12_Projekat2_ vp

Транскрипт

1 PROSVEÆENOST U EVROPSKOM, REGIONALNOM I NACIONALNOM KONTEKSTU: ISTORIJA I SAVREMENOST (Nacrt istra ivaèkog projekta) 1 Nakon više od dva veka od nastanka Pisma Haralampiju Dositeja Obradoviæa, godine na Saboru srpske omladine koji je uz blagoslov Sinoda SPC organizovalo udru enje Dveri Srpske, napisano je novo Ðurðevdansko pismo Haralampiju. U njemu su uèesnici Sabora, prete no studenti Filološkog fakulteta, odluèno istakli: Mi ne elimo da budemo duhovna èeda Dimitrijeva. Drugog uèitelja Srbi danas ištu. Dosta nam je Dimitrijeve škole. U ovom programskom tekstu danas veoma uticajnog pokreta studentske omladine osuðen je Dimitrije, u kaluðerstvu nareèeni Dositej, kao rodonaèelnik vanzavetne kulture usrbakojoj jezrcalo bila bezbo na prosvetiteljska škola Zapadne Evrope, kao i svi njegovi nastavljaèi od Vuka Karad iæa, Svetozara Markoviæa i Jovana Skerliæa, preko komunistièkih ideologa, do savremenih zagovornika graðanskog društva i neoliberalizma. Odbacujuæi ovaj tok nacionalne kulturno-istorijske tradicije, uèesnici Sabora su se pozvali na zavetnu kulturnu istoriju koja od Svetog Save ( prosvetitelja svetlosti i slovesnosti ), preko Njegoša i Lukijana Mušickog, vodi do Vladike Nikolaja i Justina Æelijskog. Na taj naèin, celokupni korpus nacionalne kulturne tradicije protumaèen je kao poprište dve dominantne linije koje su u trajnom polemièkom odnosu. Gotovo ista, binarna slika kulturne prošlosti i sadašnjosti ubrzo je, samo sa obrnutim vrednosnim i ideološkim predznakom, skicirana u okviru manje uticajne grupe univerzitetske levice organizovane u Progresivno univerzitetsko društvo Dositej Obradoviæ. Pozivajuæi se na Dositeja kao zaèetnika emancipatorske misli u Srba, pod geslom Sovjeti, a ne zvona i praporci, èlanovi ovog udru enja su nizom tekstova i politièkih akcija protestovali protiv ljotiæevski inspirisanog pogroma kulturnog nasleða prosvetitelj- 1 Ova verzija teksta nacrta projekta je u procesu konkurisanja za finansiranje nauèno-istra ivaèkih projekata prilagoðena zahtevima formulara Ministarstva nauke i ivotne sredine Republike Srbije. Odlukom Ministarstva projekat je, pod brojem , prihvaæen za finansiranje. 193

2 NACRTI PROJEKATA skih mislilaca, koji, prema njihovoj oceni, sprovode zatucane crkvene strukture i njihove agenture u akademskom okru enju. Sa stanovišta interesovanja za stanje savremenog srpskog društva istra ivanja aktivnosti i ideološko-politièkih usmerenja pomenutih udru enja mogu, bar na fenomenološkoj ili simptomalnoj ravni, biti od izvesnog znaèaja. Ali, više od rekonstrukcije i ispitivanja njihovih svetonazora, èini se zanimljivom èinjenica da se u oba navedena sluèaja Dositej Obradoviæ, od jedne istorijske, gotovo antikvarne figure kulturnog junaka, danas pretvara u vrednosno polarizovanu, polemièku figuru koja dobija va nu ulogu u savremenim sporovima o buduænosti, a ne samo o prošlosti srpskog naroda i njegove kulture. Kako je Dositej u srpskoj kulturi rodonaèelnik epohe Prosvetiteljstva i simbol prosveæenosti, savremena problematizacija njegove uloge i znaèaja proširuje se na status celokupne idejne tradicije koju on predstavlja u kolektivnoj svesti. Stoga, opozitne ocene Dositeja Obradoviæa prevazilaze znaèaj interpretativnog spora o smislu i dometima dela pojedinca i ukazuju na dublju nesaglasnost u pogledu savremenog statusa i vrednosti èitave idejno-filozofske i politièke tradicije koju on olièava. Preciznije, Prosvetiteljstvo kao vremenski ogranièen segment tradicije, kao i vrednosti prosveæenosti koje imaju trajniji, dijahroni status, danas postaju upitni i podlo- ni kritièkoj revalorizaciji u širokom rasponu od radikalnog odbacivanja, do odbrane i isticanja neophodnosti njihovog daljeg razvijanja i doslednog afirmisanja. Naznaèeni problematièan status prosvetiteljske tradicije i ideala prosveæenosti nije samo lokalna, nacionalna specifiènost, niti je ogranièen na savremene filozofske, idejno-politièke i kulturne sporove. Naprotiv, od samog istorijskog nastanka Prosvetiteljstva, mo e se pratiti sna na kritièka, anti-prosvetiteljska tradicija u okviru koje su na razlièite naèine osporavane osnovne programske vrednosti i ideali prosveæenosti razum, sloboda i napredak. Imajuæi to u vidu, mo emo tvrditi da sukob prosvetiteljske i antiprosvetiteljske tradicije predstavlja jedan od osnovnih sadr aja dvovekovnog razvoja evropskog mišljenja, te, stoga, jedan od centralnih predmeta istra ivanja istorije filozofskih i politièkih ideja. Zato je rekonstrukcija i reinterpretacija sporova oko Prosvetiteljstva i prosveæenosti trajni izazov za istorièare ideja. Ali, istra ivanje sudbine prosvetiteljskog projekta i sporova o njemu nema samo istoriografski 194

3 znaèaj jer je ono nu an uslov razumevanja aktuelnih debata o kraju Moderne i Postmodernom stanju. Drugim reèima, istoriografska tematizacija prosvetiteljske tradicije njene kompleksne unutrašnje dinamike i istorijskih oblika njene (samo)kritike predstavlja put ka recepciji i oceni dometa savremenih pokušaja njene kritièke dekonstrukcije u razlièitim oblastima teorijskog i praktiènog diskursa. Stoga, iako predlo eni projekat obuhvata istra ivanje dugog vremenskog perioda (XVIII XX vek), on je (veæ svojim podnaslovom) prevashodno usmeren na problematizovanje odnosa istorije i savremenosti, te je njegovo saznajno te ište pomereno iz istorijsko-filozofske sfere ka razumevanju i tumaèenju ivih i otvorenih problema današnjice. Naznaèena perspektiva dijahronog istra ivanja sporova o prosveæenosti uslo njava se njihovim sinhronim razmatranjem i situiranjem u tri razlièita socijalno-istorijska konteksta. Naime, od svog nastanka u Zapadnoj Evropi, Prosvetiteljstvo je imalo pretenzije na opšte, kosmopolitsko znaèenje koje se oslanjalo na tezu o univerzalnom statusu veènih istina razuma i na njima zasnovanog novog socijalnog poretka koji je izjednaèen sa civilizacijom. Prema samorazumevanju mislilaca epohe Prosvetiteljstva istorijski razvoj je shvaæen kao proces širenja i usvajanja novootkrivenih istina od strane ostatka sveta koji se još nalazi u stanju varvarstva, stanju koje je karakterisalo i samu mraènu zapadnoevropsku prošlost. Ovaj saznajni, socijalno-politièki i istoriosofski optimizam Prosvetiteljstva bio je pre svega usmeren na njegovo neposredno istoèno susedstvo koje je u prosvetiteljskoj imaginaciji predstavljano kao zaostalo ili varvarsko podruèje jedinstvenog evropskog sveta. Stoga se veæ od nastanka Prosvetiteljstva njegove pretenzije na univerzalno va enje socijalno-istorijski konkretizuju i operacionalizuju u podeli Evrope na Zapad i Istok 2, te u anticipiranju projekta njenog buduæeg ujedinjenja putem širenja i usvajanja skupa istih, svetlošæu razuma otkrivenih vrednosti, socijalnih principa i politièkih institucija. Ovaj evropski socijalno-istorijski kontekst, bez obzira na razlikovanje specifiènosti (francuskog, britanskog i nemaèkog) Prosvetiteljstva predstavlja 2 Prosvetiteljstvo otkrilo Zapadnu i Istoènu Evropu zajedno, kao komplementarne koncepte koji definišu jedan drugog svojom suprotnošæu i prostornom bliskošæu (Wolff, Inventing Eastern Europe. The Map of Civilization on the Mind of Enlightenment, Stanford, 1994: 5). 195

4 NACRTI PROJEKATA najopštiji okvir istra ivanja strukture i dinamike prosvetiteljske misli. Takoðe, on omoguæava razumevanje i interpretaciju istrajno ponavljanih i danas aktuelnih pokušaja da se univerzalistièke pretenzije prosvetiteljstva dovedu u pitanje sa partikularistièkog stanovišta, tj. u ime odbrane (kulturne, politièke, istorijske, nacionalne...) posebnosti i samobitnosti. S druge strane, širenje i recepcija prosvetiteljskih ideja izvan njihovog izvornog kulturnog i politièkog jezgra, predstavlja istra- ivaèku perspektivu koja omoguæava da se detektuju zajednièke karakteristike prosvetiteljstva u podruèjima evropske periferije koja krajem XVIII veka još nije konfigurisana u skladu sa principom nacionalnih posebnosti. Pored opšte podele na Zapadnu i Istoènu Evropu, u i regionalni okvir koji je za razumevanje recepcije prosvetiteljskih ideja u nas od najveæeg znaèaja jeste Balkan ili Jugoistoèna Evropa. Identifikovanje zajednièkih kulturnih, socijalnih i politièkih karakteristika ovog perifernog regiona pod otomanskom vlašæu, kao i praæenje procesa transformacije prosvetiteljskih ideja pod pritiskom ove osobite socijalno-istorijske i politièke realnosti predstavlja zadatak koji prevazilazi uobièajenu usredsreðenost na posebne nacionalne tradicije. Upravo ova šira, regionalna perspektiva istra ivanja recepcije i sudbine prosvetiteljskih ideja mo e biti plodna istra ivaèka matrica i ujedno strategija koja nas štiti od sklonosti da u prošlost projektujemo stavove i ocene kasnije etabliranih nacionalnih istoriografija. Drugim reèima, tek na osnovu ispitivanja zajednièkih karakteristika balkanskog prosvetiteljstva (karakteristika koje su, u krajnjoj liniji, posledica postojanja jedinstvenog, pred-nacionalnog kulturnog, politièkog i socijalnog konteksta) moguæe je pratiti i analizirati razvoj i socijalne funkcije ideja prosveæenosti u posebnim nacionalnim okvirima tokom XIX veka. Taènije, mo e se tvrditi da je upravo uspostavljanje posebnih nacionalnih (pre svega, kulturnih, pa i politièkih) okvira na Balkanu predstavljao jedan od osnovnih uèinaka recepcije prosvetiteljske misli. Jer, upravo su ideje zapadnoevropskog Prosvetiteljstva, prihvaæene od pojedinih pripadnika balkanskih naroda iz centralno-evropskog okru enja, bile onaj ferment koji je u ranim debatama o jezièkim reformama, znaèaju i ulozi znanja, odnosu prema Crkvi i veri, kao i stavom kulturnog kriticizma koji zauzima prosveæeni pojedinac prema svom okru enju, sna no uticao na sazrevanje nacionalnih 196

5 pokreta, te doprineo konstituisanju modernih nacija na Balkanu. Ova konstitutivna uloga ideja klasiènog Prosvetiteljstva u procesu formiranja (balkanskih) nacija istovremeno predstavlja faktor kojim se mogu objašnjavati modifikacije tih ideja u socijalno-istorijskom kontekstu evropske periferije. Naime, za razliku od svog zapadnoevropskog uzora, Prosvetiteljstvo na Balkanu se veoma rano okreæe prošlosti kao izvoru kulturnog samopouzdanja nacionalnih pokreta koji te e kulturnoj i politièkoj samostalnosti 3. Otuda, dok su istorizam i romantizam idejni pokreti koji u Evropi nastaju kao kritièke reakcije na Prosvetiteljstvo, balkanska recepcija ideala prosveæenosti veæ u svom prvom, formativnom periodu biva protkana sna- nim istoricistièkim i romantièarskim motivima. Izlo enost uticajima razlièitih i suprotstavljenih idejnih tradicija (prosvetiteljstva i romantizma, na primer) u kratkom periodu od nekoliko decenija (od kraja XVIII do sredine XIX veka), rezultovala je svojevrsnim teorijskim i ideološkim sinkretizmom balkanskih idejnih pokreta. U kasnijoj istoriografskoj rekonstrukciji ovaj sinkretizam je èesto zanemarivan da bi se kompleksne kulturne tradicije pojednostavljeno predstavile u ideal-tipskoj formi, tj. kao konstrukti pogodni za legitimacionu funkciju mitova porekla naknadno formulisanih idejnih i ideoloških stanovišta. Kritièka reinterpretacija nacionalne istorije ideja u kojoj su ideje prosveæenosti razlièito tumaèene i ocenjivane u okvirima kasnije nastalih (liberalnih, konzervativnih i socijalistièkih) kulturno-politièkih pokreta predstavlja jedan od osnovnih istra ivaèkih zadataka predlo enog projekta. Ali, time se cilj istra ivanja ne iscrpljuje jer je planirana kritièka dekonstrukcija našeg teorijskog tematizovanja prošlosti pretpostavka za tematizaciju savremenih redukcionistièkih pristupa nacionalnoj tradiciji i analizu njene selektivne (zlo)upotrebe. Naznaèeni tematski okvir ovog projekta (praæenje unutrašnje dinamike ideja prosveæenosti i njihovih osporavanja u evropskom, balkanskom i nacionalnom okviru, od kraja XVIII veka do danas) zahteva multidisciplinarni pristup predmetu istra ivanja. Veæ zbog samorazumevanja i naèina utemeljenja koncepta i prirode prosve- 3 Buðenje oseæanja posebnog istorijskog identiteta u razlièitim balkanskim narodima je verovatno najznaèajnija i najtrajnija ideološka posledica kulturnih promena iniciranih Prosvetiteljstvom (Kitromilides, Enlightenment, Nationalism, Orthodoxy. Studies in the Culture and Political Thought of Southeastern Europe, Aldershot and London: Variorum, 1994: 54). 197

6 NACRTI PROJEKATA æenosti (kako u epohi Prosvetiteljstva i kasnijim verzijama prosvetiteljskog projekta, tako u kritièkim osporavanjima te tradicije), filozofska (problemska i istorijska) tematizacija istra ivaèkog polja predstavlja osnovnu disciplinarnu infrastrukturu predlo enog projekta. Na nju se, usled kompleksnosti samog predmeta istra ivanja, oslanjaju teorijsko-metodološki pristupi pojedinaènih nauka (socijalne, intelektualne i politièke) istorije, teorije politike i istorije politièkih ideja, sociološke teorije (teorije modernizacije, sociologije politike i religije), teorije i istorije knji evnosti, kao i kulturne i politièke antropologije. U skladu sa zahtevima multidisciplinarnog pristupa, formirana je istra ivaèka grupa koja okuplja saradnike èiji dosadašnji nauèni rad obuhvata pomenute nauène discipline. Iz perspektive tih disciplina, formulisane su istra ivaèke teme razlièitog nivoa opštosti: od najopštijeg (filozofskog istorijskog i savremenog) problematizovanja prosvetiteljske tradicije i njenih kritika u evropskom okviru, preko (prete no istorijskog i sociološkog) istra ivanja recepcije i razvoja ideja prosveæenosti u balkanskom društvenom i politièkom kontekstu, do analize i interpretacije statusa prosveæenosti dinamike prihvatanja i odbijanja ideja i vrednosti racionalizma, individualizma, sekularizacije, socijalne kritike... u srpskoj socijalnoj, politièkoj i kulturnoj istoriji i savremenosti. Svesni da iscrpna obrada ovako široko odreðenog tematskog podruèja nadilazi okvire jednog projekta i kapacitete istra ivaèkog tima, u formulisanju oèekivanih rezultata rada na projektu ogranièili smo se na izbor tematskih celina koje æe biti obraðene u formi nauènih monografija, zbornika radova, te studija i preglednih èlanaka. Prva i najopštija celina obuhvata istra ivanje klasiènog Prosvetiteljstva i strategija njegovog osporavanja u okviru posebnih evropskih idejnih tradicija; analizu odnosa prosveæenosti i Moderne, kao i razlièitih savremenih ( postmodernih ) strategija kritike prosveæenosti. S obzirom na presudan uticaj nemaèke kulture na recepciju ideja i ideala prosveæenosti u Jugoistoènoj Evropi i Srbiji, posebna pa nja æe biti posveæena upravo istra ivanju karakteristika nemaèkog Prosvetiteljstva i idejno-politièkih formi njegovog osporavanja. Druga tematska celina je usmerena na problematizaciju prosveæenosti tumaèene u sociološko-politikološkom kljuèu modernizacije i evropeizacije istoènih i jugoistoènih perifernih društava. Istra ivanja procesa sekularizacije i otpora na koje oni nailaze, nastanka i formi- 198

7 ranja nacija, uloge prosveæenih elita i njihovog odnosa prema tradiciji, te formulacija posebnih puteva razvoja u ovim društvima predstavljaju teorijsku i istorijsku pozadinu bavljenja treæom tematskom celinom u èijem središtu je srpski sluèaj. Polazeæi od prethodno skiciranih širih tematskih okvira, moguæe je zadovoljiti poèetnu zainteresovanost za pitanja koja obuhvataju kako problem uloge Prosvetiteljstva u istorijskom, kulturnom i politièkom razvoju Srbije, tako i znaèaj vrednosti prosveæenosti za savremeno srpsko društvo i njegovu buduænost. Uprkos širokom vremenskom rasponu koji istra ivaèka tema prosveæenost u Srbiji zahteva, usmerenost na recepciju (prosvetiteljske) tradicije u (nekadašnjim i savremenim) debatama o prošlosti i buduænosti Srbije omoguæuje operacionalizaciju istra ivanja u nekoliko glavnih problemskih pravaca koji obuhvataju sledeæe teme: Znaèaj i uloga prosvetiteljstva u srpskoj kulturnoj i politièkoj prošlosti; Odnos prosvetiteljstva i romantizma u evropskoj i nacionalnoj istoriji; Mesto ideala prosveæenosti u politièkim i idejnim pokretima XIX i XX veka u Srbiji; Odnos izmeðu projekata modernizacije Srbije i alternativnih vizija posebnog srpskog puta ; Modeli srpske politièke kulture i uloga socijalne kritike u njihovim transformacijama; Procesi nastanka i formiranja nacije i uloga intelektualnih elita; Recepcija klasiènih antiprosvetiteljskih ideja i savremenih kritika prosveæenosti u Srbiji; Problem odnosa pravoslavne, crkvene tradicije i sekularnih ideja prosveæenosti; (Ne)autohtonost prosvetiteljskih ideja/ideala u Srbiji i odnos prema stranim uzorima ; Analiza recepcije prosvetiteljskih motiva u srpskom (javnom, politièkom, nauènom...) diskursu krajem XX veka, itd. Tokom narednog petogodišnjeg perioda, a u okviru Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u realizaciji projekta Prosveæenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost, predviðeno je anga ovanje sledeæih istra ivaèa: Dušana Boškoviæa, Gordane Ðeriæ, Predraga Krstiæa, Slobodana Naumoviæa, Aleksandra Molnara, Zorana Obrenoviæa, Mila Saviæa, Ivane Spasiæ i Milana Subotiæa (rukovodilac projekta). 199