Vjezbe
|
|
- Draško Jovanović
- пре 6 година
- Прикази:
Транскрипт
1 SOFTVERSKO INŽENJERSTVO Vježbe 8: Activity dijagrami Robert Manger Sveučilište u Zagrebu PMF-Matematički odsjek Akademska godina 2018/2019.
2 Sadržaj Vježbi 8 Općenito o activity dijagramima Aktivnosti, čvorovi, lukovi Semantika aktivnosti, žetoni Podjela activity dijagrama na particije Detaljnije o akcijskim čvorovima Detaljnije o kontrolnim čvorovima Detaljnije o objektnim čvorovima Interaction overview dijagrami V-08 Softversko inženjerstvo 2
3 Općenito o activity dijagramima Activity dijagrami donekle podsjećaju na klasične dijagrame toka kontrole ili dijagrame toka podataka. Služe za modeliranje raznih vrsta procesa. Mogu se pridružiti bilo kojem elementu modela da bi opisali njegovo ponašanje. Prema standardu UML 2 imaju semantiku zasnovanu na Petrijevim mrežama. Jednostavni primjer: sljedeći dijagram prikazuje proces slanja pisma. V-08 Softversko inženjerstvo 3
4 Aktivnosti, čvorovi, lukovi Aktivnost je mreža čvorova koji su povezani lukovima. Postoje tri vrste čvorova. Akcijski čvorovi: cjeline posla koje se promatraju kao nedjeljive. Kontrolni čvorovi: upravljaju tokom aktivnosti. Objektni čvorovi: predstavljaju objekte koji se koriste u aktivnosti. Postoje dvije vrste lukova. Kontrolni lukovi: prikazuju tok kontrole kroz aktivnost. Objektni lukovi: prikazuju putovanje objekata kroz aktivnost. Uz pojedine čvorove ili lukove, odnosno uz cijelu aktivnost mogu se vezati razni logički uvjeti: Preduvjeti (preconditions). Post-uvjeti (postconditions). Uvjeti-stražari (guard conditions). V-08 Softversko inženjerstvo 4
5 Primjer activity dijagrama koji modelira use case (1) Promatramo tabličnu specifikaciju use case-a koji određuje postupak plaćanja poreza. V-08 Softversko inženjerstvo 5
6 Primjer activity dijagrama koji modelira use case (2) Isti use case može se modelirati kao sljedeći activity dijagram. Use case-ovi i activity dijagrami mogu služiti kao komplementarni pogledi na isto ponašanje. Use case-ovi opisuju ponašanje kao interakciju aktera i sustava. Activity dijagrami prikazuju ponašanje kao nizove akcija. V-08 Softversko inženjerstvo 6
7 Semantika aktivnosti, žetoni Semantika aktivnosti opisana je pomicanjem žetona (token) kroz mrežu. Pomicanje žetona može predstavljati: tok kontrole, putovanje objekta, razmjenu podataka. Žeton se miče tako da prijeđe iz nekog polaznog čvora, preko luka, u neki dolazni čvor. Da bi se prelazak zaista dogodio, moraju vrijediti: post-uvjet u polaznom čvoru, uvjet-stražar na luku, preduvjet na dolaznom čvoru. U mreži može istovremeno postojati više žetona. To daje mogućnost modeliranja paralelnih procesa. Svaka vrsta čvorova ima dodatna pravila o micanju žetona. V-08 Softversko inženjerstvo 7
8 Podjela activity dijagrama na particije Da bi dijagram bio zorniji i čitljiviji, aktivnosti se mogu podijeliti u particije. Granicu između particija obično crtamo kao vertikalnu crtu, no po potrebi to može biti i zakrivljena crta. Particije obično predstavljaju: use case-ove, klase, fizičke lokacije, organizacijske jedinice. Skup particija na dijagramu trebao bi imati ucrtanu zajedničku dimenziju koja opisuje semantiku tog skupa, dakle što particije ustvari predstavljaju i po kojem kriteriju se izvršila podjela. V-08 Softversko inženjerstvo 8
9 Primjer dijagrama s particijama (1) Dijagram prikazuje aktivnosti koje se zbivaju na raznim lokacijama i pod-lokacijama. Modelira se poslovni proces izrade tečajeva gdje sudjeluju partneri iz Zuricha i Londona. V-08 Softversko inženjerstvo 9
10 Primjer dijagrama s particijama (2) Particije odnosno lokacije s dijagrama čine ovakvu hijerarhiju. Mada to na prethodnom dijagramu nije slučaj, particije često služe da zorno prikažu paralelne aktivnosti. V-08 Softversko inženjerstvo 10
11 Način rada akcijskih čvorova (1) Akcijski čvor se izvršava onda kad: Istovremeno postoje žetoni na svakom od njegovih ulaznih lukova, i Njegov lokalni preduvjet je ispunjen. Nakon izvršavanja akcijskog čvora provjerava se njegov lokalni post-uvjet. Ako je on ispunjen tada: Čvor simultano nudi žetone na svim svojim izlaznim lukovima. Ponuđeni žetoni prolaze lukovima pod uvjetom da su uvjetistražari lukova ispunjeni. Postupak je ilustriran sljedećom slikom. V-08 Softversko inženjerstvo 11
12 Način rada akcijskih čvorova (2) Ovakav način rada krije implicitnu mogućnost grananja jednog procesa u više paralelnih procesa (implicit fork). V-08 Softversko inženjerstvo 12
13 Vrste akcijskih čvorova Čvor za pozivanje akcije. Najčešća vrsta. Pokreće operaciju, ponašanje ili drugu aktivnost. Način rada je bio prethodno opisan. Čvor za slanje signala. Nakon što je primio žeton, asinkrono šalje signal i dalje nudi žeton. Čvor za primanje događaja. Nakon što je primio žeton, čeka događaj (ako nema ulaznog luka, tada odmah čeka). Kad se događaj desi, tada nudi žeton na izlaznom luku. Čvor za primanje vremenskog događaja. Nakon što je primio žeton, čeka događaj zadan vremenskim izrazom (ako nema ulaznog luka, tada odmah čeka). Kad se događaj desi, nudi žeton na izlaznom luku. V-08 Softversko inženjerstvo 13
14 Primjeri čvorova za pozivanje akcije Imamo primjer poziva određene aktivnosti, određenog ponašanja, te operacije opisane imenom, signaturom ili kodom u programskom jeziku. V-08 Softversko inženjerstvo 14
15 Primjeri čvorova za primanje vremenskih događaja U prvom primjeru čvor za primanje vremenskog događaja prosljeđuje žeton čim dođe kraj poslovne godine. Drugi primjer je fragment modela za lift. Čvor za primanje vremenskog događaja najprije čeka da primi žeton, zatim čeka 10 sekundi, te nakon toga prosljeđuje žeton. V-08 Softversko inženjerstvo 15
16 Vrste i način rada kontrolnih čvorova Početni čvor. Pokazuje početak toka kontrole kad se aktivnost pokrene. Završni čvor za aktivnost. Označava završetak cijele aktivnosti. Završni čvor za tok. Označava kraj jednog toka. Ostali tokovi idu dalje. Čvor za donošenje odluke. Kontrola se nastavlja po izlaznom luku čiji uvjet-stražar je ispunjen (uvjeti su međusobno isključivi). Čvor za sažimanje (merge). Kopira ulazne žetone na jedinstveni izlazni luk. Čvor za grananje (fork). Razdvaja tok kontrole u nekoliko paralelnih tokova. Čvor za spajanje (join). Sinkronizira paralelne tokove i nastavlja ih kao jedan tok. V-08 Softversko inženjerstvo 16
17 Primjeri donošenja odluke (1) Sljedeći dijagram prikazuje postupak obrade pristigle pošte. Vidimo čvor za donošenje odluke i čvor za sažimanje. Ključna riječ else označava luk kojim se ide ako nijedan od uvjetastražara nije istina. V-08 Softversko inženjerstvo 17
18 Primjeri donošenja odluke (2) Sljedeći dijagram prikazuje skidanje novaca s bankovnog računa. Uvjet u čvoru za donošenje odluke zadan je u obliku objašnjenja (script) koje je označeno stereotipom <<decisioninput>>. V-08 Softversko inženjerstvo 18
19 Primjer grananja i spajanja Sljedeći dijagram prikazuje proces nastanka, proizvodnje i prodaje nekog proizvoda. Taj proizvod se najprije mora oblikovati, zatim proizvodnja i marketing mogu ići kao paralelni tokovi, zatim nakon sinkronizacije tih tokova slijedi prodaja. V-08 Softversko inženjerstvo 19
20 Način rada objektnih čvorova (1) Objektni čvorovi označavaju da se primjerci određenog klasifikatora (obično objekti iz određene klase) pojavljuju na određenom mjestu u aktivnosti. Ulazni i izlazni lukovi objektnog čvora moraju biti objektni lukovi. Kad objektni čvor primi žeton-objekt po nekom od svojih ulaznih lukova, dešava se sljedeće. Čvor nudi taj objekt po svim svojim izlaznim lukovima. Izlazni lukovi se natječu za prihvat objekta, dakle dobije ga onaj prvi koji ga prihvati. Znači, jedan objekt na ulazu daje jedan objekt na izlazu; nema replikacije kao kod akcijskih čvorova. Sam objektni čvor može služiti kao spremnik (buffer) za žetone-objekte. V-08 Softversko inženjerstvo 20
21 Način rada objektnih čvorova (2) Svojstva spremnika mogu se specificirati logičkim uvjetima u vitičastim zagradama ili primjedbama sa stereotipima. {upperbound = n} {ordering = FIFO} (to je default) ili {ordering =LIFO} <<selection>> uvjet Objektni čvor može predstavljati objekte u nekom stanju. Tada stanja koja objekt poprima na activity dijagramu trebaju biti konzistentna sa stanjima na odgovarajućem state machine dijagramu. Objektni čvorovi mogu služiti kao ulazni ili izlazni parametri za aktivnosti. Tada se crtaju tako da prelaze preko okvira aktivnosti. Ulazni parametri imaju jedan ili više izlaznih lukova koji ulaze u aktivnost. Izlazni parametri imaju jedan ili više ulaznih lukova koji izlaze iz aktivnosti. V-08 Softversko inženjerstvo 21
22 Primjeri objektnih čvorova (1) Primjer s procesom nastanka, proizvodnje i prodaje proizvoda sad je bolje razrađen. Dodan je tok objekta koji povezuje oblikovanje i proizvodnju. Osim toga, uvedene su particije koje odgovaraju lokacijama. V-08 Softversko inženjerstvo 22
23 Primjeri objektnih čvorova (2) Objektni čvor koji služi kao spremnik. Objektni čvor koji obavlja selekciju. Čvor koji predstavlja objekte u nekom stanju. V-08 Softversko inženjerstvo 23
24 Primjeri objektnih čvorova (3) Objektni čvorovi kao ulazni i izlazni parametri za aktivnost. V-08 Softversko inženjerstvo 24
25 Interaction overview dijagrami (1) Interaction overview dijagram je križanac između interaction dijagrama i activity dijagrama. Smatra se da spada među interaction dijagrame, no uglavnom izgleda kao activity dijagram. Riječ je o activity dijagramu gdje umjesto akcijskih čvorova imamo čvorove koji predstavljaju cijele interakcije. Osim interakcija imamo i kontrolne lukove, te kontrolne čvorove koji reguliraju grananja, iteraciju, ili paralelne tokove kontrole. Cilj je da se pokaže tok kontrole na višoj razini između pojedinih interakcija. V-08 Softversko inženjerstvo 25
26 Interaction overview dijagrami (2) Jedna interakcija na interaction overview dijagramu obično se zadaje zasebnim sequence dijagramom koji je: Ucrtan unutar interaction overview dijagrama (inline interaction), Ili je nacrtan posebno, te se navodi na interaction overview dijagramu kao pojava interakcije (interaction occurrence). Primijetimo da interaction overview dijagrami čine donekle redundantni dio UML-a. Naime, sami sequence dijagrami već mogu izraziti sve što i interaction overview dijagrami. Grananje, iteracija i paralelnost mogu se prikazati kombiniranim fragmentima i operatorima. Ipak, kad bi tipični interaction overview dijagram pretvorili u sequence dijagram, dobili bi zamršeni i nečitljivi prikaz interakcije. Sequence dijagram je pogodan za prikaz manjih interakcija na razini jednog use case-a. Interaction overview dijagram je pogodan za opsežnije interakcije koje uključuju i povezuju više use case-ova. V-08 Softversko inženjerstvo 26
27 Primjer interaction overview dijagrama (1) Sljedeći dijagram ManageCourses odnosi se na sustav za praćenje studenata i kolegija. Prikazan je tok kontrole na višoj razini između nekoliko interakcija na nižoj razini: LogOn, GetCourse Option, AddCourse, FindCourse, RemoveCourse. Svaka od interakcija na nižoj razini predstavlja realizaciju jednog use case-a. To znači da dijagram ManageCourses opisuje složenu interakciju koja uključuje više use case-ova. Vidimo da su na dijagramu neke interakcije na nižoj razini prikazane kao inline interactions, a neke kao interaction occurrences. V-08 Softversko inženjerstvo 27
28 Primjer interaction overview dijag (2) V-08 Softversko inženjerstvo 28
PowerPoint Presentation
+ Fakultet organizacionih nauka Upravljanje razvojem IS MSc Ana Pajić Simović ana.pajic@fon.bg.ac.rs ANALIZA POSLOVNIH PROCESA BUSINESS PROCESS MANAGEMENT (BPM) PROCESS MINING + Business Process Management
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
ВишеLogičke izjave i logičke funkcije
Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi
ВишеOsnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005
Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005 2 Sadržaj 1 5 1.1 Specifikacija sintakse programskih
ВишеMicrosoft PowerPoint - GR_MbIS_12_IDEF
Menadžment poslovnih informacionih sistema - 12 metode modeliranja funkcija pripremila Doc. dr Gordana Radić Integfated DEFinition Definicija: je metoda (jezik) modeliranja bazirana je na kombinaciji grafike
ВишеDijagrami sekvenci
Dijagrami sekvenci Izrada dijagrama sekvenci Dijagram sekvenci koristi se za specifikaciju vremenskih zahteva u opisu složenih scenarija opis toka poruka između objekata kojima se realizuje odgovarajuća
ВишеELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеProgramski jezik QBasic Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic razred 42
Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic 5. - 8. razred 42 5. RAZRED - prisjeća sa pojmova: algoritam, algoritma slijeda i grananja, dijagrama toka, te ulaznih i izlaznih jedinica, ne shvaća njihovo
ВишеProgramski jezik QBasic Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic razred 42
Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic 5. - 8. razred 42 5. RAZRED - prisjeća sa pojmova: algoritam, algoritma slijeda i grananja, dijagrama toka, te ulaznih i izlaznih jedinica, ne shvaća njihovo
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеР273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити ос
Р273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити основне концепте мрежног модела 3. Објаснити основне
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеDržavno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred
Zadaci. 8. U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred točnog odgovora, u za to predviđen prostor. Odgovor Ako želimo stvoriti i pohraniti sliku, ali tako da promjenom
ВишеPojačavači
Programiranje u fizici Prirodno-matematički fakultet u Nišu Departman za fiziku dr Dejan S. Aleksić Programiranje u fizici dr Dejan S. Aleksić, vanredni profesor Kabinet 307 (treći sprat), lab. za elektroniku
Вишеuntitled
Analiza kapaciteta na ulivno- izlivnim rampama autoputa primenom HCM-a 2000 i HBS-a 2001 Prof. dr Vladan Tubić, dis Marijo Vidas, dis Rezultat rada na projektu Ministarstva za nauku i Rezultat rada na
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
Више23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi
3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem
ВишеObjektno orijentirano modeliranje
Sveučilište u Rijeci ODJEL ZA INFORMATIKU Akademska 2018./2019. godina OBJEKTNO ORIJENTIRANO MODELIRANJE Studij: Preddiplomski studij informatike (JP) Preddiplomski dvopredmetni studij informatike (DP)
ВишеInformacijski sustav organizacije
Sveučilište u Rijeci ODJEL ZA INFORMATIKU R. Matejčić 2, Rijeka Akademska 2018./2019. godina INFORMACIJSKI SUSTAV ORGANIZACIJE Studij: Diplomski studij informatike (PI, IKS izborni kolegij) Godina i semestar:
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
ВишеMicrosoft Word - privitak prijedloga odluke
Informatički sustav za prikupljanje, simulaciju i prikaz podataka o cijenama javnih komunikacijskih usluga (dalje: Sustav e-tarife) Zagreb, HRVATSKA AGENCIJA ZA POŠTU I ELEKTRONIČKE KOMUNIKACIJE Roberta
ВишеPowerPoint Presentation
Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka Programiranje III razred Tok izvršavanja programa Tok izvršavanja programa Dosadašnji kod se izvršavao praktično linearno. Nije postojala nikakva uslovna ili brojačka
ВишеPowerPoint Presentation
Mehanizmi čuvanja podataka baznog sustava za potrebe Billing aplikacije Autor: Domagoj Dukarić, HEP ODS d.o.o. Koautor: Mario Blažanović, HEP ODS d.o.o. Ukratko o Oracle bazi Instanca memorijske strukture
ВишеNastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisan
Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a Kataloška tema: 1.6. Paralelni i slijedni ulazno-izlazni pristupi računala 1.7. Svojstva računala Unutar računala podatci su prikazani električnim digitalnim signalima
ВишеProgramiranje 1
Sveučilište u Rijeci ODJEL ZA INFORMATIKU Ulica Radmile Matejčić 2, Rijeka Akademska 2018./2019. godina PROGRAMIRANJE 1 Studij: Preddiplomski studij informatike (jednopredmetni) Godina i semestar: 1. godina,
Више1. OPĆE INFORMACIJE 1.1. Naziv kolegija Programiranje 1.6. Semestar Nositelj kolegija dr.sc. Bruno Trstenjak, v. pred Bodovna vrijednost
1. OPĆE INFORMACIJE 1.1. Naziv kolegija Programiranje 1.6. Semestar. 1.. Nositelj kolegija dr.sc. Bruno Trstenjak, v. pred. 1.7. Bodovna vrijednost (ECTS) 7 1.3. Suradnici 1.8. Način izvođenja nastave
ВишеЈЕДАН НОВИ ПРИСТУП У ПРЕВОЂЕЊУ ИЗ BPMN а У BPEL ONE NEW APPROACH IN TRANSLATING FROM BPMN TO BPEL Александар Недељковић Факултет организационих наука,
ЈЕДАН НОВИ ПРИСТУП У ПРЕВОЂЕЊУ ИЗ BPMN а У BPEL ONE NEW APPROACH IN TRANSLATING FROM BPMN TO BPEL Александар Недељковић Факултет организационих наука, Београд Садржај BPMN и BPEL су два највише коришћена
ВишеClassroom Expectations
АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних
ВишеNAZIV PREDMETA INFORMATIZACIJA POSLOVANJA Kod SIT124 Godina studija 2. Nositelj/i predmeta mr.sc. Ivica Ružić, viši predavač Bodovna vrijednost (ECTS)
NAZIV PREDMETA INFORMATIZACIJA POSLOVANJA Kod SIT14 Godina studija. Nositelj/i predmeta mr.sc. Ivica Ružić, viši predavač Bodovna vrijednost (ECTS) 6 Suradnici mr. sc. Tatjana Listeš, viši Način izvođenja
Више13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.
13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ
Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ
ВишеMicrosoft PowerPoint - 10 PEK EMT Logicka simulacija 1 od 2 (2012).ppt [Compatibility Mode]
ij Cilj: Dobiti što više informacija o ponašanju digitalnih kola za što kraće vreme. Metod: - Detaljni talasni oblik signala prikazati samo na nivou logičkih stanja. - Simulirati ponašanje kola samo u
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
ВишеMicrosoft PowerPoint - C-4-1
Pregled iskaza u C-u Izraz; Iskaz dodele, serijski komponovani iskaz; blok Uslovni iskazi i izrazi; složeno grananje Iterativni iskazi Iskaz dodele Promena vrednosti a = Ψ; Izračunava vrednost izraza Ψ,
ВишеUkupno bodova:
Agencija za odgoj i obrazovanje Hrvatska zajednica tehničke kulture 56. ŽUPANIJSKO NATJECANJE MLADIH TEHNIČARA 204. PISANA PROVJERA ZNANJA 8. RAZRED Zaporka učenika: ukupan zbroj bodova pisanog uratka
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
Више8 2 upiti_izvjesca.indd
1 2. Baze podataka Upiti i izvješća baze podataka Na početku cjeline o bazama podataka napravili ste plošnu bazu podataka o natjecanjima učenika. Sada ćete izraditi relacijsku bazu u Accessu o učenicima
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеPostavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch
Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch A1 Slanje svima preko fiksiranog razapinjućeg stabla
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеMicrosoft Word - V03-Prelijevanje.doc
Praktikum iz hidraulike Str. 3-1 III vježba Prelijevanje preko širokog praga i preljeva praktičnog profila Mali stakleni žlijeb je izrađen za potrebe mjerenja pojedinih hidrauličkih parametara tečenja
ВишеDržavna matura iz informatike
DRŽAVNA MATURA IZ INFORMATIKE U ŠK. GOD. 2013./14. 2016./17. SADRŽAJ Osnovne informacije o ispitu iz informatike Područja ispitivanja Pragovi prolaznosti u 2014./15. Primjeri zadataka po područjima ispitivanja
ВишеМОДЕЛ КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ Информатика и рачунарство за шести разред разред Наставна тема: Редни број часа: 8. РАЧУНАРСТВО Циљ часа: Теститарање постигнућа
МОДЕЛ КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ Наставна тема: Редни број часа: 8. РАЧУНАРСТВО Циљ часа: Теститарање постигнућа ученика из области: Линијска структура алгоритма, петља for, гранање, петља while, угњежђене петље.
ВишеMicrosoft PowerPoint - Prvi tjedan [Compatibility Mode]
REAKTORI I BIOREAKTORI PODJELA I OSNOVNI TIPOVI KEMIJSKIH REAKTORA Vanja Kosar, izv. prof. KEMIJSKI REAKTOR I KEMIJSKO RAKCIJSKO INŽENJERSTVO PODJELA REAKTORA I OPĆE BILANCE TVARI i TOPLINE 2 Kemijski
ВишеSlide 1
OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik
ВишеNAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE II Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š.
NAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE II Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š. (ECTS) Suradnici nema Način izvođenja nastave P S
ВишеTEORIJA SIGNALA I INFORMACIJA
Multiple Input/Multiple Output sistemi MIMO sistemi Ulazi (pobude) Izlazi (odzivi) u 1 u 2 y 1 y 2 u k y r Obrada=Matematički model Načini realizacije: fizički sistemi (hardware) i algoritmi (software)
ВишеAlgoritmi SŠ P1
Državno natjecanje iz informatike Srednja škola Prvi dan natjecanja 2. ožujka 219. ime zadatka BADMINTON SJEME MANIPULATOR vremensko ograničenje 1 sekunda 1 sekunda 3 sekunde memorijsko ograničenje 512
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеMicrosoft Word - 6ms001
Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću
ВишеObrazac Metodičkih preporuka za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda predmetnih kurikuluma i međupredmetnih tema za osnovnu i srednju školu OSNOVNI
Obrazac Metodičkih preporuka za ostvarivanje odgojno-obrazovnih ishoda predmetnih kurikuluma i međupredmetnih tema za osnovnu i srednju školu OSNOVNI PODATCI Ime i prezime Zvanje Naziv škole u kojoj ste
ВишеSveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 10 Zvonimir Bujanović Luka Grubišić Vinko Petričević
Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 10 Zvonimir Bujanović Luka Grubišić Vinko Petričević JavaScript JavaScript je programski jezik prvenstveno namijenjen za davanje dinamičnosti
ВишеMaksimalni protok kroz mrežu - Ford-Fulkerson, Edmonds-Karp
Maksimalni protok kroz mrežu - Ford-Fulkerson, Edmonds-Karp PMF-MO Seminar iz kolegija Oblikovanje i analiza algoritama 22.1.2019. mrežu - Ford-Fulkerson, Edmonds-Karp 22.1.2019. 1 / 35 Uvod - definicije
ВишеSkalarne funkcije više varijabli Parcijalne derivacije Skalarne funkcije više varijabli i parcijalne derivacije Franka Miriam Brückler
i parcijalne derivacije Franka Miriam Brückler Jednadžba stanja idealnog plina uz p = nrt V f (x, y, z) = xy z x = n mol, y = T K, z = V L, f == p Pa. Pritom je kodomena od f skup R, a domena je Jednadžba
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Programiranje 2 doc.dr.sc. Goranka Nogo PMF Matematički odsjek, Zagreb Kontakt ured: 228, drugi kat e-mail: nogo@math.hr konzultacije: četvrtak, 12:00-14:00 petak, 11:00-12:00 neki drugi termin, uz prethodni
ВишеMicrosoft Word - osnovne_strukovne_studije_ekologija.doc
Универзитет у Крагујевцу ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац, Србија University оf Kragujevac FACULTY OF SCIENCE Radoja Domanovića 12, 34000 Kragujevac, Serbia Студијски
ВишеMicrosoft Word - vodicitm.doc
Универзитет у Београду Машински факултет ВОДИЧ кроз основне академске студије Информационе технологије у машинству Школска 2019/2020. година Београд, октобар 2019. године Структура студија које се од 1.10.2005.
ВишеPowerPoint Presentation
Prof. dr Pere Tumbas Prof. dr Predrag Matkovid Identifikacija i izbor projekata Održavanje sistema Inicijalizacija projekata i planiranje Implementacija sistema Dizajn sistema Analiza sistema Faze životnog
ВишеUniverzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
ВишеPowerPoint Presentation
МОБИЛНЕ МАШИНЕ предавање 1.1 садржај предмета, дефинисање машина Студијски програм: Врста и ниво студија: Машинско инжењерство Основне академске студије Назив предмета: MOБИЛНЕ МАШИНЕ 1 Наставник: Асистент:
ВишеSatnica.xlsx
ПОНЕДЕЉАК 10.06.19 2Б Алгоритми и програмирање - КОЛОКВИЈУМ 64 А3 2Б Алгоритми и програмирање - КОЛОКВИЈУМ 46 Ч1 2Б Алгоритми и програмирање - КОЛОКВИЈУМ 70 Ч2 2Б Алгоритми и програмирање - КОЛОКВИЈУМ
ВишеSlide 1
Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 2: Основни појмови - систем, модел система, улаз и излаз UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES План предавања 2018/2019. 1.
ВишеMicrosoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]
1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i
ВишеUvod u statistiku
Uvod u statistiku Osnovni pojmovi Statistika nauka o podacima Uključuje prikupljanje, klasifikaciju, prikaz, obradu i interpretaciju podataka Staistička jedinica objekat kome se mjeri neko svojstvo. Svi
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic04-Serbian.ppt
Tema 4 Osnovni koncepti za opis razvoja softvera DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
ВишеStudijski primer - Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1
- Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1 Kada projektujemo sistem za obradu podataka sa brzim odzivom, možemo uočiti dve ključne grupe funkcija koje se opisuju dijagramima toka podataka: Funkcije
ВишеQS3-KOVIU-DI-R1-GM Detaljni izvedbeni plan kolegija 1. OPĆE INFORMACIJE 1.1. Naziv kolegija Gospodarska matematika Semestar I Nosi
1. OPĆE INFORMACIJE 1.1. Naziv kolegija Gospodarska matematika 1 1.6. Semestar I. 1.2. Nositelj kolegija v. pred. Bojan Radišić, mag.educ.math. et inf., pred. Marijana Špoljarić, mag.educ.math. et inf.
ВишеЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА у = kх + n А утврди 1. Које од наведених функција су линеарне: а) у = 2х; б) у = 4х; в) у = 2х 7; г) у = 2 5 x; д)
ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА у = kх + n А утврди 1. Које од наведених функција су линеарне: а) у = х; б) у = 4х; в) у = х 7; г) у = 5 x; д) у = 5x ; ђ) у = х + х; е) у = x + 5; ж) у = 5 x ; з) у
ВишеРачунарска интелигенција
Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic
ВишеZavršni ispit iz predmeta: Sustavi za rad u stvarnom vremenu Odgovarati kratko, jasno i čitko nečitki odgovori su krivi. 1. [1 bod] Koji
Završni ispit iz predmeta: Sustavi za rad u stvarnom vremenu 27. 6. 2019. Odgovarati kratko, jasno i čitko nečitki odgovori su krivi. 1. [1 bod] Koji postupak raspore divanja nazivamo optimalnim? Navesti
ВишеSoftversko inženjerstvo
Softversko inženjerstvo OAS SOFTVERSKO INŽENJERSTBO Trajanje studija: 4 godine Broj ESPB: 240 ESPB Izborni moduli: Modul SI: Softversko inženjerstvo Modul RI: Razvoj igara Modul SI: Softversko inženjerstvo
ВишеMicrosoft Word - 6. RAZRED INFORMATIKA.doc
Kriteriji ocjenjivanja i vrednovanja INFORMATIKA - 6. razred Nastavne cjeline: 1. Život na mreži 2. Pletemo mreže, prenosimo, štitimo, pohranjujemo i organiziramo podatke 3. Računalno razmišljanje i programiranje
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra
Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar 2016 1 Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova strategija rekurzivno razbija problem na 2 ili više potproblema
ВишеRačunarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević Matematički fakultet, Beograd 1
Računarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević e-mail: ivana@matf.bg.ac.rs Matematički fakultet, Beograd 1 Utvrđivanje gradiva sa prethodnog časa: popunjavanje adresne strukture, kreiranje soketa, privezivanje
ВишеНАСТАВНИ ПЛАН ОДСЕКА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 2. година 3. семестар Предмет Статус Часови (П + В + Л) Кредити 3.1 Математика 3 O
НАСТАВНИ ПЛАН ОДСЕКА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 2. година 3. семестар 3.1 Математика 3 O 3+3+0 6 3.2 Теорија електричних кола O 3+2+0 6 3.3 Основи електронике O 3+2+1 6 3.4 Програмирање
ВишеOBRAZAC 1. Vrednovanje sveucilišnih studijskih programa preddiplomskih, diplomskih i integriranih preddiplomskih i diplomskih studija te strucnih stud
OBRAZAC 1. Vrednovanje sveucilišnih studijskih programa preddiplomskih, diplomskih i integriranih preddiplomskih i diplomskih studija te strucnih studija Tablica 2: Opis predmeta 1. OPĆE INFORMACIJE 1.1.
ВишеMicrosoft Word - Java_introduction_NEW_SYLLABUS.doc
[Complete introduction into Java programming language] Syllabus Semestar, Godina Informacije o instruktoru Instruktor(i) Email Lokacija i dostupnost 1. Ime, prezime 2. Emir, Puška E-mail adresa emirpuska1988@gmail.com
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 8 Vektori u prostoru. Skalarni proizvod vektora Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 8 1 / 11 Vektori u prostoru i pravougli koordinatni
ВишеPrincipi softverskog inženjerstva O predmetu
Vežbe - IV nedelja Modeli baze podataka Dražen Drašković, asistent Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Potrebno je da: Razumete koncepte modela i njegovu svrhu Naučite kako se odnosi između
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic02 - Serbian.ppt
Tema 2 Kriterijumi kvaliteta za softverske proizvode DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
Више(Microsoft Word - Dr\236avna matura - studeni osnovna razina - rje\232enja)
1. C. Imamo redom: I. ZADATCI VIŠESTRUKOGA IZBORA 9 + 7 6 9 + 4 51 = = = 5.1 18 4 18 8 10. B. Pomoću kalkulatora nalazimo 10 1.5 = 63.45553. Četvrta decimala je očito jednaka 5, pa se zaokruživanje vrši
ВишеP2.1 Projektovanje paralelnih algoritama 1
Projektovanje paralelnih algoritama I Uvod Osnove dinamičke paralelizacije 1 Primer: Fibonačijev niz Primer rekurz. računanja Fibonačijevih brojeva: F 0 = 0; F 1 = 1; F i = F i -1 + F i -2 za i 2 Algoritam
Више7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga / 16
7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga 2011. Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga 2011. 1 / 16 Sadržaj 1 Operator kutne količine gibanja 2 3 Zadatci Vladimir Dananić () 7. predavanje 14.
ВишеДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 2006/2007 године I разред
ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 006/007 године разред. Електрични систем се састоји из отпорника повезаних тако
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic02 - Serbian.ppt
Tema 2 Kriterijumi kvaliteta za softverske proizvode DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеKORISNIČKE UPUTE APLIKACIJA ZA POTPIS DATOTEKA
KORISNIČKE UPUTE APLIKACIJA ZA POTPIS DATOTEKA SADRŽAJ 1. UVOD... 3 1.1. Cilj i svrha... 3 1.2. Područje primjene... 3 2. POJMOVI I SKRAĆENICE... 4 3. PREDUVJETI KORIŠTENJA... 5 4. PREGLED APLIKACIJE...
ВишеMicrosoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc
Konstrukcija i analiza algoritama 2 (prvi kolokvijum, smer R) 1. a) Konstruisati AVL stablo od brojeva 100, 132, 134, 170, 180, 112, 188, 184, 181, 165 (2 poena) b) Konkatenacija je operacija nad dva skupa
ВишеNAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE I Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š.
NAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE I Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š. (ECTS) Suradnici nema Način izvođenja nastave P S V
ВишеMicrosoft PowerPoint - MODELOVANJE-predavanje 9.ppt [Compatibility Mode]
MODELONJE I SIMULIJ PROES 9. Rešavanje dinamičkih modela; osnovni pojmovi upravljanja procesima http://elektron.tmf.bg.ac.rs/mod Dr Nikola Nikačević METODE Z REŠNJE LINERNIH DINMIČKIH MODEL 1. remenski
Више(Microsoft Word - Rje\232enja zadataka)
1. D. Svedimo sve razlomke na jedinstveni zajednički nazivnik. Lako provjeravamo da vrijede rastavi: 85 = 17 5, 187 = 17 11, 170 = 17 10, pa je zajednički nazivnik svih razlomaka jednak Tako sada imamo:
ВишеVERIFIKACIJSKI POSTUPAK ZA PRUŽANJE POMOĆNIH USLUGA afrr i mfrr Zagreb, rujan 2018.
VERIFIKACIJSKI POSTUPAK ZA PRUŽANJE POMOĆNIH USLUGA afrr i mfrr Zagreb, rujan 2018. SADRŽAJ 1. Uvod... 1 2. Rezerva za ponovnu uspostavu frekvencije koja se aktivira automatskim regulatorom (afrr)... 5
ВишеPravilnik o priključenju spremnika energije na elektroenergetski sustav Zlatko Ofak (HOPS), Alan Župan (HOPS), Tomislav Plavšić (HOPS), Zora Luburić (
Pravilnik o priključenju spremnika energije na elektroenergetski sustav Zlatko Ofak (HOPS), Alan Župan (HOPS), Tomislav Plavšić (HOPS), Zora Luburić (FER), Hrvoje Pandžić (FER) Rezultat D4.4 istraživačkog
ВишеMicrosoft Word - Rijeseni primjeri 15 vjezbe iz Mehanike fluida I.doc
. Odredite ubitke tlaka pri strujanju zraka (ρ=,5 k/m 3 =konst., ν =,467-5 m /s) protokom =5 m 3 /s kroz cjevovod duljine L=6 m pravokutno presjeka axb=6x3 mm. Cijev je od alvanizirano željeza. Rješenje:
Више