REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVO REGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO Srbija, 26000 Pančevo, Zmaj Jovina 1a Tel: + 381/13/343-255; Fax: + 381/13/354-056 e-mail: rpkpancevo@komora.net www.rpkpancevo.com Centar za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj INFORMACIJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA NA PODRUČJU JUŽNOG BANATA U PERIODU I-XII 2012. GODINE Februar, 2013.
S A D R Ž A J Strana Aktuelna kretanja 3 Ekonomska kretanja u Južnom Banatu Industrijska proizvodnja 7 Zarade 7 Zapošljavanje i nezaposlenost 9 Prilog: indeksi industrijske proizvodnje 12 2
AKTUELNA KRETANJA Međunarodna ekonomska kretanja Prema analizama decembarskog izdanja Kvartalnog monitora u trećem kvartalu je nastavljeno pogoršavanje privrednih trendova na globalnom nivou. SAD su ostvarile nešto viši rast nego u drugom kvartalu, evrozona je opet u recesiji ( nakon četiri godine), dok najveće zemlje u razvoju usporavaju Kina, Brazil i Indija. Verovatnoća od serije dužničkih kriza je smanjena, ali ključni problemi u EU još uvek nisu rešeni. Rast u Istočnoj Evropi usporen je usled smanjenja izvoza, povlačenja kapitala stranih banaka, slabe domaće tražnje i posledica suše, pa su mnoge zemlje u regionu opet u recesiji. Centralne banke širom sveta nastavljaju sa primenom stimulativnih mera i održavaju referentne stope na veoma niskim nivoima. Iako usporavanje privredne aktivnosti širom sveta doprinosi padu inflacije, visoke cene robe ipak održavaju inflaciju u mnogim zemljama na relativno visokom nivou. MMF je smanjio prognozu za stopu rasta svetske privrede u 2012. na 3,3%, a u 2013.godini se očekuje da ta stopa bude 3,6%. Glavne centralne banke u svetu nastavljaju sa pokušajima da niskim stopama i vanrednim mehanizmima stimulišu rast, dok neke vlade planiraju i fiskalnu stimulaciju. Dominantan razlog za usporavanje velikih ekonomija u razvoju je slaba domaća tražnja. Evrozona je tokom trećeg kvartala opet ušla u recesiju. Prema anketama, i u četvrtom kvartalu bi trebalo da rast bude negativan, nakon čega bi ekonomija evrozone počela da se stabilizuje i ostvari pozitivan rast tokom 2013. godine. Usled krize u evrozoni, opada tražnja za uvozom srpskih proizvoda, što negativno utiče na ekonomski rast. Takođe, kapital iz evrozone se često povlači iz Srbije zbog povećanih domaćih potreba za finansiranjem. Ekonomija SAD je tokom trećeg kvartala ostvarila rast od 2,3%, zahvaljujući rastu lične i državne potrošnje, a i investicije u stanogradnji su imale snažan rast. S druge strane, negativno na rast uticali su nizak nivo poslovnih investicija, slab izvoz i suša na Srednjem zapadu. Mnoge zemlje u Istočnoj i Srednjoj Evropi su ponovo u recesiji, čemu su doprineli faktori poput povlačenja kapitala, relativno nizak nivo investicija, pad domaće i izvozne tražnje. Usporavanje u regionu smanjuje izvoznu tražnju za srpskim proizvodima, što smanjuje izvoz i usporava rast. Prema najnovijem januarskom saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), vodeći indikatori aktivnosti u najvećim industrijskim razvijenim privredama ukazuju na stabilizaciju ekonomskog rasta u većini velikih privreda u svetu. Na području koje pokriva OECD, a kojeg čine 34 industrijski razvijene zemlje, mesečni indikatori ukazuju da privredni rast jača u SAD, pad ekonomske aktivnosti u evrozoni je počeo da se stabilizuje, dok su u Kini prisutni blagi pokazatelji rasta. Ekonomska kretanja u Republici Srbiji Visoka stopa inflacije i nezaposlenosti i pad privredne aktivnosti karakterišu srpsku privredu na kraju 2012.godine, pa ne možemo govoriti o nekim preterano optimističnim prognozama o privrednom rastu u 2013.godini. Mere Vlade Srbije, usmerene na oporavak privrede, dale su određene rezultate, ali smo još uvek daleko od suštinskih i sistemskih reformi koje su neophodne za unapređenje privrednog ambijenta. Prema preliminarnoj oceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji realni pad BDP-a u četvrtom tromesečju 2012.godine iznosio je 1,5%, što predstavlja usporavanje pada u odnosu na prethodno tromesečje, kada je BDP zabeležio međugodišnji pad od 2,5%. Realni pad BDP-a u 2012.godini, u odnosu na prethodnu godinu, iznosi 1,9% u cenama iz prethodne godine. Posmatrano po aktivnostima, najveći pad BDP-a zabeležen je u sektorima: poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, ostale uslužne delatnosti i usluge smeštaja i ishrane. Istovremeno, najveći rast BDP-a ostvaren je u sektorima: informisanje i komunikacije, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. 3
Nepovoljna ekonomska kretanja u 2012. posledica su loših vremenskih uslova i rasta svetskih cena hrane, fiskalne ekspanzije u prvoj polovini godine, kao i usporenog ekonomskog oporavka u zemljama glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije. Izvesno poboljšanje situacije očekuje su u 2013. godini, kako u pogledu makroekonomske stabilnosti, tako i u pogledu privrednog rasta. Cene potrošnih proizvoda i usluga su u decembru 2012. godine u proseku bile niže za 0,4% u odnosu na prethodni mesec. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama zdravstvo (1,3%), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (1,1%), restorani i hoteli (0,9%), odeća i obuća (0,6%), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i obrazovanje (0,4%). Pad cena zabeležen je u grupama hrana i bezalkoholna pića(-1,5%), i transport (-0,6%), dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale. Međugodišnja decembarska stopa inflacije u 2012. godini je nastavila rast dostigavši nivo od 12,2%, što je značajno više od gornje granice ciljne vrednosti za taj mesec od 5,5%. Prema projekciji Narodne banke Srbije, pad međugodišnje stope inflacije očekuje se tek nakon drugog kvartala 2013. godine, uz povratak u granice cilja do kraja 2013. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine bila uvećana za 0,7% u odnosu na odgovarajući mesec prethodne godine. Rast proizvodnje u decembru 2012. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeležen je samo u prerađivačkoj industriji (1,8%), dok je obim proizvodnje u ostala dva sektora, snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji i rudarstvu opao za 1,6% i 4,7% respektivno. Pad ukupne industrijske proizvodnje u 2012. godini, u odnosu na prethodnu godinu, iznosio je 2,9%. Padu ukupne industrijske proizvodnje, najviše su doprineli: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električne energije, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i eksploatacija uglja. U oblasti poljoprivrede su objavljeni prvi rezultati popisa poljoprivrede za 2012.godinu. Prema ovim nalazima, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 631.122 poljoprivrednh gazdinstava, od kojih je 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i 2.567 gazdinstava pravnih lica i preduzetnika. U okviru poljoprivrednih gazdinstava koristi se i obrađuje 3.355.859 ha poljoprivrednog zemljišta i uzgaja: 908.990 goveda, 3.403.288 svinja, 1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26.627.308 živine i 673.651 pčelinje društvo. Od mehanizacije, utvrđeno je da gazdinstva poseduju 408.734 dvoosovinska traktora. Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, iskazao je tendenciju pada: u decembru 2012. godine u odnosu na decembar 2011. godine za 11,9%, u odnosu na prosek 2011. godine za 0,2%, a u periodu januar-decembar 2012. u odnosu na isti period 2011. godine za 6,2%. Podaci o turističkom prometu u Republici Srbiji u 2012. godini ( kumulativno za 12 meseci ) pokazuju da je ukupan broj dolazaka turista neznatno povećan u odnosu na isti period 2011. godine za 0,5%, dok je ukupan broj noćenja turista opao za 2,4%. U domaćem turizmu, broj dolazaka domaćih turista je smanjen za 2,7%, a broj njihovih noćenja takođe za 6,3%. U inostranom turizmu zabeležen je rast broja dolazaka za 6,0% i rast broja noćenja za 9,3%. Ukupan broj zaposlenih u decembru 2012.godine procenjuje se na 1.722.794 lica, što je za 1.127 lica manje nego u prethodnom mesecu. U poređenju sa decembrom 2011. godine, broj zaposlenih je smanjen za 13.133 lica, ili za 0,8%. Nezaposlenih lica poslednjeg dana decembra 2012. godine ukupno je bilo 761.486, što predstavlja rast od 0,8% u odnosu na prethodni mesec i rast od 2,2% u odnosu na decembar 2011. godine. U poređenju sa decembrom 2011, broj nezaposlenih koji na posao čekaju duže od godinu dana uvećan je za 5,3%, dok je u poređenju sa prethodnim mesecom njihov broj porastao za 0,8%. Prosečna zarada u Republici Srbiji isplaćena u decembru 2012. godine iznosila je 65.165 dinara, i u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u novembru iste godine, nominalno je veća za 10,6%, a realno 4
za 11,0%. U poređenju sa decembrom prethodne godine, prosečna zarada je nominalno porasla za 6,6%, ali je njena realna kupovna moć opala za 5,0%. Ukupna spoljotrgovinska razmena Republike Srbije u 2012. godini iznosila je 30.366,9 miliona USD, što je za 4,0% manje u odnosu na 2011. Izvezeno je robe za 11.353,6 miliona USD, što predstavlja pad od 3,6% u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno za 19.013,3 miliona USD, što je manje za 4,3%. Deficit robne razmene u 2012. godini iznosi 7.659,7 miliona USD, što je manje za 5,2% u poređenju sa prethodnom godinom, dok je pokrivenost uvoza izvozom 59,7% i neznatno je veća od pokrivenosti u 2011. godini, kada je iznosila 59,3%. U strukturi izvoza po nameni, proizvodi za reprodukciju učestvovali su sa 60,7%, roba za široku potrošnju sa 29,4% i oprema sa 9,9%. U strukturi uvoza po nameni, proizvodi za reprodukciju bili su zastupljeni sa 60,9%, roba za široku potrošnju sa 19,2% i oprema sa 12,1%, dok je udeo neklasifikovane robe iznosio 7,8%. Najveći deo spoljnotrgovinske robne razmene Republike Srbije u 2012. godini otpada na zemlje sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU učestvovale su sa 58,1% u izvozu i uvozu, dok su zemlje CEFTA drugi po važnosti partner Srbije u protekloj godini. Strane direktne investicije su u periodu januar-novembar 2012. godine, zabeležile neto priliv u iznosu od 136,9 mln.evra. Narodna banka Srbije za 2012. godinu procenjuje negativan doprinos ukupnih investicija kretanju BDP-a, dok se za 2013. godinu predviđa pozitivan doprinos privatnih i državnih investicija rastu BDP-a. Monetarna kretanja i javne finansije Spoljni dug Srbije poslednjeg dana novembra 2012.godine, iznosio je 25.705,3 mln.evra, od čega 25.456,8 mln.evra predstavlja stanje duga po glavnici, a 248,5 mln.evra redovnu kamatu. Spoljni dug javnog sektora je povećan na 12.239,0 mln.evra (47,6% ukupnog spoljnog duga), a spoljni dug privatnog sektora smanjen na 13.466,4 mln.evra ( 52,4%), u odnosu na poslednji dan oktobra 2012.godine. Ukupan javni dug je poslednjeg dana 2012. godine, bio veći za 109,6 mln.evra u odnosu na stanje poslednjeg dana novembra, i iznosio je 17,7 mlrd.evra, od čega je spoljni javni dug dostigao 10,5 mlrd.evra, a unutrašnji 7,2 mlrd.evra. Prema podacima Uprave za javni dug Republike Srbije, javni dug je na kraju 2012.godine dostigao 61,5% BDP-a, što je značajno premašilo zakonsku granicu od 45% učešća u BDP. Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra 2012. iznosile 10.914,2 miliona evra, što obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 400% i pokrivenost više od sedam meseci uvoza robe i usluga. Ukupne devizne rezerve Republike Srbije povećane su tokom poslednjeg meseca 2012.godine za 36,6 miliona evra, tako da su na dan 31.12.2012. iznosile 11.970,1 milion evra. Izvršni odbor Narodne banke Srbije je početkom januara 2013.godine doneo odluku da poveća referentnu kamatnu stopu, sa 11,25% na 11,50%, prvenstveno zbog daljeg rasta međugodišnje stope inflacije, visoke bazne inflacije i očekivanih korekcija regulisanih cena. Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji *( decembar 2012. ) Fiskalna konsolidacija i oporavak privrede Srbije Predloženim programom fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije smanjena je verovatnoća dužničke krize, ali ne i otklonjena. Programom fiskalne konsolidacije za 2013. godinu, koji uključuje povećanje poreza, smanjenje rashoda i rast jednokratnih prihoda realizovana je približno trećina neophodnog smanjivanja fiskalnog deficita. Preostale dve trećine fiskalnog prilagođavanja, u periodu 2014-2015. godine skoro isključivo treba da se realizuju preko smanjenja rashoda, što implicira strukturne reforme u svim sektorima koji se finansiraju iz javnih sredstava. 5
Efekti fiskalne konsolidacije na rast biće pozitivni u slučaju Srbije, jer je alternativa konsolidaciji dužnička kriza i recesija, a ne privredni oporavak uz visok fiskalni deficit i dodatno zaduživanje. Fiskalna konsolidacija predstavlja prvi urgentni korak ka vraćanju privrede Srbije na održivu putanju rasta. Međutim, za dugoročno održiv oporavak i rast privrede, neophodne su temeljne reforme privrednog sistema, jer se ograničenja za rast privrede Srbije nalaze na strani ponude, a ne na strani tražnje. Trendovi u svetskoj privredi i oporavak privrede Srbije Privredna kretanja u Srbiji, kao maloj otvorenoj privredi, snažno zavise od kretanja u njenom okruženju, prvenstveno od kretanja u EU i zemljama članicama CEFTA. Aktuelna recesija i najavljena stagnacija u narednoj godini, kao i neizvesne dugoročne perspektive evrozone i same EU, negativno utiču na oporavak privrede Srbije. Stoga se postavlja pitanje šta Srbija može da učini da minimizuje negativne efekte stagnacije/krize u EU na privredu Srbije? U kratkom i srednjem roku cenovna konkurentnost privrede, koja se meri realnim deviznim kursom, predstavlja ključni instrument za poboljšanje spoljnotrgovinskih tokova Srbije. Realna deprecijacija dinara je neophodna da bi se poboljšala konkurentnost domaćih proizvoda, kako na svetskom tako i na domaćem tržištu. Za poboljšanje dugoročne konkurentnosti važne su strukturne reforme, ali pre nego što te reforme daju pune efekte Srbija može da se suoči sa platnobilansnom krizom. Bez obzira na smanjenje fiskalnog deficita i realnu deprecijaciju dinara, Srbija će u narednim godinama i dalje ostvarivati relativno visoke deficite u tekućem platnom bilansu. Tokom narednih nekoliko godina neophodno je da strane direktne investicije iznose 1,5-2 mlrd evra godišnje kako bi se smanjio rizik od platnobilansne krize. U periodu stagnacije u zemljama iz kojih dolaze investicije u Srbiju, to neće biti jednostavno. Ako Srbija ne uspe da obezbedi navedeni iznos investicija suočava se sa rastućim rizikom platnobilansne krize, čije posledice bi bile krajnje nepovoljne: pad inače niskog BDP i rast nezaposlenosti. U uslovima kada se strane direktne investicije u svetu smanjuju, borba za njihovo privlačenje postaje sve oštrija. Srbija se do sada u toj borbi oslanjala na politiku izdašnih subvencija, što predstavlja najskuplji, ali i nedovoljno delotvoran način za privlačenje stranih investicija. Stoga je neophodno preduzeti radikalne korake kako bi se unapredio privredni ambijent, da ne bi morali stranim investitorima plaćati dolazak u Srbiju. Značajno poboljšanje plasmana Srbije na međunarodnim rang listama konkurentnosti i pogodnosti za poslovanje ili povećanje kreditnog rejtinga bili bi jasni signali da je Vlada Srbije u tome uspela. * Publikacija Fonda za razvoj ekonomske nauke 6
EKONOMSKA KRETANJA U JUŽNOM BANATU INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u decembru 2012. godine veća je za 0,7% u odnosu na decembar 2011. godine i veća za 7,1% u odnosu na prosek 2011.godine. Industrijska proizvodnja u periodu januar-decembar 2012.godine, u odnosu na isti period 2011.godine, manja je za 2,9%. Posmatrano po sektorima, u decembru 2012.godine, u odnosu na decembar 2011. godine, u sektoru Rudarstvo zabeležen je pad od 4,7%, u sektoru Prerađivačka industrija ostvaren je rast od 1,8%, a u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležen je pad od 1,6%. Za decembar 2012. godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kada bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje decembar 2012./prosek 2011. za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 106,6 a za prerađivačku industriju 104,6. Na području AP Vojvodine, rast ukupne industrijske proizvodnje u 2012. godini u odnosu na 2011.godinu iznosio je 2,1%. Rastu industrijske proizvodnje u Vojvodini najviše je doprineo rast produkcije sektora Rudarstva + 7,3%, Prerađivačke industrije za 2,0%, dok je sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio pad u iznosu od 9,0%. Na području Južnog Banata, industrijska proizvodnja u periodu januar-decembar 2012. godine, u odnosu na isti period 2011. godine, manja je za 3,7%. Sva tri sektora industrije imala su manji obim proizvodnje: Rudarstvo 9,3% ( eksploatacija uglja -25,3%, eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa +0,8% ) Prerađivačka industrija -3,6% Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom -50,4%. U okviru sektora Prerađivačke industrije, rast proizvodnje u 2012. odnosu na 2011. godinu, ostvaren je u 5 oblasti : - Proizvodnja prehrambenih proizvoda + 0,6% - Proizvodnja tekstila + 1406,5% - Proizvodnja papira i proizvoda od papira + 10,8% - Proizvodnja osnovnih farmac.proizv.i preparata + 13,9% - Proizvodnja mašina i opreme na dr.mestu nepomenute + 33,0% Ostale oblasti ovog sektora beleže pad ukupne proizvodnje u 2012. godini, u odnosu na prethodnu godinu: - Proizvodnja pića - 30,8% - Proizvodnja odevnih predmeta - 11,7% - Proizvodnja kože i predmeta od kože -10,8% - Prerada drveta i proizv.od drveta, osim nameštaja - 3,1% - Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa - 14,0% - Proizvodnja koksa i derivata nafte - 4,3% - Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda - 42,7% - Proizvodnja proizvoda od gume i plastike -16,5% - Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala - 9,1% - Proizvodnja osnovnih metala -15,0% - Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina -37,0% - Popravka i montaža mašina i opreme - 2.3% 7
Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u 2012. godini, u odnosu na prosek 2011. godine, pokazuju da je ostvaren pad u dve oblasti: - U proizvodnji energije -4,7% - U proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije - 32,2% dok su rast proizvodnje, u istom periodu, zabeležili - Kapitalni proizvodi +14,5% - Netrajni proizvodi za široku potrošnju +11,0%. Ind.proizv.Regiona 2007-2012 120 100 80 60 40 20 0 2007 2008 2009 2010 2011 2012 ZARADE Prosečna zarada isplaćena u decembru 2012. godine u Republici Srbiji iznosi 65.165 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u decembru 2011. godine, nominalno je veća za 6,6%, dok je u realnom smislu opala za 5,0%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2012. godine u Republici Srbiji iznosi 46.923 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u decembru 2011. godine, nominalno je veća za 6,9%, a realno manja za 4,7%. Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-decembar 2012. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-decembar 2011. godine, nominalno je veća za 8,9%, a realno za 1,0%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-decembar 2012. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januardecembar prethodne godine, nominalno je veća za 9,0%, a realno za 1,1%. Najveće prosečne zarade u decembru 2012. godine isplaćene su u proizvodnji duvanskih proizvoda, proizvodnji koksa i derivata nafte, računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima, eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, uslužnim delatnostima u rudarstvu. Prosečna zarada po zaposlenom u regionu Vojvodine u decembru 2012. godine iznosi 67.065 dinara ( 48.266 dinara, bez poreza i doprinosa ), što je nominalan rast od 11,9% u odnosu na decembar 2011. godine, dok realan rast zarada iznosi 0,1%. Isto kretanje zabeleženo je kod zarada bez poreza i doprinosa, u ovom periodu. Posmatrano po regionima i oblastima, najveće prosečne zarade u decembru 2012. godine isplaćene su u Beogradskom regionu Beogradskoj oblasti, regionu Vojvodine Južnobačkoj i Južnobanatskoj oblasti i regionu Južne i Istočne Srbije Borskoj oblasti. Na području Južnog Banata ukupna prosečna zarada isplaćena u decembru 2012. godine iznosi 73.668 dinara ( što je iznad republičkog i pokrajinskog proseka). U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu nominalno je veća za 20,3%. Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-decembar 2012. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-decembar 2011. godine, nominalno je veća za 9,1%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2012. godine iznosi 52.984 dinara. 8
Najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa, odnose se na opštinu Vršac 65.718 dinara i grad Pančevo 56.234 dinara, dok je najnižu zaradu zabeležila opština Plandište 27.328 dinara. Odnos najviše i najniže prosečne zarade bez poreza i doprinosa, isplaćene po gradu-opštinama u Regionu iznosi 2,40. Zarade po zaposlenom - decembar 2012. - po opštinama i gradovima Nominalni indeksi Prosečna zarada XII 2012 I-XII 2012 XI 2012 I-XII 2011 Republika Srbija 65.165 110,6 108,9 Vojvodina 67.065 116,4 Južno-banatska oblast 73.668 120,3 Alibunar 42.864 100,7 Bela Crkva 48.252 109,0 Vršac 91.519 138,2 Kovačica 42.957 106,0 Kovin 67.669 122,0 Opovo 41.260 97,1 Pančevo - grad 78.257 116,1 Plandište 37.711 101,4 109,2 109,1 113,2 113,3 112,3 100,6 109,3 109,1 107,4 107,9 Prosečna zarada bez poreza i doprinosa 46.923 48.266 52.984 30.794 34.651 65.718 30.997 48.937 30.460 56.234 27.328 Prosecne zarade 80000 70000 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 Republika Srbija Vojvodina Juzni Banat Beogradska obl. Juznobacka obl. ZAPOŠLJAVANJE I NEZAPOSLENOST Zaposlenost Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku ( zaposleni u Republici Srbiji, 2012. - godišnji prosek ), ukupan broj formalno zaposlenih u 2012. godini bio je 1.727.048 lica, što u odnosu na 2011. godinu predstavlja smanjenje od 1,1%. Broj zaposlenih kod pravnih lica iznosio je 1.341.114, i u odnosu na 2011.godinu manji je za 0,1%, dok je broj registrovanih preduzetnika i zaposlenih kod njih u 2012. godini bio 385.934, što u odnosu na 2011. godinu čini pad od 4,3%. Procentualno najveći pad zaposlenosti kod pravnih lica evidentiran je u sektorima Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (5,2%) i Poslovanje nekretninama (3,0), dok je najveći porast zaposlenosti 9
zabeležen u sektorima Informisanje i komunikacije (5,8%) i Stručne, naučne i tehničke delatnosti (3,8%). U strukturi broja zaposlenih kod pravnih lica u 2012.godini najveće učešće imaju sektori Prerađivačka industrija (21,6%), Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (13,7%) i Zdravstvena i socijalna zaštita (12,0). Na području Vojvodine broj zaposlenih radnika u 2012. godini (godišnji prosek), iznosi 447.963 i manji je nego prethodne godine za 12.625 lica. Broj zaposlenih kod pravnih lica iznosio je 351.071, dok je broj registrovanih preduzetnika i zaposlenih kod njih u 2012. godini bio 96.892. lica. Na području Južnog Banata, prema istom saopštenju, registrovano je 55.179 zaposlenih lica ( od toga privatnih preduzetnika, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih 12.695, a u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama 42.484 ), što je za 2.265 lica manje nego u 2011. godini. Zaposleni u Regionu 80000 70000 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Nezaposlenost Ukupan broj nezaposlenih lica u Republici Srbiji, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, poslednjeg dana decembra 2012. godine iznosi 761.486, što predstavlja rast od 0,8% u odnosu na prethodni mesec i rast od 2,2% u poređenju sa odgovarajućim mesecom 2011. godine. U odnosu na decembar 2011. godine, broj nezaposlenih koji na posao čekaju duže od godinu dana uvećan je za 5,3%, dok je u poređenju sa prethodnim mesecom njihov broj porastao za 0,8%. Na području Vojvodine, od ukupnog broja nezaposlenih lica 200.956, najveći broj je registrovan na teritoriji koju pokriva Južno-bački region 33%, zatim sledi Južno-banatski region 17%, Sremski 14%, Zapadno-bački 11%, Srednje-banatski 9%, Severno-bački 8% i Severno-banatski region 7%. Juzna Backa 33% Zapadna Backa 11% Srem 14% Juzni Banat 17% Severni Banat 8% S Backa 8% Srednji Banat 9% Na teritoriji Južno-banatskog okruga na kraju decembra 2012. registrovano je 34.399 nezaposlenih lica, od čega je bilo 17.576 žena ili 51,09%. Nezaposlenost je u odnosu na odgovarajući mesec 2011.godine povećana za 742 lica ili 2,2% Od ukupno nezaposlenih, prvi put traži zaposlenje 13.273 lica. Na kraju 2012. godine registrovano je 38.217 lica koja traže zaposlenje. 10
Struktura lica koja traže zaposlenje: 34.399 nezaposlenih lica aktivnih, 3.287 privremeno nesposobnih ili nespremnih za rad, 428 lica kojima miruje pravo po zakonu, 23 lica koja traže promenu zaposlenja i 80 drugih lica koja traže zaposlenje. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema dužini čekanja na zaposlenje, imaju lica koja na posao čekaju od 1-2 godine (17,08%), zatim slede lica koja čekaju 3-5 godina (13,39%), do 3 meseca (12,04%), preko 10 godina (11,17%), od 5-8 godina (10,28%), od 2-3 godine (10,22%), od 3-6 meseci (9,21%), od 6-9 meseci (6,53%), od 9-12 meseci (6,20%) i od 8-10 godina (3,87%). Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) na zaposlenje čeka 66% ili 22.709 lica. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica od 35 do 39 godina (12,85%), 30 do 34 godine (12,61%), 25 do 29 godina (12,54%), od 40 do 44 godine (11,78%), od 50 do 54 godine (11,02%), od 20 do 24 godine (10,84%), od 45 do 49 godina (10,80%), od 55 do 59 godina (10,28%), od 60-65 godina (3,70%) i od 15 do 19 godina (3,55). Struktura nezaposlenih lica prema stručnoj spremi : I 12.803 (37,21%), II 1.916 (5,56%), III 7.422 (21,57%), IV 9.006 (26,18%), V 241 (0,70%), VI 1.424 (4,13%), VII 1.585 (4,60%) VIII 2 (0,01%). Nezaposlenost u Regionu 2007-2012 50000 45000 40000 35000 30000 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Podaci o nezaposlenosti i zapošljavanju na nivou Okruga tokom decembra 2012.god. - po grupama zanimanja Opštine Nezaposlena lica Novoprijavljeni Prijavljene potrebe za radnicima Zapošljavanje Zaposleni sa evidencije Južni Banat 34.399 1.473 30 2.198 528 Poljoprivreda, proizv. i prerada hrane 3.0184 159 1 77 11 Šumarstvo i obrada drveta 238 7 0 4 1 Geologija, rudarstvo i metalurgija 62 1 0 8 0 Mašinstvo i obrada metala 3.721 173 0 168 8 Elektrotehnika 1.450 87 5 44 9 Hemija, nemetali i grafičarstvo 1.268 57 0 84 8 Tekstilstvo i kožarstvo 1.130 28 0 39 10 Komunalne, tapetarske i farbarske 133 5 1 47 10 usluge Geodezija i građevinarsvo 642 29 0 35 9 Saobraćaj 758 43 3 101 16 Trgovina, ugostiteljstvo i turizam 2.701 109 7 347 102 Ekonomija, pravo i administracija 2.892 127 6 251 56 Vaspitanje i obrazovanje 541 32 0 120 18 Društveno-humanistička zanimanja 242 22 0 14 3 Prirodno-matematička zanimanja 306 8 0 4 0 Zdravstvo, farmacija i socijalna zaštita 719 42 2 63 23 Fizička kultura i sport 39 3 0 6 1 Ostalo ( lične usluge, verska zanimanja i neraspoređeni ) 14.123 533 5 780 240 Izvor : podaci Nacionalne službe za zapošljavanje 11
Izvori - Konjukturni trendovi Srbije, PKS - Saopštenja Republičkog zavoda za statistiku - Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, Fond za razvoj ekonomske nauke Prilog - Indeksi industrijske proizvodnje Sekretar Centra Daliborka Ivanović, dipl.ecc. PRILOG: indeksi industrijske proizvodnje, decembar 2012. Indeksi industrijske proizvodnje, po sektorima i oblastima Republika Srbija Vojvodina Južni Banat XII 2012. I-XII 2012. XII 2012. I-XII 2012 XII 2012. I-XII 2012 prosek 2011 I-XII 2011. prosek 2011 I-XII 2011. prosek 2011 I-XII 2011. Industrija - ukupno 107,1 97,1 124,8 102,1 180,3 96,3 Energija 120,6 93,9 158,3 98,3 177,8 95,3 Intermedijarni proizvodi, osim energije 81,4 91,4 96,0 94,8 94,9 67,8 Kapitalni proizvodi 110,3 103,3 84,7 105,4 28,8 114,5 Trajni proizvodi za široku potrošnju 92,6 105,6 64,8 89,5 / / Netrajni proizvodi za široku potrošnju 120,0 103,3 135,6 104,5 233,7 111,0 Rudarstvo 105,2 97,8 112,3 107,3 132,4 90,7 Eksploatacija uglja 107,2 93,1 177,8 74,7 177,8 74,7 Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 116,3 109,6 116,1 109,4 103,6 100,8 Eksploatacija ruda metala 139,0 121,3 / / / / Ostalo rudarstvo 40,5 91,8 13,5 91,1 / / Prerađivačka industrija 105,2 98,2 125,1 102,0 180,8 96,4 Proizv.prehrambenih proizvoda 91,4 100,7 93,3 102,0 102,7 100,6 Proizvodnja pića 104,8 103,4 103,0 100,1 452,1 69,2 Proizv. duvanskih proizvoda 108,4 93,3 107,5 81,4 / / Proizvodnja tekstila 100,9 98,1 134,0 114,5 / 1506,5 Proizvodnja odevnih predmeta 118,7 110,4 134,4 121,9 40,6 88,3 Proizvodnja kože i predmeta od kože 107,2 87,7 97,2 82,0 206,5 89,2 Prerada drveta i proizv.od drveta, osim nam. 94,1 120,0 57,3 93,4 14,1 96,9 Proizvodnja papira i proizvodi od papira 102,3 105,2 92,8 108,7 128,4 110,8 Štamp. i umnožavanje audio i video zapisa 99,4 100,8 101,7 98,3 45,6 86,0 Proizv. koksa i derivata nafte 167,9 95,3 172,8 95,8 180,3 95,7 Proizv.hemikalija i hemijskih proizvoda 81,0 81,5 90,7 66,1 99,7 57,3 Proizv.osn.farmac.proizv. i preparata 235,7 112,5 247,3 113,4 249,2 113,9 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 98,9 118,4 121,9 155,9 80,4 83,5 Proizvodnja proizv. od nemetalnih minerala 63,6 93,0 57,6 94,4 27,9 90,9 Proizv. osnovnih metala 36,3 53,3 80,1 85,7 72,3 85,0 Proizv.metalnih proizvoda, osim mašina 121,5 112,6 124,6 124,5 68,7 63,0 Proizv.računara, elektr. i optičkih proizvoda 97,4 98,0 99,5 94,8 / / Proizvodnja električne opreme 92,1 99,3 145,9 90,7 / / Proizv.mašina i opreme na dr.mestu nepom. 95,9 103,8 69,0 101,1 13,5 133,0 Proizv.motornih vozila i prikolica 172,2 116,5 102,8 104,6 / / Proizv.ostalih saobraćajnih sredstava 47,7 80,2 19,2 86,1 / / Proizv.nameštaja 103,7 103,4 82,6 80,0 / / Ostale prerađivačke delatnosti 99,4 102,3 130,4 98,3 / / Popravka i montaža mašina i opreme 84,6 89,0 133,8 123,9 121,4 97,7 Snabdev. el.en.gasom, parom i klimatizac. 114,7 92,9 142,7 91,0 / 49,6 Snabdev. el.en.gasom, parom i klimatizac 114,7 92,9 142,7 91,0 / 49,6 12