Д У Ш А Н И ВА Н И Ћ КА ИСТО РИ ЈИ МО ДЕР НЕ СРП СКЕ ПРО ЗЕ Оп ре д је љу ју ћ и се јед но гла сно да На г ра д у М ла ден Лесковa ц до ди је ли др Ма

Транскрипт

1 Д У Ш А Н И ВА Н И Ћ КА ИСТО РИ ЈИ МО ДЕР НЕ СРП СКЕ ПРО ЗЕ Оп ре д је љу ју ћ и се јед но гла сно да На г ра д у М ла ден Лесковa ц до ди је ли др Мар ку Не ди ћу, жи ри се ру ко во дио пра вилником Мат и це с рп ске о т ој на г р а д и, у зи ма ју ћ и у о б зи р ц је ло к у п но њ е г о в о д је ло и д је ло ва ње у и н с т и т у ц и ја ма и т и је л и ма по све ће н и м из у чава њу и афир ми са њу срп ске књи жев но сти од до го ди не, а по себ но дви је зби р ке огле да и сту ди ја По в ра т а к п р и ч и (2017) и Ча ра ње и пле те ње при че (2017). Мар ко Не дић је од рје ђих ме ђу на шим кри ти ча ри ма и исто рича ри ма к њи жев но с т и ко ји ма су у ви до к ру г у г о т о во сви п р о з а и с т и но ве срп ске књи жев но сти, и то од уте ме љи те ља срп ске при по ви јетке (Љу би ша, Гл и ш и ћ, Ла з а ре ви ћ и Ма т а вуљ), по т ом Весел инови ћ, Ср е ма ц, До ма но ви ћ, Уско ко ви ћ, С т а н ко ви ћ, А н д ри ћ, Ц р њ а н ск и, Раст ко Пе тро вић, Де сни ца, Дра ги ша Ва сић, па Ку ле но вић, Се лимо ви ћ, П а в ле Уг ри нов, Д р а г о с л а в М и х а и ло ви ћ, Во ја Чо л а но ви ћ, Дан ило Н и кол и ћ, А нт он ије Исакови ћ, А лек са н дар Ти ш ма, Ћа м и л Си ја рић, Ра до ван Зо го вић, Бран ко В. Ра ди че вић, Ми о драг Булатовић, Ж и в о ји н П а в ло ви ћ, Да н и ло К и ш, М и р ко Ко в ач, Ж а р ко Коман и н, М илора д Пави ћ, Слобода н Џу н и ћ, Момо Капор, Светлана Велмар - -Ја н ков и ћ, С л об од а н С ел е н и ћ, М и л ис а в С а в и ћ, М и р о с л а в Јо с и ћ Ви ш њи ћ, М ић а Данојл и ћ, Видос а в Ст е в а но ви ћ, Јо в а н Ра д у ло ви ћ, Радослав Бра тић, Ра до ван Бе ли Мар ко вић, Гро зда на Олујић, Мил и ца М и ћ и ћ Д и мов ск а, Радо с ла в Пе тко ви ћ, Ра н ко Кр с т а ји ћ, Ва с а Па в ко ви ћ, М и р о Ву к са но ви ћ, Д раг о Кек анови ћ, М ир осла в Тохољ, Са ша Ха џи Тан чић, Слав ко Гор дић, Мо ма Ди мић, Ми хај ло Пантић, Го ран Пе тро вић, Пе тар Па јић, Ми о драг Ма тиц ки, Јан ко Вуји но вић, Ра ле Да мја но вић... Мо гло бих на ве сти још име на, али је те шко на ћи зна чај ни јег срп ског про за и сту да ни је у кри тич ком ви до кру гу на шег до бит ни ка На гра де Мла ден Ле ско вац. 112

2 И да од мах до дам: Не дић на са вре ме на књи жев на дје ла и оп ус е гле да с о бзи р ом на њи хо во м је с т о у д и ја х р о ној а ксиолош кој пер спек ти ви, и, не ма ње, на мје сто у ево лу тив ној спи ра ли срп ске п р о зе. Ст ог а ће се у ње г о ви м с т у д и ја ма и к ри т и к а ма (и змеђу који х не ма чвр стих жан ров ских граница) појављивати појмови или синт а г ме од... до, по е т и ч к и заок ре т, и нова т и внос т, на ра змеђи, дис/кон ти ну и те ти, кон тинуи те ти, стил ска пре пли та ња, алт е р на т и в на т р а д и ц и ја, и л и па к јед н а в р с т а п р е глед н и х с т у д и ја, си н т е з а ( Срп ск а п р о з а д ан а с, По ет и чке н азн аке о с ав р еменој с рп ској п р о зи, По е т и ч к и кон т и н у и т е т и мо де р не с рп ске п р о з е, Ста ра и но ва про за ). Пи шу ћи или о ау тор ским опу си ма или о по је ди нач ним дје ли ма, Не дић је го то во ре дов но те жио да овла да ц је л и ном в е ћег р а з до бљ а (до ба мо де р не, до ба ме ђу р ат не и л и по рат не про зе, до про зе на шег вре ме на, од но сно вре ме на по рас па ду Ју го сла ви је) и мје стом дје ла и пи сца у ње му; та ко ђе је те жио да по ву че л и н и је и з ме ђу к р ај њ е уд а љ е н и х в р е ме н а и по е т и к а, ко је ол и ча в а ју, н п р., и ме на Ву к а К а р а џ и ћ а и М и ло ша Ц р њ а н ског и л и М и р а Ву к с а но ви ћ а, Јо в а на Гр ч и ћ а М и лен к а и на ш и х с а в р е ме н и ји х п и с а ца. Д у г о т рај но ба в љ е њ е не к и м п и сц и ма и њи хов а, т акође ду го трај на, спи са тељ ска дје лат ност омо гу ћи ли су му да их опису је и ана ли зи ра у про мје на ма њи хо ве лич не по е ти ке и у про мјена ма по е т и ке кон т ек с т а (н п р. Д р а г о с л а в М и х а и ло ви ћ, Св е тл а на Ве лм а р -Ја нкови ћ, Д ан ило Н ико л и ћ, а л и т ако пос т уп а з а г от ов о сва ког од ау то ра чи ји је опус на ста јао у ду жем раз до бљу). Осим т о г а, и а ко р ад ије г ов ор и о е в о л ут и вн и м т оков им а, Нед и ћ в рло па жљи во и по у зда но уо ча ва ге не тич ке ве зе и ме ђу тек сто ви ма једног ау то ра и ве зе с дру гим књи жев ним епо ха ма или жан ров ским и је зи ч к и м ком п лек си ма (н п р. у огле д у о п ро зи М и ра Ву к са но ви ћа и л и Јо в а на Ра д у ло ви ћ а). Иа ко је на гла су у на шој књи жев ној кри ти ци, пи шу ћи ево по ла ви је ка (у Ле т о п и с у Ма т ице српс ке је од го ди не), у исто ври је ме је и у на шој на у ци о књи жев но сти: пи сао је ре дов но о но вои за шлим дје ли ма, а као са рад ник Ин сти ту та за књи жевност и друг и х на ш и х и н с т и т у ц и ја и и з да в а ч и х к у ћ а у р е ђи в а о, п ри п р е ма о и п и са о на у ч не мо но г ра фи је и с т у д и је и во д ио д ра г о ц је не ра з г о во ре са пи сци ма ко ји су би ли у зе ни ту или при кра ју свог ства ра лач ког ви је к а ( М и ла н К а ша н и н, Д уша н Мат и ћ...). Уло г а у ред н и ч ког ра да, ко је му је Мар ко Не дић по клонио добар дио својих година, у Институ ту, у На род ној књи зи, у Срп ској књи жев ној за дру зи, у Ма ти ци с рп ској, у Крушевачкој филозофско -к њижев ној ш кол и, у Одељењу за је зик и књи жев ност Ма ти це срп ске, не сми је се ни овом при ликом з а б о ра ви т и, а че с т о је т а в рс т а рада по тц ијењена и л и по тп уно пре ви ђе на, ма да је по зна ча ју за књи жев ни жи вот те мељ на: она 113

3 по с р е д у је од р ж а в а њ е и о б но ву к њи жев не т р а д и ц и је и ул а з а к но ви х в ри јед но с т и у т у т ра д и ц и ју. При г о да н и по мо ћ а н на и зглед, т ај р а д п р о фи л и ше и з да в ач к у п р а к с у, р а ш ч и ш ћ а в а к њи жев но по љ е и афир ми ше ври јед но сти до ко јих уред ник др жи и на ко је ра чу на у ја в но с т и. Ч ит ат и и п р оц је њи в а т и рукоп ис е, бит и и змеђу аут ора и чи та лач ке пу бли ке, ве ли ка је од го вор ност и те шка уло га. О тој од г о в орнос т и и т ој уло зи з а п ра в о с е зна с а мо и з н у т ра, она по т о не кад се дје ло об ја ви, би ло да је на и шло на при зна ње, би ло да је оти шло у та му за бо ра ва. Ра де ћи на ви ше стру ким ко ло си је ци ма, Мар ко Не дић је прозу но ве срп ске књи жев но сти пре до чио и у ње ној ге не зи и у ње ним са вре ме ним про це си ма. Његови радови обухватају знатан број српских пи са ца 19. ви је ка, по том кла си ке про зе 20. ви је ка, до кла си ка (ако ни је п ре ра но ре ћ и) но ви ји х ге не ра ци ја. Је дан од на сло ва, Ста ра и но ва про за, у том по гле ду је ја сан и ин ди ка ти ван за оп шти пре сјек Не д и ће ви х р а до в а, од но с а п р е ма к њи жев ном с т в а р а њу у с рп ској т ра д иц ији. Уводном, насловном с т у д ијом та к њи га и де за ш и ро к и м уопш т ав ањи м а т о ко в а с рп ске п р о з е од в р еме н а п р ви х р еал ис т а, па и ра ни је ( Ста ра и но ва про за ), а за вр ша ва пре глед ном сту дијом При по в е д ач к а п р о з а у по с ле р а т ној с рп ској к њи же в но с т и. И з ме ђу ови х д ви ју с т у д и ја ус пос т ав љ а с е г р адат и вно, сп ир а лно по ље (или стуб ) у по ве зи ва њу ври јед но сних и исто риј ско по е тичк и х ч и н и л а ц а и ч и њ е н и ц а: у т в р ђу ју с е по с т о ја н а м јес т а, пот ом а л т е р на т и в н и и а н т и ц и па т о р ск и мо де л и и о т в а р а к л а си фи к а ц и ја т о ко в а ж и в е к њи жев не п р о и з в од њ е у не к а да ш њи м окол но с т и ма још ч в р с т и х в е з а ју г о с ло в ен ск и х к њи жев но с т и, по р ед ја к и х и де о ло ш к и х с т е г а у јед ном пе ри о д у и с т а л н и х с т ру ја њ а и з в е л и к и х ев р оп ск и х к њи жев но с т и. Уп р ко с в е л и ком ж а мо ру и ме на и на с ло в а, с т у д и је и к ри т и ке М а р к а Не д и ћ а у о сно ви и ма ју по с т о ја н у с т ру к т у ру: у њи х у в о де нај че шће историјскопоетички осврти или ма ле исто риј ско по е тичке си н т е зе, а из њи х из во д и у т вр ђи ва ње с т а ња у са вре ме ној к њижев но с т и, с т ен ден ц и јом да по с т а н у но ви у в о д и, з а но ви пе ри од или но во раз до бље срп ске про зе. Кад би се ти освр ти об је ди ни ли, ла ко би се ви дје ло да је Мар ко Не дић на пи сао исто ри ју срп ске прозе од време на Ст е фа на М и т р о ва Љу би ше до Да н и ла Н икол ића и л и Д ра г о с ла в а М и х а и ло ви ћ а (додајућ и т о ме и ме на ко ја с а м по ме н уо на почет ку). По себ но су га при вла чи ле гра ни це из ме ђу тзв. стварно сне п р о з е и п р о з е не о си м б о л и с т и ч ког т о к а ше зде с е т и х г о д и на 20. ви је к а, и л и и з ме ђу п р о з е ју г ос лов ен ског и по с т ју г о с ло в ен ског пе ри о да, од но сно п р о з е на с т а ја ле на ис к у с т ви ма р ат н и х з би в а њ а од де ве де се тих го ди на. 114

4 У Не д и ће ви м т ек с т о ви ма че с т о се ис под на сло ва ко ји обе ћа ва ба вље ње јед ним ау то ром (нпр. При по ве дач ка про за Васе Павковић а ) на ђе оп ис с т а њ а /п р ом је на у п р ози ви ше г е не ра ц и ја п и с а ца на раз ме ђу 20. и 21. ви је ка. При то ме окви ри ова квих те мат ских ком плек са, ко ји по во дом јед ног ау то ра пре ла зе на оп шти ји план, мо г у би т и вр ло ра зно л и к и: да се т ич у пори јек ла п исаца (н п р. п исц и са запад ни х ст рана срп ског на ро да), до ми на ци је од ре ђе ни х жа н ро ва у оп уси ма (н п р. фа н т а с т и к а, к ри м и на л и с т и ч к а п р о з а, би о г ра ф ск и ро ман), од ре ђе них те ма/мо ти ва (лик стран ца у окви ру има го лош к и х с т у д и ја ; д је т и њ с т в о у п р о зи с а в р е ме н и х п и с а ца), а г о т о в о ре дов но мје ста пи сца и мје ста од ре ђе ног жан ра или те ма ти ке на е в о л у т и в ној љ е с т ви ц и с рп ске п р оз е. Међу т ак ви м комп лексим а је и нарат и вн и мо де л си м б о л и ч ко -по е т ске и с т в ар но сно -к рит и чке про зе: њи хов од нос, су коб, су срет, об ли ци ис по ља ва ња. Мо же се с ве ли ком из вје сно шћу ре ћи да огле де у Не ди ће вим књи га ма оп сје да исто риј ско по е тич ко мје сто по ја ва, дје ла и ау тора, би ло да се о то ме пи ше у сре ди шту или на ру бо ви ма пор тре та, од но сно оп у с а н и з а п р о з а и к а. Го т о в о н и к а да не о с т а в љ а п и сца у п разном п р ос т ору, поп уњ ав ајућ и г а д ру г и м и мен има, ис т оврсн и м жа нр о ви ма, слич ним суд би на ма (нпр. Бај ке Гро зда не Олу јић су п ри л и к а д а с е ус по с т а ви п а р алел а с а о с т ал и м ау т о ри м а б ај к и у но вој срп ској књи жев но сти). Оту да се вр ло че сто по ја вљу ју круг о ви с р од н и х п и с а ца по р а з л и ч и т и м о сно в а ма, по од но с у п р е ма д руш т в е ној с т в а р но с т и, зв а н и ч ној и де о ло г и ји, т ра д и ц ији, језик у, со ци ја ли стич ком есте ти зму и соци јалистичком реализму, поетско - - си м б о л и ч к и м и л и не к и м д ру г и м по јек ц и ја ма сви је т а (По в ра т а к при чи, ). М а р ко Не д и ћ је п ри па д н и к г е не р а ц и је ко ја с е ф о р м и р а л а у вријеме продора формалистичких, структу ра ли стич ких и на рат о ло ш к и х ме т о д а у ис т р а ж и в а њу к њи же в но с т и, а п у не п ло до в е да ва ла ма хом у ври је ме кад је њи хо ва ва тра у про у ча ва њу ове области тек ти ња ла. Тра го ви тих ме то да ви де се у тер ми но ло ги ји и тема т и за ц и ји одређен и х а спе ка т а п розног т к и ва (нарат ор, нарат и вна перспектива, структура, сказ, дијахро нија и сл.), али они ни су прекрили од нос према кон крет ном тек сту, ње го вој те ма ти ци и оп штијој функ ци ји. То се мо же ре ћи и за књи жев но и сто риј ска уоп штавањ а: ре дов но по ла зе од одређеног д јела, у к руг у д руг и х, с т арији х и но ви јих, тек сто ва, во де ћи бри гу и о фор мал ним и струк ту р ним чи ни о ци ма књи жев ног тек ста, а не ма ње о те ма ма ко је су по ве зане са те ку ћим жи во том. Мар ко Не дић је ме ђу оним кри ти ча ри ма ко ји су из бје гли око ве сци јен ти зма, а зна ли су да ис ко ри сте ме тодо ло ш ке и а на л и т и ч ке п р о це д у р е и но в о о т в о р е на ис т р а ж и в ач к а по љ а т е о ри јен т а ц и је у п р о у ча в а њу к њи жев но с т и. У т ом по гле д у 115

5 м ног о г о в о ри њ е г о в а мо но г р а фи ја Пр о з а и п о е т и ка Мир ос л ав а Јос ић а Виш њић а. Буд ућ и док т о рск а д и с е р т а ц и ја, он а је мо р а л а исп у њ а ва т и и не ке фор ма л не ок ви ре (л и т е ра т у ра, би бл иог рафија), по т ом п р а т и т и п и сца у по р е т к у н а с т а ја њ а и л и г ру п и с а њ а д је л а, а л и је и збјегла г от ово све п ут еве ко ји би одвел и позит ивис т и чком т и п у п р о у чав а њ а оп у с а једног аут о р а. Н а п р о т и в, и ов д је о снов на по гла в љ а по т в р ђу ју ру ко п ис Не д ићеви х си нт ез а и а нал из а, к ак а в се на ла зи у ње го вим кри тич ким огле ди ма о срп ској про зи. Мо жда је још упа дљи ви је и зна чај ни је што ши рок увид у све ш то је ва ља н и је п и са но у с рпској п ро зи 20. ви је ка омо г у ћу је Мар к у Не ди ћу да без окли је ва ња ста вља пи сце у ак си о ло шко - ево лу тивне, ж а н р ов ске, с т и л ске, т е мат ске м р е же, по в е з у ју ћ и х р о но ло ш к и ре ла тив но уда ље не чи ње ни це и чи ни о це. Из те ве ли ке оба ви је штено сти, од но сно уви да у кон крет на дје ла и опу се, про из ла зи још је дан слој Не ди ће вог од но са пре ма књи жев но сти: да ве ли ка књижев на дје ла не го во ре свом чи та о цу са мо спле том ли ко ва, рад њи и те ма, ком по зи ци јом, сти лом и струк ту ром, већ ви ђе њем оно га што је и ма нен т но чо вје к у у њ е г о в ој т р о ш но с т и и п р о л а зно с т и, њ е г о в ом он т о ло ш ком и ме т а фи зи ч ком по с т о ја њу у т о ко ви ма ис т о ри је (по в о дом р о ма на Ла г ум С. Ве л ма р -Ја н ко ви ћ, Ча ра ње и п л е т е ње п р и че, 51), ко нач но у ње го вим (и на шим) мо рал ним по ср ну ћи ма т око м п ос љ ед њи х д е ц е н и ја ; т а ко ђ е к а д у в о д и р е л а ц ије и зм еђу на ра тивних рјешења (лик и перспекти ва при по ви је да ња) и сло жено сти и ре ла тив но сти ствар но сти, од но сно су бјек тив них про цјена по је д и н ца. Та ко с е и не хо т и це п ри сје т и мо А н д ри ће ви х ри је ч и из Пр о к л е т е а в л и је: 116 Јер, шта би смо ми зна ли о ту ђим ду ша ма и ми сли ма, о дру гим људ им а, п а п р е м а т о ме и о с е би, о д ру г и м с р е д и н а м а и п р е де л и м а ко је н и смо н и к а д ви де л и н и т и ће мо и м а т и п ри л и ке д а и х ви д и мо, д а не м а т ак в и х љу д и ко ји и м ају пот р ебу д а ус м ено и л и п ис мено ка зу ју оно што су ви де ли или чу ли, и што су с тим у ве зи до жи ве ли или ми сли ли? Хтио бих ово ме до да ти да Мар ко Не дић при па да рје ђем, ре као би х и вр ло ри је т ком к ру г у љу д и на ше с т ру ке ко ји па ж љи во ч у ва ју св ој гл а с од ис т и ца њ а, на ме т а њ а, не т р пе љи в о с т и и по л а з е п ри је све га од оно га што је у књи жев ним дје ли ма до бро. Ко ди фи ка тор ис т о ри је с рп ске к њи жев не к ри т и ке, Пр е д р а г П а л а в е с т р а, з а њ е г а је на пи сао, на из глед па ра док сал но, да је нај ви ше ура дио као књижев ни истори чар (Пре драг Палавестра, Исто ри ја срп ске књи жевне к р и т и ке, 2, 76 4), буд ућ и да је у к ази в а о на нај в а ж н и је по е т и ч ке кон т и н у и т е т е с рп ске п р о з е од 19. до 20. ви је к а (Ос н о в а и п р и ч а),

6 те да је не склон ис па ди ма и на пе то сти ма у ду хов ној и ин те лекту ал ној кли ми (исто, 765). До да ће да су сред ња ли ни ја и по мирљи в с т а в бил и о сно в е њ е г о в ог к ри т и ч ког д је ло в а њ а, да је да ју ћ и ја сне с у до в е и од р е ђе на т у ма че њ а, о с т в а рио... у глед поузданог к ри т и ча р а, т е о б л и ко в а о у св о ји м т ек с т о ви ма је да н мо де р н и ји, опре зан, ги бак и про ми шљен при ступ. Узе ли смо ове оцје не или с т а во ве cu m g r a no sa l is, по ш т о г о во р е да је у з к њи жев нок рит и чк и нерв (да вред ну је, од ба ци или при хва ти) Не дић имао још јед но свој ство: да уми ри и да умје ри агре сив ност кри тич ке ри је чи (оно Ву ко во да ви ше во л и к у д и т и не г о х ва л и т и) ра д и оп ш т ији х у вида у ев о л у т и в не т о ко в е и у с т а њ е с рп ске п р о з е и по ло ж ај п р о з а и с т а у тим то ко ви ма. Јед ном при ли ком, ов дје у раз го во ру за Ле т о п ис Ма т и це срп ске, ко ји су во ди ли Слав ко Гор дић и Иван Не гри шо рац, Не дић је ре као да кри тич ки су до ви о де лу, ако су ис кљу чи ви, мо г у с амо д а по р е ме т е... п ри р од н и кон т е кс т и з ко је г к њи же в но де ло из ра ста и у ко ји се при род но укљу чу је. До дај мо и то да је Не ди ћев рад пра ћен ве ли ким бро јем осврт а, п ри к а з а и с т уд ија, пот ек л и х од у глед н и х п р о у ча в а ла ца с рп ске п р о з е 20. ви је к а ( Ра д и в о ја М и к и ћ а, А лек с а н д р а Јо в а но ви ћ а, Б ог да на А. По повић а, Горана Ма кси мо вић а, Ст ојана Ђ орђић а, Марк а Пао ви це, М и хај ла Па н т и ћ а, М илет е А ћ имовић а И вкова и д руг и х). Пре по знат по по с т о ја но с т и оп ре д је ље њ а и ис т рај но с т и д јеловањ а, ви ђ ен је оч и м а м л а де ко ле г и н и це Ја не А лек си ћ к а о нед р ем ано око на ше књи жев не кри ти ке. Све нас то увје ра ва да смо до дје љу ју ћи ову на гра ду би ли срећ не ру ке. И да би смо би ли још срећ ни ји ако би из ових критич ких уви да и књи жев но и сто риј ских оа за из ра сла јед на моћ на ис т о ри ја мо де р не с рп ске п р о з е, по т в р ђу ју ћ и, на п ри м је ру Јо в а на С ке рл и ћ а, д а с у к њи же в н и к р и т и ч а р и по т е н ц и ја л но н ај б о љи и нај по у зда н и ји к њи жев н и ис т о ри ча ри. * * Ре ч и з г о в о р е н а п р и л и ко м у р у ч е њ а Н а г р а д е М л а д е н Ле с ко в а ц М а р к у Не дићу, у Све чаној са ли Ма ти це срп ске у Но вом Са ду, 31. ок то бра године. 117