Пре глед ни чла нак doi: /zrpfns Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Пр

Пре глед ни чла нак 343.121 doi:10.5937/zrpfns52-17149 Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi nja bla z ic @ h ot m a il.c o m ОБА ВЕ ЗН А СТ РУ Ч Н А ОД БРА Н А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У Са ж е т а к: Пра во на од бра ну пред ста вља јед но од основ них за га ран - то ва них људ ских пра ва, а чи ни га пра во окри вље ног да се сам бра ни, пра во да ан га жу је бра ни о ца ког сам иза бе ре, од но сно да му струч на по моћ бу де о бе з бе ђе н а од с т ра не п о с т а в ље н ог б ра н и о ц а, ко ји ће з а с т у п а т и и н т е ре се окри вљеног у кривичном поступку. Кривично про це сна те о ри ја од бра ну свр - ста ва у јед ну од нај зна чај ни јих функ ци ја кри вич ног по ступ ка, а уло ге и мо - г ућнос т и браниоца с у се мењале кроз ра звој инс т ит ута одбране у кривичном по ступку. Поред питања права на одбрану и улоге и функције браниоца, пред - ме т ов ог ра да је о ба ве з н а с т р у ч н а од бра н а п у но ле т н и х л иц а ок р ив ље н и х за к р ив и ч н а д е л а, п ос м ат р ан а к р о з и с т ор и јс к и р а зв ој и н с т ит ут а о б ав ез н е од бра не, ме ђу на род ну и до ма ћу ре гу ла ти ву, по је ди не упоредноправнe при - м е р е р ег ул ат ив е и нс т ит ут а о б ав ез н е с т р у чн е о дб р ан е, ка о и с т ав ов е и с т а н д а р д е Ев р оп с ко г с у д а з а људс к а п р ав а п о п ит ању о б ав ез н е с т р у чн е од бра не. Има ју ћи у ви ду да пра во на од бра ну уз струч ну по моћ бра ни о ца д о п р и н о с и о с т в а ре њу п ра в ич н ог п о с т у п ка и ом о г у ћ а в а је д н а к од н о с с н а га, као и да је потре ба за ујед на ча ва њем кри те ри ју ма оба ве зне струч не од бра - не пре по зна та од стра не Европ ског пар ла мен та ко ји на сто ји да пи та ње оба ве зне струч не од бра не ре гу ли ше кроз по себ ну ди рек ти ву, пи та ње оба - ве зне струч не од бра не ће би ти са глед но и кроз по тре бу за уса гла ша ва њем д о м а ћ е г з а ко н о д а в с т в а с а с т ав ов им а и с т а н д а р д и м а Ев р о п с ко г с у д а з а људ ска пра ва и пред ло зи ма de le ge fe ren da. Кључ не ре чи: бра ни лац, оба ве зна струч на од бра на, од бра на по слу жбеној ду жно сти, кри вич ни по сту пак. 413

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) 414 1. ПРА ВО НА ОД БРА НУ Пр а в о на од б р а н у у с а в р е ме н и м де мо к р ат ск и м по р е т ц и ма п р ед с т а в љ а јед но од о снов н и х п р а в а з а г а р а н т о в а н и х ок ри в љ е ном л и ц у и т о к а о п р а в о ок рив љ еног да с е с а м бра н и, а н г а ж у је бра н и о ца ко г а и з а б е р е, од но сно да с е б р а н и у з по моћ по с т а в љ е ног б р а н и о ца ко ји ће с т ру ч но и с а в е сно з а с т у па т и и нт ер е с е ок ри в љ е ног, од но сно с а в е т о в а т и и п р ед у зим ат и р а дњ е које с у у нај б о љ ем и н т е р е с у ок ри в љ е ног. Право на од бра ну је за га ран то ва но нај ви шим прав ним ак ти ма, ре гу ла - т и в ом ко ја нор м и р а к ри ви чн и пос т упа к, а л и и међунар одн и м док умент има ка о ш т о су Ун иве рза лна Дек ларац ија о људ ск и м п ра ви ма, Ме ђу на род н и па к т о г р а ђ а н ск и м и по л и т и ч к и м п р а в и м а и Е в р оп ск а Конв е нц ија з а з аш т ит у људ ских пра ва и основ них сло бо да (у да љем тек сту ЕКЉП) ко ји га ран ту ју ок ри в љ е ном п р а в о н а од б р а н у и п ри с т у п б р а н и о ц у 1. Ком ун ит а рно п р ав о к р о з Д и р е к т и ву Е в р оп с ке Ун и је 2 013/4 8/ Е У 2 р е г у л и ш е п и т а њ е п р и с т у п а б р ан и о ц у у к ри ви ч ном по с т у п к у, од но сно ов о п р а в о св рс т ав а у м ин им у м з а г а ра н т о в а н и х п ра в а о с у м њи че н и м и о с у ђе н и м л и ц и ма. Пра в о на п ри с т у п б р а н и о ц у с е г а р а н т у је од мо мен т а ко ји п р е т хо д и да в а њу п р в ог ис к а з а п р ед по ли цијом, односно гарантује обављање поверљивог разговора у фази предистражног, односно поступка који предходи кривичном поступку. Директ и в а 2013/48/ ЕУ не р ег ул ише с л уч ајев е о б а в е зне од б р а не, в е ћ ов о п и т а њ е о с т а в љ а у на д ле ж но с т и д р ж а в а ч л а н и ца, а л и о ба в е з у је д р ж а в е ч л а н и це да ин фор ми шу сва ког окри вље ног о пра ву на струч ну по моћ, од но сно ин фор - мац ије у ч ине до с т у п н и м ка ко би се ола к ша ло ос т ва ри вање п рава на п рис т у п бра н и о ц у. Ре зо л у ц и ја Евр опске Ун ије Ц 295/1 п редвиђа да је п раво на п ра вн и са вет бра ни о ца у нај ра ни јој фа зи кри вич ног по ступ ка фун да мен тал но у оствар е њу п р а ви ч ног по с т у п к а 3. О ба в е з у о ба в е ш т а в а њ а о п р а ву на п ри с т у п б р а - ни о цу, али и бес пла тан прав ни са вет пред ви ђа и Ди рек ти ва 2012/13/ЕУ 4. 1 Вид. The Uni ver sal Dec la ra tion of hu man rights, proc la i med by the Uni ted Na ti ons Ge - ne ral As sembly in Pa ris on 10 De cem ber 1948, Gene ral As sembly re so lu tion 217 A (art.11) ; In tern a t i o n a l C o ve n a nt o n Ci v i l a n d Po l i t i c a l R ig ht s, r a t i f i c a t io n a n d a c c e s sio n by G e n e r a l A s s e m bly r e s o l u t io n 2 2 0 0A ( X X I ) (a r t. 14) ; З ако н о р ат иф ик ац ији Е в ро пс к е Ко нв е нц иј е з а з аш т ит у људ ских пра ва и основ них сло бо да, С л. л и с т СЦ Г Ме ђ у а р о д н и у г о в о р и бр. 9/2013, 5/2005- ис прав ка и Сл.гла сник РС Ме ђу на род ни уго во ри бр. 12/2010 (чл.6) 2 Directive 2013/48/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 22 Oc to ber 2013 on the right of ac cess to a lawyer in cri mi nal pro ce e dings and in Eu ro pean ar rest war rant pro cee dings, and on the right to ha ve a third party in for med upon de pri va tion of li berty and to com mun i c a t e w it h t h i r d p e r s o n s a n d w it h c o n s u l a r a u t h o r i t i e s w h i le d e p r i ve d of l i b e r t y, O f f i c i a l Jo u r n a l of the Eu ro pean Union L 294/1. 3 Re so lu tion of Co un cil of 30 No vem ber 2009 on a Ro ad map for streghthe ning pro ce du ral of su spec ted or a ac cu sed in cri mi nal pro ce e dings 2009/C, Of fi cial Jo u r nal of the European Union C295/1. 4 Д и р е к т и в а 2 012 /13/ Е У Е в р о пс к о г п а р л ам е н т а и в е ћ а о п р а в у н а и н ф о р м и с а њ е у к р и в и ч н о м п о с т у п к у, Слу жбе ни лист Евр оп ске Уни је Л 142/1.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Иа ко је став Европ ске Уни је био да се пи та ње кри те ри ју ма оба ве зне с т ру ч не од б р а не т р е б а р е г ул ис ат и н ац ион а л н и м з а ко но д а в с т ви м а д р ж а в а ч л а н и ца, р а з л и ке у з а ко но да в с т ву, п р о бле м и у п р а к си, св е че ш ћ а п ри ме на Евр оп ског налога за хапшење, али и проширивање поља надлежности Уније у однос у н а д р ж а в е ч л а н и це, р е з у л т и р а ле с у по т р е б ом з а у н и ф о рм н и м но р ми ра њем оба ве зне струч не од бра не кроз по себ ну Ди рек ти ву, ко ју припре ма Европ ски Пар ла мент. Пи та ње пра ва на од бра ну окривљених у кривичном поступку се заснива на по сту ла ту да су сва ли ца јед на ка у пра ви ма, те да се јед на кост мо ра од но си т и и на р а з л и ч и т е си т у а ц и је у ко ји ма с е л и ца мо г у на ћ и у к љу ч у ју ћ и и по с т о ја њ е к ри ви ч не с т в а ри, од но сно к ри ви ч ног по с т у п к а. У д и р е к т ној ве зи са пра вом на од бра ну је и пра вич ност по ступ ка, ко ја се мо же оства ри ти с амо у кол ико п ра в о на од бра н у не з а ви си од фи на н си ј ског а спек т а, од но сно у ко л и ко с е не з а сн и в а на п и т а њу ко л и ко п р а в де мо жеш с е би п ри у ш т и т и 5. В е ћ и н а аут ор а ко ји с е б а в е ови м п и т а њ е м и уоп ш т е к ри ви чноп р оцесном фу н к ц и јом б р а н и о ц а с у м и ш љ е њ а д а с е п р а ви ч но с т пос т у пк а и једн ако с т с т р а на к а у по с т у п к у не мо же о с т в а ри т и б е з с т ру ч не и с а в е сне по мо ћ и б р а - н и о ца. Од б р а на ок ри в љног у к ри ви ч ном по с т у п к у с е мо же по сма т р а т и к а о јед на од о снов н и х фу н к ц и ја к ри ви ч ног по с т у п к а и т о на т е ме љу ч и њ е н и це да где по сто ји оп ту жба, мо ра по сто ја ти и од бра на. У том сми слу уко ли ко се са јед не стра не на ла зи ту жи лац, а са дру ге стра не окри вље ни, ко ји не ма по моћ струч ног ли ца по сту пак не мо же би ти пра ви чан, од но сно од нос сна га је у по ло жа ју не рав но прав но сти, те су ма ли из гле ди за ефи ка сним су прот - ста вља њем и зашти том ин те ре са и пра ва окри вље ног. У кривичном поступк у се са јед не с т ра не на ла зи т у ж и ла ц, к а о за с т у п н и к д ржа вног и д руш т веног и н т е р е с а, а с а д ру г е с т ра не ок рив љ ен и к а о з ас т у пн и к с опс т вен и х и нт ер ес а. Дру штве ни ин те рес се огле да у су зби ја њу, пре вен ци ји и ре пре си ји кри мина л и т е т а, од но сно ш и ре по сма т ра но не же ље ног по на ша њ а, а и н д и ви д у а л н и и н т е р е с с е с а с т о ји у з а ш т и т и и о с т в а р е њу л и ч н и х п р ав а, ко ји п р ед с т ав љ а и д руш т в е н у о бав е з у. Уп р а в о сп р е г а и з ме ђу о с т в а р е њ а д руш т в е ног и нт е р ес а и оства ре ња лич них пра ва пред ста вља про стор у ком нај зна чај ни ју уло гу има бра ни лац. Са дру ге стра не се мо же по ста ви ти пи та ње да ли во ља окрив ље ног, ко ја се х ипот ет и чк и може огледат и у неп рих ва т ању с т ру чне помоћ и, мо же има ти при мат у од но су на оба ве зу струч не од бра не, од но сно на прав и ч но с т по с т у п к а. Та ко ђ е с е може пос т ав и т и п и т а њ е д а л и ус т а но в љ е но п р а в о т р е б а т у м а ч и т и у конт екс т у мог ућнос т и и л и и нт ер ес а. Нес у мњив о да во ља тре ба има ти при мат у од но су на за га ран то ва но пра во, али са мо уколи ко је оправ да но во љу по сма тра ти из над ин те ре са. 5 Le roy D. Clark All De fen dants, Rich and Po or, Sho uld Get Ap po in ted Co un sel in Crimi nal Ca ses: the Ro u te to True Equ al Ju sti ce 81. Mar qu et te Law Re vi ew 47 (1997) 47. 415

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) Има ју ћи у ви ду на ве де но, бра ни лац се мо же по сма тра ти као кљу чан ф а к т о р у о с т в а р е њу п р а в и ч ног по с т у п к а, по ш т о в а њу п р а в а и з а ко н и т ом сп р о в о ђе њу по с т у п к а, а л и и фа к т ор ко ји до п ри но си п р а кт и чном о с т в ар ењу основ них на че ла кри вич ног по ступ ка. 2. БРА Н И Л А Ц Пра во на од бра ну се са ста но ви шта по је ди нач ног, али и јав ног ин те ре - с а у св ом п уном о би м у, а у нај б о љ ем и н т е р е с у ок ри в љ е ног, мо же о с т в а ри т и у з по моћ с т ру ч ног б р а н и о ца. У на ме ри це ло к у п ног с а гле да в а њ а и н с т у т у т а о ба в е зне с т ру ч не од б р а не, по т р е б но је п р е св е г а не ш т о р е ћ и о б р а н и о ц у у к ри ви ч ном по с т у п к у. Те о ри ја по зна је р а з л и ч и т е де фи н и ц и је, уло г е и ц и љ е в е б р а н и о ца, к а о и н а ч и н в р ше њ а и фу н к ц ију одб р ане. Бр ан ил а ц с е може деф ин ис ат и к а о про це сни пу но моћ ник окривљеног који сво јим прав ним зна њем и ве шти нама по ма же ок ри в љ е ном у п р о на л а же њу и у т в р ђи в а њу ч и њ е н и ца п ри ме ном п р о п и с а и ко ри ш ће њ ем п р о це сн и х п р а в а, а св е у ц и љу з а с т у па њ а нај б о љ ег и н т е р е с а ок ри в љ е ног 6. Бр а н и л а ц с е т а ко ђ е мо же дефин ис ат и и к а о п р а в - но о б р а з о в а но фи з и ч ко л и це, које с е п р о ф е си о н а л но б а ви а д в о к а т у р ом и ко је на основу издатог пуномоћја или донетог решења суда, заједно са окривље ним или не за ви сно од окривљеног, али у његовом интересу, врши функци ју од бра не у кри вич ном по ступ ку, од но сно по ма же окри вље ном у од бра - н и, т е с е п р ед у з и м а њ е м к р и в и чн оп р оц ес н и х р а дњи с т ар а о п р оц ес н ој и п р а в ној з а ш т и т и п р а в а и и н т е р е с а ок ри в љ е ног 7. Иа ко ве ћи на ау то ра смат ра да је бра н и ла ц п у но моћн и к ок рив љеног, пос т оје и м иш љења да бран ила ц не мо же би ти ни пу но моћ ник, а ни за ступ ник окри вље ног и то због спе цифи ч ног л и ч ног к а р а к т е р а к ри ви ч но п р а в не од г о в о р но с т и ок ри в љ е ног, т е да би исп р а вно било б р ан иоц а т р е т ир ат и к а о с т ру чног пом аг ач а, који дел ује по ред окри вље ног и ау то но ман је у од но су на јав ног ту жи о ца, суд и окривље ног 8. По ма г а њ ем ок ри вљном п р ев азилази с е нера внот еж а и змеђу ја вног т у ж ио ца и ок ри в љ е ног л и ца, од но сно омо г у ћ а в а с е од но с јед на ког ору ж ја и з ме ђу с т р а на к а 9. 6 Да вор Кра пац, Каз н ен о п р оц ес н о п р ав о, Прв а к њиг а: Инс т ит уц ије, Н ар одне новине, За греб 2010, 222. 7 С н еж ан а Б р к и ћ, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о I, Це н т а р з а и з д а в ач к у д ел а тно с т п р а вног фа кул те та у Но вом Са ду, Но ви Сад 2014, 212. 8 М и л а н Ш к у л и ћ, Та т ја н а Бу г а р с к и, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о, Це н т а р з а и з д а в ач к у де лат ност Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, Но ви Сад 2015, 194. 9 Л а у р а В а л ко в и ћ П р а в о н а п р и с т у п б р а н и т е љу у с вје т л у п р е с уд е Д в о рс к и п р от и в Х р в а т с ке Хр ват ски ље то пис за ка зне не зна но сти и прак су (За греб) 2/2016, 340. 416

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Про це сна и прав на при ро да бра ни о ца се мо же по сма тра ти као уло га по ма г а ча, з а с т у п н и к а, по т по р е и по д р ш ке и о р г а на п р а в не по мо ћ и 10, а пос т о је и м и ш љ ењ а д а с е у ло г а б р а н и о ц а мо же по см а т р а т и и з пси хо ло ш ког угла 11, од но сно д а је б р а н и л а ц о бјек т и в но не п ри с т р а сно л и це, х ума н ит а р - ног угла да је бра ни лац пот по ра окри вље ном у вр ло спе ци фич ној и стре сној с и т у ац ији и с т р у к т у р а л н о г у г л а 12 од н о с н о д а б р а н ил а ц ом ог у ћ ав а ок р и - в љ е н о м е ф ик ас н о у ч ес т в ов ањ е у п ос т у пк у. Ф у н к ц и ја б р а н и о ц а и д о м е т бра ни о ца се мо гу по сма тра ти кроз рад ње ко је се пред у зи ма ју у ко рист окрив ље ног и т о ра д ње п ро на ла же ња и у т вр ђи ва ња ч и ње н и ца и из во ђе ња до ка за, а све у ци љу до но ше ња нај по вољ ни је од лу ке за окри вље ног. И а ко је уло г а б р а н и о ца да ко ри с т е ћ и мо г ућ но с т и по зна в а њ а п р о п и с а, до ка зних средста ва, ве шти не ис пи ти ва ња и за кљу чи ва ња, омо гу ћи окривље ном нај бо љу мо гу ћу од бра ну, по сто је и ау то ри ко ји су ми шље ња да се уло га бра ни о ца са сто ји и из про на ла же ња пра зни на и гре ша ка ор га на ко ји пре ду зма ју рад ње у кон крет ном пред ме ту, а све у ци љу до но ше ња осло ба - ђ а ју ће п р е с у де и л и и з ри ц а њ а бл а же к а зне 13. По р ед н ав еден и х с т ав ов а по - с т о је и в р ло с л и ч н и с т а в ови з аб ележен и у а ме ри ч кој с уд ској п р а к си ко ји б р а н и о ц е оп и с у ју к а о х и тн у помо ћ ч ији је и с к љу ч и в и и н т е р е с п р о д а ја нај ве ћем понуђачу 14, али и ста во ви као што су да је пра во на од бра ну потре ба, а не луксу з 15. 3. ОБА ВЕ ЗНА СТРУЧ НА ОД БРА НА Ис т о ри ј ск и ра з вој и н с т и т у т а о ба ве зне од бра не с е мо же посмат рат и још у до ба Ан тич ке Грч ке, за ко ји од ре ђе ни из во ри на во де да су бра ни о ци би ли п ос т а в љ а н и од с т р а н е о пш т ин а 16, али и да је од бра на би ла фор мал ност, 10 С. Бр кић, 211. 11 Л а у р а В а л ко в и ћ, З о р а н Бу р и ћ П р и м је н а и з а б р а н и х е л е м е н а т а п р а в а н е ф о р м а л н у од бра ну из прак се Еу роп ског су да за људ ска пра ва у Хр ват ском ка зне ном по ступ ку Х р в а т - ски ље то пис за ка зне но пра во и прак су (За греб) бр.2/2011, 522. 12 St e f a n Tr e c h s el Hu m a n R ig ht s i n C r i m i n a l P r o c e e d i n g s O x fo r d Un i v e r s i t y P r e s s, New York 2005, 244. 13 Вид. Sa muel A. Ali to The Ro le of the Lawyer in the Cri mi nal Ju sti ce System C r i m i n a l Law & Pro ce du re Prac ti ce Gro up Newsletter vol. 2, Is sue 3, 1998, https://fedsoc.org /commentary/ p u bl i c a t i o n s / t h e - r o le - of - t h e -l a w ye r -i n - t h e - c r i m i n a l -ju s t i c e - s y s t e m, 25. Ја ну ар 2018, Wil li am W. Schwar zer De a ling with In com pe tent Co un sel The Trial Jud ge s Ro le 93 Ha r v a r d L a w Re v i e w 633, 1980. 14 L. D. Cla rk, 48. 15 G i d e o n v. Wa i n w r ig h t, C o r r e c t i o n s d i r e c t o r N o.155, S u p r e m e C o u r t of Un i t e d S t a t e s, De ci sion 18 March 1963. 16 Ви д. Ра д и с а в Це л и ћ, Од б р а н а о к р ив љ ен о г п о с л у ж б е н о ј д у ж н о с т и, м а г и с т а р с к и рад, Сло во, Кра ље во 1972. 417

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) од но сно да бра ни лац ни је мо гао у ве ли кој ме ри да ути че на ис ход по ступ ка 17, од но сно да ни је мо гао да из но си ствар не до ка зе ко ји би бит но ути ца ли на суд ску одлуку 18. У ста ром Ри му у до ба прин ци па та оба ве зна од бра на пред цар ским су дом за кри вич на де ла из обла сти рат ног пра ва би ла је за бра ње на, мада је а к уз а т ор ск и по с т у па к у на че л у по зна в а о фа к улт ат и вн у одбран у, а л и и до де љи в а њ е бра н и о ца по с л у ж б е ној д у ж но с т и у од р е ђе н и м с л у ча је ви ма 19. Уло га бра ни о ца, као струч ног ли ца се мо же по сма тра ти као кре та ње од немо г ућ но с т и у т и ца ја на ис ход пос т у пк а, у че ш ће у п и сме ној од бра н и, да в а њ е з а в р ш н е р е ч и, о б ав ез н о с т с т р у чн е п ом о ћ и код од р е ђ е н е в р с т е и т е ж и н е к ри ви ч н и х де л а, о ба в е зно с т с т ру ч не по мо ћ и у с л у ча је ви ма т е ле сн и х не до - с т а т а к а ок ри в љ е ног, па св е до с а в р е ме н и х т ен ден ц и је дом ина н тног у чеш ћ а бра ни о ца у кри вич ном по ступ ку. Са вре ме на кри вич но про це сна те о ри ја и за ко но дав ство по зна ју ин стит у т е л и ч н е од б р а н е и с т р у чн е одб р ан е, ко ј у м о же в р ш и т и и з а б р а н и и л и по с т а в љ е н и б р а н и л а ц. С т ру ч н а од б р а н а с е мо же де фи н и с а т и к а о од б р а н а ко ју ок ри в љ еном п ру ж а б р а н и л а ц, к а о не з а ви с т а н, с а мо с т а л а н и с т ру ч а н п ру ж а л а ц п р а в не по мо ћ и 20. Струч на од бра на се у те о ри ји нај че шће на зи ва и фор мал на од бра на и мо же би ти фа кул та тив на, оба ве зна и фор мал на одбра на си ро машних. Обавезна стручна одбрана се може дефинисати као обаве зна од бра на окри вље ног уз по моћ бра ни о ца у слу ча је ви ма ко ји су предви ђ е н и з а ко ном. О снов п р оп исив ањ а о б а в е зне с т ру ч не од б р а не з а ви си од к р и т е р и ј у м а о б ав ез н ос т и, који с е м ог у з а с н и в а т и н а л и ч н и м о с о б и н а м а окри вље ног ко ји зах те ва ју стручну помоћ, као што су физички или психичк и не до с т а ц и, ви си на з а п р е ће не к а зне и л и с уд ск а на д ле ж но с т, к ри т е ри ју м л и ше ња сло бо де, ко ји је услов љен ог ран ича ва њем п ра ва на сло бо д у к ре т а ња, али и раз ло зи ма ко ји су усло вље ни по тре бом спр о во ђе ња по ступ ка и ис пуње њем про це сних усло ва, као што је су ђе ње у од су ству и при су ство глав ном пре тре су. Про це сно -прав ни основ по ста вља ња бра ниоца у кривичном по - с т у п к у 21 с е з а сн и в а на од л у ц и о по с т а в љ а њу б р а н и о ца у с л у ча је ви ма о ба - в е зне од б р а не, од но сно п р е ма З а ко н и к у о к ри ви ч ном по с т у п к у 22 (у да љем тек ст у: ЗК П) ре ше њу о по ста вља њу бра ни о ца по сл у жбе ној д у ж но сти. Усло ви за по ста вља ње бра ни о ца по слу жбе ној ду жно сти су да се ра ди о за ко ном 17 Ви д. И ш т в а н Фе јеш По ло ж ај ок ри в љ е ног у ис т ра зи у не к и м ис т о ри ј ском мо де л и ма к р и в и ч н о г п о с т у п к а Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду бр. 4/2014, 108. 18 M a r c u s Tu ll iu s C i c e r o, Ci ce ro On the Ideal Ora tor (De Ora to re) O x fo r d U n i ve r s i t y Press, New York 2001, I x. 42-44. 19 З о р и ц а Мршев и ћ, О б ав ез н а о дб р ан а у к р ив и чн ом п ос т у пк у, д окт о рск а д ис е рт ац ија, Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Бе о гра ду, 1986, 68-69. 20 М. Шку лић, Т.Бу гар ски, 187. 21 С. Бр кић, 213. 22 З а ко н и к о к р и в и ч н о м п о с т у п к у- ЗК П, Сл.гла сник РС бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014. 418

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 п р ед ви ђе н и м р а з ло зи ма з а о бав езн у с т ру чн у одб р ан у и да ок рив љ ен и нема и забраног бран и о ца, ов ла ш ће ног п у но моћ јем ок ри в ље ног и л и ње м у бл и ск и х ли ца. У ц и љу це ло к у п ног с а гле да в а њ а и н с т и т у т а о ба в е зне с т ру ч не од б р а не у на с т а в к у ће с е р а з мо т ри т и п и т а њ е и н с т у т у т а о ба в е зне с т ру ч не од б р а не у до ма ћем за ко но дав ству, по је ди ним ре ше њи ма упо ред но прав ног за ко но дав - ства, зна чај ни ста во ви Европ ског су да за људ ска пра ва (у да љем тек сту ЕСЉП) и прак се аме рич ких су до ва. 3.1. Оба ве зна струч на од бра на у Ре пу бли ци Ср би ји И н с т и т у т о ба ве зне с т ру ч не одбране у домаћем з аконода вс т ву познав а о је још За кон о кри вич ном суд ском по ступ ку из 1865. и пре ма од ред ба ма овог З а ко на о ба в е зна од б р а на је би л а в е зи в а на з а к ри т ри ју ме т е ж и не к ри ви ч ног де ла, л и ч но с т и ок ри в љ е ног, зд ра в с т ве но с т а њ е, пол, одсу тно с т и познав ањ е јез ик а 23. З акон и к о с уд ском к р и в и ч ном по с т у п к у К р а љ е в и не Ју г о с л а в и је из 1929. 24 к а о р а з ло г е з а о ба в е зн у од б р а н у п р ед ви ђа о је т е ж и н у к ри ви ч ног де ла и лич ност окри вље ног. Сви каснији закони који су ре гулиса ли кри вичн и по с т у па к, а ко ји с у в а ж и л и на т е ри р т о ри ји да на ш њ е Ре п у бл и ке Ср би је по зна ва ли су ин сти тут обавезне одбране, осим у пе ри о ду на род но о сло бо - дилач ке бор бе, предратног и послератног пе ри о да ка да су по сто је ће околно сти усло ви ле ста вља ње бр зи не по ступ ка ис пред по што ва ња пра ва. Пре ма ва же ћем ЗКП 25 ок ри в љ е н и у к ри ви ч ном по с т у п к у мо р а и ма т и бра ни о ца уко ли ко је нем, глув, слеп, не спо со бан да се сам успе шно бра ни, у слу ча ју ка да се кри вич ни по сту пак во ди због кри вич ног де ла за ко је се мо же из ре ћи ка зна за тво ра у трајању од осам година или те жа казна, уколико је ли шен сло бо де или му је из ре че на ме ра за бра не на пу шта ња ста на, ако му се су ди у од су ству, од но сно уко ли ко се глав ни пре трес одр жа ва у одустн о с т и о к р ив љ ен о г кој у је с а м п р оуз р оков а о, од н о с н о у ко л и ко с е г л а в н и п р е т р е с од р ж а в а у од у с у т но с т и, у ко л и ко је ок ри в љ е н и уда љ ен и з с уд н и це, уко ли ко се во ди по сту пак из ри ца ња ме ра без бед но сти оба ве зног пси хи ја - т ри ј ског ле че њ а и у с л у ча ју п р е г о в о р а њ а с а ја в н и м т у ж и о цем о з а к љу че њу спо ра зу ма. Бра ни лац ко ји се по ста вља окри вље ном се на зи ва бра ни лац по с л у ж б е ној д у ж но с т и и може бит и пос т ав љ е н од с т р ане н а длеж ног ја вног ту жи о ца, од носно пред сед ни ка су да, у за ви сно сти од фа зе у ко јој се кри вични по сту пак на ла зи, а по ре до сле ду са спи ска адво ка та ко ји до ста вља адвок а т ск а ко мо р а. Пр а в а и д у ж но с т и б р а н и о ц а по с л у ж б еној д у ж нос т и с е не 23 З. М р ш е в и ћ, 76. 24 З а ко н и к о с у д с ко м к р и в и ч н о м п о с т у п к у з а К р а љ е в и н у С р б а, Х р в а т а и С л о в е н а ц а, Из да ње и штам па др жав не штам па ри је, Бе о град 1929. 25 ЗКП, чл. 74. 419

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) раз ли ку ју у од но су на пра ва и ду жно сти иза бра ног браниоца, али су разло - зи за раз ре шење браниоца по службеној дужности проширени и на ангажо - в а њ е и з а б р а ног б р а н и о ца и не п ру ж а њ е п р а в не по мо ћ и с т ру ч но, с а в е сно и бла го вре ме но. Ве о ма је зна чај но ис та ћи да оба ве зна од бра на тра је до правно сна жног окон ча ња кри вич ног по ступ ка, што зна чи да се не од но си на по ступ ке по ван ред ним прав ним ле ко ви ма 26. Пре ма од ред ба ма ЗКП-а адво кат ска ко мо ра је ду жна да во ди спи сак брани ла ца по слу жбе ној ду жно сти. У са ста ву Адво кат ске ко мо ре Ср би је су адво - кат ске ко мо ре Бе о г ра да, Војво д ине, Косова и Ме т о х и је, Кра г у јев ца, За је ча ра, Чач ка, Ни ша, Шап ца и По жа рев ца 27. А д во к ат ск а ко мора Б еог рада на свом спи ску адво ка та по слу жбе ној ду жно сти има упи са них 1721 адво ка та, Адво - кат ска ко мо ра Вој во д и не 1301 а д во ка т а, А д во кат ска комора Краг ујевца 263 адво ка та, Адво кат ска ко мо ра За је ча ра 181 адво ка та, Адво кат ска ко мо ра Чачка 506 а д во ка т а, А д во кат ска ко мо ра Н и ша 917 а д во ка т а, А д во кат ска ко мо ра Шап ца 283 адво ка та и Адво кат ска ко мо ра По жа рев ца 266 адво ка та 28. Но ви не ко је је увео ЗКП, а пре све га но ви не ко је се од но се на пред ист р а ж н и и ис т р а ж н и по с т у па к и з ме н и ле с у и у р е ђе њ е п и т а њ а на д ле ж но с т и з а по с т а в љ а њ е б р а н и о ца по с л у ж б е ној д у ж но с т и. У т ом см и с л у б р а н и л а ц по с л у ж б е ној д у ж но с т и, п р е ма од р ед ба ма ЗК П- а мо же би т и по с т а в љ ен од стра не јав ног ту жи о ца или пред сед ни ка су да, што је у прак си у зна чај ној ме ри ума њи ло број бра ни о ца ко ји су име но ва ни од стра не су да. На и ме најве ћи број бра ни ла ца је име но ван од стра не ту жи ла штва, па чак и по зи ван ди рект но од стра не над ле жне по ли циј ске упра ве, а ка сни је ре ше њем о по - с т а в љ е њу и ф о р ма л но по с т а в љ а н од с т р а не т у ж и л а ш т в а. Ве ћ и на б р а н и о ца ко ји с у п о с т а в љ а н и од с т р а н е с уд а с у п ос т ав љ ан и у с ит уац ијам а к ад а је о т к а з а но п у но моћ је и з а б р а ном б р а н и о ц у, а у с л у ча је ви ма о ба в е зне с т ру ч не од бра не. На ве де на но ви на је та ко ђе ути ца ла и на пи та ње ком ор га ну ће брани лац по слу жбе ној ду жно сти до ста ви ти зах тев за на кна ду тро шко ва. У том сми слу уко ли ко по ста вље ни бра ни лац при су ству је са мо са слу ша њу осумњи че ног у п р ед ис т р а ж ном по с т у п к у, а ис т р а г а с е не по к р е не и л и и з а б р а н и б р а н и л а ц до с т а ви п у но моћ је з а з а с т у па њ е, з а х т ев з а на к на д у т р о ш ко в а ће с е д о с т а в и т и н а д ле ж ној по л и ц и ј ској у п р а в и. Н а п р име р п р ем а под ац им а МУП-По ли циј ске упра ве Ша бац у 2016. је под не то 342 зах те ва за на кна ду тро шко ва, а у 2017. је под не то 243 зах те ва за на кна ду тро шко ва 29. Уко л и ко 26 Та т ј ан а Бу г а р с к и З а х т е в з а з а ш т и т у з а ко н и т о с т и З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а - кул те та у Но вом Са ду бр. 1/2016, 94. 27 За кон о адво ка ту ри, Сл. гла сник РС бр. 31/2011 и 24/2012 од лу ка УС. 28 https://aks.org.rs/cir/%d0%ba%d0%be%d0%bc%d0%be%d1%80%d0%b5/#, 25 Ја ну ар 2018. 29 Под ац и п р и б а в љ е н и од М У П По л и ц и ј с к е у п р а в е Ш а б а ц д ан а 29. ј ан уар а 2 018, број 403-1306/18. 420

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 се бранилац по службеној дужности постави решењем јавног тужи оца, захтев ће се под не ти над ле жном јав ном ту жи ла штву са мо уко ли ко се не по дигне оп ту жни ца, од но сно уко ли ко се не за кљу чи спо ра зум из ме ђу јав ног туж и о ца и ок ри в љ е ног, у ко л и ко и з а б р а н и б р а н и л а ц до с т а ви св о је п у но моћ је, од но сно у ко л и ко п р е с т а н у р а з ло з и з а о б а в е з н у с т ру чн у одб р ан у. П р а кс а Пр в ог о сновног ја в ног т у ж и ла ш т в а у Б е о г р а д у је с т е да у ко л и ко с е з а к љу ч и спо р а з у м, о ком од л у ч у је с у д и ја з а п р е т ход н и по с т у па к т р о ш ко ви а н г а жо - ва ња бра ни о ца по слу жбе ној ду жно сти па да ју на те рет су да. Без об зи ра на чи ње ни цу да ли је бра ни лац по слу жбе ној ду жно сти по ста вљен од стра не т у ж и л а ш т в а и л и с у да, на кон по д и з а њ а оп т у ж н и це, б р а н и л а ц по с л у ж б е ној д у ж но с т и ће з а х т ев з а на к на д у т р о ш ко в а до с т а ви т и по с т у па је ћем с у д у. Та - ко ђе је зна чај но ис та ћи и да бра ни лац по слу жбе ној ду жно сти има пра во на нов ча ну на гра ду у из но су од 50% на гра де 30 п р едвиђ ене Тариф ом о н а г р а - да ма и на кна да ма тро шко ва за рад адво ка та 31. Пр е ма по да ц и ма А д в о к ат ске ко мо р е З а је ча р а у пе ри о д у од 01.01. 2015. до 31.12.2015. Основ ни суд у За је ча ру је по ста вио укуп но 53 бра ни о ца по с л у ж б е ној д у ж но с т и, с т и м ш т о с у по је д и н и б р а н и о ц и би л и по с т а в љ е н и јед ном, а не ки чак и ви ше пу та, Ви ши суд у За је ча ру 13, Основ но јав но ту жила штво у За је ча ру 47, Ви ше јав но ту жи ла штво у За је ча ру 39, а по ли ци ја 20 32. Пре ма по да ци ма Ви шег су да у Кра гу јев цу у 2015. и 2016. пред сед ник Ви шег су да у Кра гу јев цу је по ста вио по 20 бра ни о ца по слу жбе ној ду жности, а у 2017. укуп но 23 бра ни о ца по слу жбе ној ду жно сти. Бра ни о ци по слу жбе ној ду жно сти су нај че шће по ста вља ни код кри вич них де ла зло у по - тре бе слу жбе ног по ло жа ја, а нај ма ње код кри вич них де ла си ло ва ња и убиства. Знат но ве ћи број бра ни ла ца по слу жбе ној ду жно сти по ста вљен је од стра не Ви шег јав ног ту жи ла штва у Кра гу јев цу 33. На о сно ву п рик уп љ ен и х подат ак а с е мо же з а к љу ч и т и да с е ок ри в љ е н и у к ри ви ч ном по с т у п к у м но г о че ш ће оп ре де љу ју за иза бра ног бра н и о ца, не г о за бра ни о ца ко ји им мо же би ти по ста вљен по слу жбе ној ду жно сти. 3.2. Оба ве зна струч на од бра на у упо ред но прав ном за ко но дав ству и прак са Европ ског су да за људ ска пра ва Упоредноправна законодавства Европских земаља такође познају инс т и т у т о ба в е зне с т ру ч не од б р а не, а л и к ри т е ри ју ме о ба в е зно с т и р е г у л и ш у 30 Пра вил ник о ви си ни на гра де за рад адво ка та за од бра не по слу жбе ној ду жно сти, Сл. гла сник РС бр. 23/2014. 31 Та р и ф а о н аг р а д а м а и н а к н ад ам а т р ош к ов а з а р а д а д в о к а т а, Сл. гла сник РС бр. 121/2012. 32 ht t p: // w w w. a d v ko m z a. r s /i n d e x _ f i le s / D o k u m e n t a c i ja. ht m, 25. Ја ну ар 2018. 33 http://www.vi si sudkg.ne t/, 25. Ја ну ар 2018. 421

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) на раз ли чи те на чи не. За кон о кри вич ном по ступ ку Ре публике Албаније предви ђа да по с т у па ју ћ и суд, т у ж и ла ш т во и по л и ц и ја мо г у по с т а ви т и бра н и о ца са сп и ск а до с т а в ље ног од а д во к ат ске ко мо ре у сл у ча је ви ма к а да ок ри в ље н и ни је иза брао бра ни о ца, или је остао без бра ни о ца, уко ли ко га окри вље ни з а т р а ж и. О ба в е зна од бр а на је п р ед ви ђе на у с л у ча је вима с уђењ а л иц у које з б ог ме н т а л ног и л и псих и чког пор емећ а ја н и је у с т а њу д а с е с а мо с т а л но брани 34. За кон о кри вич ном по ступ ку Фин ске пред ви ђа да се на зах тев окрив ље ног, ја в н и бран ила ц и мен ује у сл учајевима л ишењ а слоб оде и опт уж бе за кри вич но де ло за ко је се мо же из ре ћи ка зна за тво ра у тра ја њу не ма њем од че ти ри ме се ца. Оба ве зна струч на од бра на се од ре ђу је ка да окри вље ни не мо же сам да се бра ни, ка да јав ни бра ни лац ко ји за сту па ин те рес окри вље ног ни је до вољ но стру чан, од но сно ни је у ста њу да га бра ни на од го ва ра ју ћи начин, али и из дру гих по себ них раз ло га 35. З а ко н и к о к ри ви ч ном по с т у п к у Пор т у г а ла п р ед ви ђа мо г ућ но с т по с т а в љ а њ а бра н и о ца, а о ба ве зн у одбра н у п ред виђа т оком сви х сасл ушањ а и сви х п роцесн и х ра дњи, пог от ово у кол ико је ли це не пи сме но, не го во ри је зик, од но сно има чул но и го вор но оште ће ње, то ком су ђе ња у од су ству, у жал бе ном по ступ ку, од мо мен та фор мал ног по - д и з а њ а оп т у ж н и це, а л и и к а да суд оце н и да по с т о је окол но с т и ко је у к а зу ју на по тре бу за струч ном одбраном 36. З а кон о к ри ви чном пос т у пк у Чеш ке п ред ви ђа да ок ри в ље н и мо ра и ма т и бра н и о ца у сл у ча ју од ре ђе њ а п ри т во ра и за штит них ме ра ко је се од но се на ли ше ње сло бо де, па чак и уко ли ко се ме р а и з в р ш а в а у з д р а в с т в еној ус т анови, у с л уч ају п р а вне неспос о бнос т и, од но сно не мо гућ но сти за са мо стал ну од бра ну, усло вље ну пси хич ким не до - с т ат ком, у с л у ча ју су ђе њ а у од су с т ву и п р е г о в а ра њ а о спо ра зу м у, од но сно уко ли ко му се су ди за де ло за ко је је пред ви ђе на ка зна у нај ма њем тра ја њу од пет го ди на за тво ра. Окри вље ни мо ра има ти бра ни о ца уко ли ко се на ла зи у п ри т во ру, а су д и м у се по ск раћеном пос т у п к у, у по с т у п к у екс т ра д и ц и је, у по ступ ку за при зна ње стра них суд ских од лу ка ко ји ма се изриче казна затво - ра, у по с т у п ц и ма по ва н ред н и м п рав н и м ле ко ви ма, а л и п ред ви ђа и мо г ућ нос т од ри ца њ а од п ра в а на бра н и о ца у од ре ђе н и м сл у ча је ви ма оба ве зне од бра не у форм и п исме не из ја ве и л и усме не из ја ве п ред ор г а ном ко ји во д и по с т у па к 37. За кон о к ри ви ч ном по с т у п к у Е с т о н и је п ред ви ђа да ок ри в ље ном мо же би т и по с т а в љ ен бр а н и ла ц у ко л и ко т о ок ри в љ е н и з а т р а ж и, к а о и у с л учајевима 34 Criminal pro ce du re Co de of The Re pu blic of Al ba nia, Law no. 7905, 1995, amand mend no. 21/2014, ht t p: // w w w.le g i sl a t i o n l i n e.o r g /d o c u m e nt s /s e c t io n /c r i m i n a l - c o d e s, 20. Ја ну ар 2018. 35 Cri mi nal pro ce du re Act, 689/1997 amand ments up to 733/2015, ht t p: // w w w.leg isl at io n - l i n e.o r g /d o c u m e nt s /s e c t io n /c r i m i n a l - c o d e s, 20. Ја ну ар 2018. 36 Code of Cri mi nal pro ce du re, Dec ree-law no. 78/87, amen ding 58/2015, http://www.leg i sl a t i o n l i n e.o r g /d o c u m e nt s /s e c t io n /c r i m i n a l - c o d e s, 20. Ја ну ар 2018. 37 Codе of Cri mi nal pro ce du re of The Czech Re pu blik 1961, aman ded 2012, http://www. le g i sl a t i o n l i n e.o r g /d o c u m e nt s /s e c t io n /c r i m i n a l - c o d e s, 20. Ја ну ар 2018. 422

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 оба ве зне од бра не. Та ко ђе пред ви ђа и мо гућ ност да у слу ча ју са слу ша ња све - до к а, к а да у конк рен тној к риви чној с т вари не ма осу м њи че ног, по т ен ц и ја л но осум њи че ном ли цу адво кат ска ко мо ра име ну је бра ни о ца. Овај за кон та ко ђе пред ви ђа и могућност именовања заменског бра ни о ца по ста вље ном бранио - цу 38. З акон о к ри ви ч ном по с т у п к у Не м ач ке п р ед ви ђ а о б а в езн у одб р ан у у слу ча је ви ма ка да се глав ни пре трес од ви ја пред Ре ги о нал ним и Ви шим Реги о нал ним су дом, у свим по ступ ци ма ка да се окри вље ни те ре ти да је из вр шио к ри ви ч но де ло, у сл у ча је ви ма к а да се мо же и з ре ћ и ме ра з а бра не оба в љ а њ а де латнос т и, у сл у ча је ви ма л и ше њ а сло б о де од но сно од ре ђе њ а п ри т во ра, к а о и ка да је по моћ бра н и о ца пот ребна због т еж и не к риви чног дела и ком п лексне чи ње нич не и прав не осно ве, од но сно у слу ча ју ка да је ја сно да се окри вље ни не мо же сам бра ни ти 39. З а кон о к ри ви ч ном по с т у п к у Р у м у н и је п р ед ви ђ а оба ве зну од бра ну ка да суд сма тра да окри вље ни не мо же сам при пре ми ти и и з не т и од бра н у, к а да се ок ри в ље ном л и ц у од ре д и п ри т вор, од но сно к а да м у с е мо же и з р е ћ и к а зна з а т вора у најмањ ем т рајању од пе т г о д и на 40. За кон о к ри ви ч ном по с т у п к у Ш вај цар ске кон фе де ра ц и је п ред виђа да бран и ла ц мора би ти по ста вљен ка да се окри вље ни на ла зи у при тво ру ду же од де сет да на, ка да се окри вље ном мо же из ре ћи ка зна за тво ра у тра ја њу од нај ма ње го ди ну да на, или ме ра про го на из зе мље, ка да фи зич ко или пси хич ко ста ње окрив ље ног оне мо г у ћа ва са мо с та л но за т у па ње п ред су дом, као и ка да се пос т упа к вод и по ск ра ће ном по с т у п к у, ко ји с е не мо же од но сит и на опт уж б е којима јав ни ту жи лац пред ла же ка зну у тра ја њу ду жем од пет го ди на затвора 41. Закон о к ри ви ч ном по с т у п к у Ре п у бл и ке Хр в ат ске п ред ви ђа оба ве зн у од бра н у ка да је окри вље ни нем, глув, слеп, не мо же сам да се бра ни, за де ла ко ја су у на д леж нос т и Жупан и јског суда т оком т рајањ а ч ит авог пос т у пк а, односно з а те жа де ла и код из ја вљи ва ња ван ред них прав них ле ко ва, од доно шења одлуке о од ре ђе њу п ри т во ра и л и ис т ра ж ног з а т во ра, од до с т а в љ а њ а оп т у ж н и це за де ло за ко је се мо же из ре ћи ка зна за тво ра у тра ја њу од де сет го ди на, су ђења у од су ству, пре го ва ра ња о при зна њу, за де ла ко ја се го не по слу жбе ној ду жно сти ка да је ли це ли ше но сло бо де, као и у слу ча ју ка да окри вље ни или изабрани бранилац непотребно својим радњама одуговла че окончање криви ч ног по ст у па ка 42. За кон о к ри ви ч ном по ст у п к у Бо сне и Хер це гов не п ре ви ђа 38 Code of Cri mi nal Pro ce du re RT I 2003. 27, 166, amen ded 2017, http: //www.le gi sla ti on - l i n e.o r g /d o c u m e nt s /s e c t io n /c r i m i n a l - c o d e s, 20. Ја ну ар 2018. 39 T h e G e r m a n C o d e of C r i m i n a l P r o c e d u r e, Fe d e r a l L a w G a z e t t e B u n d e s ge s e t z b l a t t, Part I p. 1074, 1319, 410. 40 Law #135 of 1 July 2010 of the Cri mi nal Po ce du re Co de, O f f i c i a l Journ a l o f Rom an i a, amen ding act Law #63/2012, #255/2013, Go vern ment Emer gency Or der #116/2013, #3/2014. 41 Criminal Procedure Code of Swiss Confederation 2007, aman ded 2017, http://www.leg i sl a t i o n l i n e.o r g /d o c u m e nt s /s e c t io n /c r i m i n a l - c o d e s, 20. Ја ну ар 2018. 42 За кон о ка зне ном по ступ ку, Нар о дн е н ов ин е бр.152/08, 76/09, 80/11, 121/11, 91/12, 143/12, 56/13, 145/13, 152/14, 70/17. 423

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) о ба в е з у по с т а в љ а њ а б р а н и о ца у с л у ча је ви ма к а да је ок ри в љ е н и гл у в, нем, слеп, ка да му се мо же из ре ћи ка зна за тво ра у тра ја њу од пре ко де сет го ди на, а л и и мог ућно с т пос т ав љ ањ а бр ан иоца з б ог с ло же но с т и п р ед ме т а, од но сно д руг и х окол но с т и у и н т е р е с у п р а в де. О к ри в љ е ном ће с е п р едоч ит и л ис т а бра ни о ца, те уко ли ко сам не иза бе ре, бра ни лац ће му би ти по ста вљен 43. Ана ли зом упо ред ног кри вич но про це сног за ко но дав ства мо же се за кључи ти да је ви си на за пре ће не ка зне, као услов оба ве зне струч не од бра не, у упо ред но прав ном за ко но дав ству знат но ни жа у од носу на до маће законо - дав ство. Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је струч на од бра на увек по жељ на у кри вичном поступку, али и мишљења поје ди них ау то ра да је оба ве зна стручна од бра на про тив на при ро ди пра ва на бра ни о ца, да из и ску је ве ли ке трошко ве и да је не по треб на код по је ди них лак ших слу ча је ва 44 по с т а в љ а с е п и т а њ е з а ш т о у по р ед но п р а в но з а ко но да в с т в о с а д р ж и н и же к ри т е ри ју ме у по гле д у ви си не з а п р е ће не к а зне, п р о ш и ру је и н с т и т у т о ба в е зне с т ру ч не одбра не на све фа зе кри вич ног по ступ ка, па и по ступ ке по ван ред ним прав ним ле ко ви ма. По ред по је ди них при ме ра упо ред но прав не ре гу ла ти ве ва жно је освр - ну ти се и на прак су ЕСЉП 45 од но сно став су да у од но су на оба ве зну стручну од бра ну. На и ме по ред ми шље ња да се пра во на струч ну по моћ мо ра обе з бе д и т и и у фа зи ко ја п ред хо д и к ри ви ч ном по с т у п к у 46 обавез а пос т ав љ а- њ а б р а н и о ц а к а д а и н т е р е си п р а в де т о з а х т е в а ју 47 се ту ма чи у од но су на те жи ну мо гу ће санк ци је, вр сту кри вич ног де ла, сло же ност и по себ ност по - с т у п к а и спо собнос т ок рив љеног да са м з а с т у па сво је и н т е ре се у по с т у п к у 48. Као што се мо же ви де ти упра во стан дард сло же но сти и по себ но сти по ступк а п р ед с т а в љ а п р о мен љи ву к а т е г о ри ју, ко ја с е мо же ра з л и ч и т о т у ма ч и т и од 43 За кон о кри вич ном по ступ ку Бо сне и Хер це го ви не, Слу жбе ни гла сник БИХ бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09, 72/13. 44 М. Шку лић, Т. Бу гар ски, 187-188. 45 Европ ски суд за људ ска пра ва уста но вљен је чл. 19 Европ ске Кон вен ци је за за штиту људ ксих пра ва и основ них сло бо да За кон о ра ти фи ка ци ји Европ ске Кон вен ци је за зашти ту људ ских правх и основ них сло бо да, С л. л и с т СЦ Г Ме ђ у а р о д н и у г о в о р и бр. 9/2013, 5/2005-ис прав ка и Сл.гла сник РС Ме ђу на род ни уго во ри бр. 12/2010. 46 Ca se Sal duz v. Tur key, app. no. 36391/02, Jud ge ment 27 No vem ber 2011. 47 Е К ЉП ч л а н о м 6 г а р а н т у ј е п р а в о н а п р а в и ч н о с у ђ е њ е, а с т а в о м 3ц г ар а нт уј е д а сва ко ко је оп ту жен за кри вич но де ло има пра во да се лич но бра ни или пре ко бра ни о ца кога сам иза бе ре или уко ли ко не ма до вољ но сред ста ва да пла ти прав ну по моћ, по моћ до би је бес плат но, а ка да ин те ре си прав де то зах те ва ју. 48 У пред ме ту Zdrav ko Sta nev v. Bul ga ria, app. no. 32238/04, Jud ge ment 03 No vem ber 2012, ЕСЉП је за у зео став да окри вље ни ни је по зна вао пра ви ла о при хва тљи во сти до ка за, п р а в и л а к р и в и ч н о г п о с т у п к а и п р а в и л а о д о к а з и в а њу н а м е р е, к а о и д а м у је б и л о о м о г у ћ е - но пра во на при ступ бра ни о цу струч но лице би се мо гло ефи ка сно су прот ста ви ти ар гу мен - т и м а т у ж и л а ш т в а. 424

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 слу ча ја до слу ча ја, те иста мо же пред ста вља ти про блем у при ме ни, али и не из ве сност у по гле ду ис хо да по ступ ка. И ма ју ћ и у вид у одр едб е ЗК П- а, к а о и у пор едноп ра вн у а нал изу може с е з а к љу ч и т и да с а мо д р ж а в е р е г и о на, од но сно Ре п у бл и к а Ср би ја, Ре п у бл и к а Хр в атск а и Феде рац ија Б осне и Хе рцег овине по с т а в љ а ју к ри т е ри ју м ви си не за пре ће не ка зне знат но ви ше у од но су на оста ла ана ли зи ра на европ ска зако но дав ства. Та ко ђе је зна чај но ука за ти и на чи ње ни цу да је став ЕСЉП да с е п ри л и ком оце не по т р е б е о ба в е зне с т ру ч не од б р а не мо р а в о д и т и р а ч у на о сложености по ступ ка, што ни је кри те ри јум ко ји по зна је до ма ће за ко но - дав ство. Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да се ни јед на пре су да ЕСЉП про тив Ре публ ике Ср би је, а л и н и у п у ће не п р ед с т а в ке н и с у од но си ле на п и т а њ е по в р е де пра ва на од бра ну га ран то ва ног чла ном 6 ста вом 3ц ЕКЉП, али и ста ње дома ћег з а ко но да в с т в а и до с а да ш њу п р а к с у ЕСЉП, мо же мо з а к љу ч и т и да с у од р ед б е ЗК П- а у поглед у ов ог п ит ањ а дел им и ч но ус а гла ше не, т е да по с т о ји по тре ба за да љим уса гла ша ва њем. 3.3. Оба ве зна струч на од бра на у аме рич кој суд ској прак си А н а л изир ају ћ и у по р ед но п р а в н у р е г у л а т ву и у по р ед но п р а в н у с уд ск у прак су кроз од лу ке ЕСЉП до шло се до за кључ ка да у суд ској прак си европских зе ма ља оба ве зна струч на од бра на, као и од бра на од стра не иза бра ног бра ни о ца је сте би ла ко ри шће на и оства ри ва на као пра во, али и да по сто ји до ста пред мета у ко ји ма су окри вље ни са мо стал но за сту па ли сво је ин те ре - се, од но сно из но си ли од бра ну per se. За раз ли ку од прак се европ ских су дова у пракси америчких судова бранилац је присутан у скоро сваком кривичном по ступ ку. У при лог овој тврд њи го во ри и чи ње ни ца да је већ ше зде се тих г о д и н а д в а д е с е т о г в е к а у а м ер и чкој с у дс кој п р а к с и б и о у в р е же н с т а в д а по тре ба за од бра ном по сто ји ка да је ли це ли ше но сло бо де, али и у свим сит у а ц и ја ма к ада с е с а д ру г е с т р а не на ла зи д р ж а в а, ко ју з а с т у па т у ж и ла ц к а о струч но лице 49. Зна чај но је ис та ћи да су аме рич ки су до ви и пре до но ше ња ше стог амандмана 50 ко ји ок рив љ еном у к риви чном пос т у пк у г ар а нт у је и пра во на прав ну по моћ у од бра ни, за у зи ма ли став да окри вље ни у кри вичном по ступ ку тре ба има ти бра ни о ца, као струч ног по ма га ча. И по ред за гара н то ва ног п рава, ос т варивање овог п рава је у п ра кси веома с ло же но и з а ви си од п и т а њ а ко ће п л а т и т и т р о ш ко в е а н г а жо в а њ а с т ру ч ног б р а н и о ца. У т ом см и с л у у по је д и н и м д р ж а в а ма о ф о рм љ е не с у к а н це л а ри је 49 Steven Du ke The Right to Ap po in ted Co un sel: Ar ger sin ger and Beyond T h e A m e r i c a n C r i m i n a l L a w Re v i e w 601, 1974-1975, 603-607. 50 Amendment VI to the Con sti tu tion of the Uni ted Sta tes, Bill of Rights, 15 De cem ber 1971, ht t p s: // w w w.u s c o n s t i t u t io n. n e t / xc o n s t _ A m 6. ht m l, 26. ја ну ар 2018. 425

Ми ња Б. Бла жић Па ви ће вић, Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку (стр. 413 429) з а од б р а н у, у д ру г и м а по с т оје сп искови а д в ок ат а који б р ане ок рив љ ене, а ко ји с у п ри х в а т и л и да б р а не ок ри в љ е не, к а да не ма ју и з а б р а ног б р а н и о ца, а у не ким др жа ва ма ан га жо ва ње бра ни о ца пред ста вља јав ни тро шак. У пракси аме рич ких су до ва, а има ју ћи у ви ду да је суд ска прак са не по сре дан из вор пра ва, став су да да је струч на од бра на оба ве зна за сни вао се на нај ра зли чити јим фор му ла ци ја ма, као што су ка да збу ње ност или не зна ње мо же до вести до при зна ња, или из ри ца ња ве ће ка зне, од но сно ка да би при су ство адвока та омо гу ћи ло окри вље ном да зна ка ко да се бра ни 51. Одл уке Врховног су да Сје ди ње них Аме рич ких Држава садр же раз ли чи та ту ма че ња оства рива ња пра ва на бра ни о ца, од но сно по тре бу да окри вље ни има оба ве зну стручну по моћ и то у слу ча је ви ма ка да окри вље ни има про бле ма са слу хом 52, п р и л и ком и з ја ш њ а в а њ а о к р ив иц и, одно с но т о ком д а в а њ а и с к а з а, т о ком с у ђ е њ а 53, т о ком и зриц ањ а п р ес уде, у ж а л б е ном по с т у п к у 54, у слу ча је ви ма да ва ња јем ства. Иа ко се број ни ау то ри у ана ли за ма суд ских од лу ка вр ло че сто по зи ва ју на то да је бра ни лац по ста вљен за то што окри вље ни не ма сред ста ва за ан га жо ва ње бра ни о ца, ана ли зи ра не од лу ке у сво јим обра зло - же њи ма не на во де да је раз лог по ста вља ња бра ни о ца не ма ње сред ста ва, већ р а з л о г е к а о ш т о с у п ос т ојањ е о з б и љн е ф ед ер а лн е о пт уж б е 55, п от р еб а з а и з но ше њ ем од бра не у з с т ру ч н у по моћ бра н и о ца, и л и јед но с т а в но по зи в а њ е на ше сти аманд ман. Има ју ћи у ви ду да је у аме рич ком прав ном си сте му уче ство ва ње бран и о ца у к ри ви ч ном по с т у п к у у че с т а ла по ја в а, сп р о ве де но је и ис т ра ж и в а њ е у д р ж а ви Ајо в а на т ем у који с у пос т ав љ ен и бран иоц и у ж а лб еном пос т у пк у е фи к а сн и ји, д а л и с у т о д р ж а в н и б р а н и о ц и ко ји у чес т вују у пос т у пк у по ж а л би и л и бра н и о ц и по с т а в љ е н и од с т ра не су да. Ст у д ија која је о бух в ат ала пе ри од од д в е г од ине је пок аз ала да с е д р ж а в н и бр а н и о ц и ви ше з а ла ж у и да оства ру ју по вољ ни је ре зул та те за окри вље ног у кри вич ном поступк у 56. 426 4. ЗА КЉУ ЧАК А на л и зи ра ју ћ и до ма ће з а коно да вс т в о, у пор едноп ра вн у и међунар одн у регу ла ти ву, судску праксу и различите ставове домаћих, иностраних и међуна род них су до ва мо же се за кљу чи ти да по сто ји тен ден ци ја ка про ши ри ва њу 51 Ha mil ton v. Ala ba ma, No. 32. Su pre me Co u rt of Uni ted Sta tes, 368 U.S. 52 (1961) 52 Whi te v. Maryland, No. 600, Su pre me Co u rt of Uni ted Sta tes. 373 U.S. 59 (1963) 53 Gi d e o n v. Wa i n w r ig ht, c o r r e c t io n d i r e c t o r No. 155, Su p r e m e C o u r t of Un i t e d St a t e s 372 U.S. 355 (1963) 54 Do u glas et al. v. Ca li for nia No.34, Su pre me Co u rt of Uni ted Sta tes 372 U.S. 355 (1963) 55 Po well v. Ala ba ma, Su pre me Co u rt of Uni ted Sta tes 287 U.S. 45 (1932) 56 Tyle r J. B u l le r P u bl ic D e fe n d e r s a n d A p p o i n t e d C o u n s el i n C r i m i n a l A p p e a l s: T h e Io - w a E x p e r i e n c e The Jo u r nal of Ap pel la te prac ti ce and pro cess, Vol. 16, No.2, Io wa 2015, 1.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 ин сти ту та оба ве зне струч не од бра не. На и ме пра во на од бра ну је сте тре ти рано као јед но од основ них људ ских пра ва, али се мо же за кљу чи ти да те о ри ја и п р а к с а и ма ју и н т ен ц и ју да п р а в о на о ба в е зн у с т ру ч н у од б р а н у по сма т р а ју као на чин оства ре ња пра ва на од бра ну, али и као услов оства ре ња пра вич ног по с т у п к а. Уко л ико с е по с т а ви п и т а њ е к ри т е ри ју ма з а о ба в е зн у с т ру ч н у од бр а н у, али и ускла ђе но сти до ма ћег за ко но дав ства са за ко но дав ством др жа ва чла - ни ца Европ ске Уни је мо же се за кљу чи ти да је ви си на за пре ће не ка зне, као ус лов з а о ба в е зн у с т ру ч н у одбран у дос т а н и ж а у од но с у на к ри т е ри ју м ко ји пред ви ђа ЗКП. Ана ли зи ра ју ћи прак су ЕСЉП и кри те ри јум сло же но сти по - ступ ка, као услов оба ве зне струч не од бра не, еви дент но је да по сто ји по треба за уса гла ша ва њем до ма ћег за ко но дав ства са овим стан дар дом ЕСЉП. Ка ко је већ и на ве де но ни јед на пре су да ЕСЉП про тив Ре пу бли ке Ср би је, к а о н и у п у ћене п р едс т а вке н ис у с е односиле н а п ит а њ е пов р е де п р ав а н а од бра ну га ран то ва ног чла ном 6 ста вом 3ц ЕКЉП, али је не сум њи во да је Е С ЉП у пос т у пц и м а ко ји с у п р е м а к ри т е ри ју м и м а с у д а би л и с ло же н и, а н и су би л и об у х в а ће н и усло ви ма оба ве зне с т ру ч не од бра не п р е ма од р едбама н а ц и о н а л н и х з а ко но д а в с т ав а, у т в рђив а о по с т о ја њ е по в р е де и о б а в е з и в а о др жа ве на на кна ду. Ве о ма је зна ча јан и став ЕСЉП да се оба ве зна струч на од бра на не од но си са мо на пр во сте пе не по ступ ке, већ и на по ступ ке по редов ним и ван ред ним прав ним ле ко ви ма 57. По ред овог пи та ња зна чај но је у к а з а т и и н а к ри т е ри ју м де ло т в о р но с т и од б р а не, односно д а је у с л уч а ју не п ру ж а њ а де ло т в о р не од б р а не од с т р а не по с т а в љ е ног б р а н и о ца 58, ЕСЉП т а ко ђе у т в р ђи в а о по с т о ја њ е по в р е де и о ба в е зи в а о д р ж а в е на на к на д у. И а ко суд ска прак са у Ре пу бли ци Ср би ји не пред ста вља из вор пра ва, мо ра се узети у об зир чи ње ни ца да су од лу ке ЕСЉП оба ве зу ју ће за Ви со ке стра не уговор н и це, па са м и м т и м и Реп убл ик у Србију ко ја је ра т и фи ко в а ла ЕК ЉП, к а о и да се на кна де ис пла ћу ју из др жав ног бу џе та, те да би ускла ђи ва ње до ма ћег за ко но дав ства са стан др ди ма ЕСЉП мо гло има ти и прак ти чан зна чај. Има ју ћи у ви ду да је Европ ски Пар ла мент спо знао по тре бу за уни фик а ц и јом од р ед би о о ба в е зној с т ру ч ној од б р а н и, не с у м њи в о је да ће бу д у ћ а Д и р ект ив а Ев р оп ске Ун и је у јед на ч и т и р е г у ла т и ву, к а о и с уд ск у п ра кс у, а с а дру ге стра не има ју ћи у ви ду же љу Ре пу бли ке Ср би је за члан ством у уни ји и да ће по сто ја ти по тре ба за из ме на ма до ма ћег за ко но дав ства. У том сми слу ве о ма је зна чај но раз мо три ти по тре бе из ме на за ко но давства по пи та њу крит е ри ју ма оба ве зне с т ру ч не од бра не, ко ји би се п ре све га од но си л и на у во ђе ње 57 Вид. Ca se Za hi ro vić v.cro a tia, app. 58590/11, 25 April 2013, Ca se Cro is sant v. Ger many, app. 13611/88, 25 Sep te ber 1992, Ca se Qu a ran ta v. Swi zer land, app. 12744/84, 24 May 1991, Ca se Twa lib v. Gre e ce, app. 24295/94, 9 Ju ne 1998. 58 Вид. Ca se Daud v. Por tu gal, app. 22600/93, 21 April 1998, Ca se San ni no v. Italy, app. 30961/03, 27 April 2006, Ca se of Zdrav ko Sta nev v. Bul ga ria, app.32238/04, 03 No vem ber 2012. 427