DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica 21-1672 Ljiljana Zipovski 21-3617 Srñan Maletić 21-1263 Snežana Spasojević 21-3621 Olivera Glisić 21-1314 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 21-3624 Vitomir Marić 21-1315 Marija Prebanić 21-3626 Biljana Radosavljević 21-3622 Dragan Ignja 21-3627 21-3625 28.5.212 Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Prethodna Promena Valutni par Prethodna Promena EURRSD 115.8671 115.7556.1% EURUSD 1.2517 1.2545 -.22% USDRSD 92.311 92.3238 -.32% EURCHF 1.212 1.217 -.4% CHFRSD 96.3472 96.2625.9% EURGBP.7991.87 -.2% GBPRSD 144.4547 144.4778 -.2% GBPUSD 1.5667 1.5668 -.1% Izvor: NBS USDJPY 79.68 79.49.24% EURRSD 115 11 15 1 95 9 85 8 75 7 EURUSD 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45 1.4 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zakljucno sa spot valutom obavljene na dan 25.5.212. do 12.3 casova iznosio je 33,4 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 116,1344 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 9.5% Meñubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena(bp Izvor: NBS BEONIA 11.9 1.4 69. BELIBOR1M 1.84 1.65 19. Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M 11.21 11.13 8. Dospece Prethodna Izvor: Reuters 3 meseca 11.6% 11.9% 6 meseci 1.48% 1.48% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 12.58% 12.5% 18 meseci 13.39% 13.2% Evropa 1.% 24 meseca 13.99% 13.49%.25% 36 meseci 14.99% 14.89% Švajcarska.% 6 meseci 14.7% 18 meseci EUR 6.19% 5.4% 53 ned. EUR 5.95% Izvor: Trezor Republike Srbije Meñubankarsko tržište - Svet Prethodna Promena(bps) EONIA.323%.335% -.12 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.387%.389% -.2 cena prinos EURIBOR3M.675%.677% -.2 EURIBOR6M.956%.96% -.4 A213 94,3 6,24% LIBOR1M (USD).23875%.23875%. A214 88,1 6,48% LIBOR3M (USD).46685%.46685%. A215 84,1 5,95% LIBOR1M (CHF).6167%.6333% -.166 A216 79,34 5,93% LIBOR3M (CHF).11333%.11333%. Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1
Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA prethodnog dana Promena Belex 15 45.57 452.45 -.42% Belex line 91.45 914.77 -.47% Promet 38,47,159 Din. 127,49,935 Din. -69.87% 331,795 1,14,164-69.95% Racia / Ratios P / B P / E Belex15,66 4,51 Promena indeksa u tekucoj godini -9.71% -6.83% Izvor: Belex Belex15 Belex Line 4 3 3 3.% 2.% 1.%.% -1.% -2.% -3.% -4.% -5.% -6.% Dnevna kompanija iz Belexa15 2.15%.%.%.%.%.%.%.%.%.%.% -2.5% -2.% -1.59% -5.2% TIGR AERO SJPT ENHL AIKB NIIS KMBN IMLK JMBN MTLC FITO JESV ALFA VZAS AGBN Srbija može biti atraktivna za investitore iz Latinske Amerike i da predstavlja proizvodnu odskočnu dasku za kompanije koje žele da svoju robu plasiraju na tržišta Evropske unije i Istoka, ocenio je potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović. Potpredsednik PKS je kazao kako je ekonomska saradnja Srbije sa Latinskom Amerikom na veoma skromnom nivou i svodi se na svega nekoliko stotina miliona dolara isključivo trgovinske razmene, bez nekih viših oblika saradnje.izvoz iz Srbije je svega oko 1 miliona dolara, a jedan od razloga su veoma skupi troškovi prevoza. U strukturi cene robe koja bi se prodavala na tržištu Latinske Amerike skoro 4 odsto bi učestvovali troškovi prevoza, što naša privreda ne može da izdrži, dodao je Vesović. Potpredsednik PKS je podsetio da su grañevinske kompanije iz Srbije ostavile najznačajniji trag u tim zemljama i da postoji potencijal za unapreñenje saradnje. Neke od njih još uvek rade, imaju izuzetno dobre reference, rekao je Vesović dodajući da sansa srpske privrede može da bude i sektor informatičkih tehnologija (IT), proizvoñači softvera, kao poljoprivredno-prehrambeni inženjering. (Izvor:Blic) Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da podsticanje domaće potrošnje, kao recept za izlazak iz ekonomske krize, nije primenljiv na Srbiju jer bi to direktno uticalo na povećanje spoljnotrgovinskog deficita zemlje. Pošto takve opcije, koje se predlažu u svetskim stručnim krugovima, za Srbiju nisu realna mogućnost, Šoškić je naglasio da preostaje, praktično, samo jedna putanja, a to je da smanjimo tekuću potrošnju, da racionalno koristimo svaki dinar budžetskih sredstava, odnosno novca poreskih obveznika. Takoñe, trebalo bi da pokušamo da u strukturi naših javnih rashoda povećamo učešće za infrastrukturu, dakle, za javne investicije i time pokušamo da obezbedimo dodatni stimulans za ekonomsku aktivnost i zaposlenost, ali ne da se ide u pravcuvećih nivoa budžetskog deficita, dodao je on. Prirast javnog duga ima svoje granice i, ukoliko sami o tome ne vodimo dovoljno računa, tržište reaguje pritiscima na devizni kurs i podizanjem cene finansiranja javnog duga zemalja, ili, u krajnjem slučaju, nespremnošću investitora da uopšte ulažu u javni dug zemlje. (Izvor:Blic) Narodna banka Srbije pomno prati situaciju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje i nisu uočena bilo kakva kretanja koja bi mogla da se ocene kao destabilizirajuća, izjavio je danas guverner Dejan Šoškić. Napominjući da je srpski bankarski sistem jedan od stabilnijih u regionu, a i šire, Šoškić je istakao, u intervjuu Tanjugu, da nema nikakvih razloga za bilo kakvu vrstu nervoze i da su domaće banke visoko kapitalizovane i likvidne. Devizna štednja grañana je ne samo osigurana od strane države do nivoa od 5. evra po jednom štednom depozitu, već i relativno visok nivo deviznih obaveznih rezervi predstavlja dodatnu garanciju ne samo likvidnosti, nego i solventnosti banaka kod kojih se nalaze depoziti grañana, naveo je guverner. Šoškić je objasnio i da su banke sa osnivačima iz Grčke domaća, nezavisna, pravna lica koja su neposredno pod nadzorom NBS. (Izvor:Blic) 2
Kompanija Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Kompanija Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Izdavalac AIK banka a.d. Niš Crvenka fabrika šećera a.d. Neoplanta a.d. Trgovina 22 a.d. Veterinarski zavod Subotica a Galenika Fitofarmacija a.d. Šajkaška fabrika šećera a.d. Elan a.d. Energoprojekt Niskogradnja a Agrobanka a.d. Beograd Voda Vrnjci a.d. Autoprevoz a.d. Jubmes banka a.d. Bambi Banat a.d. Promet u RSD A Listing Nedeljna AERO 431 22,139.% -4.55%.66 6.61 1.75 ENHL 433 12,99.% -1.14%.4 6.35 6.62 NIIS 58 4,677,7.%.17% 1.8 2.33 6.33 SJPT 49 6,25.% -2.78% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A TIGR 397 15,88.% -17.12%.2 #N/A N/A -1.76 Cena Cena Promet u RSD Dnevna Dnevna B Listing Nedeljna ALFA 6,85.% -.1%.32 2.62 12.92 KMBN 1,65.% -4.9%.38 4.98 8.62 MTLC 1,63.%.8%.48 3.6 14.1 Open market Najviša Najniža Prosečna Obim Cena na Promena Cena na dnevna dnevna ponder. trgovanja zatvaranju cene(%) otvaranju cena cena cena (kom) AIKB 1,4,% 1,39 1,4 1,39 1,4 12,844 CRFS 4,65-12,57% 4,7 4,7 4,6 4,65 454 NEOP 33-5,17% 33 33 327 33 5,615 DCMB 1,35 +3,85% 1,3 1,35 1,3 1,35 819 VZAS 3,% 3 3 3 3 3,14 FITO 2,35,% 2,35 2,35 2,35 2,35 2 SJKS 2,,% 2, 2, 2, 2, 147 ELNI 2,,% 2, 2, 2, 2, 83 EPNS 7-2,78% 7 7 7 7 2 AGBN 94 +2,15% 95 91 92 94 15 VDAV 5,,% 5, 5, 5, 5, 2 APCA 8,% 8 8 8 8 131 JMBN 11,195,% 11,195 11,195 11,195 11,195 7 BMBI 19,3,% 19,3 19,3 19,3 19,3 4 P/BV P/BV P/E P/E ROE ROE Market Capitalization 14,778,79,961 Din. 4,99,561,523 Din. 94,575,31,25 Din. 7,298,86,641 Din. 682,228,638 Din. Market Capitalization 1,197,462,158 Din. 14,37,361,328 Din. 1,662,599,976 Din. trgovanja (din) 17,98,31 Din. 2,9,52 Din. 1,852,872 Din. 1,15,45 Din. 942, Din. 47, Din. 294, Din. 166, Din. 14, Din. 135,545 Din. 11, Din. 14,8 Din. 78,365 Din. 77,2 Din. 3
REGION Crobex SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Hrvatska 1,696.78 Slovenija 57.27 Bugarska. Rumunija 4,672.89 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan 365.26 prethodnog dana 1,714.13 56.15 31.34 4,625.59 369.87 Promena u Promena tekucoj (%) godini (%) -1.1% -2.5% 1.81% -3.28% -1.% -1.% 1.2% 7.75% -1.25% -3.7% 4 CROBEX SBITOP 4 3 3 crobex sbi2 SOFIX sofix 16 14 12 8 6 4 2 4.3.8 4.9.8 4.3.9 4.9.9 4.3.1 4.9.1 4.3.11 4.9.11 4.3.12 BET bet-c 9 8 7 6 4 3 85 DJ Stoxx Balkan 5 65 45 25 dj balkan Velike španske banke su pred kolapsom i dodatni su teret za više od milion neprodatih stanova i kuća. Španijaće morati da izdvoji 19 milijardi evra za sanaciju Bankije, četvrte banke po veličini koja je zapala u velike teškoće zbog nemogućnosti vraćanja kredita odobrenih za gradnju nekretnina. To je najveća sanacija u istoriji zemlje i tržište je prilično iznenañeno konačnim iznosom potrebnim za restrukturiranje banke. Ranije se spominjao iznos od devet do 15 milijardi evra. Istovremeno, kreditna agencija Standard i purs smanjila je ocenu Bankije i još tri španske banke, koje su sada u razredu "smeća" (junk bonds). (Izvor:Blic) Srednja klasa u regionu plaća visok danak ekonomskoj krizi i brojnim merama štednje. U Srbiji i Hrvatskoj petina grañana pripada srednjoj klasi. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da kao posledica razgradnje države blagostanja u Evropi mere štednje direktno obaraju činovnike, profesore, lekare, penzionere. Isto se dogaña i u Srbiji. Srednju klasu kod nas danas čini petina stanovništva, nižu četiri petine, a u višu teško da se ubraja i jedan procenat ukupnog broja stanovnika. Posle skandinavskih zemalja, države nastale iz bivše Jugoslavije karakteriše najveći stepen jednakosti stanovništva, primećuje Zdravković, ali je to jednakost u siromaštvu, a u Skandinaviji jednakost u materijalnoj bezbrižnosti. Sa prosečnom platom od 73 evra, Hrvatska je u boljoj poziciji od Srbije, jer ima veću stopu zaposlenosti. Prema proceni Vilima Ribića, predsednika Matice hrvatskih sindikata, u srednjoj klasi ostali su informatičari ili niži upravljači u firmama. U Skandinaviji ili Americi srednju klasu čini 8 odsto ljudi, u Nemačkoj 6 odsto, a u Hrvatskoj je to tek 2 ili 3 odsto ljudi. (Izvor:B92) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Engleska 5,351.53 EU 242.49 Japan 2,837.53 8,563.38 prethodnog dana 12,454.83 12,529.75 1,317.82 1,32.68 2,839.38 5,35.5 241.91 8,556.6 Promena u Promena tekucoj (%) godini(%) -.6% 1.94% -.22% 4.79% -.7% 8.92%.3% -3.96%.24% -.84%.8% 1.28% Dow Jones Industrial S&P 14 16 1 14 dow jones 12 s&p 8 8 6 6 1.3.8 1.9.8 1.3.9 1.9.9 1.3.1 1.9.1 1.3.11 1.9.11 1.3.12 NASDAQ Composite FTSE 7 28 24 nasdaq 6 dax 16 4 12 3 DJ Stoxx 6 nikkei 37 32 27 22 17 12 Nikkei 225 \ dj stoxx 16 14 1 8 6 4 Nepopustljiva zabrinutost zbog mogućeg izlaska Grčke iz eurozone pritisnula je evropska tržišta deonica, nakon što je jedan belgijski čelnik upozorio kompanije i centralne banke da bi se trebale pripremiti za takav scenario. Potpredsednik belgijske vlade Didier Reynders rekao je da će centralne banke i kompanije napraviti veliku grešku ako se ne pripreme za izlazak Grčke iz eurozone.grčka će nove izbore održati 17. juna nakon što stranke nisu uspele postići dogovor o koalicijonoj vladi.neki trgovci ukazuju na špekulacije da bi u idućih nekoliko nedelja Evropska centralna banka mogla intervenisati i podstaknuti tržišta, bilo smanjenjem kamatnih stopa bilo ubrizgavanjem sveže likvidnosti u financijski sistem. Upozoravaju ipak da su prognoze i dalje negativne.u petak su tako pojeftinile mnoge deonice koje su u prthodna dva dana dobile na vrednosti. Tako su rudarske kompanije Xstrata, Randgold Resources i Vedanta Resources izgubile na vrednosti od 1,4 do 2,2 posto. Cene deonica Fresnilla oslabile su 2,4 posto. Od banaka, cene deonica Lloyds Banking Groupa pale su 1,9, a Royal Bank of Scotlanda 1,2 posto. (Izvor:Business.hr) Na Wall Streetu su juče cene deonica pale zbog upozorenja da bi se banke i kompanije trebale pripremiti za slučaj izlaska Grčke iz evrozon. Dow Jones je oslabio 74 boda, ili,6 posto, na 12.454 boda, dok je S&P kliznuo,22 posto, na 1317 bodova, a Nasdaq,7 posto, na 2837 bodova.s približavanjem novih parlamentarnih izbora u Grčkoj 17. juna, sve je veći strah da će pobediti stranke koje se protive oštrim merama štednje koje je bivša vlada dogovorila s Europskom unijom i MMF-om. To bi moglo dovesti do izlaska Grčke iz eurozone i izazvati velike poremećaje na svetskim finansijskim tržištima. Agencija Standard & Poor's je smanjila kreditni rejting pet španskih banaka, dok je četvrta po veličini banka Bankia zatražila 19 milijardi eura državne pomoći.zbog toga su juče pale cene donica u osam sektora S&P indeksa, dok su porasle samo u dva koja se smatraju defanzivnima, uslužnom i telekomunikacijskom. Na oprez ulagača ukazuje i mršav obim trgovanja. Izvor:Business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5