izglede da svrgne Miloševiæa. 11 Konkretni vidovi amerièke pomoæi u tom domenu bili su sledeæi: Obezbeðivanje veoma izdašne finansijske podrške, u manjim iznosima veæ poèevši od septembra 1998, a u veoma znaèajnim iznosima od avgusta 1999, kako od posrednih donatora poput NED-a ili USAID-a, tako i od neposrednih davalaca, poput IRI-a; Pru anje obimne logistièke podrške, od obezbeðivanja 80 tona samolepljivog papira za štampanje oko dva miliona nalepnica sa parolom Gotov je, preko velikog broja boèica sa sprejom za pisanje grafita, desetina hiljada crnih majica sa štampanom pesnicom, stotina kompjutera za lokalne centre, sve do nabavke mobilnih telefona za koordinaciju aktivnosti; Obezbeðivanje teorijske literature za razvoj uspešnih oblika nenasilne akcije, na prvom mestu dostavljanjem preko raznih kanala knjiga D ina Šarpa Politika nenasilne akcije i Od diktature do demokratije: Konceptualni okvir za osloboðenje (Sharp 1973, 11 Naime, rezultati uporedne studije Freedom House-a o naèinima osvajanja slobode i uspostavljanja stabilne demokratije, u èijoj izradi je uèestvovao i Piter Akerman, jedan od savetnika Otpora, pokazuju da je u veæini analiziranih sluèajeva glavni faktor promene: broad-based, nonviolent civic resistance which employs tactics such as boycotts, mass protests, blockades, strikes, and civil disobedience to de-legitimate authoritarian rulers and erode their sources of support, including the loyalty of their armed defenders (Karatnycky and Ackerman 2005, 4).

23 Sharp2003/1993), kao i obezbeðivanjem sredstava za prevod izvoda iz prve i cele druge knjige (Šarp 1999), na osnovu kojih je kompiliran priruènik za obuku aktivista Otpora na srpskom; Omoguæavanje direktnog transfera znanja i iskustava, prvenstveno organizovanjem radionice u Budimpešti, u okviru koje je iskusni operativac, penzionisani pukovnik vojske SAD, vijetnamski veteran, diplomata i borac za demokratiju u Burmi Robert Helvej obuèavao dvadesetak najviših rukovodilaca Otpora o teoriji i tehnikama nenasilne borbe koje je razvio D in Šarp, na prvom mestu o stubovima podrške re ima, o logici potkopavanja Miloševiæevog autoriteta, kao i o praktiènijim pitanjima razvoja uspešnog nenasilnog pokreta, poput metoda popravljanja slike o pokretu u javnosti, taktika regrutovanja aktivista iz raznih društvenih slojeva, ukljuèujuæi i strukture re ima, pravila javne komunikacije simbolima, naèina organizovanja štrajkova, protestnih marševa ili bojkota kupovine, metoda savladavanja straha od represije i hapšenja, postupaka upravljanja u trenucima krize, izbegavanja nepotrebnih rizika, itd.; Organizovanje praktiène obuke za lokalne aktiviste Otpora u više navrata, u jednom broju sluèajeva i uz pomoæ aktivista iz Slovaèke i Hrvatske (o èemu izvori iz Otpora nikada nisu govorili, barem ne pred srpskom javnošæu). 12 Otpor je, dakle, izmeðu i godine dobio svoje precizno definisano mesto i uloge u okviru široke antimiloševiæevske koalicije, kao i svu pomoæ amerièkih vladinih i drugih manje vidljivih organizacija neophodnu za sprovoðenje zadataka koji su mu namenjeni. Strategija i taktike delovanja Otpora ili o ulogama novog društvenog pokreta u projektu rušenja Miloševiæa U prethodnom odeljku ponuðeni su opšti okviri za razumevanje faustovske komponente pokreta, odnosno naèina na koji su ame- 12 Odgovarajuæi na pitanje Martina Butore, nekadašnjeg aktiviste slovaèke OK98 kampanje, otporaš Nenad Konstantinoviæ koristi priliku da se zahvali slovaèkim saborcima: I just want to say that we are very grateful to you and to the Slovakia Get Out The Vote campaign, because we really used all your experience in our campaign. Basically, it s your experience and Croatian experience. Thanks to that, we were able to organize a major Get Out The Vote campaign (Otpor Delegation Luncheon Discussion at the IRI, February 15, 2001, 33). FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

24 SLOBODAN NAUMOVIÆ rièki uticaji uoblièili aktivnosti široke antimiloševiæevske koalicije i Otpora kao njenog znaèajnog èlana. Ovde æe pa nja prvo biti usmerena na strategiju politièke borbe nenasilnim sredstvima,kojaæesepo- kazati kao najubojitije oru je kojim je raspolagao Otpor. Potom æe se pa nja premestiti na taktièke postupke kojima je pokret uspešno uticao na javno mnjenje u Srbiji i stvorio neke od kljuènih preduslova za uspeh politièkog prevrata u Srbiji. Obe teme pru iæe, nadam se, i nove argumente za tezu o postmodernom karakteru pokreta. Uprkos znatnom politièkom iskustvu aktivista na koje je Otpor mogao da raèuna, mo e se slobodno tvrditi da su za ovladavanje strategijom politièke borbe nenasilnim sredstvima najzaslu niji bili amerièki struèni savetnici, na prvom mestu veæ pomenuti Robert Helvej, iskusni praktièar rušenja nedemokratskih re ima i glavni trener Otpora, potom i sam dr. D in Šarp, teoretièar i ideolog nenasilnog otpora, a u kasnijim fazama rada i finansijer, filantrop, struènjak za nenasilni otpor i visoki funkcioner Freedom House-a dr. Piter Akerman. Srða Popoviæ, jedan od osnivaèa i samozvani ideološki komesar Otpora, bio je i povodom ovog pitanja veoma direktan. Tako on u tekstu o primeni Šarpove teorije nenasilne akcije u Miloševiæevoj Srbiji, koji potpisuje ispred analitièkog tima Otpora, piše sledeæe: What we actually did here is decide not only to be nonviolent but to use nonviolent methods not only to remove the power but to show how superior you are, how advanced, how civilized, how efficient you can be if you stay nonviolent (Popoviæ 2001). U suštini, Popoviæ ukazuje na èinjenicu da nenasilni otpor kao strategija poèiva na dve osnovne poluge a) na prikazivanju neprijatelja u toliko lošem svetlu da bilo kome postaje skoro nemoguæe da ga podr ava, i b) na prikazivanju sebe u toliko pozitivnom svetlu da postaje teško ne prikljuèiti se. Kljuè je u oba sluèaja odnos prema nasilju braneæi se od smišljenih provokacija nenasilnog pokreta, re im pre ili kasnije pribegava nasilju, i time sam sebi namenjuje ulogu zloèinca. Pokret, pak, pristaje da trpi nasilje ne uzvraæjuæi na njega nasiljem, i time stièe moralni kapital rtve. A sila je, kako je to dobro primetio Popoviæ èitajuæi Borhesa, poslednje utoèište slabih 170

25 (Popoviæ 2001, 7). U istom tekstu, Popoviæ upotpunjuje prethodno navedena tumaèenja: On a strategic level, this emphasis on humor in otherwise moribund, kitsch and propaganda saturated public space proved farsighted. Actions became silly and benign. Their lighthearted content made the inevitable arrests of activists all the more senseless arresting neighbourhood kids for clowning around on the streets because of their subversive, terrorist actions simply made no sense to any normal parent or grandparent... Lastly, the effects of the regime s direct confrontation with the movement were defined within a strategy of presenting Otpor as the national victim number one. As is well known, persecution and victimization inspires the sympathies and, sometimes outright conversions of some members of the regime that, in turn, created in Milosevic s ranks an internal opposition (Popovic 2001, 6-7, kurziv S. N.). Politièka isplativost strategije svesne viktimizacije kojoj se priklonio Otpor jasno je nagoveštena u sledeæem pasusu jednog izveštaja o radu Institucije Albert Ajnštajn (AAI): Otpor at that time had already been labeled a terrorist group by the government. Yet when kids were arrested in these small towns, where everybody knows everybody, people knew their workshop neighbors children were not terrorists. Mr. Popovic distinctly remembered this point from Robert Helvey s. Otpor thus wanted as many arrests as possible. People were encouraged to act nonviolently, and then the police jailed or beat them. As frustration mounted, people were encouraged to vote in the presidential election (Chris Miller 2001, in: Spencer 2001, kurziv S.N.). Potvrdu tvrdnji spoljašnjih posmatraèa moguæe je naæi i u insajderskoj perspektivi. Naime, ideja nenasilnog otpora uneta je èak i u jedan od prvih programskih dokumenata, Manifest Otpora: Ideje, naime, imaju tu osobinu da ive du e od svojih pokretaèa, dokle god i poslednji njihov zagovornik ima slobodu da se kreæe i dela. Hiljade osvešæenih nemoguæe je zatvoriti ili pobiti. Na svakog uhapšenog ili maltretiranog otporaša uvek FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

26 SLOBODAN NAUMOVIÆ 172 se pojavljuje pedeset novih, a ukoliko doðe do likvidacije pojedinaca koje je re im pogrešno identifikovao kao kolovoðe, svaki ubijeni postaæe simbol snage za hiljade novih osvešæenih (Manifest Otpora, str. 17, kurziv S. N.). Strategija nenasilnog otpora, kako se iz prethodnih navoda vidi, nedvosmisleno je poèivala na kalkulisanoj viktimizaciji. Oreol nevine rtve omoguæio je Otporu da diskredituje Miloševiæev nasilnièki re im, kako u oèima njegovih neprijtelja, tako i u oèima njegovih pristalica, iz èega je sledila i delimièna destabilizacija re ima. Uz uspeh na frontu protiv Miloševiæevog re ima, išli su i uspeh u pridobijanju novih aktivista i simpatizera, kao i meðunarodna medijska i politièka promocija Otpora. Strategiju je, kao i obièno, jezgrovito rezimirao Ivan Maroviæ: As repression increases, so does Otpor! We feed on the repression of the regime, and in all towns and cities where they arrested our people, the movement accelerated its growth (Stefanoviæ 2000, kurziv S. N.). Do sada, pa nja je bila usmerena na osnovnu otporašku strategiju borbe protiv re ima, na diskreditaciju i destabilizaciju re ima strateškim nenasilnim oblicima otpora i kalkulisanom viktimizacijom. Meðutim, koliko god strateški nenasilni pristup bio dobar jedaè autoriteta politièkih oponenata Otpora, on nije mogao u potpunosti da reši druga pitanja poput pridobijanja sledbenika ili, još va nije, stvaranja pobednièke klime za celu srpsku opoziciju. Nadalje, pa nja æe biti posveæena drugaèijem aspektu politièke delatnosti Otpora, odnosno osnovnim taktikama za pridobijanje simpatija i poverenja, kao i za ubeðivanje glasaèa da je sa Miloševiæem gotovo. Biæe, dakle, govora o maštovitim, duhovitim, veselim, ponekad èak i apsurdnim lakim kampanjama, ali i o septembarskim i decembarskim predizbornim aktivnostima, tokom kojih je Otpor ponovo pribegao svojim upeèatljivim crnim kampanjama. Naime, kako je to jezgrovito sroèio Srða Popoviæ: Otpor insisted on defining its authority as being rooted not in erudite parlance but in decisive deeds (Popovic 2001, 4). Prvi oblici aktivnosti Otpora bili su povezani sa borbom protiv ukidanja autonomije univerziteta u Srbiji. Akcija ispisivanja parola i iscrtavanja simbola pesnice, kojom se Otpor pretstavio javnosti, izvedena je u centru Beograda u noæima izmeðu 1. i 2., odnosno 2. i 3. novembra godine.

27 Aktivnosti Otpora dobijaju na sistematiènosti tek posle završetka NATO bombardovanja, tokom leta i jeseni godine. 13 Jedna od prvih zapa enih kampanja u tom periodu bila je programskog karaktera i ticala se javnog potpisivanja Deklaracije o buduænosti Srbije. Deklaracija je bila zamišljena kao osnovni strateški dokument Otpora u toj fazi, u okviru koga su odreðeni glavni problemi koje treba rešiti i ciljevi koje treba ostvariti, a naznaèeni su i metodi kojima se pri tome treba koristiti. Tri istaknuta cilja bila su: 1) ukidanje Zakona o univerzitetu i njegova zamena novim koji bi sastavili eminentni profesori, 2) ukidanje Zakona o informisanju i prestanak dr avne represije nad medijima, i, najva nije od svega, 3) raspisivanje izbora na svim nivoima po demokratskim standardima. Potpisivanjem deklaracije podršku pokretu dale su sve va nije studentske organizacije u Srbiji i mnoge ugledne javne liènosti. Efektan primer gri enja sistema pru ila je i parodièna roðendanska proslava za predsednika Slobodana Miloševiæa koju su osmog avgusta godine organizovali aktivisti OTPOR!-a u Nišu. Više od dve hiljade graðana dobilo je priliku da na zajednièkoj èestitki ispiše svoje roðendanske elje. Aktivisti OTPOR!-a su primali i poklone graðana u ime predsednika Miloševiæa. Meðu 13 Zbog ogranièenosti prostora biæe prikazane samo neke od upeèatljivijih kampanja. Potpuniji opis kampanja moguæe je naæi na adresi: kao i u feljtonu Milice Bjelovuk objavljivanom u dnevnom listu Glas Javnosti tokom januara godine (Bjelovuk 2001). Takoðe, ovde nije moguæe ulaziti u analizu organizacione podele na skica-timove, koji su smišljali aktivnosti i bavili se koordinacijom rada lokalnih aktivista, i akcione timove, koji su bili praktièni izvoðaèi planiranih aktivnosti, bilo da se radilo o slo enijim performansima ili o jednostavnom lepljenju plakata ili deljenju letaka. Najzad, treba istaæi da je ovaj aspekt rada bio rezultat prvenstveno domaæih inicijativa i ideja. FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

28 poklonima su bili karta za Hag u jednom pravcu, zatvorenièka uniforma, knjige Mire Markoviæ, lisice i torta u obliku petokrake. Na kraju akcije torta je podeljena okupljenim graðanima. Tokom novembra i decembra godine sprovedene su dve kampanje koje su bile usmerene na dalje popularisanje pokreta i stvaranje još pozitivnije slike o njemu. U okviru prve kampanje iz tog perioda, nazvane Pesnica je pozdrav, poznati srpski glumci pozirali su sa podignutom pesnicom za seriju od 50,000 postera pokreta. Potom je sledila veoma dobro prihvaæena kampanja sa najveæim brojem ikada štampanih postera, koja je bila naslovljena Otpor! jer volim Srbiju. Glavni cilj kampanje bio je preokretanje efekata re imske propagande koja je u to vreme prikazivala Otpor kao skup izdajnika, stranih plaæenika, pa i fašista. 14 SLOBODAN NAUMOVIÆ Tako je kragujevaèki list Lid još krajem septembra godine objavio tekst pod naslovom Nedvosmislena asocijacija. U tekstu se Otpor poredi sa Hitlerovom omladinom, a u tekstu je moguæe proèitati i reèenicu: Zna se dobro èiji je podmladak nosio crne košulje i dizao desnu ruku u znak pozdrava. Kasnije je u iste svrhe korišæen poster sa parolom Madlen Jugend.

29 Ovom prilikom je zapoèet i svojevrstan rat postera i parola izmeðu sukobljenih politièkih opcija. Naime, re im je na Otporov plakat odgovorio nekolicinom svojih. Najupeèatljiviji re imski slogan iz tog perioda bio je Prodajem, jer volim da izdajem, uz grafièki predlo ak pesnice koja stiska hrpu dolara. Poèetak godine i glavnu temu svih aktivnosti Otpora u sledeæem periodu obele ila je upeèatljiva kampanja Ovo je ta godina, u okviru koje je najavljeno brzo i nezaustavivo rušenje Miloševiæevog re ima. Prva ulièna akcija u okviru kampanje ostvarena je na doèeku pravoslavne nove godine ( ) koji su zakazali otporaši. Tom prilikom su dodeljene nagrade za najotpornijeg graðanina, novinara, profesora, glumca, kao i za najotpornije medije, fakultete i druge institucije. Deset minuta po ponoæi, otporaši su prekinuli proslavu na trgu Republike, prikazavši potom na video-bimu potresnu listu imena rtava Miloševiæevog re ima. Dok su se na video bimu smenjivala imena, glas sa razglasa je poruèio: Srbija nema razloga za slavlje. Sad idemo kuæi. Naš odlazak sa ovog mesta biæe poruka za Srbiju, znak da treba da stavimo prst na èelo, jer ove godine ivot konaèno mora da pobedi. Da ne bude više rtava. Na taj naèin je promovisana poruka da je ta godina, godina u kojoj ivot mora konaèno da pobedi, pri èemu je neizbe nost procesa argumentovana optu bom da je vladajuæi politièki poredak doslovno smrtonosan ( odgovoran što smo 10 godina gladni i oèajni, što je svake godine naša zemlja manja, što i buduænost hoæe da nam FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

30 SLOBODAN NAUMOVIÆ uzmu... ). Alternative su, dakle, jasno predoèene: ili crno ili belo, ili On(i) ili Mi! Sledeæa velika akcija pru ila je priliku da se pove u institucionalno i organizaciono razrastanje pokreta i kritika re ima. Naime, Otpor je za 17. februar godine zakazao svoj Prvi kongres, zapravo neku vrstu parodije Èetvrtog kongresa socijalista koji je zakazan za isti dan. Parodirajuæi Miloševiæa, Otpor je još jednom hteo da potseti javnost na potpuni fijasko Miloševiæeve inicijative. U okviru programa kongresa promovisan je Manifest Otpora, još jedno ironièno poigravanje na raèun komunistièke prošlosti srpskog re ima. Iz Manifesta saznajemo da...je kljuè smene re ima u Srbiji vezan pre svega za osvešæivanje i buðenje ljudi, jer njihovo politièko deklarisanje više nije dovoljno. U umrtvljenu baruštinu srpskog politièkog sistema OTPOR! pada kao masivan kamen izazivajuæi talase koji se šire u koncentriènim krugovima (Manifest Otpora, 13). Na kongresu je najavljen savez sa nevladinim organizacijama, politièkim strankama, samostalnim medijima i sindikatima i uspostavljanje zajednièkog fronta u borbi protiv Miloševiæevog re ima. Takoðe, u skladu sa najavljenim novim orijentacijama i mnogo šire definisanom politièkom ulogom, promenjeno je i ime pokreta. Otpor odbacuje odrednicu studentski koju je do tada nosio u svom imenu, i postaje Narodni pokret Otpor. U skladu sa novom orijentacijom, meðu zvanicama kongresa našli su se i tadašnji opozicioni lideri. Time je zvanièno potvrðen ranije nagovešteni široki politièki front protiv Miloševiæa. Otpor je tom prilikom pozvao i graðane da se lièno odupru bedi, strahu i represiji, i time daju svoj doprinos borbi za demokratiju u Srbiji. Oèigledno, ideja je bila da se stvori utisak da se ceo narod ujedinio protiv Miloševiæa i da se time on oslabi kako na organizacionom planu (smanjivanjem stvarne baze za podršku), tako i na simbolièkom planu (onemoguæavanjem da re im nastavi da se predstavlja kao nosilac te nji naroda). Institucionalno razrastanje pokreta i promovisanje prvog zvaniènog programskog dokumenta, makar on imao i parodièan naslov, ili upravo iz tog razloga, otvara i pitanje ideološkog usmerenja pokreta. Specifièan odnos Otpora prema ideološkim pitanjima dobro je uoèio sociolog Vladimir Iliæ: Otporaška simbolika i korišæeni ideološki sadr aji morali su da budu najšireg obuhvata, kako bi korespondirali sa svešæu meðusobno vrlo raznorodnih protivnika tada- 176

31 šnje vlasti (Iliæ 2000b, 47). Takva ocena se potvrðuje i nešto dalje u Iliæevom radu: Otpor je pokazivao veliku veštinu u artikulaciji i meðusobnom objedinjavanju inaèe opreènih idejnih sadr aja, sve u cilju širenja društvene podrške promeni re ima koja je trebalo da prethodi promeni celog društvenog sistema (Iliæ 2000b, 50). Neimenovani izvor iz Otpora Iliæu je to pitanje razjasnio na sledeæi naèin: ta ideja je u sebe ukljuèivala sve opcije i stavove mogli ste da je zastupate sa pozicija republikanac/monarhista, SDU/DSS... To je ona vrsta slobode koju politièka partija negde po definiciji iskljuèuje verovatno su se zato u aktivnosti ukljuèili i mnogi èlanovi partija. Ceo koncept organizacije bez lidera, populistièki nacionalno obojen pristup izra en npr. kroz poruku Otpor jer volim Srbiju izgraðen je na osnovu grešaka koje je u pristupu imala (bivša) opozicija, a sa ciljem da se ostvari najveæi efekat na najširoj populaciji (Iliæ 2000a, 3). Još odreðeniji, ali i kritièki usmereniji prema pristupu koji je Otpor ispoljavao u tretiranju ideoloških pitanja neophodnih za ostvarivanje minimalnog konsenzusa borbenog antire imskog aktivizma bio je Vladimir Markoviæ. U pokušaju da pru i sliku ideologije pokreta, Markoviæ izdvaja motive populizma bez populizma, ideologije kao pop kulture, namernog, ali i nenamernog brkanja prosvetiteljskih i romantièarskih tradicija i ideja, kao i evropejstva i balkanske grandomanije. On se naroèito kritièki obrušava na sklonost pokreta da koketuje sa simbolima, idejama i liènostima iz repertoara ekstremnog srpskog nacionalizma, kao i na sklonost ideologa pokreta da sa lakoæom pribegavaju orijentalistièkoj retorici u diskreditovanju politièkih oponenata (Markoviæ 2001). 15 Tokom maja i juna, uporedo sa porastom represije protiv aktivista Otpora koja je pogotovu usledila posle ubistva visokog vojvoðanskog funkcionera i èlana SPS-a Boška Peroševiæa ( Govoreæi o nesigurnosti koja karakteriše otporaško traganje za identitetom u Srbiji devedesetih, a koju oni nastoje da kompenzuju preko graðenja vlastitog identiteta nasuprot orijentalnom (ili orijentalizovanom) Drugom, Markoviæ konstatuje: Ovakvom retorikom, ne samo da se, avaj, vlastiti identitet neadekvatno poima, veæ se u bezobzirnom samohvalisanju èitava kultura drugog (zapravo prilièno heterogenog niza drugih, bili oni Turci, ene, Libijci, socijalisti, gubavci ili Kubanci) onako uzgredno diskredituje u histeriji univerzalnog krstaškog pohoda na korene despotizma, u jednoj narcisoidnoj harangi koja se reflektuje u izjavi kako Ideja Otpora... sa sobom nosi istorijsku opasnost za svaki re im azijatske sultanije (Markoviæ 2001, 22). FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

32 SLOBODAN NAUMOVIÆ ) praæenog re imskom optu bom da je ubica aktivista Otpora i insinuacijom da je pokret zbog toga teroristièki, pokrenuta je kampanja Otpora pod parolom Ovo je lice Srbije. Akcija je imala za cilj da razbije strah kod svih onih koji su pod pritiskom poèeli da se kolebaju, i da na taj naèin onemoguæi re im u njegovoj kampanji sasecanja baze regrutovanja pokreta. Mo e se slobodno reæi da je spremnost re ima da primeni silu predstavljala najsna niji marketinški adut Otpora. Sluèajevi izuzetno brutalnog prebijanja aktivista Otpora u Po arevcu, Miloševiæevom rodnom mestu (u koje je bio umešan i njegov sin Marko), kao i Vladièinom Hanu, bili su samo najizrazitiji i medijski najeksponiraniji primeri prakse koja je svakodnevno grizla sistem, odnosno njegove osnove legitimteta. 16 Pod sve sna nijim unutrašnjim i meðunarodnim pritiskom, Miloševiæ zakazuje prevremene savezne predsednièke i lokalne izbore za 24. septembar, sam se kandidujuæi za predsednièku funkciju na saveznom nivou. Shvativši da je Miloševiæ zagrizao udicu, Otpor planira i sprovodi svoju najznaèajniju i najbolje upamæenu akciju paralelno voðenje dve sasvim razlièite, ali koordinisane i komplementarne predizborne kampanje. Prva od njih voðena je pod parolom Vreme je, i ostvarivana je u saradnji sa omladinskim i nevladinim organizacijama. Glavna poruka kampanje vreme je! grafièki je ilustrovana slikom sata èije kazaljke pokazuju da je pet do dvanaest da se nešto od presudnog znaèaja uradi na politièkom planu. Ideja pozitivne mobilizacije akcentovana je korišæenjem ivih boja u svim materijalima koji su bili povezani sa akcijom. Bila je to prva dosledna Get-out-the-vote kampanja u Srbiji. Cilj ove pozitivne kampanje bio je da zainteresuje i pokrene mlade ljude, pogotovu one koji bi trebalo da glasaju po prvi put, i ukljuèi ih u glasaèki proces ( Izaði na crtu ), kako bi se dodatno smanjile Miloševiæeve šanse na izborima. 16 O sluèajevima psihièkog maltretiranja i brutalnog batinaja Otporaša u Po arevcu i posebno Vladièinom Hanu detaljnije u Cohen S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je po oceni Vladimira Iliæa policija najèešæe primenjivala meku represiju koja se svodila na kratke informativne razgovore u policijskim stanicama koji su obuhvatali vrlo veliki broj aktivista Otpora (Iliæ 2001a, 3). Ispostavilo se da su oba pristupa srpske policije, obuhvatna primena meke represije, kao i ogranièena i ciljana primena nasilja visokog intenziteta, išla na ruku Otporu i njegovoj strategiji nenasilnog otpora.

33 Iako je pozitivnoj motivacionoj kampanji stavio na raspolaganje sve svoje organizacione resurse, Otpor se javno dr ao po strani. Pokret je sebe zvanièno identifikovao sa paralelnom crnom kampanjom, koja je voðena pod agresivnom parolom Gotov je!. Cilj crne kampanje je bio da nametne dobitnièko raspolo enje još uvek razoèaranim i apatiènim opozicionim glasaèima, kao i da slomi veru u nepobedivost voðe meðu pripadnicima re ima. Surova i efektna kombinacija poruka i grafièkih rešenja, kao i do tada nezamisliva kolièina i vrsta materijala (samo nalepnica sa parolom Gotov je! FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

34 štampana je u oko dva miliona primeraka a mnoge od njih su lepljene direktno preko Miloševiæevih plakata, pretvarajuæi ih u izuzetno efektne kontraplakate) puno je doprinela širenju uverenja da Miloševiæ zaista više nema nikakve šanse. Kampanja je imala upravo onakav kraj kakav je unapred najavljivan od strane svih njenih uèesnika i slobodnih medija. Pozivajuæi se na preliminarne rezultate svojih izbornih posmatraèa i organizacija za monitoring izbora, DOS je proglasio pobedu svog predsednièkog kandidata Vojislava Koštunice još pre objavljivanja zvaniènih rezultata savezne izborne komisije. Posle pokušaja re ima da dovede u pitane veæ proglašenu pobedu opozicionog kandidata u prvom krugu predsednièkih izbora, usledile su brojne akcije graðanske neposlušnosti i bojkota, pa èak i pretnja opštim štrajkom (najznaèajniji je zasigurno bio štrajk rudara u Kolubari, površinskom kopu uglja u sistemu Elektroprivrede Srbije, koji je za re im predstavljao udar kako na ideološkom, tako i na operativno-ekonomskom planu), sa ciljem da se re im natera da prihvati izbornu pobedu koju je proglasila opozicija. 17 Srbijom se ponovo raširila reèita parola sa SLOBODAN NAUMOVIÆ Po prvim nezvaniènim rezltatima Savezne izborne komisije koji su kasnili (objavljeni su tek ) Miloševiæ je dobio 40,23% a Koštunica 48,22%, dok je po definitivnim rezultatima SIK-a Miloševiæ dobio 38,62% glasova, a Vojislav Koštunica 48,96%, dakle ipak manje od neophodnih 50% predviðenih izbornim zakonom, što je znaèilo da æe za 8. oktobar morati da bude zakazan drugi krug predsednièkih izbora. CeSID i koalicija DOS izašli su u više navrata sa nekoliko razlièitih rezultata (svi su premašivali potrebnih 50%), od kojih je prvi i najviši procenat glasova za Koštunicu iznosio 63,32% prema 30,71% za Miloševiæa (DOS na proslavi pobede u Novom Sadu odmah po završetku izbora), da bi ubrzo potom Koštunièin rezultat pao prvo na 58,48%, pa na 54,66%, pa 53,96%, dok je prvi CeSID-ov rezultat bio 54,4% prema 37,1%, a potom 51, 7% prema 38,2%. Uprkos oèiglednim problemima sa brojanjem glasova, CeSID i DOS su proglasili definitivnu pobedu Koštunice i izneli optu be da je po sredi pokušaj izborne kraðe još pre nego što je Savezna izborna komisija izašla sa zvaniènim rezultatima. Neosporne su dve èinjenice da je bilo neobjašnjivog kašnjenja i brojnih drugih nepravilnosti u zvaniènom brojanju glasova, kao i da je Koštunica dobio osetno više glasova od Miloševiæa i da bi sigurno takav ili još bolji rezultat postigao i u drugom krugu, da je na taj korak pristao. Tada, meðutim, ne bi bilo povoda za petooktobarsku revoluciju i celovito demontiranje re ima koje je ona omoguæila. Interesantno je da je prilikom paljenja Savezne skupštine tokom akcija 5. oktobra u Beogradu došlo do ne eljenog uništavanja jednog broja glasaèkih listiæa, èime je eventualno ponovno brojanje zauvek onemoguæeno. Još je indikativnije da na inaèe izuzetno dobro dokumentovanom sajtu Ce- SID-a nije moguæe doæi jedino do podataka o rezultatima tih za demokratizaciju Srbije presudnih izbora! Pogledati sajt:

35 fudbalskih stadiona Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane!. Pod rastuæim unutrašnjim i meðunarodnim pritiskom, pojedine osobe, pa èak i kljuène institucije sistema (vojska, specijalne policijske snage), poèele su da otkazuju poverenje Miloševiæu. Natezanje je razrešeno pa ljivo re iranim dogaðajima od petog oktobra, koji se u Srbiji još uvek zvanièno predstavljaju kao spontana narodna revolucija. Posle odluke Miloševiæa da pod pritiskom petooktobarske izborne revolucije prizna pobedu Vojislava Koštunice, zakazani su za 23. decembar i republièki izbori, koji su viðeni kao prilika da se dovrši i legitimizuje smena re ima zapoèeta predsednièkim, saveznim skupštinskim i lokalnim izborima. Otpor je ponovo tokom novembra i decembra godine organizovao crnu i uèestvovao u beloj kampanji. Bela, pozitivna kampanja išla je pod sloganom Upotrebi ga, pri èemu se aludiralo na mozak, i sugerisalo da bi samo njegovo odsustvo moglo da dovede do glasanja za Miloševiæevu Socijalistièku partiju Srbije i stari re im. Sekundarni slogan bele kampanje glasio je Nema opuštanja, i trebalo je da predupredi oèekivano opuštanje opozicionog glasaèkog tela posle petooktobarske pobede. FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

36 Crna kampanja Otpora išla je pod sloganom Overi!, što je izraz kojim se u srpskim kriminalnim krugovima oznaèava ispaljivanje sigurnosnih metaka u glavu veæ mrtve rtve naruèenog ubistva. Na decembarskim izborima je, dakle, trebalo overiti politièku smrt Miloševiæa i celokupnog politièkog poretka koji je on predstavljao. SLOBODAN NAUMOVIÆ Najzad, u navedenom periodu formulisan je i slogan kojm je Otpor po prvi put nagovestio svoju nameru da igra nove politièke i društvene uloge u vremenu posle Miloševiæa. Radi se o pasivno preteæoj paroli Samo vas gledamo, kojom je nagovešteno da Otpor planira da preraste u svojevrsnu watchdog organizaciju. Pa ipak, na nekim od postera prikazan je i bager (buldo er), koji je u petooktobarskom imaginarijumu postao personifikacija revolucionarne snage naroda, èime je dodatno ojaèana sekundarna parola da je narod otpor. Razumljivo, parola je imala i povratnu implikaciju po kojoj je Otpor narod, pogotovu revolucionarni narod. Otpor je takvim posterima svim politièkim akterima u Srbiji samouvereno poruèio da paze šta rade, jer bi u protivnom ne jedan, nego svih 5,675 bagera koliko ih u zemlji ima moglo da izaðe na ulice. 182

37 Malo teorije ili o izbornoj revoluciji kao novom prilogu za ranije teze o postmodernoj i faustovskoj prirodi Otpora Razmišljanja o prirodi i znaèaju Otpora kao politièkog i društvenog pokreta neodvojiva su od šireg politièkog okvira èiji je on deo neosporno bio. Tu se prvenstveno misli na samu petooktobarsku revoluciju, ali i na širi politièki scenario rušenja Miloševiæevog re- ima. Novinar Majkl Dobs je sasvim nedvosmislen u svom odreðenju prirode beogradske oktobarske revolucije: Regarded by many as Eastern Europe s last great democratic upheaval, Milosevic s overthrow may also go down in history as the first poll-driven, focus group-tested revolution.behind the seeming spontaneity of the street uprising that forced Milosevic to respect the results of a hotly contested presidential election on Sept. 24 was a carefully researched strategy put together by Serbian democracy activists with the active assistance of Western advisers and pollsters (Dobbs 2000, kurziv S. N.). Iza naoko spontanih uliènih dogaðanja pomalja se, dakle, jedna sasvim pa ljivo razraðena strategija u okviru koje je Otpor imao, nasuprot svom svesno graðenom razbarušenom i samosvojnom FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

38 SLOBODAN NAUMOVIÆ imid u jednu sasvim precizno definisanu ulogu. Teorijski najinteresantnije odreðenje slo enog karaktera tih dogaðanja, onoga što je Dobs rogobatno nazvao poll-driven, focus group-tested revolution ponudile su amerièke autorke Valeri Bans i Šeron Volèik u zajednièkom tekstu o prirodi slovaèkih i srpskih modela demokratizacije u uporednoj perspektivi. Po Bansovoj i Volèikovoj, radi se o izbornoj revoluciji, srazmerno novom i izuzetno efikasnom modelu demokratizacije koji koristi pretpostavljenu re imsku izbornu kraðu kao legitimizaciju za polu-revolucionarno preuzimanje vlasti: Slovakia and Serbia in fact played a pivotal role in developing a distinctive and remarkably effective model of democratization: the electoral revolution. This model combines such actions as forging a more united liberal opposition, conducting sophisticated campaigns, expanding voter registration and turnout, and improving the quality of election procedures, including the accuracy of vote tabulation. It is termed a revolution for three reasons (aside from the obvious ones of journalistic hyperbole and their parallels to the events of 1989). Such elections typically involve massive increases in citizen mobilization at the polls and often in the streets. Moreover, these electoral exercises are committed to significant changes in governments, represented constituencies, political ideologies and domestic and foreign policies. Finally, when successful in bringing liberal governments to power, they have had political consequences that have been far more significant for the future of democracy than normal electoral politics. They have put an end to de-democratization (Slovakia); they have produced a democratic turn that led to consolidation of democracy down the road (Slovakia, Bulgaria and Romania); they have ended an authoritarian polity long in place and increased substantially the likelihood of full-scale democracy (Serbia, Georgia and Ukraine); or they have produced a veritable leap from dictatorial to democratic politics (Croatia) (Bunce and Wolchik 2006, 3-4). U istom tekstu, Bansova i Volèikova ukazuju i na posebnost srpske verzije izborne revolucije, u kojoj Otpor i njegov mobilizatorski potencijal ponovo imaju istaknutu ulogu: 184

39 Serbia added in particular mass protest after the elections to the model. This change from the pattern evident in Slovakia and Croatia, where mass mobilization of citizens to vote in elections was sufficient to oust authoritarians and their successors, was a necessity in that context, given the resistance of the incumbent regime to recognizing the victory of the liberal opposition in the first round of the Yugoslav Presidential elections in September, This innovation carries several important implications. One is that it reminds us that there have been in fact two distinctive rounds of electoral revolutions in the postcommunist area: those that produced an immediate transfer of power (Bulgaria, Romania, Slovakia and Croatia) and those that required massive public protests for the liberal opposition to take office after the elections (Serbia, Georgia, Ukraine and Kyrgyzstan). The other is that it is the latter version of the model that is the most common in competitive authoritarian regimes around the world. As Marx reminded us, the ruling class does not give up power easily (Bunce and Wolchik 2006, 5). Nalaze Bansove i Volèikove potvrðuju i produbljuju rezultati obimne i veoma dobro dokumentovane studije Majkla Mekfoula o uvozu revolucije, odnosno o unutrašnjim i spoljašnjim faktorima u ukrajinskom demokratskom preobra aju. Mekfaul skreæe pa nju na èinjenicu da izborna revolucija zahteva pa ljivo usklaðivanje èitavog niza faktora, i posebno istièe znaèaj planskog stvaranja utiska da je došlo do izborne kraðe za odluèujuæu društvenu mobilizaciju: The greatest space for meaningful activity was regarding electoral observation, creating the perception of a falsified vote, and the development of societal organizations that then played a critical role in protecting the vote after Election Day. The Ukrainian experience underscored the importance of having a multi-pronged strategy, that is supporting exit polls, a parallel vote tabulation, domestic monitors, and international monitors. Reliance on just one of these mechanisms would have been insufficient (McFaul 2006, 55, kurziv S. N.). Sa današnje distance, beogradska oktobarska dogaðanja zaista se mogu smatrati školskim primerom uspešno izvedene izborne FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

40 SLOBODAN NAUMOVIÆ revolucije. Model izborne revolucije pru a moguænost da se odgovori i na neka od va nih, a još uvek nerazjašnjenih pitanja o Otporu. Naime, ono što nije sporno je da je Otpor imao idejne, organizacione, pa i personalne korene u prethodnim samoniklim studentskim protestima tokom i godine. On se, dakle, ne mo e smatrati pojavom koja je veštaèki presaðena u srpsku sredinu, veæ pre politièkim akterom koji je, jednom kada je oformljen, zbog svog potencijala postao zanimljiv za strane projekte demokratizacije Srbije. Politièki model izborne revolucije èak raèuna unapred na samosvojni razvoj pojedinih elemenata, bez kojih on ne mo e uspešno da funkcioniše. S druge strane, radi se o modelu koji je razvijen spolja, i poèiva na kontinuiranom dirigovanju lokalnim aktivnostima i snabdevanju lokalnih aktera odgovarajuæim sredstvima. U ranoj fazi razvoja pokreta, strani uticaji se mogu primetiti u dva domena transferu ideja i praktiènih rešenja koje su Otpor uèinila jasnije profilisanim, politièki mnogo efikasnijim, pa i znatno dugoveènijim od prethodnih studentskih inicijativa (na prvom mestu organizacionim principima nastalim u okviru istoènoevropskih antikomunistièkih novih društvenih pokreta), kao i u preciznom definisanju uloge koju æe pokret imati u široko zamišljenoj neformalnoj koaliciji antimiloševiæevskih snaga koja treba da sprovede izbornu revoluciju. U kasnijim fazama, strani uticaji su prepoznatljivi u raznim oblicima pomoæi neophodnim za uspešno obavljanje zadataka koje je Otpor imao kao èlan koalicije (sprovoðenje strategije nenasilnog otpora, get-out-the-vote kampanja ili crne izborne kampanje). Uvid u naèin funkcionisanja izborne revolucije omoguæuje nam da odgovorimo i na pitanje o znaèaju Otpora kao pojedinaènog politièkog faktora. Naime, kako uspeh (ili neuspeh) izborne revolucije zavisi od koordinisanog funkcionisanja svih pojedinaènih elementa, od poravnavanja zvezda, kako bi to slikovito rekao Mekfaul, ne mogu imati osnova u medijima èesto iznošene tvrdnje kako je upravo Otpor najzaslu niji za pad Miloševiæa (npr. Cohen 2000). Iz istih razloga, meðutim, nisu utemeljene ni ocene da je zapadni uticaj bio najpresudniji. Nikakav strani interes ne mo e da iznedri ljude rešene da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke, kakva god da je sila koja im stoji na putu, ako ih u nekoj sredini veæ nema. Bez njih, pak, ne mo e biti ostvaren ni jedan od glavnih preduslova za izbornu revoluciju, a pogotovu ne strategija slabljenja re ima putem planirane viktimizacije, 186

41 ili posebno rizièna faza kakva je ulièni protest zbog pretpostavljene kraðe glasova. Najzad, postavlja se i pitanje posledica stranog uticaja po Otpor kao delatnu politièku organizaciju. Prihvatajuæi ono što mu je amerièka administracija preko svojih posrednika nudila, kako u vidu pomoæi, tako i u vidu smernica za delovanje, a naroèito ukljuèivanja u model izborne revolucije, Otpor je imao mnogo toga da dobije znaèajna materijalna sredstva, jasno definisanu strategiju, èvrst organizacioni okvir i jasne ciljeve, neophodna praktièna znanja i iskustvo, struènu, psihološku, a po potrebi i neposrednu politièku podršku. Bez strane pomoæi, Otpor bi zasigurno imao daleko skromnije politièke rezultate, kao što bi to va ilo i za srpsku opoziciju, slobodne medije i nevladine organizacije. Pa ipak, faustovski ugovor sa amerièkom administracijom je imao i manje pozitivne strane. Prihvatajuæi stranu pomoæ, a pogotovu politièke savete i smernice, Otpor je dozvolio da znaèaj autentiènih lokalnih iskustava politièke borbe bude umanjen. Time je prestao da bude glavni vlasnik svojih politièkih uspeha. Najzad, prihvativši da sve svoje aktivnosti podredi jednom cilju rušenju Miloševiæa Otpor je bitno umanjio svoje šanse da igra iole znaèajniju politièku ulogu u Srbiji u vremenu posle ispunjenja tog cilja. S druge strane, uspešnost u ostvarivanju cilja uzrokovala je da omladinski društveni pokreti poput Otpora budu shvaæeni kao nu ni sastavni delovi svake buduæe izborne revolucije, pa je time otvorila i prostor za delovanje eksperata za transfer izbornih revolucija iz njegovih redova. Epilog: Otpor je mrtav, pozovi Otpor radi revolucije Pobedom opozicione koalicije DOS na decembarskim izborima završava se politièki preokret zapoèet oktobarskom izbornom revolucijom, a sa njim i jedan od najtragiènijih perioda u novijoj srpskoj istoriji. Tegoban i dugotrajan posao izgradnje demokratskih institucija i poretka mogao je da poène i u Srbiji. Kao što je nagovešteno parolom Samo vas gledamo!, rukovodstvo Otpora pokušavalo je da iznaðe nove politièke uloge koje bi pokret mogao da igra, i time izaðe u susret izazovu koji je za revolucionarni pokret znaèio petooktobarski uspeh. Ipak, ispostaviæe se da spremnost na promene mo da jeste nu an, ali nije i dovoljan uslov za politièki opstanak u postmiloševiæevskoj Srbiji. Daleko va nijom FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

42 SLOBODAN NAUMOVIÆ 188 pokazaæe se sposobnost iznala enja takve politièke i društvene uloge koja æe biti prihvatljiva kako za èlanstvo pokreta, tako i za kljuène politièke aktere u Srbiji i inostranstvu. Na Drugom kongresu, verovatno najsudbonosnijem politièkom skupu u istoriji pokreta, odr anom 4. februara godine u Beogradu, sve otuðenija rukovodeæa elita pokreta odluèila je da okupljenim delegatima iz cele zemlje preko snimljene poruke i jednog jedinog ivog govornika ultimativno predstavi novu evolutivnu i graditeljsku strategiju Otpora, primerenu novim uslovima koji su nastali posle oktobarske revolucije u Srbiji. Ivan Maroviæ, nezvanièni portparol Otpora, koji je u to vreme bio na odslu enju vojnog roka van Beograda, sa ekrana je u nasnimljenoj poruci prisutnima objasnio da pesnica kao simbol Otpora treba da ode u istoriju. Po Maroviæu, pesnicom se ne mo emo boriti protiv nekoga ko je slabiji od nas. Pa ipak, video-govornik je poruèio da bi pesnica trebalo i dalje da ostaje u srcima aktivista, za sluèaj da se ponovo uka e potreba za onim što ona simbolizuje. Maroviæevi retorièki obrti i umirujuæa obeæanja nisu spreèili neke delegate da zvi ducima saopšte šta misle o prinudnom penzionisanju simbola pod kojim, i za koji su se borili. U jedinom ivom obraæanju prisutnim delegatima koje je potom usledilo, jedan od rukovodilaca pokreta iz Novog Sada pokušao je da predstavi proces promena koji je zapoèet u samom Otporu kao garant promena u èitavoj Srbiji. Otpor posle pobede nad bivšim re imom prelazi u fazu Evolucije, voðen idejama Gradnje, Odgovornosti i Novog patriotizma (još preciznije, Novog graðanskog patriotizma), što æe, ako je verovati govorniku, omoguæiti okretanje Srbije buduænosti. 18 Krajem avgusta godine, upravna elita Otpora je pod pritiskom daljeg urušavanja ugleda pokreta najavila da æe se pokret preobraziti u politièku partiju. Osnovu na brzinu donetog izbornog programa èinila je inicijativa za jaèanje dr avnih institucija koje garantuju slobodu, pravdu i jednakost. Oèajno loši izborni rezultati 18 Drugi kongres je, dakle, bio prelomni trenutak u kome su na videlo izašli svi degenerativni procesi na koje su mnogi obièni aktivisti veæ neko vreme alili: idejna konfuzija, ispraznost, pretencioznost, nedemokratiènost, ustolièenje netransparentne upravne elite (èije se postojanje i dalje tvrdoglavo porièe), najzad i nezainteresovanost te iste elite za mišljenja i interese bilo koga osim nje same. Najavljujuæi kraj pesnice, samoizabrana upravna elita je u stvari obznanila krah onog društvenog pokreta koji je imao pravo da se zove Otpor.

43 na republièkim izborima krajem decembra (oko osvojenih glasova!) nadmašili su i inaèe veoma nepovoljna predviðanja. Loše promišljena i izvedena partijska avantura i izborni fijasko potrošili su poslednje ostatke politièke reputacije Otpora. Nesuðena politièka partija je sledeæe godine izvršila tiho politièko samoubistvo utapajuæi se u strukture Demokratske stranke. Mefisto je, kako izgleda, vrlo revnosno došao po dušu Fausta kome je ne tako davno omoguæio da u iva u toliko eljenom uspehu. Pa ipak, kao što to nije sluèaj ni u Geteovoj genijalnoj preradi srednjevekovne legende, tako ni u svojevrsnom postmodernom politièkom izdanju Faustov pad nije konaèan. Uporedo sa umiranjem na domaæoj politièkoj sceni, razbuktavao se posmrtni meðunarodni ivot Otpora, ovaj put u ulozi brenda pod kojim se odvijao transfer znanja o nenasilnom rušenju nedemokratskih re ima. Preciznije, radilo se o manjem broju pripadnika upravne elite umiruæeg pokreta koji su, koristeæi se njegovom još neukaljanom meðunarodnom reputacijom i svojim praktiènim iskustvima, osnovali najmanje dva centra specijalizovana za primenjene nenasilne akcije i strategije (Centre for Applied Non-Violent Action and Strategies CANVAS, u kome je anga ovan Srða Popoviæ) 19, odnosno nenasilni otpor (Center for Non-Violent Resistance, u kome su anga ovani Ivan Maroviæ, Stanko Lazendiæ i Aleksandar Mariæ). 20 Nastanak i uspeh centara poput ova dva jasno potvrðuje tezu o postojanju namere da se obavljanje treninga lokalnih operativaca iz nenasilnih oblika borbe i izborne revolucije u postkomunistièkim zemljama bivše istoène 19 Na sajtu CANVAS-a mo e se proèitati sledeæe kratko objašnjenje o karakteru i ciljevima centra: Centre for Applied Non-Violent Action and Strategies or CANVAS represents an International network of trainers and consultants, established in Who we are: CANVAS trainers and consultants are world-wide recognized experts from three countries, with experience in battling for democracy in their own countries, and involved in knowledge transferring to six different democratic movements in the world. What we do: We at CANVAS deliver a refined knowledge on non-violent strategies and tactics, based on standardized and tested training programme, and the Leadership consultation program, in order to provide an overcome of the political conflicts. 20 Oba sa otporašima povezana centra su, kako izgleda, stvorena po ugledu na vašingtonski Meðunarodni centar za nenasilne sukobe (International Centre on Nonviolent Conflict), èiji je osnivaè i predsednik dr. Piter Akerman, ali i na Freedom House (Lazendiæ i Mariæ su èak bili anga ovani kao specijalni savetnici FH za omladinske pokrete u Ukrajini). FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/

44 SLOBODAN NAUMOVIÆ 190 Evrope prebaci na osobe koje su imale neposredno iskustvo ivota i politièkog rada u veoma sliènim uslovima, a koje su istovremeno manje podlo ne sumnjama da æe nametati strane interese. Time se posti e jeftinija, efikasnija, pa èak i kvalitetnija obuka, a da se kontrola nad operacijom demokratizacije ne ispušta iz ruku. Gardijanov novinar Ijan Trejnor na primeru ukrajinskog omladinskog pokreta Pora ukazuje na kljuène elemente paketa za nenasilnu demokratizaciju, odnosno izbornu revoluciju, paketa u koji su oba pomenuta centra bila ukljuèena kao treneri trenera. Pri tome on uspeva i da rezimira najva nije aspekte ranije pomenute politièke strategije izborne revolucije : With their websites and stickers, their pranks and slogans aimed at banishing widespread fear of a corrupt regime, the democracy guerrillas of the Ukrainian Pora youth movement have already notched up a famous victory whatever the outcome of the dangerous stand-off in Kiev [T]he campaign is an American creation, a sophisticated and brilliantly conceived exercise in western branding and mass marketing that, in four countries in four years, has been used to try to salvage rigged elections and topple unsavory regimes. Funded and organized by the US government, deploying US consultancies, pollsters, diplomats, the two big American parties and US non-government organizations, the campaign was first used in Europe in Belgrade in 2000 to beat Slobodan Milosevic at the ballot box. Richard Miles, the US ambassador in Belgrade, played a key role. And by last year, as US ambassador in Tbilisi, he repeated the trick in Georgia, coaching Mikhail Saakashvili in how to bring down Eduard Shevardnadze. Ten months after the success in Belgrade, the US ambassador in Minsk, Michael Kozak, a veteran of similar operations in Central America, notably in Nicaragua, organized a near identical campaign to try to defeat the Belarus hard man, Alexander Lukashenko. The operation engineering democracy through the ballot box and civil disobedience is now so slick that the methods have matured into a template for winning other people s elections (Traynor 2004, kurziv S. N.).

45 Na osnovu drugih medijskih napisa, moguæe je zakljuèiti da su bivši aktivisti Otpora, u svojstvu eksperata pomenutih centara CANVAS-a ili CNVR, odnosno kao saradnici drugih organizacija poput Freedom House-a, osim u Ukrajini, bili umešani i u uspele nenasilne pokrete i izborne revolucije u Gruziji i Libanu godine, kao i u neuspešne pokušaje svrgavanja re ima u Belorusiji tokom i godine. Takoðe, iz njih je moguæe saznati da su srpski aktivisti imali kontakte i odreðene oblike saradnje i sa èlanovima albanskog omladinskog pokreta Mjaft, uzbeèkog pokreta Bolga, kao i azerbejd anskog pokreta Jok (Traynor 2005). Preobra aj Otpora i jednog broja otporaša iz primaoca u davaoce saveta i meðunarodne izvoznike sopstvenog revolucionarnog brenda obezbedio je i primer koji efektno ilustruje tezu o presudnom znaèaju novih kompjuterskih tehnologija i softvera u razvoju svojevrsne industrije transfera demokratije. Primer svedoèi i o odliènom razumevanju znaèaja i uloge tih medija meðu novim generacijama omladinskih aktivista, bez èega oni, kako izgleda, ne bi ni uspeli u svojim borbama. Radi se, još jednom, o zlatnom deèku Otpora, Ivanu Maroviæu. Naime, Maroviæ je poèevši od godine saraðivao sa ranije pominjanim Meðunarodnim centrom za nenasilni konflikt (ICNC), medijskom firmom York Zimmerman Inc., i timom koja dizajnira video igre u BreakAway Ltd., na projektu razvoja kompjuterske igre koja je izašla tokom 2005 (A Force More Powerfull. The Game of Nonviolent Strategy). Igra je zasnovana na razlièitim nenasilnim strategijama i taktikama koje su uspešno korišæene širom sveta za obaranje diktatorskih re ima i neprijatelja demo- FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/