U 2009

Слични документи
ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Анализа спољнотрговинске размјене хране, пића и дувана у Републици Српској у периоду мј године наставље

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni b

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

Microsoft Word - SAOPSTENJE SPOLJNE TRGOVINE doc

Final CENE_ ROMINGA.XLS

Р е п у б л и к а С р б и ј а

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 88 Podgorica, 5. april godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Spoljnotrgo

ПРИВРЕДНА КОМОРА ВОЈВОДИНЕ Стручна служба за привредни систем и економску политику И Н Ф О Р М А Ц И Ј А О СПОЉНОТРГОВИНСКОЈ РАЗМЕНИ АП ВОЈВОДИНЕ У 20

ПРИЛОГ: Табеле

Memorandum PKRS cir

ПРИЛОГ: Табеле

Sadržaj Carinski instruktor 19 maj CARINSKO POSLOVANJE CARINSKI POSTUPCI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA UREDBE O USLOVIMA I NAČINU PRIMENE MERA ZA ZAŠ

PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni

ПРИЛОГ: Табеле

Privreda

С А Д Р Ж А Ј 1. РОБНИ ПРОМЕТ Укупан број Јединствених царинских исправа од 1.1. до годи

1110. Na osnovu člana 95 tačka 3 Ustava Crne Gore donosim UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O UREĐENJU TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA Proglašavam Zakon o u

С А Д Р Ж А Ј 1. РОБНИ ПРОМЕТ 1.1. Укупан број Јединствених царинских исправа од 1.1. до године 1.2. Укупан број Јединствених царинских ис

Microsoft Word - Informacija.doc

ПРИЛОГ: Табеле

Aktualna tema_trgovina_2_7_2015.indd

Jul-17 Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 166/

108ut10.xls

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЈАПАНА Београд, 1. јануар 2019.

210ut10.xls

Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 Avg-18 Sep-18 Okt-18 Nov-18 Dec-18 Jan-19 Feb-19 CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 52

Jul-16 Avg-16 Sep-16 Okt-16 Nov-16 Dec-16 Jan-17 Feb-17 Mar-17 Apr-17 Maj-17 Jun-17 Jul-17 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 158

042ut10jan.xls

Jun-16 Jul-16 Avg-16 Sep-16 Okt-16 Nov-16 Dec-16 Jan-17 Feb-17 Mar-17 Apr-17 Maj-17 Jun-17 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 137

Maj-16 Jun-16 Jul-16 Avg-16 Sep-16 Okt-16 Nov-16 Dec-16 Jan-17 Feb-17 Mar-17 Apr-17 Maj-17 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 120

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И АУСТРАЛИЈЕ Београд, 1. јануар 2019.

Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 Avg-18 Sep-18 Okt-18 Nov-18 Dec-18 Jan-19 Feb-19 Mar-19 Apr-19 CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 96

Apr-17 Maj-17 Jun-17 Jul-17 Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 102/

Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 Avg-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 183/

018ut10.xls

2007_Letopis_31.pdf

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 130 Podgorica, 17. jun godine Prilikom koriš

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje QG Aktuelna privredna kreta

СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН РОБНОГ ПРОМЕТА И ТРАНЗИТА I КВАРТАЛ 2010.ГОДИНЕ 1. РОБНИ ПРОМЕТ стр Укупан број Јединствених царинских исправа од 1.1. до 31.

Diapositiva 1

PowerPoint Presentation

Ekonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi

PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 55 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA OKTOBAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini 2.

Mar-13 Apr-13 Maj-13 Jun-13 Jul-13 Avg-13 Sep-13 Okt-13 Nov-13 Dec-13 Jan-14 Feb-14 Mar-14 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 91 P

INTERDEPENDENCE OF TOTAL REVENUE AND EMPLOYMENT IN THE WOOD SECTOR

IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trg

ОБАВЕШТЕЊЕ О ЗАКЉУЧЕНИМ УГОВОРИМА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ ЈНОП 01/2016-НАМИРНИЦЕ И ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ, обликоване по партијама 1. Назив, адреса, интернет

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem, ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje Aktuelna privredna kretanja u Vojvo

PRIIV VREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 2266 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA Avgustt Privredna kretanjaa u Bosni i Hercegovi

Microsoft PowerPoint - Jovanovic S _ Vasiljevic J_ i Kukic D_Stanje BS u Srbiji [Compatibility Mode]

Postupak sastavljanja obroka za ishranu preživara PRIMER: Sastavljanje obroka za krave u laktaciji, na bazi kabastih hraniva (seno lucerke i silaža ce

Title

Microsoft PowerPoint - IPA CBC programmes Montenegro, SEI, Seminar Podgorica,

PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 77 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA DECEMBAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini 2

PowerPoint Presentation

IZVJEŠĆE O TURISTIČKOM PROMETU U RAZDOBLJU OD DO TURISTIČKA ZAJEDNICA GRADA NINA Nin, siječanj/veljača 2017.

Studentski centar "Bor" u Boru

IZVJEŠĆE O TURISTIČKOM PROMETU U RAZDOBLJU OD DO GRAD NIN Nin, siječanj/veljača 2017.

PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1144 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA FEBRUAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ИСПИТА ЗА IV (ЧЕТВРТУ) ГОДИНУ СТУДИЈА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: Хемијска технологија

PowerPoint Presentation

POD POKROVITELJSTVOM U okviru zajedničkog projekta " Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji " JUL Za više informacija u vez

ПОДРУЧНА ПРИВРЕДНА КОМОРА БАЊА ЛУКА Ул. Ђуре Даничића 1/II Бања Лука Тел: Факс:

PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1133 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA NOVEMBAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini

Microsoft Word - Zbornik_priprema.doc

DOLASCI I NOĆENJA DOMAĆIH I STRANIH TURISTA PO ZEMLJAMA PRIPADNOSTI ZA RAZDOBLJE SIJEČANJ - SRPANJ 2019./2018. (SVI KAPACITETI) I-VII I-VII 2018

7. ciklus Dijaloga EU-a s mladima Primjer upitnika 1. dio: Osnovna pitanja P1: Vi ste Ponuđeni odgovori Muško Žensko Drugog roda Ne želim odgovoriti P

NoviDroOSdzbor2011.pdf

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ Београд, 1. јануар 2019.

ПОДРУЧНА ПРИВРЕДНА КОМОРА БАЊА ЛУКА Ул. Ђуре Даничића 1/II Бања Лука Тел: Факс:

Generalni sekretarijat Vlade RS

ПРЕГЛЕД ИСПИТНИХ РОКОВА ЗА ПРВУ ГОДИНУ (ШКОЛСКА 2009/2010

kljklčkčjklčjlk

dsaSDdssadsad

(Microsoft PowerPoint - MVEP_1_Prezentacija_HIZ trgovinska politika final [Na\350in kompatibilnosti])

PROVEDBENA UREDBA KOMISIJE (EU) 2017/ оd srpnja o utvrđivanju gornjih granica proračuna za primjenjivih na

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

Propisi: KOMENTAR PROTOKOLA IZMEĐU UPRAVE CARINA REPUBLIKE SRBIJE I FEDERALNE CARINSKE SLUŽBE (RUSKA FEDERACIJA) O RAZMENI PODATKA O CARINSKOJ VREDNOS

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

Број: 01/ /18 Сарајево, ИЗВЈЕШТАЈ О РАДУ КОМИСИЈЕ ЗА СПОЉНУ ТРГОВИНУ И ЦАРИНЕ У ПЕРИОДУ ЈАНУАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ Сарајево,

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

Slajd 1

Studentski centar "Bor" u Boru

ЗАХТЕВ ЗА ОДОБРАВАЊЕ ИСПЛАТЕ ИПАРД ПОДСТИЦАЈА ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ У ФИЗИЧКУ ИМОВИНУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА Образац 2 Попуњава Управа за аграрна плаћања

UNIVERZITET U SARAJEVU POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI FAKULTET Broj: /18 Sarajevo, godine Na osnovu čl. 63. stav (7) i člana 64. st

Microsoft Word - 05 I_Grgic i sur_Hrvatska vanjskotrgovinska razmjena

НОВИ ЦАРИНСКИ ЗАКОН

Microsoft Word - II CIKLUS STUDIJA- izmijenjeni JUNSKI ISPITNI ROKOVI (Vazeci)

GEN

С А Д Р Ж А Ј 1. РОБНИ ПРОМЕТ ТРАНЗИТ Укупан број Јединствених царинских исправа од

Suradnja Podravke s braniteljskim zadrugama i OPG-ima u 2019.g. Sektor Poljoprivreda

Microsoft PowerPoint - MNE EBRD RES Montengro workshop~Task 6~v2a.ppt

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ

AKCIJA za obrtnike! 10% popusta samo za članove HOK-a! Optima Telekom i HOK ZNA - najbolja opcija za obrtnike

Slide 1

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ Београд, 1. јануар 2019.

Microsoft PowerPoint - HIZ Konvencija Preza 2013.ppt [Compatibility Mode]

Транскрипт:

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Udruženje poljoprivrede,prehrambene industrije i vodoprivrede QG-731-01 INFORMACIJA O SPOLJNOTRGOVINSKOJ RAZMENI POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA U AP VOJVODINI ZA PERIOD I-IV 2011.G. Novi Sad, jun,2011.godine

UVOD U prva četiri meseca 2011.godine, agrarni sektor regiona AP Vojvodine čini značajne napore da održi trend rasta izvoza.vrednost spoljnotrgovinske razmene agrarnim proizvodima veća je za 42,2% u odnosu na isti period prethodne godine a dvostruko je većai u odnosu na ostvarenu razmenu u istom periodu pre dve godine. Suficit razmene agrarnih proizvoda povećan je za 65%, a u odnosu na isti period pre dve godine za vreme globalna finansijska kriza, veći je za 2,3 puta. Visoka stopa rasta suficita spoljnotrgovinske razmene je više rezultat niskog nivoa uvoza i niskog nivoa standarda koji ne može da apsorbije veći uvoz agrarnih proizvoda. Rast izvoza agrarnih proizvoda, već treću godinu se održava izvozom žitarica i proizvoda od žitarica, i to prvenstveno izvozom kukuruza. Vrednost realizovanog izvoza kukuruza u prva četiri meseca tekuće godine je povećana 2,5 puta kao rezultat povećanja obima izvoza za 60% i dvostruko veće izvozne cene.izvoz žitarica uglavnom nije rezultat njihove konkurentnosti već povećane tražnje na svetskom tržištu koja je prouzrokovana nepovoljnim klimatskim faktorima i u poslednje vreme rastom cena energenata, kada sežitarice koristi za proizvodnju bioenergije. U ovom tranzicionom periodu, kod nas a i u zemljama okruženja, čine se značajni napori za unapređenje spoljnotrgovinske razmene, potpisujući odvojene bilateralne sporazume. (CEFTA, sporazumi sa Rusijom, Turskom, Belorusijom i zemljama EFTA.) Sa Evropskom unijom potpisan je sporazum o postupnoj liberalizaciji, kao i harmonizaciji standarda u proizvodnji i poštovanju zahteva u pogledu kvaliteta proizvoda i posebno fitosanitarnih procedura. Srbija se takođe nalazi u procesu pristupanja WTO (Svetska trgovinska organizacija) u okviru koga se vode posebni bilateralni pregovori o liberalizaciji sa zemljama koje imaju određeni interes za izvoz u Srbiju.. Novi Carinski zakon Republike Srbije iz 2010.godine, je potpuno usaglašen sa Carinskim zakonom Evropske Unije, kao i sa pravilima WTO i sa revidiranom Kjoto konvencijom (Konvencija o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka kojom se pojednostavljuju, racionalizuju i modernizuju carinski postupci i smanjuju troškovi u spoljno-trgovinskom prometu). Za sad se to odnosi samo na lica koja su stekla status ovlašćenog privrednog subjekta. Početkom 2010.g potpisan je i protokol o poreklu robe, što omogućava dijagonalnu kumulaciju porekla robe između EU, Albanije, BIH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Turske. Uvodi se primena dijagonalne kumulacije porekla proizvoda, najpre u regionu a potom i u EU čime se pruža mogućnost za veće povezivanje regiona i rast izvoza. Sada imamo imamo prilično komplikovanu carinsku proceduru sa brojnim trgovinskim ugovorima.tekuća, 2011.godina, je treća godina primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i prosečna carina je spuštena na 7,51%.Naš proces liberalizacije završiće se 2014.godine i zadržaće se na nivou zaštite od 2,49% prosečne carinske stope. Pored uspostavljanja slobodne trgovine, po isteku 6 godina prelaznog perioda, neophodno je da uskladimo svoje zakone i standarde sa EU ukoliko želimo da izvozimo na ovo tržište. U predpristupnom periodu svakoj zemlji je cilj da joj proces priključivanja što kraće traje, jer duži procesi izazivaju dodatne troškove i teškoće poljoprivrednom sektoru kome se odlažu benefiti za razvoj i podizanje konkurentnosti. 2

Proces implementacije standarda u proizvodnji veoma sporo napreduje. Zakoni koji se odnose na agrarni sektor se donose ali je njihova regulativa odložena zbog nedostajućih pratećih akata i neuspostavljanja efikasnih institucija za njihovo sprovođenje. Spor i neadekvatan proces tranzicije prehrambenog sektora kao i promašaj u privlačenju investicija u sektor prerade hrane, nije podigao tehnološki nivo preradnih kapaciteta. Koncentracija krupnog kapitala u ovom sektoru omogućila je monopol koji uz još uvek visoku zaštitu (podsticaji za izvoz) održavaju nivo male konkurencije, tako da je veoma teško govoriti o konkurentnosti ovog sektora, u momentu potpune liberalizacije trgovine i priključivanju u WTO. Prema pravilima WTO ova vrsta podsticaja prestaje zaključno sa 2013.godinom. Ako se do tada obim proizvodnje i efikasnost poslovanja ne podignu, plasman ovih proizvoda biće dodatno otežan. Početkom 2010.godine, zaključkom Vlade, pokrenuta je izrada Strategije i politike razvoja industrije R Srbije od 2011 do 2020.godine, čiji predlog se ovih dana nalazi u javnoj raspravi. Razvoj pod sektora prehrambene industrije i duvana projektovan je po prosečnoj stopi rasta od 3,94% a rast izvoza ovog sektora po prosečnoj stopi od 11,3%. Vrednost izvoza prehrambenog sektora u 2020.godini projektovan je na nivou od oko 3,5 milijarde EUR. Pored pobrojanih uslova na putu za ostvarenje ove projekcije, kao najveći nedostatak navodi se nedovoljna podrška sirovinskoj osnovi tj. poljoprivredi i visoko učešće proizvoda nižeg stepena obrade u izvozu. Informacija o spoljno-trgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda regiona AP Vojvodine u periodu I-IV 2010.g. U prva četiri meseca tekuće godine, AP Vojvodina je realizovala obim spoljnotrgovinske razmene agrarnih proizvoda u vrednosti od 570,1 miliona USD, što je za 42,2% više u odnosu na obim razmene ovog sektora u istom periodu prethodne godine. Vrednost izvoza agrarnih proizvoda je 432,1 milion USD, a vrednost uvezenih agrarnih proizvoda je 138,0 miliona USD. U odnosu na isti period prethodne godine, vrednost izvoza je veća za 49,2% a vrednost uvoza raste po sporijoj stopi od 23,2%. Rezultat spoljnotrgovinske razmene je suficit u vrednosti 294,0 miliona USD. (Tabela 1.) Uporedni pregled spoljnotrgovinske razmene agrarnih proizvoda AP Vojvodine za period I-IV 2011./ I-IV 2010.g. Tabela 1. Red.br. Elementi Vrednost u USD I-IV 2010.g. Vrednost u USD I-IV 2011.g. Index I-IV 2011./ I-IV 2010. 1. Ukupan IZVOZ agrara 289.533.936 432.055.867 149,2 2. Ukupan UVOZ agrara 111.391.718 138.020.459 123,9 3. Ukupna spoljnotrgovinska 400.925.654 570.076.326 142,2 razmena (1+2) 4. Bilans za agrar (1-2) 178.142.218 294.035.408 165,1 5. Pokrivenost uvoza izvozom u agraru APV (1:2*100) 259,9 313,0 120,4 Trend rasta pozitivnog bilansa spoljnotrgovinske razmene agrarnim proizvodima je nastavljen, a ostvarena vrednost suficita je za 65,1% veća u odnosu na isti period prethodne 3

godine. Izvoz agrarnih proizvoda u ukupnom izvozu privrede AP Vojvodine učestvuje 32,2 % a vrednost uvoza agrarnih proizvoda u ukupnom uvozu učestvuje sa 7,2%. Vrednost izvoza agrarnih proizvoda je 3,1 puta veća od vrednosti uvezenih agrarnih proizvoda, a pokrivenost uvoza izvozom u odnosu na isti period prethodne godine povećana za 20,4%. U prva četiri meseca, ukupan sektor agrara R Srbije je ostvario suficit od 321 milion USD i rezultanta je ostvarenog suficita sektora agrara vojvoďanske regije (suficit 294 miliona USD) i bilansa ostalih regiona. Iznos suficita sektora agrara u spoljnotrgovinskoj razmeni AP Vojvodine značajno je umanjio visok deficit ukupne privrede ovog regiona koji iznosi blizu 570 miliona USD. U prva četiri meseca tekuće godine, cene pšenice i kukuruza na Novosadskoj berzi su sa manjim oscilacijama, ujednačene sa nivoom cena na berzi u Budimpešti i Parizu, i skoro su 2,5 puta veće u odnosu na nivo cena ovih žitarica, na istim berzama, u istom periodu prethodne godine. Povećan izvoz žitarica i proizvoda od žitarica sa našeg tržišta, nije rezultat njihove konkurentnosti, već je zavisan od povećane tražnje koja je uglavnom uzrokovana klimatskim faktorima, i do njihove prodaje dolazi tek kad vodeći ponuďači a to su Ukrajina i MaĎarska, rasprodaju zalihe. Pregled najzastupljenijih agrarnih proizvoda u izvozu AP Vojvodine u periodu I-IV 2011.godine Tabela 2 U prva četiri meseca 2011. Naziv artikla u USD % učešća Kukuruz,žuti 114.575.664 26,5 Šećer beli 46.558.947 10,8 Ulje od suncokreta,jestivo 27.864.387 6,4 Ulje od soje,sirovo,degumi. 17.096.510 4,0 Pivo,u bocama 14.427.540 3,3 Brašno,od pšenice 12.053.792 2,8 Rezanci od šećerne repe 10.514.440 2,4 Pšenica obična 7.732.373 1,8 Jabuke,sveže 6.514.602 1,5 Pića bezalkoholna 6.326.418 1,5 Seme suncokreta,za setvu 5.966.862 1,4 Kukuruz obični hibridi 5.938.222 1,4 Soja u zrnu,ostala 5.791.154 1,3 Ulje od suncok,sirovo, 5.114.954 1,2 najznačaj. agrarni proiz. u izvozu APV 286.475.865 66,3 Ukupan izvoz agrar.proiz. iz APV I-IV 2011. 432.055.867 100,0 godine načajniji izvozni artikal regiona AP Vojvodine bio je kukuruz. Izvoz kukuruza je ostvaren u obimu od 466.836 tona, ukupne vrednosti 114,6 miliona USD. Realizovana vrednost izvoza kukuruza je 2,3 puta veća, za realizaciju 60% više kukuruza po dvostruko većoj izvoznoj ceni. (U ovom periodu, prema podacima Žita Srbije, Srbija je izvezla ukupno 641.489 tona merkantilnog kukuruza.) Naša pšenica i kukuruz izvoze se uglavnom u Rumuniju (Kostanza), odakle se prodaje manje zahtevnim tržištima kao što je Belorusija.Dobar deo žitarica i proizvoda od žitarica se realizuje i na području CEFTA. U prva četiri meseca 2011.g. Srbija je izvezla žitarica i proizvoda od žitarica u vrednosti 255 miliona USD, (prema podacima RZS Srbije, odsecima (SMTK), a od toga iz regiona AP Vojvodine oko 151 milion USD vrednosti žitarica.) U ukupnoj vrednosti izvoza ukupne vojvoďanske privrede, kukuruz je na prvom mestu i učestvuje sa 8,5% u ukupnom izvozu. U ukupnoj vrednosti izvoza agrarnih proizvoda AP Vojvodine, kukuruz učestvuje sa oko 26,5%. 4

Po vrednosti izvoza, drugi najzastupljeniji izvozni artikal u izvozu ukupne privrede, a takoďe i u razmeni sektora agrara je šećer. Realizovana vrednost izvoza od 46,6 miliona USD (66.532 tone šećera), za 14,2% je veća od izvoza u istom periodu prethodne godine. Šećer je artikal koji ima preferencijalni status na tržištu EU a u poslednje dve godine, od kada svetska cena beleži rast, postaje cenovno konkurentan na nivou regiona a i u nekim drugim zemljama. Prvih pet artikala datih u tabeli 2. čine oko polovine ukupnog izvoza agrarnog sektora AP Vojvodine. Najveći deo izvoza kukuruza realizovan je u Rumuniju (83,3 mil.usd ili 72% ), u Veliku Britaniju (8 miliona USD), MaĎarsku (7,4%) i na CEFTA tržište 11,8 mil.usd (Hrvatska 6,6 mil. USD). U prva četiri meseca tekuće godine, 85% šećera u vrednosti 39,4 mil.usd je realizovano na tržište EU, tačnije u Grčku 26,6 mil.usd, Rumuniju (6,2 mil.usd), Bugarsku (4,6 mil.usd) i ostalo u zemlje okruženja oko 7,7 mil.usd (Hrvatsku 3,2 mil.usd i Makedoniji 3,7 mil.usd). Jestivo ulje od suncokreta je realizovano 64% na tržište EU u vrednosti od 17,9 mil USD i to u Austriju u vrednosti od 9,1 mil.usd, Slovačku u vrednosti od 5,2 mil. USD, MaĎarsku (3,3 mil USD) i Sloveniju (1,5 mil.usd) a ostalo u zemlje regiona (Crna Gora 4,6 mil.usd, Hrvatska 3,7 mil.usd i Makedonija 1,4mil.USD). Izvoz sirovog ulja od suncokreta realizovan je u Hrvatsku (2,9mil USD) i Sloveniju (1,5 mil.usd). Izvoz sirovog ulja od soje, uključujući i degumirano, realizovan je na tržište EU i to Italiju (4,7 mil.usd), Bugarsku (4,2 mil. USD) i Sloveniju (4,0mil.USD). Pregled najzastupljenijih agrarnih proizvoda u uvozu AP Vojvodine u periodu I-IV 2011.godine: Tabela 3. Naziv artikla u USD % učešć a Kafa,nepržena,ostalo 9.878.861 7,2 Seme suncokreta,setvu 8.729.381 6,3 Seme šećerne repe 8.224.681 6,0 Banane 5.659.552 4,1 Pomorandže 3.986.755 2,9 Seme suncokreta,ostalo 3.715.192 2,7 Pogače uljane od soje 3.445.996 2,5 Kakao u zrnu,pržen 3.035.629 2,2 Soja u zrnu,ostala 2.471.704 1,8 Kukuruz obični hibridi 2.387.008 1,7 Pog. uljane od suncokreta 2.217.130 1,6 Ostali proizvodi za ishranu 2.164.990 1,6 Grašak,semenski,sušen 2.096.012 1,5 Ječam,pivarski 2.027.927 1,5 najznačajniji agrarni proiz.u uvozu APV Ukupan uvoz agrar.proiz. u APV I-IV 2011. 60.040.818 43,5 138.020.459 100,0 Kao u region sa niski standardom i malim tržištem, uvozi se šira paleta artikala uglavnom onih kojih nema na našem tžištu, kao što su kafa, citrusi i ostalo južno voće, ali u sve više i semenski materijal za reprodukciju. U tabeli 3. dat je pregled četrnaest uvoznih artikala koji čine blizu polovine ukupnog uvoza agrarnih proizvoda AP Vojvodine. U prva četiri meseca tekuće godine, uvoznici iz regiona AP Vojvodine uvezli su agrarnih proizvoda u vrednosti 138 miliona USD što je 42% ukupnog uvoza agrarnih proizvoda u našu zemlju. U prva četiri meseca uvezeno je seme suncokreta za setvu iz Francuske (2,7mil USD), MaĎarske, Rumunije i seme suncokret za preradu iz Hrvatske (2,7mili.USD) i Rumunije. Realizovan je i uvoz uljanih pogača od suncokreta iz Rumunije (1,3 mil. USD) i nešto manje iz Bugarske. 5

Seme za šećernu repu je uveženo iz Nemačke (2,9 mil.usd), Belgije (2,4 mil.usd), Francuske, Italije i Grčke. Pogače od soje uvežene su iz Bosne i Hercegovine (3,3 mil.usd), soja u zrnu iz Hrvatske (2,4 mil. USD), kao i ulje od soje (1,3 mil. USD). Sav uvoz pivarskog ječma u vrednosti 2,2 mil.usd ralizovan je iz MaĎarske. Na našem tržištu realizovan je uvoz smrznutog svinjskog mesa, iz više zemalja u manjim količinama, ukupne vrednosti 1,2 mil.usd. U prva četiri meseca tekuće godine, dinamika i obim spoljnotrgovinske razmene sa EU su bili intenzivni. Obim spoljnotrgovinske razmene realizovan je u vrednosti od 318,2 miliona USD i u odnosu na isti period prethodne godine veći je za 68%. Na ovo tržište realizovano je 57% ukupnog izvoza agrarnih proizvoda i 52,1% uvoza agrarnih proizvoda. Tabela 5. Pregled bilansa spoljnotrgovinske razmene agrarnih proizvoda na trţištu EU, CEFTE i Ruske federacije i učešće u ukupnom izvozu i uvozu agrarnih proizvoda AP Vojvodine u periodu I-IV 2011.g. Trţišta Izvoz u USD % Uvoz u USD. % Bilans I-IV 2011.g. Tržište EU 246.328.214 57,0 71.860.748 52,1 174.467.466 Tržište CEFTA 153.145.702 35,4 23.844.264 17,3 129.301.438 Tržište Ruske fed.. 19.882.360 4,6 960.995 0,7 18.921.365 ostale zemlje 12.699.591 2,9 41.354.455 30,0-28.654.864 Ukupno AP Vojvodine 432.055.867 100,0 138.020.459 100,0 294.035.408 Vrednost izvoza agrarnih proizvoda na ovo tržište iznosi 246,3 miliona USD i beleži povećanje od 84,1%. Vrednost uvoza agrarnih proizvoda sa ovog tržišta je 71,9 miliona USD i u odnosu na isti period prethodne godine veća je za 30,6%. Bilans razmene je pozitivan i iznosi 174,4 miliona, što je u odnosu na isti period prethodne godine, povećanje za 2,2 puta. Pregled spoljnotrgovinske razmene agrarnih proizvoda AP Vojvodine na trţištu EU, CEFTA i Ruske federacije u periodu I-IV 2011.g./I-IV 2010.g. Tabela 4. Vrednost izvoza i uvoza u USD Index I-IV Naziv trţišta 2011.g./ I-IV 2010.g. I-IV 2011.g. I-IV 2010.g. Zemlje EU 133.811.581 246.328.214 184,1 Zemlje CEFTA 127.969.591 153.145.702 119,7 Ruska Federacija 13.050.456 19.882.360 152,3 Izvoz na ostala tržišta 14.702.308 12.699.591 86,4 Ukupan izvoz agrara APV 285.533.936 432.055.867 151,3 Zemlje EU 55.025.129 71.860.748 130,6 Zemlje CEFTA 19.053.940 23.844.264 125,1 Ruska Federacija 1.154.594 960.995 83,2 Uvoz sa ostalih tržišta 36.158.055 41.354.455 114,4 Ukupan uvoz agrara APV 111.391.718 138.020.459 123,9 6

Spoljnotrgovinska razmena sa zemljama CEFTA regiona povećan je za 20% i iznosi 177,0 mil.usd. Na ovo tržište AP Vojvodina je realizovala 35,4% izvoza agrarnih proizvoda i 17,3% uvoza agrarnih proizvoda. Izvoz je realizovan u vrednosti od 153,1 milion USD, a uvoz u vrednosti od 23,8 miliona USD. U odnosu na realizovanu vrednost u istom periodu prethodne godine, vrednost izvoza na CEFTA tržište je povećana za 19,7% a vrednost uvoza za 25,1%. Na ovom tržištu ostvaruje se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, koji za prva četiri meseca tekuće godine iznosi 62,6 USD. U prva četiri meseca tekuće godine, povećana je i spoljnotrgovinska razmena sa Ruskom federacijom i to uglavnom zbog povećanog izvoza jabuka na ovo tržište. Ukupno spoljnotrgovinska razmena realizovana je u vrednosti od 20,8 miliona USD tako da vrednost izvoza agrarnih proizvoda iznosi 19,8 miliiona USD a vrednost uvoza iz Ruske federacije je oko 1 miliona USD. Najznačajniji proizvodi u izvozu ovog perioda su jabuke u vrednosti od oko 6,5 miliona USD, grašak, smrznuti, konzervisani, 1,8 mili. USD, kukuruz šećerac 1,1 milion USD i drugo razno smrznuto povrće u manjim količinama, ukupne vrednosti oko 5 miliona USD. U prva četiri meseca tekuće godine iz regiona AP Vojvodine realizovan je izvoz oko 10.243 tone jabuka što je za 51% više u odnosu na isti period prethodne godine. Trgovinska razmena sa Ruskom federacijom još uvek je mala u odnosu na potencijalne mogućnosti ova dva tržišta naročito u izvozu voća i povrća, kao i drugih prehrambenih proizvoda. Razlog tome pored velikih transportnih troškova i vancarinske barijere, tačnije nedovoljno poznavanje i neusklaďenost naših proizvoda sa GOST standardima. Spoljnotrgovinska razmena sa ostalim zemljama, van EU i CEFTA tržišta, realizovana je u obimu od 54,1 milion USD. Region AP Vojvodine u ovoj razmeni je pretežni uvoznik agrarnih proizvoda. Bilans spoljnotrgovinske razmene na ovim tržištima je uglavnom negativan, i u ovom periodu zabeležen je deficit od oko 28,6 miliona USD. *** Pregled vrednosti izvoza agrarnih proizvoda AP Vojvodine za period I-IV 2011.godine po grupama i značajnijim izvoznim artiklima u odnosu na isti period prethodne godine dat je u tabeli 6. Povećanje vrednosti izvoza, u odnosu na isti period prethodne godine realizovano je kod tarifne grupe - žive životinje. U prva četiri meseca evidentiran je izvoz junica i goveda, za klanje iz regiona AP Vojvodine u Hrvatsku, ukupne vrednosti oko 1,8 miliona USD, što je za 2,4 puta više u odnosu na isti period prethodne godine a istovremeno i pad izvoza goveďeg mesa za 40%, što je zabrinjavajuće. Kod izvoza svinjskog i živinskog mesa vrednost izvoza je u porastu, ali se to radi o još uvek malim količinama. Izvoz mleka i mlečnih proizvodi je realizovan u vrednosti 3,1 milion USD (povećanje za 55%) i to na tržište Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. U prva četiri meseca tekuće godine, realizovan je izvoz voća, povrća, svežeg i sušenog u vrednosti od 24 miliona USD (povećanje za 28,8%). Izvoz žitarica (pšenice i kukuruza) i proizvoda od žitarica, iz regiona AP Vojvodine u ovom periodu, (pri čemu moramo uzeti u obzir zabranu izvoza pšenice i brašna u martu mesecu tekuće godine), dva puta je veći u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost realizovanog izvoza je 153 miliona USD i to pšenice i mlinskih pšeničnih proizvoda u vrednosti 25 miliona USD (povećanje izvoza za 78%), i kukuruza i mlinskih proizvoda od kukuruza u vrednosti 127,9 7

miliona USD (povećanje za 112,5%). U prva četiri meseca tekuće godine iz regiona AP Vojvodine realizovan je izvoz 21.636 tona pšenice (u istom periodu 2010.g. realizovano 11.864tone) i 23.000 tone pšeničnog brašna i 466.800 tona merkantilnog kukuruza (u istom periodu 2010.g. 291.453 tone kukuruza). Evidentno je da je rast izvoza praćen po višim berzanskim cenama koje su važile u vreme izvoza. Trend rasta izvoza održavaju i neki proizvodi više faze prerade kao što su : šećer, ulje od suncokreta-jestivo, ulje od soje-industrijsko, konditorski proizvodi, preraďevine od voća i povrća, proizvodnja hrane za životinje i duvana. U periodu I-IV 2011.godine evidentan je rast vrednosti izvoza u odnosu na isti period prethodne godine (Tabela 6.). Kod voća i povrća, svežeg i sušenog (23,9 mil.usd) za 28,8%, kod izvoza soje u zrnu (5,8 mil.usd), povećanje je pet puta, a brašna od soje (3,9 mil.usd) za 48,0%. Vrednost izvoza šećera, melase i rezanaca od šećerne repe iznosi ukupno oko 61,6 miliona, što čini povećanje od 27,5%. Izvoza šećera (46,9 mil.usd) povećan je za 14,2%, melase (4,5 mil.usd) za 40% i rezanaca od šećerne repe (10,5 mil. USD) za 143,9%. Povećana je i vrednost izvoza sirovog ulja od soje (17.1mil. USD) za 48,8%, i jestivog (678 hilj.usd) preko sedam puta. Vrednost izvoza uljanih pogača od soje iznosi oko 1,4 mil.usd. Ukupna vrednost izvoza ulja od suncokreta, sirovog i jestivog i uljanih pogača od suncokreta izvosi 37,1 milion USD, što je skoro dvostruko više u odnosu na realizaciju u istom periodu prethodne godine (index 185,3). Izvoz jestivog ulja od suncokreta (27,8 mil.usd) u ovom periodu 2,7 puta je veći u odnosu na realizaciju u istom periodu prethodne godine. Izvoz konditorskih proizvoda (u vrednosti od 24,7 mil.usd) je na nivou zvoza u istom periodu prethodne godine. Rast vrednosti izvoza zabeležen je i kod preraďevina od voća i povrća (9,1 mil.usd) od 26,7%, kod izvoza piva (19,0 mil.usd) za 5%, izvoza hrane za životinje (7,6 mil.usd) odnosno za 118% i duvana (9,4 mil.usd) za 35,5%. 8

Tarif.br. grupe Uporedni pregled vrednosti izvoza agrarnih proizvoda AP Vojvodine u periodu I-IV 2011.g./ I-IV 2010.g. po grupama i izvoznim artiklima NAZIV PROIZVODA I-IV 2010.g. I-IV 2011.g. Tabela 6. Index I-IV 2011.g/ I-IV 2010.g. 0101-0106 ţive ţivotinje 1.355.350 3.197.446 235,9 0201-0210 meso,klanični proiz. i to: 1.079.258 1.194.363 110,7 0201-0202 junetina i govedina, sveža i smrznuta 451.959 273.767 60,6 0203 svinjsko meso, sveže 97.909 184.074 188,0 0207 živinsko meso i ostali kl.pr. 189.977 480.920 253,1 0209-0210 svinjsko meso dimlje.sušeno 339.413 255.602 75,3 0301-0304 riba 67.435 98.343 145,8 0401-0406 mleko i mlečni proizvodi 2.029.170 3.162.235 155,8 0407 jaja za priplod 637.089 197.670 31,0 0409 Med prirodni 393.350 409.010 104,0 0602-0603 sadnice,ruţe,cveće 775.089 562.767 72,6 0701-0910 voće, povrće sveţe, sušeno 18.600.515 23.957.910 128,8 pšenica, brašno i ostalo: 14.024.520 25.035.780 178,5 1001 pšenica i ostala žita-sem. 375.626 89.988 24,0 10019 pšenica i ostala žita-merkan. 3.325.161 8.629.293 259,5 1008-1101 brašno od pšenice i ostalih žita 8.993.123 13.341.616 148,4 1103 prekrupa i griz od pšenice 440.477 195.424 44,4 23023 mekinje i ostalo od pšenice 890.133 2.779.459 312,3 kukuruz,brašno,griz,prekr.: 60.186.647 127.925.581 212,5 10051 kukuruz semenski, hibridi 6.719.520 6.845.846 101,9 10059 kukuruz žuti i ostali 50.003.654 115.549.870 231,1 11022 brašno kukuruzovno, ostalo 130.945 430.233 328,6 11031 prekrupa i griz od kukuruza 1.871.304 1.670.088 89,2 11081 skrob kukuruzovni 587.061 1.152.440 196,3 23021 mekinje i ostalo od kukuruza 874.163 2.277.104 260,5 seme suncokreta i to: 4.968.099 6.052.864 121,8 12060 Seme suncokreta,za setvu 4.964.797 5.966.862 120,2 12060 Seme suncokreta,ostalo 3.302 86.002 26,0 seme soje,brašno od soje : 3.746.131 9.660.275 257,9 12010 Soja u zrnu 1.132.452 5.791.154 511,4 12081 Brašno i griz od soje 2.613.679 3.869.121 148,0 12091 Seme šećerne repe i 1.644.427 196.889 12,0 9

proizvodi od šećerne repe 48.404.490 61.692.509 127,5 1701-1702 šećer 40.893.467 46.698.228 114,2 17030 melasa 3.199.917 4.479.841 140,0 23032 rezanci od šećerne repe 4.311.106 10.514.440 243,9 ostala semena 1.291.099 1.240.316 96,1 ulje od soje i to: 11.780.160 19.209.244 163,1 15071 Ulje od soje-sirovo i degum. 11.489.932 17.096.510 148,8 15079 Ulje od soje, jestivo 95.928 678.342 707,1 pogače uljane od soje 194.300 1.434.392 738,2 ulje od suncokreta i ostalo: 20.054.296 37.165.872 185,3 15121 Ulje od suncokreta,za teh.i ind. 552.875 56.681 10,3 15121 Ulje od suncokreta, sirovo 6.505.574 5.114.954 78,6 15121 Ulje od suncokreta, jestivo 10.195.184 27.864.387 273,3 pogače uljane od suncokreta 2.800.663 4.129.850 147,5 ulje od uljane repice 1.919.521 3.486.750 181,6 15141 ulje od uljane repice za teh.i ind. 1.178.223 2.250.974 191,0 pogače od ulja repice 741.298 1.235.776 166,7 15171 margarin i ostala ulja i masti 2.027.435 3.414.970 168,4 16010- mesni proiz., prera.od mesa 16029 7.153.577 7.764.973 108,5 1604-1605 prerada ribe 312.050 305.514 97,9 1704-1905 konditor.i pek.proiz.i testen. 24.616.958 24.685.378 100,3 2001-2009 prerada voća i povrća 7.152.301 9.061.779 126,7 2101-2106 ostali preh.proizvodi 10.734.408 11.871.675 110,6 2201 voda 6.919.576 7.315.623 105,7 2203 pivo 18.142.033 19.054.517 105,0 2204-2206 vino 1.361.982 504.466 37,0 2207-2209 alkohol i sirće 2.368.094 253.018 10,7 2309 hrana za ţivotinje 3.516.639 7.670.387 218,1 2401-2403 duvan 6.963.469 9.436.538 135,5 4101-4102 goveđe koţice 2.574.947 2.801.315 108,8 ostalo što nije obuhvaćeno 2.269.460 2.081.947 91,7 Ukupan izvoz agrarnih proizvoda iz Vojvodine 289.533.936 432.055.867 149,2 10

Naziv trţišta i zemalja Pregled vrednosti izvoza i uvoza, obima i bilansa razmene sa zemaljama trţišta EU, CEFTA i Ruskom federacijom u periodu I-IV 2011.g./ I-IV 2010.g. Tabela 7. Izvoz u USD I-IV 2010. % Uvoz u USD I-IV 2010. % Obim spolj. razmene I-IV 2010.g Bilans spoljnotrgo. I-IV 2010.g TRŢIŠTE EU 246.328.214 100,0 71.860.748 100,0 318.188.962 174.467.466 Rumunija 92.905.191 37,7 3.065.009 4,3 95.970.200 89.840.182 Grčka 32.734.258 13,3 6.021.968 8,4 38.756.226 26.712.290 Italija 23.430.516 9,5 5.908.168 8,2 29.338.684 17.522.348 MaĎarska 19.991.180 8,1 10.046.791 14,0 30.037.971 9.944.389 Austrija 14.690.372 6,0 2.736.310 3,8 17.426.682 11.954.062 Bugarska 12.093.923 4,9 1.568.567 2,2 13.662.490 10.525.356 Slovenija 9.844.237 4,0 3.721.366 5,2 13.565.603 6.122.871 Velika Britanija 9.517.016 3,9 334.691 0,5 9.851.707 9.182.325 Belgija 8.002.715 3,2 3.834.927 5,3 11.837.642 4.167.788 Slovačka 7.344.612 3,0 1.581.064 2,2 8.925.676 5.763.548 Nemačka 6.644.309 2,7 13.571.491 18,9 20.215.800-6.927.182 Holandija 2.462.637 1,0 4.231.868 5,9 6.694.505-1.769.231 Poljska 2.017.850 0,8 2.278.004 3,2 4.295.854-260.154 Francuska 1.948.333 0,8 7.453.078 10,4 9.401.411-5.504.745 Kipar 834.839 0,3 90.656 0,1 925.495 744.183 Češka Republika 815.744 0,3 984.450 1,4 1.800.194-168.706 Švedska 396.284 0,2 99.766 0,1 496.050 296.518 Španija 270.338 0,1 3.020.645 4,2 3.290.983-2.750.307 Letonija 126.609 0,1 0 0,0 126.609 126.609 Danska 83.852 0,0 963.647 1,3 1.047.499-879.795 Finska 82.423 0,0 49.352 0,1 131.775 33.071 Portugalija 65.120 0,0 0 0,0 65.120 65.120 Litvanija 25.856 0,0 1.872 0,0 27.728 23.984 Estonija 0 0,0 142.741 0,2 142.741-142.741 Irska 0 0,0 154.317 0,2 154.317-154.317 TRŢIŠTE CEFTA 153.145.702 100,0 23.844.264 100,0 176.989.966 129.301.438 Bosna i Hercegovina 72.803.093 47,5 7.417.777 31,1 80.220.870 65.385.316 Crna Gora 32.671.269 21,3 26.238 0,1 32.697.507 32.645.031 Repub. Makedonija 26.187.609 17,1 4.446.286 18,6 30.633.895 21.741.323 Hrvatska 19.186.461 12,5 10.927.736 45,8 30.114.197 8.258.725 Albanija 2.117.711 1,4 103.301 0,4 2.221.012 2.014.410 Moldavija 179.559 0,1 922.923 3,9 1.102.482-743.364 TRŢIŠTE RUSIJE 19.882.360 100,0 960.995 100,0 20.843.355 18.921.365 Ostala trţišta 12.699.591 100,0 41.354.455 100,0 54.054.046-28.654.864 Ukupan izvoz- uvoz AP Vojvodine 432.055.867 100,0 138.020.459 100,0 570.076.326 294.035.408 11