Microsoft Word - 03 RAD ID 369 NikoliC StoskoviC CvetanoviC LEKTORISANO srp engl AUTOR POSALO.doc

Транскрипт

1 UDC 330.1(497.11) :001]: (497.11) Датум пријема рада: Датум прихватања рада: Неки индикатори изградње друштва знања базираног на економији знања Републике Србије и изабраних земаља Some Indicators of Development of Knowledge Based Society Based on Knowledge Economy of Republic of Serbia and Selected Countries Мирољуб Николић Министарство привреде Републике Србије Маја Стошковић Привредна комора Србије Душан Цветановић Универзитет у Нишу, Економски факултет Сажетак: У раду су анализирана три репрезентативна показатеља друштва знања базираног на економији знања: а) образовна структура запослених у години; б) кретање издвајања за истраживање и развој у бруто домаћем производу у периоду године; и в) ниво коришћења интернета у години, за Србију, Европску унију и земље ЕУ из окружења Србије. Констатовано је озбиљно заостајање Србије за изабраним земљама код сва три посматрана показатеља. Конкретно, Србија има мање учешће запослених с високим образовањем у укупној запослености (24,9%) у односу на ЕУ (33,4%). Са 35,9 евра по становнику Србија готово 16 пута мање улаже у истраживање и развој по становнику од просека ЕУ и чак 12 пута мање од Словеније. Од земаља ЕУ из окружења у Години од Србије у активности истраживања и развоја мање је улагала једино Румунија (28,8 евра по становнику). Иако је настављен вишегодишњи растући тренд употребе интернета у Србији, раст није довољно снажан да би земља достигла просек ЕУ и престигла земље у окружењу у периоду године. Кључне речи: друштво знања, економија знања, образовање, улагање у истраживање и развој, употреба интернета Abstract: The study analyses three representative indicators of the knowledge based society based on knowledge economy: a) educational structure of workers in 2015, b) the alternation of spending for research and development in GDP for and c) internet usage levels in 2015 for Serbia, EU and countries form the region. A serious lag of Serbia behind the EU has been noticed in all of analysed indicators. In particular, Serbia has a lower share of highly-educated workers in total number of employees (24.9%) comparing to the EU (33.4%). Approximately 35.9 euro per capita is spent in Serbia for research and development, which is 16 times miroljubnk@gmail.com; miroljub.nikolic@yahoo.com maja.stoskovic@pks.rs dusan.cvetanovic@ymail.com

2 28 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ less than EU average and 12 times less than in Slovenia. Comparing to Serbia, Romania is the only country from the region that invested less than Serbia (28.8 euro per capita) in R&D in 2014.Despite multi-year growing trend of internet use in Serbia, the rate of growth in was insufficient to reach the EU average and surpass countries form the region. Keywords: knowledge society, economy of knowledge, education, investment in research and development, use of internet Увод У последњим деценијама у академској литератури се све више користе термини друштво знања, информационо друштво и економија заснована на знању, указујући да се друштвени и економски развој све више заснива на знању. Сходно томе, друштво знања се посматра као производ технолошких достигнућа у информационо-комуникационој технологији и економских промена у правцу развоја знањем интензивних сектора привреде (Hornidge, 2011, p. 1 7). Економија знања је модел развоја у коме су знање, иновативност, предузетништво и информације основни фактори развоја (Brinkley, 2006). Као савремен облик развоја привреде, економија знања се директно заснива на производњи, дистрибуцији и коришћењу знања и информација (OECD, 1996, p. 7). Основна карактеристика економије знања јесте веће ослањање на интелектуалне способности у односу на физичке инпуте и/или природне ресурсе (Powell & Snellman, 2004, p. 199). Знање комерцијализовано у иновације има највећи значај у развоју привреде и људског друштва, још од самих почетака људске цивилизације. С глобализацијом и технолошком револуцијом током неколико последњих деценија, знање је постало кључни ресурс привредног раста и развоја земаља и региона (Покрајац, 2010, p. 1). Развој економије знања подразумева знатна улагања у образовање, истраживање и развој, коришћење савремене информационе технологије, стварање пословног амбијента који подстиче иновативност и предузетништво и изградњу институција које повезују науку и привреду (Драшковић, 2010). Стратегијска улога знања је основа повећања улагања у активности истраживања и развоја, образовање и обуку, а такође и у многа друга нематеријална инвестирања (Švarc, 2009). Данас, знање у свим својим облицима има круцијалну улогу у економским процесима. Индивидуе са више знања добијају плаћеније послове. Фирме које пословање темеље доминантно на комерцијализацији знања у иновације истискују с тржишта фирме које у стварању производа и пружању услуга користе мање знања. Земље које ефикасније користе ресурс знања конкурентније су на светском тржишту у односу на привреде које заостају у тим активностима (Лојпур, 2013).

3 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а 29 У савременим условима привређивања, комерцијализација знања у иновације има главну улогу. Знање оличено у новим производима и услугамапостало је главни извор стварања богатства (Clarke, 2001, p. 189). Стварање, коришћење и комерцијализација нових знања и технологија постали су од суштинског значаја у глобалној конкурентској борби, а сектори високе технологије постали су најзначајнији извор високе додате вредности и добро плаћених послова (European Commission, 2009, p. 151). Постоји знатан број доказа да ниво образовања запослених, висина издвајања за истраживање и развој, као и употреба савремених информационо-комуникационих технологија представљају врло значајне чиниоце привредног раста земаља и региона (World Bank, 2007; Sengupta, 2011; Nijkamp, & Siedschlag, 2011). И развијене и земље у развоју настоје да у што је могуће већем степену подигну ниво властите спремности за развој економије знања. Промовисањем ове категорије у централни развојни ресурс, светска привреда се убрзано трансформише у економију знања. Карактеристика свих облика знања јесте да представљају неконкурентно добро. То значи да употреба конкретног знања у једној апликацији не доводи у питање могућност употребе тог истог знања у другој апликацији. Супротно, приватна економска добра су конкурентна, што упућује на констатацију да употреба конкретног добра од стране појединца онемогућава другу особу да употребљава то исто добро (Филиповић, Николић и Катић, 2013). Образовање постаје својеврсни центар друштва знања, а школовање његова кључна институција (Araya, 2010). Ова претпоставка добија на важности у водећим светским предузећима и привредама. Конкурентску предност предузећа у све већем степену детерминише њихова способност да уче брже и боље од конкуренције, да сакупљају, деле и стално увећавају знање. Знање и искуство, стечени у оквиру различитих истраживања, циркулишу широм света и водеће светске компаније их ефикасно користе (Atkinson, 2007). У модерним друштвима, образовање, вештине и знање су кључне компоненте продуктивности појединаца и привреде у целини. Многе данас релативно богате земље свој напредак оствариле су првенствено захваљујући улагањима у образовање и унапређење здравственог стања становништва, као и коришћењем знања и способности становника (Цветановић, Деспотовић, 2014). Образовање не повећава само производне учинке него и пружа човеку могућности сопственог развијања и већег друштвеног задовољства (Петровић, 2010, стр. 106). Добар образовни систем је најважнији фактор обликовања свести становништва да прихвати иновацију и апсорбује изворе глобалног знања. Људски капитал обухвата знање и вештине акумулиране у предшколском

4 30 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ образовању, основној и средњој школи, на факултету, у различитим облицима неформалног образовања, искуство стечено током рада, као и ниво здравственог стања (Цветановић и Младеновић, 2013). Значајна карика у развоју економије знања јесу активности истраживања и развоја у производњи, јер имају позитивне ефекте преливања на друге привредне делатности стварањем нових производа и процеса, који често доводе до повећања продуктивности, ширења пословања и отварања добро плаћених послова (European Commission, 2010, p. 219). Глобализација и брзо ширење и преношење знања информационокомуникационим технологијама у функцији су реализације настојања земаља да остваре одрживи раст и развој (Недић, Деспотовић и Цветановић, 2014). Интернет је значајан део информационе и комуникационе технологије (ИКТ хардвер, софтвер и интернет, комуникациона опрема и услуге) и један је од кључних фактора развоја друштва и економије знања. Коришћење интернета значајно мења начин пословања предузећа и живот људи широм света. Интернет утиче на пословање и управљање предузећем, повећава ефикасност, ствара нове пословне могућности, омогућава нове облике сарадње и повезивања између предузећа и потрошача, шири тржиште и јача конкурентност. Развојем интернета и електронске трговине појединци имају бољи приступ информационим и комуникационим алатима (олакшано је повезивање и размена информација) и повећан избор робе и услуга. У овом раду пратићемо трендове у три области које у значајном степену говоре о успешности земље у стварању економије знања: образовној структури запослених, улагањима у активности истраживања и развоја и достигнутом нивоу употребе интернета, као важном индикатору коришћења савремених информационо-комуникационих технологија. Разумљиво да се овде не ради о јединим показатељима развијености економије знања, али је чињеница да они представљају репрезентативне показатеље у оквиру КАМ методологије, конципиране за квантифицирање индекса економије знања (The World Bank Institute s Knowledge for Development Program, 2008). Сагледаћемо релативне позиције Србије у односу на просек Европске уније и селектованих земаља ЕУ по напред поменутим индикаторима. У том смислу, у првој секцији рада дајемо анализу образовне структуре запослених, у другој говоримо о кретању издвајања за истраживање и развој у бруто домаћем производу, док је садржај треће посвећен анализи трендова у коришћењу интернета у Републици Србији и сагледаваним земљама Европске уније.

5 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а Образовна структура запослених Образовање је један од основних стубова економије знања. Савремени захтеви пословања стварају потребу за високообразовним радницима који располажу различитим вештинама и компетенцијама применљивим у пословном процесу. Тренд пораста општег образовног нивоа и тражња појединих профила радне снаге на тржишту јесу процеси који трају не само до тренутка окончања формалног образовања већ током читавог живота. Знање, интелектуални капитал, вештине и компетенције значајни суза одређивање стратегије пословања и тржишног позиционирања, док су материјални ресурси и технологија само средство за реализацију конкурентске предности базиране на знању. Развој економије темељене на знању и постојећи захтеви послодаваца генеришу тражњу за високообразованим радницима који располажу различитим вештинама и компетенцијама применљивим на радном месту. Одговарајућа квалификациона структура запослених и систем перманентног образовања и сталног обучавања осигуравају да запослени располажу знањем и вештинама за успешно извршавање задатака. То се постиже правовременом идентификацијом потреба за оспособљавањем и квалификовањем запослених за поједине послове. У години, у Републици Србији према нивоу образовања доминирају лица са средњим образовањем (57,5%). Запослени са високим образовањем учествују са 24,9%, 17,3% радника има ниже образовање, а 0,3% запослених је без школског образовања. Посматрано по регионима, најповољнија образовна структура запослених је у Београду, где је учешће запослених с нижим образовањем најниже (5,2%), а најнеповољнија у Шумадији и западној Србији (25,1%). Повољнији положај Београда у односу на остала три региона последица је веће концентрације запослених с високим образовањем у сектору услуга, који је био мање погођен кризом у односу на примарне и секундарне делатности. Табела 1: Запослени према нивоу образовања године у Републици Србији Србијa Београд Војводина Шумадија и западна Србија Структура запослених према нивоу образовања Безшколе 0,3 0,2 0,5 0,3 Ниже 17,3 5,1 15,8 25,3 17,3 Средње 57,5 54,3 62,0 56,0 57,5 Високо 24,9 40,6 22,0 18,2 24,9 Укупно 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Јужна и источна Србија Извор: Аутори, на основу података Републичког завода за статистику. Преглед података. Преузето 25. новембра са сајта:

6 32 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ На високу позитивну корелацију између запослености и образовног нивоа указују подаци да је пад запослености био највећи код најнижег образовног нивоа, док је повећан број запослених са завршеним факултетом. У периоду године смањено је учешће запослених нижег ( 4,5 п.п.) и средњег образовања ( 2,5 п.п.), а повећано учешће високог образовног нивоа (4,5%). Табела 2: Учешће запослених према нивоу образовања године у Републици Србији Ниже Средње Високо ЕУ-28 17,8 48,5 33,4 Бугарска 10,5 57,4 32,2 Чешка 3,9 72,8 23,3 Хрватска 10,2 62,2 27,5 Мађарска 11,6 61,5 26,9 Пољска 5,6 61,3 33,0 Румунија 20,4 58,8 20,8 Словенија 9,5 56,6 33,9 Словачка 4,3 72,7 23,0 Македонија 21,4 54,2 24,4 Србија 17,3 57,5 24,9 Извор: Аутори, на основу података Републичког завода за статистику. Преглед података. Преузето 25. новембра са сајта: и Eurostat-а. База података. Преузето 26. новембра са сајта: Србија има ниже учешће запослених с нижим (17,3%) и високим образовањем (24,9%) у односу на ЕУ-28 (17,8% и 33,4% респективно). Најниже учешће запослених с нижим образовањем од посматраних земаља имају Словачка, Чешка и Пољска.

7 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а 33 Графикон 1: Запослени према нивоу образовања године у Републици Србији % учешће 80 Ниже Средње Високо ЕУ-28 Бугарска Чешка Хрватска Мађарска Пољска Румунија Словенија Словачка Македонија Србија Извор: Аутори, на основу података Републичког завода за статистику. Преглед података. Преузето 25. новембра са сајта: и Eurostat-а. База података. Преузето 26. новембра са сајта: 2. Улагање у активности истраживања и развоја Иновативност је основни покретач и носилац изградње друштва заснованог на знању, а висина улагања у истраживање и развој (ИР) показује усмереност неке земље ка развоју иновација и изградњи економије знања. Истраживање и развој супретпоставка унапређења иновативности, јер обухватају системски стваралачки рад предузет ради повећања знања о природи, човеку, култури и друштву, као и примену нових знања у пракси. У Србији је у години у ИР уложено 65,5 милиона евра, што је за 3,0% више у односу на годину. Са 35,9 евра по становнику, Србија 16 пута мање улаже у ИР од просека ЕУ-28 (560,1 евра по становнику), 12 пута мање од Словеније, а од земаља ЕУ из окружења Србија у ИР улаже више једино од Румуније. У години ИР интензитет у Србији (0,73%) 2,6 пута је мањи у односу на просек ЕУ (2,03) и незнатно је повећан у односу на годину. Од земаља ЕУ из окружења мањи ИР интензитет од Србије има само Румунија (0,38%), а регионални лидер је Словенија (2,39%). У структури улагања у ИР у Србији доминирају јавни сектор (53,5%) и сектор високог образовања (25,9%), а учешће пословног сектора (8,2%) неколико пута је мање у односу просек ЕУ и земље ЕУ из окружења.

8 34 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ Према иновационим перформансама, Србија (вредност индекса иновативности је 0,325) се у години налази у групи 17 земаља умерених иноватора и значајно заостаје у односу на просек земаља ЕУ. У односу на земље чланице ЕУ из окружења, боље иновационе перформансе од Србије имају само Словенија (0,485 налази се у групи великих иноватора) и Мађарска (0,355 група умерених иноватора), а слабије Хрватска (0,280 група умерених иноватора) и земље из групе скромних иноватора (Бугарска 0,242, Македонија 0,220 и Румунија 0,180). Основни показатељ за праћење улагања у ИР јесте бруто домаћа потрошња на истраживање и развој (GERD Gross domestic expenditure on R&D). GERD се састоји од укупних расхода (текућег и капиталног) на ИР свих домаћих предузећа, истраживачких института, универзитета, лабораторијa, итд. Укључује ИР активности које су финансиране из иностранства (искључује домаћа улагања у ИР реализована у иностранству) и издвајања четири домаћа сектора: пословног сектора, јавног сектора, сектора високог образовања и приватног непрофитног сектора. Може се изразити вредносно (нпр. у еврима) и као проценат БДП-а (тада показује ИР интензитет). Улагање у ИР је међу приоритетним циљевима најзначајнијих европских развојних политика Лисабонска стратегија и стратегија Европа 2020 прописују да улагање у ИР треба да достигне ниво од 3% БДП. У Србији је у години у ИР уложено 65,5 милиона евра, што је за 3,0% (7,4 милиона евра) више у односу на годину. Србија са 35,9 евра по становнику готово 16 пута мање улаже у ИР по становнику од просека ЕУ (560,1 евра по становнику) и чак 12 пута мање од Словеније (431,9 евра по становнику). Од земаља ЕУ из окружења од Србије у ИР мање улаже једино Румунија (28,8 евра по становнику). Табела 3: Издвајање за ИР у периоду године у изабраним земљама Евра по становнику ЕУ ,7 515,0 534,4 542,0 560,1 Бугарска 29,0 29,8 34,6 36,6 46,9 Хрватска 77,9 78,4 77,2 83,2 80,0 Мађарска 112,4 120,6 126,6 142,8 144,7 Румунија 28,2 32,5 32,1 27,9 28,8 Словенија 364,4 436,2 451,6 454,1 431,9 Србија 30,3 33,4 39,8 34,7 35,9 Извор: Аутори, на основу података Eurostat-a, База података. Преузето 28. новембра са сајта: У години ИР интензитет (улагање у ИР као проценат БДП) у Србији је 0,77%, односно повећан је за 0,04 процентних поена у односу на годину, и 2,6 пута је мањи у односу на просек ЕУ-28 (2,03). Од земаља ЕУ из окружења

9 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а 35 мањи ИР интензитет од Србије има само Румунија (0,38%), а регионални лидер је Словенија (2,39%) која је процентуално више издвајала за истраживање и развој у бруто домаћем производу у поређењу са ЕУ-28. Графикон 2: ИР интензитет у години у изабраним земљама Извор: Аутори, на основу података Eurostat-a, База података. Преузето 28. новембра са сајта: Секторска структура улагања у ИР показује релативне предности и слабости иновационог система неке земље. На нивоу просека ЕУ у укупном издвајању за ИР доминира пословни сектор са учешћем од 55,0%. Из јавног сектора финансира се 32,7% ИР активности, из иностраних извора 9,9%, а сектор високог образовања и приватни непрофитни сектор у финансирању ИР активности учествују са свега 2,4% (0,8% и 1,6% респективно). Код земаља ЕУ из окружења секторска структура улагања у ИР се значајно разликује. Пословни сектор у финансирању ИР активности доминира у Словенији (68,4%), Мађарској (48,3%) и Хрватској (42,9%). Јавни сектор доминира у Србији (53,5%) и Румунији (48,5%), а значајно учешће има и у Хрватској (41,7%). У Бугарској је готово половина улагања у ИР активности из иностраних извора, а у Мађарској и Румунији из иностраних извора се финансира око 17% ИР активности. У свим посматраним земљама учешће приватног непрофитног сектора у финансирању ИР активности је испод просека ЕУ(1,6%).

10 36 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ Графикон 3: Секторска структура издвајања за ИР у години у изабраним земљама Извор: Аутори, на основу података Eurostat-a, База података. Преузето 28. новембра са сајта: У Србији се секторска структура улагања у ИР значајно разликује од просека ЕУ и посматраних земаља у окружењу, јер доминира финансирање из јавних средстава (53,5%). Значајно учешће у финансирању ИР активности у Србији има и сектор високог образовања (25,9%), што је неколико пута више у односу на просек ЕУ (0,8%) и остале земље у окружењу. Такође, пословни сектор у финансирању ИР активности у Србији учествује са свега 8,2%, што је седам пута мање у односу на просек ЕУ(55,0%) и неколико пута мање у односу на земље ЕУ из окружења. Неповољна секторска структура улагања у ИР, коју карактерише недовољно улагање приватног пословног сектора у ИР и велико учешће јавног и сектора високог образовања, представља највећу слабост националног иновационог система Србије. Високо учешће улагања у ИР кроз јавне изворе и систем високог образовања најчешће подразумева улагање у теоријска и фундаментална истраживања која се не могу практично применити у пракси, за разлику од улагања пословног сектора, која су претежно оријентисана на развој примењених иновација. 3. Коришћење интернета Иако је настављен вишегодишњи растући тренд употребе интернета у Србији, раст није довољно снажан да би земља достигла просек ЕУ и престигла земље у окружењу. У Србији је 66% (око 3,6 милиона) појединаца, 56% домаћинстава и 99% предузећа користило интернет у години, што је значајно испод просека ЕУ и већине земаља у окружењу. Употреба широкопојасног интернета у Србији значајно је повећана у периоду године, а више је заступљен код предузећа (98%) у односу на појединце (56%). Широкопојасни интернет у Србији се мање користи у односу на просек ЕУ и

11 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а 37 земље ЕУ из окружења, услед скупе инфраструктуре и већих трошкова употребе у односу на друге видове приступа интернету. Србија у развоју и примени интернета и осталих видова ИКТ још увек заостаје у односу на просек ЕУ и већину земаља у окружењу. У Србији је више од 3,6 милиона појединаца (66%) користило интернет у години, што је значајно испод просека ЕУ (81%) и већине земаља у окружењу лошију позицију имају само Бугарска (60%) и Румунија (62%). Стање је повољније код предузећа, јер у години 99,1%предузећа из Србије има приступ интернету, што је изнад просека ЕУ-28 (97%) и свих земаља у окружењу (осим Словеније 99,4%). Графикон 4: Употреба интернета у години у изабраним земљама 100 Србија Словенија Проценат предузећа која користе интернет Бугарска Румунија Хрватска Мађарска ЕУ Проценат појединаца који користе интернет Извор: Аутори, на основу података Eurostat-a, База података. Преузето 28. новембра са сајта: Начин на који се приступа интернету одређен је развојем технологије и трошкова приступа и основни је показатељ могућности коришћења интернета. Широкопојасни (broadband) интернет јесте интернет конекција која омогућава брз приступ и мења начин употребе интернета, јер омогућава преузимање (download) велике количине информација у кратком временском периоду. Ова интернет платформа омогућава интегрисање компјутера, паметних уређаја (телефона, таблета и др.), фиксних и бежичних мрежа велике брзине, иновативних апликација и услуга за појединце и предузећа. Употреба широкопојасног интернета у Србији у периоду године значајно је повећана, а овај облик интернет конекције више користе предузећа у односу на појединце. У години, 55% предузећа у Србији је

12 38 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ користило широкопојасни интернет, а након године тај број је повећан на око 98%. У години широкопојасни интернет користи 56% појединаца, што је значајно повећање у односу на претходни период (свега 7,3% године). Графикон 5: Употреба широкопојасног интернета у Србији у периоду године Извор: Аутори, на основу података Републичког завода за статистику. Преглед података. Преузето 29. новембра са сајта: Предузећа из Србије у години широкопојасни интернет користе више од просека ЕУ (95%) и свих земаља у окружењу, осим Словеније (99%). Међутим, домаћинства у Србији широкопојасни интернет користе мање од свих земаља у окружењу и значајно заостају за просеком ЕУ (80%). Разлог мањег коришћења широкопојасног интернета од стране домаћинстава у Србији је у вишим трошковима употребе у односу на остале видове приступа интернет мрежи.

13 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а 39 Графикон 6: Употреба широкопојасног интернета у Србији и земљама у окружењу у години у % Предузећа Домаћинства ЕУ 28 Бугарска Хрватска Мађарска Румунија Словенија Србија Извор: Аутори, на основу података Републичког завода за статистику. Преглед података. Преузето 29. новембра са сајта: Појединци у Србији интернет највише користе за учествовање на друштвеним мрежама (фејсбук, твитер, блогови), тражење информација о роби и услугама, за слање и примање електронске поште (имејл), читање онлајн новина и часописа, а мање за продају робе или услуга путем интернета (интернет аукције), коришћење услуга које се односе на путовања и смештај и интернет банкарство. Предузећа интернет највише користе за рекламирање и повезивање с потрошачима (website), оглашавање и услуге јавне управе (e-government) за прибављање информација и образаца и враћање попуњених образаца, а мање за е-трговину (куповину и продају путем интернета), е-плаћање и клауд (cloud) сервисе. Закључак У изградњи економије знања Србија и даље значајно заостаје за просеком ЕУ, а напредак остварен у појединим областима није довољно снажан да омогући брзу транзицију Србије у модерно друштво засновано на знању. Квалификациона структура запослених и систем континуираног образовања осигуравају да запослени располажу знањем и вештинама за успешно извршавање задатака. То се постиже правовременом идентификацијом потреба за оспособљавањем и квалификовањем запослених за поједине послове. У години, у Републици Србији према нивоу образовања доминирају лица са средњим образовањем (57,5%). Запослени с високим образовањем учествују са 24,9%, 17,3% радника има ниже образовање, а 0,3% запослених је без школског образовања. У години проценат БДП улаган у истраживање и развој у Србији износи 0,73%, што

14 40 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ представља повећање за 0,04 процентних поена у односу на годину. Међутим, у апсолутном износу то је 2,6 пута је мање у односу на просек ЕУ (2,03). Од земаља ЕУ из окружења мањи ИР интензитет од Србије има само Румунија (0,38%), а регионални лидер је Словенија (2,39%). Подсећања ради, стратегија економског развоја ЕУ Европа 2020 предвиђа да на крају друге деценије двадесет и првог века издвајања за истраживање и развој достигну ниво од 3% БДП (European Commission, 2010). Постоји растући тренд коришћења широкопојасног интернета у Србији у периоду године. Наиме, у години, 55% предузећа је користило широкопојасни интернет, а након године тај број је повећан на око 98%. У години широкопојасни интернет користи 56% појединаца, што је значајно повећање у односу на претходни период (свега 7,3% године). Широкопојасни интернет у Србији се мање користи у односу на просек ЕУ и земље ЕУ из окружења услед скупе инфраструктуре и већих трошкова употребе у односу на друге видове приступа интернету. Литература Araya, D. (2010). Educational policy in the creative economy. Education in the creative economy: Knowledge and Learning in the age of innovation, Atkinson, R. D. (2007). Boosting European prosperity through the widespread use of ICT. The Information Technology & Innovation Foundation, 11. Brinkley, I. (2006). Defining the knowledge economy. London: The work foundation, 19. Clarke, T. (2001). The knowledge economy, Education + Training, 43 (4/5), European Commission (2009). Science, technology and innovation in Europe, Publications Office of the European Union, Luxembourg. European Commission (2010). EUROPE 2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, Brussels. European Commission (2010). Science, technology and innovation in Europe, Publications Office of the European Union, Luxembourg. Eurostat. База података. Преузето 26. и 28. новембра са сајта: Hornidge, A.K. (2011). Knowledge Society as Academic Concept and Stage of Development A Conceptual and Historical Review, in: Menkhoff, T., Evers, H.D.& etc. (2011). Beyond the Knowledge Trap: Developing Asia s Knowledge-Based Economies, World Scientific Publishing.

15 Н е к и и н д и к а т о р и и з г р а д њ е д р у ш т в а з н а њ а б а з и р а н о г н а е к о н о м и ј и з н а њ а Р е п у б л и к е С р б и ј е и и з а б р а н и х з е м а љ а 41 Nijkamp, P., & Siedschlag, J. (2011). Innovation, Growth and Competitiveness: Dynamic Regions in the Knowledge. Springer, London. OECD. (1996). The Knowledge-Based Economy, STI Outlook, Paris. Powell, W. W. & Snellman, K. (2004). The knowledge economy. Annual review of sociology, Sengupta, Jati. (2011).Understanding Economic Growth: Modern Theory and Experience. London: Springer. Švarc, J. (2009). Hrvatska u društvu znanja: prijepori i perspektive inovacijske politike, Zagreb: Školska knjiga. World Bank. (2007). Building Knowledge Economies: Advanced Strategies for Development. WBI Development Studies, Washington. World Bank. Методолошке напомене. Преузето 25. фебруара са сајта: Драшковић, М. (2010). Знање као неограничен ресурс и објект управљања. Montenegrin Journal of Economics, 11, Лојпур, А. (2013). Знање и иновациона политика земаља у транзицији као мјера спремности за улазак у ЕУ. ELIT-Economic Laboratory for Transition Research, 61. Недић, В., Цветановић, С. и Деспотовић, Д. (2014). ICT as a Component of Knowledge Economy Development of Western Balkan Countries ICT as a Component of Knowledge Economy, Индустрија, 42 (4), Петровић, П. (2010). Утицај људских ресурса на привредни раст и развој Републике Србије, Економски хоризнти, 12 (1), Покрајац, С. (2010). Предузетништво: изазови и путеви креативне деструкције у Србији, Београд: Машински факултет Универзитета у Београду. Републички завод за статистику. Преглед података. Преузето 25. новембра са сајта: Републички завод за статистику. Преглед података. Преузето 29. новембра са сајта: Филиповић, М., Николић, М. и Катић, Г. (2013). Developing a knowledge-based economy as a factor to raise the competitiveness of the Serbian economy. EACES Workshop Competitiveness of Firms, Industries and Countries Cause and Solution of European Crises, Faculty of Economics University of Belgrade and European Association for Comparative Economic Studies (EACES), Belgradе.

16 42 М и р о љ у б Н и к о л и ћ, М а ј а С т о ш к о в и ћ, Д у ш а н Ц в е т а н о в и ћ Цветановић, С. и Деспотовић, Д. (2014). Knowledge as the component of human capital in economic growth models, Школа бизниса, 1, Цветановић, С. и Младеновић, И. (2013). Економија капитала и финансирање развоја, Ниш: Издање аутора. Summary Knowledge based economy is a model of development in which the knowledge, innovativeness, entrepreneurship and information present the key developmental factors. Development of the knowledge based economy requires significant investments in education, research and development, use of state of the art information technologies, creation of business environment that enhances innovations and entrepreneurship, and the institutions linking science and business. The study examines the newest data and trends within three areas that show to a large extent the country s success in creating the knowledge based economy: educational structure of workers, investments in activities related to the research and development and achieved level of internet use, which is an important indicator of the usage of up-to-date ICT in Republic of Serbia, in the EU, in selected countries from the EU located in immediate or wider proximity of Serbia, as well as in countries inthe phase of EU accession. The conclusion is that therepublic of Serbia lags considerably behind the EU 28 averagein the process of building the knowledge based economy, despite the progress achieved in certain areas, which is not strong enough to enable the fast transition of Serbian economy towards the knowledge based economy.