Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ 09.04.2013 Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica 201-1672 Ljiljana Zipovski 201-3617 SrĊan Maletić 201-1263 Sneţana Spasojević 201-3621 Vladimir Gavović 201-1314 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 201-3624 Vitomir Marić 201-1315 Marija Prebanić 201-3626 Biljana Radosavljević 201-3622 Dragan Ignja 201-3627 201-3625 Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Prethodna YTD Valutni par Prethodna YTD EUR 111.9627 111.7566 0.18% 1.54% EURUSD 1.9 1.2991 0.14% 1.42% USD 85.8017 86.0792-0.32% 0.43% EURCHF 1.2156 1.2143 0.10% -0.69% CHF 91.8932 92.0413-0.16% 2.44% EURGBP 0.8524 0.8473 0.61% 6.04% GBP 131.0118 131.8818-0.66% 5.88% GBPUSD 1.5261 1.5336-0.49% -14.08% Izvor: NBS USDJPY 98.82 97.57 1.28% -4.91% EUR/ 120 115 110 105 100 95 90 EUR/USD 1.55 1.50 1.45 1.40 1.35 1.30 1.25 1.20 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno sa spot valutom obavljene na dan 08.04.2013. do 12:30 casova iznosio 30,6 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 111,9463 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 07:00 Nemaĉka Trgovinski saldo Feb 13.6B 15.0B Znaĉajniji indikator koji moţe imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Pregled aukcijske trgovine hartijama od Međubankarsko tržište - Srbija Referentna stopa NBS vrednosti NBS - operacije na otvorenom Prethodna (bps) tržištu vrednost Roĉnost Prethodna BEONIA 9.60 9.6 0.00 11.75% 7 dana 9.28% 9.29% BELIBOR1M 10.38 10.27 11.00 Izvor: NBS Sledeći mon.odb: 11.04.2013 BELIBOR3M 10.78 10.61 17.00 Izvor: Reuters Trezorski zapisi - Srbija Dospece Prethodna 3 meseca 9.48% 9.80% Kamatne stope centralnih banaka 6 meseci 9.39% 9.45% 12 meseci 9.95% 10.49% Evropa 0.75% 18 meseci 12.90% 13.99% SAD 0.25% 24 meseca 10.24% 10.80% Švajcarska 0.00% 36 meseci 11.39% 13.95% 60 meseci 12.94% 14.74% 84 meseci 12.65% - 12 mes. EUR 3.93% 5.75% 24 mes. EUR 4.875% 4.875% 18 mes. EUR 5.05% 5.85% 36 mes. EUR 4.875% - 24 meseca ref. Stopa NBS + 0.98% ref. Stopa NBS + 4% Izvor: Trezor Republike Srbije Stopa Prethodna (bps EONIA 0.082% 0.075% 0.007 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M 0.118% 0.118% 0.000 cena prinos EURIBOR3M 0.210% 0.210% 0.000 A2013 99.03 6.94% EURIBOR6M 0.327% 0.326% 0.001 A2014 94.90 4.68% LIBOR1M (USD) 0.20030% 0.20030% 0.00000 A2015 91.56 4.20% LIBOR3M (USD) 0.27940% 0.27940% 0.00000 A2016 87.31 4.41% LIBOR1M (CHF) -0.00% -0.00% 0.00000 Izvor: Belex LIBOR3M (CHF) 0.02200% 0.02200% 0.00000 Međubankarsko tržište - Svet Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan
Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet 586.65 1,099.21 53,360,714 Din. 477,473 prethodnog dana 586.90 1,098.33 49,725,933 Din. 444,954-0.04% 0.08% 7.31% 7.31% indeksa u tekucoj godini 11.98% 9.31% Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B 0,62 P / E 5,17 900 Belex15 Belex Line 1, 700 1,200 1,000 kompanija iz Belexa15 2.13% 1.08% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.27% -0.18% -0.17% -1.25% NIIS AIKB MTLC IMLK AERO ENHL JMBN FITO JESV TIGR ALFA VZAS SJPT GMON KMBN Makedonske vlasti naknadno uvode razliĉite propise kojima ne dozvoljavaju uvoz brašna i pšenice iz Srbije, kršeći CEFTA sporazum. Samo industrija brašna po ovom osnovu beleţi gubitak od tri miliona evra godišnje, a što je još gore, ovaj svojevrsni bojkot obuhvata sve veći broj proizvoda iz Srbije. U Ţitovojvodini, poslovnoj zajednici koja okuplja najveće mlinove u zemlji, kaţu za Blic da ih ovakvi potezi makedonske vlade koštaju oko.000 evra meseĉno. - Praksa kojom se uvode razne uredbe i pravilnici kojima se onemogućava uvoz srpskog brašna traje već tri godine, i to oko pet meseci godišnje, a problem nikako da se konaĉno reši - kaţe Zdravko Šajatović, zamenik direktora Ţitovojvodine. Praksa Vlade u Skoplju je da bojkotuje uvoz pšenice i brašna sve dok se srpske vlasti ne poţale Cefti, nakon ĉega je potrebno da proteknu dva do tri meseca da bi o tome raspravljao Zajedniĉki komitet Cefte, kada se pogubne barijere ukidaju. Upućeni tvrde da je osnovni razlog zbog koga Makedonci stopiraju srpske ţitarice snaţan lobi tamošnjih proizvoċaĉa pšenice, a kako Blic saznaje, u samom vrhu vlasti su i ljudi koji u svom vlasništvu imaju velike mlinove. Rasim Ljajić, ministar trgovine, kaţe za Blic da je Vlada uputila pismo makedonskoj vladi u nadi da će se problem rešiti na bilateralnoj osnovi. - Ako na ovaj naĉin ne uspemo da otklonimo sve nesporazume, ne preostaje nam ništa drugo nego da se obratimo Cefti - kaţe Ljajić za Blic. MeĊutim, pored ovih proizvoda, primetno je da je makedonska vlada poĉetkom godine donela i uredbu kojom se traţi dodatni sertifikat za uvoz soli iz Srbije namenjenjene ljudskoj upotrebi, a koji do sada nije bio potreban. (Izvor: Blic) Krajem aprila u Beograd dolaze predstavnici kompanije Pej-pal, kako bi sa srpskim vlastima dogovorili poĉetak poslovanja i otvaranja elektronskog poslovanja i trgovine. za plaćanje preko interneta Pej-pal najavila je svoj dolazak u Srbiju za kraj ove godine, ali to će se desiti znatno ranije. Predstavnici te kompanije, naime, dolaze na razgovore u Beograd već krajem aprila. - Izvesno je da će Pej-pal doći pre nego što smo oĉekivali - kaţe za Novosti Rasim Ljajić, ministar trgovine i telekomunikacija. - Otklonili smo sve prepreke, izmenili regulative i sada je samo na njima da saopšte termin, kada će na našem trţištu zapoĉeti poslovanje. To je velika stvar za graċane Srbije, ali i šansa za privredu da iskoriste sve mogućnosti elektronskog poslovanja i trgovine preko interneta. (Izvor: Novosti) Analitiĉari sumnjaju da će Rusi prihvatiti bescarinski uvoz "fijata L" jer štite svoju auto-industriju, piše "Danas".Delegacija Vlade Srbije, predvoċena premijerom Ivicom Daĉićem i ministrom privrede i finansija MlaĊanom Dinkićem koja u utorak i sredu boravi u Moskvi, razgovaraće sa ruskim zvaniĉnicima o realizaciji više meċudrţavnih aranţmana, meċu kojima je i ruski kredit od miliona dolara za budţet Srbije. Oni će sa domaćinima pokušati da se dogovore i o proširenju liste srpskih proizvoda koji u Rusku Federaciju mogu da se izvoze bez carine, a na spisku su šećer, so, odreċene vrste sireva i automobili. Sa druge strane, Radnici fabrike "Fijat automobili Srbija" (FAS) od danas poĉinju rad u tri smene zbog povećanog obima posla i izvoznih planova. Naime, krajem maja krenuće izvoz modela "fijata L" na ameriĉko trţište. "Izvoz 3.000 automobila L krenuće krajem maja brodom u SAD, gde će stići za mesec i po dana, do dva meseca", izjavila je Tanjugu portparolka FAS-a, Aleksandra Ranković, i podsetila da je izvoz u Veliku Britaniju poĉeo sredinom prošlog meseca. Ona je dodala da se L već izvozi u Italiju, Francusku, Španiju, Nemaĉku, MaĊarsku, kao i u zemlje bivše Jugoslavije. Direktor FAS-a Antonia Ćezare Ferara je nedavno izjavio da je poĉela proizvodnja automobila prilagoċenih standardima ameriĉkog trţišta, precizirajući da se za SAD prave dve verzije modela automobila "L" - sa manuelnim i automatskim mjenjaĉem. (Izvor: B92) 2
Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad Poštanska Štedionica ad Poštanska Štedionica prior.akc. BAS ad Beograd BB Minaqua ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Ĉaĉanska Banka ad Ĉoka Duvanska Industrija Dimniĉar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaţa ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaţa Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Jugohemija ad Beograd Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Panĉevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Napred GP ad Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Privredna Banka Beograd Proges ad Beograd Projektomontaţa ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Razvojna Banka Vojvodine Simpo ad Vranje Sloga ad Novi Pazar Soko Nada Štark ad Beograd Srpska Banka ad Beograd Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Univerzal Banka ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršaĉki Vinogradi ad Prime Listing AERO 495 8,633,790 0.00% 0.00% 0.74 10.74 6.96 ENHL 765 114,750 0.00% 1.86% 0.69 21.00 3.37 NIIS 951 20,639,553-1.25% 3.82% 1.17 3.41 41.26 SJPT 743 361,841 0.27% -2.62% 0.90 9.88 10.14 TIGR 200 19, 0.00% 0.00% 0.11 #N/A N/A -9.53 Standard Listing ALFA 7, 0 0.00% 4.76% 0.33 2.76 12.42 KMBN 1,725 8,625 2.13% 7.54% 0.25 3.14 8.18 MTLC 2,386 329,268-0.17% -0.50% 0.66 4.87 13.89 Open market (Izabrane akcije) AIKB 1,627 741,912-0.18% -0.97% 0.30 3.96 #N/A N/A AIKBPB 740 0 0.00% 0.00% n/a n/a #N/A N/A ALBS 165 0 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AMSO 350 0 0.00% 5.74% 0.17 1.45 11.94 BMBI 21, 0 0.00% 1.90% 2.33 9.27 25.62 BNNI 8,585 0 0.00% 0.00% 0.73 #N/A N/A -31.31 PSBN 25,754 0 0.00% 0.00% 0.94 12.77 7.72 PSBNPB 12, 0 0.00% 0.00% n/a n/a 7.72 BASB 898 0 0.00% 0.00% 0.62 319.00 0.19 BBMN 5,950 0 0.00% 0.00% 0.50 4.24 11.63 BIPB 33 140,250-8.33% -8.33% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A CYBN 2,900 191, 0.00% 0.00% 0.66 153.03 0.44 CRFS 9,950 0 0.00% 17.46% 1.38 6.56 21.05 CCNB 5,700 0 0.00% 3.64% 0.21 7.89 2.71 COKA 2,200 303, 0.00% 0.00% 0.42 6.34 6.81 DMNR 4,200 0 0.00% 0.00% 0.22 1.46 16.50 DNOS 680 680-1.31% -1.45% 0.02 0.48 3.27 EGMN 3,900 0 0.00% 0.00% 0.55 30.48 1.83 EPEN 3,000 0 0.00% 0.00% 0.84 5.25 16.01 EPIN 1, 0 0.00% 0.00% 0.43 23.61 1.88 EPNS 501 0 0.00% 0.00% 0.45 1.95 25.56 EPVI 0 0.00% -13.04% 0.53 67.42 0.79 GLBG 132 0 0.00% 0.00% 0.13 3.19 2.71 FITO 2,988 0 0.00% -0.40% 1.15 5.17 23.66 GLOS 134 0 0.00% 0.00% 0.06 #N/A N/A #N/A N/A GFOM 432 0 0.00% 0.23% 0.39 7.79 5.38 GMON 3,094 12,063,506 1.08% 24.46% 0.94 4.23 22.97 IMLK 3,050 0 0.00% -1.61% 2.71 14.07 19.26 IMLKPB 1, 0 0.00% 0.00% 1.24 6.46 19.26 IMPL 850 0 0.00% -2.30% 0.39 2.46 17.83 IRTL 249 0 0.00% 0.00% 0.15 2.74 5.42 JESV 4,151 0 0.00% 1.24% 0.30 3.47 8.95 JMBN 9,240 0 0.00% 0.00% 0.47 15.86 3.00 JGHM 2,044 0 0.00% 0.00% 0.53 #N/A N/A -37.84 KMBNPB 720 0 0.00% 0.00% n/a n/a 8.18 KOPB 1,777 5,331 18.47% 18.47% 0.17 4.09 4.14 LSTA 260 0 0.00% -10.03% 0.16 2.30 7.52 LKDN 1,650 0 0.00% 0.00% 0.10 2.56 4.04 TGAS 4,350 47,850-0.96% -9.38% 0.45 5.55 8.31 MLSU 1,050 0 0.00% 0.00% 0.83 11.08 7.78 MOIN 6,000 0 0.00% 0.00% 0.24 #N/A N/A -32.29 NPRD 715 0 0.00% 0.00% 0.20 0.39 19.19 NEOP 435 59,595-0.23% 0.46% 0.30 9.50 3.17 MLNI 1,620 0 0.00% 0.00% 1.10 14.02 11.27 PLNN 14,000 504,000 0.00% 0.00% 1.11 3.69 24.50 PLNM 640 0 0.00% 3.23% 0.17 7.92 2.46 PRBN 80 30,560 0.00% -9.09% 0.13 #N/A N/A -41.36 PRGS 22 0 0.00% 0.00% 0.04 #N/A N/A -40.45 PRJM 2, 0 0.00% 0.00% 1.32 4.76 27.53 PTLK 50 0 0.00% 0.00% 0.06 91.51 0.06 RDJZ 420 0 0.00% -12.50% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A RVNC 0 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A MTBN 195 0 0.00% -5.80% 0.04 #N/A N/A -9.21 SMPO 120 0 0.00% 0.00% 0.02 #N/A N/A -2.15 SLNP 385 0 0.00% 0.00% 0.88 #N/A N/A -47.17 STRK 1,317 0 0.00% 0.00% 0.93 7.50 13.18 SRBN 9,725 0 0.00% 0.00% 0.63 316.92 0.20 SJKS 4,950 0 0.00% 12.50% 2.07 10.59 20.14 TKOSM 3,497 0 0.00% 0.00% 3.10 362.03 0.04 TETO 8,000 0 0.00% 0.00% 1.16 2.09 71.88 TLFN 150 0 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A UNBN 707 12,019 0.14% -11.40% 0.07 #N/A N/A -5.43 VBSE 950 0 0.00% 0.00% 0.12 1.76 6.55 VZAS 460 0 0.00% -8.00% 0.36 3.07 #N/A N/A VITL 950 0 0.00% 0.00% 0.20 12.79 1.60 VDAV 7,000 0 0.00% 0.00% 0.75 23.76 3.24 VRVI 1,250 0 0.00% 0.00% 0.37 #N/A N/A -21.54 16,973,228,516 Din. 7,605,018,066 Din. 155,070,437, Din. 11,067,374,023 Din. 343,691,986 Din. 1,328,571,167 Din. 15,023,559,570 Din. 2,433,719,971 Din. 14,417,662,109 Din. 952,854,370 Din. 74,577,690 Din. 190,092,499 Din. 8,194,039,063 Din. 461,263,458 Din. 11,691,218,750 Din. 11,691,218,750 Din. 279,445,923 Din. 864,273,193 Din.,499,939 Din. 1,770,806,641 Din. 6,780,059,570 Din. 760,699,219 Din. 87,185,997 Din. 18,900,000 Din. 176,241,714 Din. 278,031,006 Din. 1,267,484,985 Din. 286,099,487 Din. 748,058,655 Din. 905,037,903 Din. 41,764,404 Din. 2,629,439,941 Din. 148,855,774 Din. 591,409,302 Din. 795,832,520 Din. 27,668,464,844 Din. 17,243,799 Din.,943,970 Din. 72,235,893 Din. 1,264,888,550 Din. 2,398,722,412 Din. 475,293,365 Din. 268,927,185 Din. 274,231,964 Din. 398,049,591 Din. 301,357,635 Din. 4,509,462,402 Din. 2,425,971,436 Din. 143,339,996 Din. 245,444,489 Din. 1,036,919,556 Din. 467,010,345 Din. 913,976,013 Din. 265,030,396 Din. 199,426,239 Din. 134,618,347 Din. 403,492,798 Din. 56,098,652 Din. 148,724,518 Din. 688,916,992 Din. 630,230,652 Din. 127,164,001 Din. 213,463,257 Din. 4,305,043,945 Din. 1,572,590,820 Din. 4,148,223,633 Din. 2,004,914,063 Din. 3,203,312,012 Din. 86,879,250 Din. 401,209,076 Din. 611,188,171 Din. 1,039,690,186 Din. 725,740,173 Din. 803,508,972 Din. 462,035,004 Din. 3
REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 50 Zemlja/Regija Hrvatska 1,976.18 prethodnog dana 1,974.19 Slovenija 579.56 579.57 Bugarska Rumunija 384.25 5,562.28 381.12 5,604.25 Balkan 479.84 474.92 u tekucoj godini 0.10% 13.55% 0.00% -8.80% 0.82% 11.23% -0.75% 8.01% 1.04% 0.20% CROBEX 2, 2, 2,200 2,100 2,000 1,900 crobex 1, 1,700 1, SBITOP 850 750 700 650 sbi20 550 SOFIX 6, BET 6,000 sofix 5, bet-c 350 5,000 4, 250 4,000 200 3, 750 DJ Stoxx Balkan 50 650 550 dj balkan 350 250 apr.11 maj.11 jun.11 jul.11 avg.11 sep.11 okt.11 nov.11 dec.11 jan.12 feb.12 mar.12 apr.12 maj.12 jun.12 jul.12 avg.12 sep.12 okt.12 nov.12 dec.12 jan.13 feb.13 mar.13 apr.13 Već prepolovljen graċevinski sektor Hrvatske, sa ulaskom u EU - zbog ekokoloških propisa - mogao bi ostati bez još 40.000 radnih mesta. To je procenio prvi ĉovek Hrvatske komore inţenjera graċevinarstva (HKIG) Zvonimir Sever, koji je dodao da bi ulaskom u EU, Hrvatska trebalo da proglasi zaštićenu ekološku mreţu "Natura 2000" na oko 37 odsto svoje kopnene teritorije, prenosi T-portal. "Pre tri godine, u graċevinarstvu smo imali 140 hiljada radnih mesta, a sada ih je oko 70 hiljada. Na ovaj naĉin taj broj će se dodatno smanjivati. Nismo protiv zaštite, ali ne na ovakav naĉin, iz nje treba iskljuĉiti velike infrastrukturne i energetske objekte, marine, luke, inaĉe ćemo graditi samo kuće i vikendice", upozorava Sever. HKIG upozorava na bitnu odredbu iz Zakona o zaštiti prirode, prema kojoj pokretanje postupka utvrdjivanja prevladavajućeg javnog interesa i kompenzacijskih uslova nije moguće sve dok Evropska komisija ne potvrdi podruĉja ekološke mreţe. Slovenija ili Ĉeška Republika, recimo, još nisu okonĉale postupak verifikacije svojih ekoloških mreţa, devet godina nakon pristupanja Evropskoj uniji. ukazuju u Komori. Ministarstvo zaštite ţivotne sredine je demantovalo saopštenje HKIG-a, i navodi kako je evidentno da komora poziva Republiku Hrvatsku na nepoštovanje evropskih direktiva i zakona, da autori saopštenja ne poznaju materiju, posebno naĉine utvrdjivanja ekološke mreţe i njene implikacije, kao i funkciju u smislu odrţivog razvoja. (Izvor: B92) Većina Evropljana su mišljenja da grĉki graċani nepravedno trpe posledice krize, piše Dojĉe vele. Evropska unija nikada nije bila šarenija kada je u pitanju ekonomsko stanje ĉlanica. Dok se neke bore za vazduh, u drugima se kriza jedva i oseća. Uprkos tim razlikama, ĉak dve trećine stanovnika zemalja EU izjašnjava se i dalje za solidarnu zajednicu zemalja. Oni su isto tako uvereni da se privredna kriza moţe najbolje nadvladati zajedniĉkim radom svih. Ovo stajalište zastupa oko 57 odsto Nemaca, dok ĉak 70 odsto smatra da obiĉni graċani, recimo oni Grĉkoj, nezasluţeno i nepravedno pate od posledica finansijske krize. Tako barem pokazuju rezultati istraţivanja grupe fondacija ameriĉkog investitora Dţordţa Soroša, Open society foundations, koje se prema sopstvenim navodima zalaţu za otvoreno i pravedno civilno društvo. Ono što je posebno zanimljivo je da su se ispitivanja javnog mnjenja u zemljama EU provodila upravo u trenucima najveće eskalacije krize na Kipru. (Izvor: B92) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana SAD 14,613.48 14,565.25 SAD 1,563.07 1,553.28 SAD 3,222.25 3,203.86 Engleska 6,276.94 6,249.78 EU 287.64 287.13 Japan 13,192.59 12,833.64 u tekucoj godini 0.33% 11.52% 0.63% 9.60% 0.57% 6.71% 0.43% 6.43% 0.18% 2.85% 2.80% 26.91% 15,000 14, 14,000 13, 13,000 12, 12,000 11, 11,000 10, Dow Jones Industrial dow jones 10,000 S&P 1,700 1, 1, 1, s&p 1,200 1,100 1,000 NASDAQ Composite 3, 3,200 3,000 nasdaq 2, 2, 2, 2,200 2,000 FTSE 7,000 6, dax 6,000 5, 5,000 4, apr.11 jun.11 avg.11 okt.11 dec.11 feb.12 apr.12 jun.12 avg.12 okt.12 dec.12 feb.13 apr.13 320 DJ Stoxx 14,000 Nikkei 225 280 260 nikkei 240 220 200 13,000 12,000 11,000 10,000 dj stoxx \ 9,000 8,000 7,000 Na Wall Streetu su u ponedeljak cene akcija porasle, nakon nesigurnosg trgovanja, a sezona objava kvartalnih poslovnih izveštaja poĉela je nešto boljim nego što se oĉekivalo rezultatima Alcoe. Dow Jones indeks ojaĉao je 48 bodova, ili 0,33 posto, na 14.613 bodova, dok je S&P porastao 0,63 posto, na 1.563 boda, a Nasdaq indeks 0,57 posto, na 3.222 boda. Većinu dana indeksi su proveli smenjujući se u pozitivnom i negativnom podruĉju, a blago su porasli tek u poslednjem satu trgovanja. Na oprezno trgovanje ukazuje mršav obim. Na Wall Streetu, NYSE MKT-u i Nasdaqu vlasnika je juĉe zamenila samo 5,1 milijarda deonica, dok proseĉan dnevni obim u ovoj godini iznosi 6,4 milijarde. Suzdrţanost ulagaĉa posledica je nesigurnosti uoĉi poĉetka sezone objava poslovnih rezultata kompanija za prvo tromeseĉje. Kako ameriĉka i druge najveće svetske privrede nisu baš u zavidnoj formi, brojne kompanije upozoravaju da im rezultati neće biti onakvi kakve su planirali. Zbog toga i analitiĉari smanjuju svoje procene. U anketi Reutersa oĉekuju da će zarade kompanija iz sastava S&P indeksa u prvom kvartalu biti 1,6 posto veće u odnosu na isto lanjsko razdoblje, dok su poĉetkom godine oĉekivali rast od 4,3 posto. Prošle sedmice Dow Jones i S&P indeks su dosegnuli najviše nivoe u istoriji, no s tih su nivoa skliznuli nakon niza makroekonomskih podataka koji pokazuju da se rast ameriĉke ekonomije usporio krajem prvog tromeseĉja. (Izvor: Business.hr) Evropski berzanski indeksi u ponedeljak su se stabilizovali nakon oštrih gubitaka u preċašnjoj trgovini, no veći uzlet spreĉavaju zabrinutosti u vezi duţniĉke krize u evrozoni, s fokusom na Portugalu. Londonski Ftse u takvim je okolnostima ojaĉao 0,45 posto, na 6.277 bodova, frankfurtski DAX za 0,36 posto, na 7.686 bodova, a pariški CAC za 0,74 posto, na 3.690 bodova. Opisujući raspoloţenje na trţištu, trgovci podsećaju da dugoroĉne prognoze za evropska trţišta deonica ostaju dobre, s obzirom da deonice nude bolje prinose od gotovog novca i obveznica, no napominju da su prognoze na bliţi rok lošije zbog zabrinutosti u vezi duţniĉke krize eerozone. Ta je zabrinutost prošlog meseca ojaĉala nakon što italijanski parlamentarni izbori nisu doneli jasnog pobednika a dodatno se intenzivirala nakon što je portugalski ustavni sud odbacio pojedine mere štednje uvedene u sklopu meċunarodnog paketa pomoći. "Širi kontekst u ovom je trenutku i dalje priliĉno negativan. Drţim da je vreme za kratkoroĉnu korekciju", kazao je broker u tvrtki XBZ Mike Turner. Zbog politiĉke neizvesnost u Portugalu tamošnji je glavni berzanski indeks PSI 20 zabiljeţio gubitke, nasuprot dobicima drugde u Evropi. Bio je tako u minusu 0,9 posto. (Izvor: seebiz) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu taĉnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnoţavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5