Naslov originala: Anna Gavalda Je l aimais Le Dilettante, 2002 Published by arrangement with Literary Agency Agence de l Est VOLEO SAM JE PREVELA S FRANCUSKOG ANA A. JOVANOVI] Izdava~ PAIDEIA, Beograd Generalni direktor PETAR @IVADINOVI] Glavni i odgovorni urednik VESNA JANJI] 2009, PAIDEIA, za ovo izdanje PAIDEIA BEOGRAD, 2009.
Za Kon stans
[ta ka `e{? Ka `em da }u ih od ve sti ta mo. Do bro }e im ~i ni ti da ma lo promene sredinu... Ka da? upi ta la je mo ja sve kr va. Od mah. Sa da? Ne mi sli{ valj da... Mi slim. Bo `e bla gi! Pa ve} je sko ro po no}! Pjer, ti ni ka da... Pre sve ga, Su za na, ne raz go va ram sa to bom, ne go sa Kloe. Slu {aj me, Kloe. @elim da vas od ve dem da le ko odav de. Ho }e{ li?... Mi sli{ da to ni je do bra za mi sao? Ne znam. Idi ku }i da uzme{ stva ri. Kre nu }e mo ~im se vra ti{. Ne `e lim da idem ku }i. On da ne moj. Sna }i }e mo se ve}. Ali, vi ne... Kloe, Kloe, mo lim te... Imaj po ve re nja u me ne. Svekrva se i dalje opirala: Na {ta to li ~i! Ne }e te, valj da, sad bu di ti de voj ~i ce! U toj ku - }i je le de no! Ne ma ni ~eg! Ni ~eg {to je po treb no de ci. Pa one... Ustao je. 7
* Ma rion spa va u svom se di {tu za be be, s pal cem u usti ma. Lu - si se sklup ~a la kraj nje. Posmatram svekra. Dr`i se pravo. [akama ~vrsto ste`e volan. Ni je pro zbo rio ni re~ ot ka ko smo kre nu li. Sva ki put ka da pro e vozilo iz suprotnog smera, farovi mu nakratko osvetle profil. Mislim da je ne sre }an ko li ko i ja. Da je umo ran. Da je raz o ~a ran. Ose }a moj po gled na se bi: Za {to ne spa va{? Mo ra la bi da se od mo ri{: obo ri na slon i po ku {aj da za spi{. Ima jo{ mno go don de... Ne mo gu od go va ram. Pa zim da ne za dre ma te. Nasme {io se jedva vidljivim osmehom. Ni po {to... Sad sam ja tu da pa zim i bri nem. Ponovo smo utonuli u misli. S rukama na licu, ne ~ujno sam zaplakala. Stali smo na jednoj benzinskoj pumpi. Koristim trenutak kad je iz i {ao iz au ta da ba cim po gled na mo bil ni. Nema nikakve poruke. Na rav no da je ne ma. Ba{ sam glu pa. Ba{ sam bu da la... Uklju ~ujem radio. Gasim ga. On se vra }a. Ho }e{ i ti da izi e{? @eli{ li ne {to? Potvrdno klimam glavom. Pri ti sla sam po gre {no dug me. Pla sti~ na ~a {a pu ni se ne kom odvratnom te~no {}u, koju odmah prosipam. Ku pu jem u rad nji pa ket pe le na za Ma rion, a se bi ~et ki cu za zube. Pri stao je da upa li mo tor i kre ne tek kad sam spu sti la se di {te i opru`ila se. * Otvo ri la sam o~i po {to je mo tor utih nuo. Ne mr daj. Osta ni s de voj ~i ca ma u ko li ma dok je tu jo{ to plo. Idem da uklju ~im gre ja nje u va {oj so bi. On da se vra }am po vas. 8 9
Opet sam pogledala na mobilni. U ~etiri ujutru... Ba{ sam bu da la. Ne mo gu po no vo da za spim. Sve tri le `i mo za jed no, u ve li kom kre ve tu Adri je no ve ba ke. Onom ko ji u`a sno {kri pi. Ko ji je ne ka da bio na{. Vodili smo ljubav paze }i da se {to manje pomeramo. ^ita va ku }a bi zna la ako mrd ne te ru kom ili no gom. Se }am se Kristininih pogleda kada smo si {li prvog jutra. Za doru~kom smo cr ve ne li od sti da, skri va ju }i se iza {o lja za ka fu i dr `e }i se za ru - ke pod sto lom. Iz vu kli smo po u ku. Ka sni je smo se pre da va li jed no dru gom sasvim ne ~ujno, najti {e na svetu. Znam da }e on do la zi ti u taj kre vet i sa dru gom `e nom, da }e i sa njom po di za ti ma drac i spu {ta ti ga na pod, kad vi {e ne bu du mogli dalje tako. 10 11
VOLEO SAM JE Ma rion nas je pro bu di la. [e ta lut ku po pe ri ni i pri ~a joj ne {to o slatki {ima koji dobijaju krila i odle }u. Lusi mi dodiruje trepavice: O~i su ti sle plje ne. Obla ~i mo se pod po kri va ~i ma, jer je u so bi ba{ hlad no. Devoj ~ice se smeju krevetu koji stenje i cvili. Sve kar je upa lio va tru u ku hi nji. Gle dam ga ka ko u dnu ba {te uzima cepanice iz {upe. Pr vi put sam sa ma sa njim. Nikada se u njegovom dru {tvu nisam ose }ala prijatno. Previ {e je uz dr `an. Uvek na od sto ja nju. ]u tljiv. Pa i ono {to mi je Adri jen o nje mu pri ~ao: ka ko je bi lo te {ko ra sti pod nje go vim nad zo rom, uz svu njegovu nepopustljivost, grubost, napade besa, strogost kada je u pitanju {kola. I sa Suzanom je takav. Nikada me u njima nisam videla nikakav znak ne `no sti. Pjer ne po ka zu je ono {to mu le `i na sr cu, ali znam {ta ose }a pre ma me ni, po ve ri la mi se jed no ga da na, dok smo pri ~ale o ljubavi ~iste }i boraniju. Klimnula sam glavom, ali bez razumevanja. Nisam mogla da shvatim ~oveka koji ko ~i svoj polet i {tedljivo barata ose }anjima. Bi la mi je od boj na po mi sao da ih pri kri va, iz stra ha da bi ti me is - poljio svoje slabosti. Navikla sam na dodire, zagrljaje i poljupce kao na ne {to najprirodnije na svetu. 12 Se }am se jedne burne ve ~eri u ovoj kuhinji... Moja zaova Kristina po`alila se na de~je nastavnike, rekav {i da su ograni ~eni i nestru~ni. Razgovor je onda skliznuo na obrazovanje uop {te, a zatim na vaspitanje koje su njih dvoje dobili u krugu porodice. Tada je rasprava, neosetno, poprimila drugi pravac. Kuhinja se pretvorila u sudnicu. Adrijen i njegova sestra uzeli su uloge tu`ilaca, dok im je otac se deo na klu pi za op tu `e ne. Bi lo je ve o ma mu~ no... I bar da je ne ko pla nuo! Ni po {to, ta man po sla... To je kod njih is klju ~e no. Gor ~ina je na kraju uspe {no potisnuta, izliv gneva bio je izbegnut. Sve se svr {ilo na nekoliko ubita~no zajedljivih `aoka. Kao i obi~ no. Ka ko je to uop {te bi lo mo gu }e? Na pro sto ta ko {to moj sve kar ni je pri sta jao da u e u okr {aj. Sa slu {ao bi jet ke pri med be svo je de ce, ali na njih ni kad ne bi od go va rao. Va {e se otrov ne stre li ce od me ne od bi ja ju kao o ste nu, ka zao bi na po slet ku s osme hom, a on da bi se u~ ti vo po zdra vio i iz i {ao. Ali je to ga pu ta do {lo do o{tri je pre pir ke. Jo{ mi je pred o~i ma nje go vo li ce u gr ~u i nje go ve {a ke oko bo ka la s vo dom, steg nu te kao da }e ga sad zdro bi ti. Za mi {lja la sam {ta im je sve mo gao re }i, sve ono {to je pre }u - tao i {to nikada ne }e izbaciti iz sebe. Poku {avala sam da ga razumem. [ta ta~ no shva ta od ono ga {to mu go vo re? O ~e mu raz mi {lja ka da je sam sa so bom? Ka kav je ka da od ba ci oklop? Kri sti na se on da, sa `a rom o~aj ni ka i iz gu biv {i na du da }e od njega izvu }i bilo kakav odgovor, iznenada okrenula k meni: A ti, Kloe, {ta ka `e{ na sve ovo? Ose }a la sam umor, stra {nu `e lju da se to ve ~e naj zad okon ~a. Bilo mi je dosta njihovih porodi~nih razmirica. Pa aa... od go vo ri la sam za mi {lje no mi slim da Pjer ni je na {e ga ko va, ni je na lik na nas... Kao da je slu ~aj no, sa pla ne te Mars, zalutao u porodicu Dipel... 13
Osta li su sle gli ra me ni ma i pre {li na no vu te mu. Ali ne i on. Osta vio je bo kal. Cr te li ca su mu se opu sti le, usta raz vu kla u osmeh. Pr vi put sam ga tad vi de la da se ta ko sme {i. Mo `da i po sled - nji. ^ini mi se da je, te ve ~e ri, me u na ma na sta lo ne ka kvo sa u ~e sni - {tvo... Neka vrlo tanana spona. Poku {ala sam da ga odbranim najbolje {to sam mo gla, tog mog ~ud nog Mar sov ca se de ko se ko ji sad evo gura, ka dvori {nom ulazu u kuhinju, kolica puna cepanica. * Ka ko si? Ni je ti pre vi {e hlad no? Do bro sam, hva la na pi ta nju. A devoj ~ice? Gledaju crta }e na televiziji. Crtani filmovi ovako rano? U vre me {kol skog ras pu sta, cr ta }i su sva kog ju tra na pro - gramu. Aha... pa od li~ no. Na {la si ka fu? Da, hva la. A ti Kloe? Ka da smo ve} kod ras pu sta, zar ne mo ra{... Da se ja vim na po sao? Pa da... Uo sta lom, ni je to mo ja stvar, ne znam... Na rav no, u pra vu ste, od mah }u... Ponovo sam se rasplakala. Svekar je oborio pogled. Skinuo je ba {tenske rukavice. Iz vi ni, me {am se u ono {to me se ne ti ~e. Ne, ni je uop {te to, sa mo sam... skroz iz gu blje na. Ta ko se ose }am... U pravu ste, pozva }u {eficu. A ko je ona? Mislim da mi je prijateljica, da imamo prijateljski odnos... Valj da i je ste ta ko. Uo sta lom, sad }u vi de ti... Ve za la sam ko su jed nom Lu si nom omi lje nom ma {nom ko ja mi se slu ~aj no na {la u d`e pu. 14 Mo `e{ joj sa mo re }i da uzi ma{ ne ko li ko da na od mora zbog svog nam }orastog svekra predlo`io je. Da. Nam }orastog i nemo}nog, nepokretnog. Lak {e }e pove - rovati, deluje ozbiljnije. Nasme {io se, duvaju }i u svoju {olju kafe. Lo ra ni je bi la u kan ce la ri ji. Pro mr mlja la sam ne ko li ko re ~i njenoj pomo}nici, koja je upravo imala poziv na drugoj liniji. Zva la sam i ku }u. Uku ca la sam broj da ~u jem po ru ke osta - vljene na telefonskoj sekretarici. Sve su bile bezna ~ajne. ^emu sam se uop {te na da la? Ponovo sam zaplakala. Svekar je u{ao i odmah izi {ao. VOLEO SAM JE Ube ivala sam sebe: Hajde, ispla ~i se jednom zauvek. Izlij po tok su za, dok iz vor ne pre sah ne. On da obri {i tu `no li ce, do bro oce di na to pljen ubrus, okre ni nov list. Mi sli na ne {to dru go. Za ko - ra ~i jed nom no gom, pa dru gom. Ko rak po ko rak, sa mo na pred. Mora{ po ~eti sve ispo ~etka. Re kli su mi to sto pu ta. Mi sli na ne {to dru go. @ivot se na sta - vlja. Gu raj da lje. Mi sli na de voj ~i ce. Ne ma{ pra vo da se pre da{. Trgni se. Da, na rav no, znam sve to, ali shva ti te i vi me ne: ne po la zi mi za ru kom. Uo sta lom, {ta je uop {te `i vot? [ta zna ~i `i ve ti? [ta mo gu da po nu dim svo joj de ci? Na o pak svet? I u nje mu mamu zauvek osaka }enu? Mamu koja je bogalj? Mo gu da usta nem uju tru, da se ob u ~em, da do ru~ ku jem, da njih ob u ~em i na hra nim, da iz dr `im do uve ~e i sta vim ih on da da leg nu, uz po lju bac. Mo gu to da ura dim. Svi to mo gu. Ali ni sam u sta nju da u~i nim i{ta vi {e od to ga. Tu je kraj. Molim vas. Milost! Ni {ta preko toga. 15