Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized 83136
Jugoistoc na Evropa Redovni ekonomski izves taj Broj. 5 SPOR PUT KA OPORAVKU 9. decembar 213.
Zahvalnost Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) bavi se ekonomskim kretanjima i politikama u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6): Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Izveštaj priprema dva puta godišnje tim ekonomista Odeljenja za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA PREM). Na čelu tima autora su Gallina Andronova Vincelette, Željko Bogetić i Abebe Adugna; a tim se sastoji iz sledećih članova zaduženih za pojedinačne tematske oblasti odnosno države: Simon Davies (fiskalna pitanja i dug i ); Agim Demukaj (externi sektor i ); Doerte Doemeland, Nikola Kojucharov i Ivan Kusen (tržišta rada, monetarna politika i inflatorna kretanja); Anil Onal (menadžer baze podataka i ); Lazar Šestović (realni sektor i ); Sanja Madžarević-Sujster (); Bojan Shimbov (finansijski sektor, BJR Makedonija), Ekaterine Vashakmadze i Mizuho Kida (globalna kretanja i perspektiva); Maria Andreina Clower, Christopher Pala i Budy Wirasmo su obezbedili nemerljivu pomoć kod uređenja i dizajniranja ovog izveštaja. Distribucijom izveštaja i eksternim odnosima i odnosima sa medijima upravlja EXP tim, čiji su članovi Lundrim Aliu, Anita Bozinovska, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadzić, Andrew Kircher, Vesna Kostić, Sanja Madzarević-Sujster (); Mirjana Popović, John Mackedon, Kristyn Schrader-King i Dragana Varezić. Tim je zahvalan Ellen Goldstein (direktor za Jugoistočnu Evropu), Roumeen Islam (v.d. direktora sektora, ECA PREM), Satu Kähkönen (menadžer sektora, ECA PREM2) i Jedinici za upravljanje za jugoistočnu Evropu za njihove smernice u pripremi ovog izveštaja. Tim je zahvalan na komentarima o prethodnim nacrtima ovog izveštaja koje je dobijao od centralnih banaka i ministarstava finansija zemalja JIE6. Ovaj izveštaj i prethodne izveštaje možete naći na internet adresi www.worldbank.org/eca/seerer
Standardna izjava o odricanju od odgovornosti:. Ovaj dokument je proizvod zaposlenih u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj / Svetskoj banci. Nalazi, tumačenja i zaključci izneti u ovom radu ne odražavaju nužno stavove izvršnih direktora Svetske banke ili vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka ne garantuje tačnost podataka obuhvaćenih u ovom radu. Granice, boje, jedinice za meru i druge informacije koje su prikazane na bilo kojoj mapi u ovom radu ne podrazumevaju bilo kakvo mišljenje Svetske banke u vezi sa pravnim statusom bilo koje teritorije, niti potvrdu ili prihvatanje takvih granica.. Izjava o autorskim pravima:. Materijal u ovoj publikaciji je zaštićen autorskim pravom. Kopiranje, odnosno prenošenje bez dozvole delova ovog rada ili rada u celini moglo bi da predstavlja kršenje važećih zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj / Svetska banka podstiče distribuiranje ovog rada i obično će bez odlaganja dati dozvolu za reprodukovanje delova rada. Radi pribavljanja dozvole za fotokopiranje ili preštampavanje bilo kog dela ovog dokumenta potrebno je da uputite zahtev koji sadrži potpune informacije na sledeću adresu: Copyright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 1923, USA, broj telefona: 978-75-84, broj faksa: 978-75-447, http://www.copyright.com/. Sve ostale upite u vezi sa pravima i dozvolama, uključujući i supsidijarna prava, treba uputiti Kancelariji izdavača, na sledeću adresu: Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 2433, USA, broj faksa: 22-522-2422, adresa e- pošte: pubrights@worldbank.org.
SADRŽAJ POGLAVLJE 1:... 13 NAJNOVIJA MAKROEKONOMSKA KRETANJA... 13 SKROMAN RAST POSLE DRUGOG TALASA RECESIJE... 14 NASTAVAK POBOLJŠANJA TRGOVINE I SPOLJNOG DUGA... 18 NOVI PORASTI ZAPOSELNOSTI... 2 DEZINFLACIJA... 21 USPORENI RAST KREDITNE AKTIVNOSTI... 24 UPORNI FISKALNI PRITISCI... 3 POGLAVLJE 2:... 35 MAKROEKONOMSKA PERSPEKTIVA... 35 SLAB RAST U NAREDNOM PERIODU... 36 OD SLABOG DO SNAŽNOG RASTA: POBOLJŠANJE PRODUKTIVNOSTI I KONKURENTNOSTI... 37 UNAPREĐENA POSLOVNA KLIMA, ALI SU POTREBNE DODATNE REFORME... 38 ANEKS I:... 4 MAKROEKONOMSKI INDIKATORI... 4
Rezime Najnovija ekonomska kretanja Region Jugoistočne Evrope (JIE6) izašao je iz recesije u prvoj polovini 213. godine, podržan začetkom oporavka u evrozoni. Oporavak je predvodila industrija, a naročito izvoz prerađivačke industrije i energetski sektor. Region je doživeo željno očekivani skok izvoza u 213. godini, naročito izvoz automobila iz Srbije. Povoljni vremenski uslovi su podržali snažan doprinos poljoprivredne proizvodnje ekonomskom rastu i potpomogli da oslabe inflatorni pritisci. Međutim, u najvećem delu regiona je i dalje bila slaba domaća tražnja, koja je bila odraz visoke nezaposlenosti, sporog rasta prihoda domaćinstava i kreditnih aktivnosti i teške investicione klime. Samo su na Kosovu i u BJR Makedoniji javne investicije doprinele izvesnom jačanju domaće tražnje. Osim tih kratkoročnih faktora, na ekonomski rast su negativno uticali usporavanje rasta produktivnosti i porast jediničnih troškova radne snage koji su smanjili konkurentnost i tražnju za radnom snagom. Nezaposlenost u regionu, koja je iznosila u proseku oko 24 procenta 1, u prvoj polovini 213. godine počela je da opada sa svojih maksimalnih nivoa u periodu krize. Dok je u Albaniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori zaposlenost rasla, u Srbiji i Bosni i Hercegovini je ostala na niskom nivou. Međutim, čak i tamo gde se zaposlenost značajnije oporavila od 2. godine, porast 1 Svi prosečni agregati za ceo region JIE6 su prosti proseci, izuzev ukoliko je drugačije navedeno. nije bio široko rasprostranjen i uglavnom je bio koncentrisan u sektoru usluga. U kratkoročnom periodu, ekonomski rast će biti preslab da obezbedi znatno povećanje zaposlenosti. Pošto se povećao izvoz i pošto je opao uvoz, smanjili su se deficiti bilansa tekućih transakcija. Postepeni oporavak u evrozoni pomogao je da ukupni (ponderisani prosek) izvoz robe iz zemalja JIE6 poraste blizu 13 procenata (međugodišnje), dajući snažan pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom rastu. Rast izvoza se ubrzao u svim zemljama, pokrenut novim izvoznim kapacitetima na bazi stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, održivost ovog visokog rasta izvoza je neizvesna s obzirom na usku izvoznu bazu i probleme konkurentnosti regiona. Slaba domaća tražnja uticala je negativno na uvoz u svim zemljama, ali je u Srbiji povećan pretežno zbog sirovina i delova koji se koriste u izvozno orijentisanim industrijama. SDI su i dalje bile usporene u JIE6, i porasle su za samo,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je povećan njihov udeo u finansiranju bilansa tekućih transakcija. Doznake su generalno bile i dalje otporne, ali je grčka kriza počela da uzima danak, naročito u Albaniji. Smanjenje izloženosti inostranih banaka prema JIE6, rast problematičnih kredita (PK) i slab rast kreditne aktivnosti dovode do potrebe za energičnim reformama radi smanjenja ranjivosti u finansijskom sektoru. Evropske banke su nastavile da smanjuju kreditnu aktivnost i smanjile su svoju izloženost prema regionu JIE6. U cilju poboljšanja njihove otpornosti i nadzornog kapaciteta, zemlje JIE6 su tokom prošle 9
godine ostvarile izvestan napredak u implementiranju bankarskih reformi. Banke su ostale dobro kapitalizovane sa stvarnim koeficijentima adekvatnosti kapitala banaka iznad zahteva supervizora u svih šest zemalja. Likvidnost je bila visoka, na nivou od 25-35 procenata od ukupne aktive. Međutim, PK su dostigli zabrinjavajuće nivoe od preko 2 procenata ukupnih kredita u Albaniji i Srbiji i oko 18 procenata u Crnoj Gori. Njihov porast proistekao je iz slabog stanja ekonomije, slabih režima za slučajeve nesolventnosti i raširene nediscipline u plaćanju u privatnom sektoru, što je pogoršano docnjama javnog sektora prema privredi u nekim od zemalja JIE6. U tom su okruženju, uprkos obilnoj likvidnosti i smanjenju referentnih stopa, banke i dalje bile neraspoložene da odobravaju nove kredite. Kao rezultat toga, u većini zemalja JIE6 je usporen rast kreditnih aktivnosti. U 213. godini fiskalni deficiti su ostali visoki i javni dug je porastao. Očekuje se da će prosečan fiskalni deficit u JIE6 ostati na povišenom nivou od 4,2 procenta BDP-a u 213. godini, u poređenju sa 4,1 procentom BDP-a u 212. godini. Takvom ishodu su doprinele rigidne strukture javnih rashoda, slaba poreska baza i oslabljeni fiskalni prihodi. Uprkos izvesnim pokušajima fiskalne konsolidacije, vlade zemalja JIE6 nisu se pozabavile ključnim rigidnostima kao što je visoka masa zarada u javnom sektoru (u proseku preko 9 procenata BDP-a) i loše usmereni socijalni transferi (u proseku 12,5 procenta BDP-a). Kao rezultat toga, u nekim zemljama je tempo fiskalnog prilagođavanja ostao nedovoljan da neutrališe negativnu dinamiku duga. Prosečni javni dug u JIE6 se povećao i očekuje se da do kraja 213. godine dostigne 45 procenata BDP-a u odnosu na 42 procenta godinu dana ranije. Javni dug je ostao na nivou od preko 6 procenata BDP-a u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji. Stope ekonomskog rasta 212-214. 212 213 f 214 f 1,6 1,3 2,1-1,1,8 2, 2,7 3, 4, BJR Makedonija -,4 2,5 3, -2,5 1,8 2,5-1,7 2, 1, JIE6* -,7 1,8 1,8 Napomena: Evrozoma -,6 -,4 1,1 Izvor: projekcije osoblja Svetske banke. Napomena: Ponderisani prosek Perspektiva rasta i rizici Sa oslabljenom tražnjom, neizvesnim izgledima u pogledu izvoza i znatnim eksternim rizicima, kratkoročna perspektiva rasta u JIE6 i dalje je krhka. Posle oporavka regionalne ekonomije u prvoj polovini 213. godine, a uzimajući u obzir najnovije podatke visoke frekvencije, očekuje se da ekonomski rast za ovu godinu bude oko 1,8 procenata do kraja godine. Rast u JIE6 i dalje će kratkoročno podsticati neto izvoz. Međutim, s obzirom na ograničenu izvoznu bazu ekonomija JIE6 i neizvestan novi kapacitet za izvoz na bazi FDI, nikako nije zagarantovan dugotrajan oporavak baziran na izvozu. Mnogo toga zavisi od trajnijeg oporavka eksterne tražnje. Za razliku od toga, nepovoljni uslovi na tržištu rada, slaba
investiciona klima i teški uslovi kreditiranja koji slabe potrošnju i investicije i dalje će sputavati rast ukupne ekonomske aktivnosti. Stoga se sada očekuje da ponderisani realni BDP regiona JIE6 u 214. godini poraste za 1,8 procenata, za jedan procentni poen manje nego u ranijoj prognozi iz sredine 213. godine. Faktor iza usporavanja je ekonomija Srbije, za koju se sada očekuje da poraste za samo 1 procenat u 214. godini (u poređenju sa 2 procenta kolika je bila procena sredinom 213. godine), zbog planirane fiskalne konsolidacije i opadanja privatne potrošnje. Za razliku od Srbije, očekuje se da se ekonomski rast u ostalih pet zemalja JIE popravi u 214. godini i premaši tempo ekonomske ekspanzije iz 213. godine. Rizici po ocenjenu perspektivu JIE6 u kratkoročnom periodu su na negativnoj strani. Glavni eksterni rizici se odnose na tempo povećanja globalnih kamatnih stopa i troškove državnog zaduživanja koji se javljaju zbog eventualnog redukovanja kupovine obveznica u SAD, oporavak evrozone i smanjenje kreditne aktivnosti i potencijalan izlazak matičnih banaka iz zemalja JIE6. Interni rizici se odnose na zamor od reformi koji može da odloži implementaciju politika i teške fiskalne i dužničke izazove u više zemalja. Takođe, sporo saniranje PK, akumulacija neizmirenih obaveza u nekim zemljama i oslabljen rast kreditnih aktivnosti mogli bi da dodatno pogoršaju perspektivu u pogledu rasta. morati da se sprovode strukturne reforme. Započeti rast baziran na izvozu u 213. godini jeste pozitivno kretanje, ali njegovo održavanje će predstavljati izazov. Pored potrebe da se poboljšaju njihovi fiskalni položaji, smanje javni dugovi i ojačaju bankarski sistemi, zemlje JIE6 se suočavaju sa značajnim strukturnim izazovima oko poboljšanja produktivnosti i konkurentnosti, uključujući i oblasti investicione klime, tržišta rada i javnog sektora. Prevazilaženje ovih izazova je moguće. Između ostalih zemalja, sa sličnim izazovom strukturne transformacije uspešno su se suočile baltičke zemlje, zatim Poljska, Češka Republike i Slovačka. One su započele svoju tranziciju pre dve decenije pod nepovoljnim uslovima, a sada imaju dinamične, otvorene i izvozno orijentisane ekonomije s velikim SDI i s njima povezanim transferom tehnologije i znanja. Budući da skorašnji napredak zemalja kandidata Crne Gore i Srbije i sporazum između Srbije i Kosova nagoveštavaju veću stabilnost i sigurnost, možda će se vremenom smanjiti percipirani rizik po investitore u regionu. Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji (EU), otpočinjanje procesa pristupanja Srbije i napredak koji je napravila, kao i nedavne političke promene u regionu, mogu pružiti novi zamajac reformama. Sada je vreme da se ta šansa iskoristi. Iza ovog teškog kratkoročnog horizonta, kako zemlje JIE6 mogu da poboljšaju dugoročniju perspektivu u pogledu rasta? Iako glavni prioritet politike ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, energično će 11
12
POGLAVLJE 1: NAJNOVIJA MAKROEKONOMSKA KRETANJA 13
Skroman rast posle drugog talasa recesije Ubrzo po slabom oporavku evrozone, region JIE6 je izašao iz recesije u prvoj polovini 213. godine. Ukupni realni BDP zemalja JIE6 porastao je sa,7 procenata pada u 212. godini na 1,8 procenata rasta (međugodišnje) u prvoj polovini 213. godine (Slika 1). Ekonomski rast je podržan sporim oporavkom eksterne tražnje za izvoznim proizvodima JIE6 (Okvir 1). Dok je ekonomski rast u Srbiji i Albaniji (od 1,4 procenta) predvođen industrijom, poljoprivredom i izvozom, rast u Makedoniji (od 3,4 procenta, koji je najviši u regionu) bio je odraz snažnog oporavka u sektorima građevinarstva i usluga u prvoj polovini 213. godine. Slika 1: Rast u JIE6, 212-213. Godišnjirast, u procentima 4 212 3 2 1-1 -2-3 ALB BIH KOS MKD CG SRB JIE6 EU15 EU11 Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene Svetske banke. Napomena: kvartalni podaci za i Bosnu i Hercegovinu nisu na raspolaganju; podaci su projekcija za godinu Slika 2: Rast industrijske proizvodnje u 213. godini (međukvartalno), u % 2 18 16 14 12 8 6 4 2 I kvartal Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku. pre godinu dana. Polugodišnji rast na međugodišnjem nivou, u procentima 1. pol. 212 1. pol. 213 ALB BIH KOS MKD II kvartal CG SRB JIE6 EU15 ALB BIH MKD CG SRB EU11 Oporavak u 213. godini je predvodila industrija, a naročito izvoz prerađivačke industrije i energetski sektor. Za razliku od 212. godine, industrijska proizvodnja je u prvoj polovini 213. godine porasla u celom regionu (Slika 2). U Srbiji je početak proizvodnje i izvoza kompanije FIAT premašio očekivanja, pri čemu je do sada ove godine izvezeno preko. automobila. U drugim zemljama JIE6 industrijska proizvodnja je bila slabija, ali je dala pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom oporavku. Dobri vremenski uslovi su podržali snažan doprinos poljoprivredne proizvodnje ekonomskom rastu u JIE6. Pošto je samo mali deo obradive zemlje navodnjavan i/ili zaštićen od poplava, poljoprivredna proizvodnja presudno zavisi od vremenskih uslova. U Srbiji je, posle pada od 2 procenata u prethodnoj godini, poljoprivreda zabeležila porast od 21 procenat u prvoj polovini 213. godine (međugodišnje) zahvaljujući boljim vremenskim uslovima, doprinevši sa 1,6 procentnih poena ukupnom rastu BDP-a. U drugim zemljama je rast bio manje snažan, ali pozitivan. Tako, na primer, u BJR Makedoniji je poljoprivredna proizvodnja porasla za,7 procenata, a i nezvanični podaci sa Kosova takođe nagoveštavaju dobru poljoprivrednu godinu zbog vremenskih prilika i projekata u tom sektoru koje finansiraju donatori. Veća ponuda je pomogla da se preokrene smer rasta cena hrane od 14
Okvir 1: Eksterna kretanja u 213. godini Posle nekoliko godina slabosti, jača rast u zemljama sa visokim dohotkom, uključujući i evrozonu (Slika 3). Rast u zemljama sa visokim dohotkom ubrzan je u 2. kvartalu 213. godine, zahvaljujući rastu u Sjedinjenim Američkim Državama, a u evrozoni je došlo do oporavka posle 6 kvartala pada i Japan je ponovo zabeležio snažan rast. U trećem kvartalu se to ubrzanje ublažilo u evrozoni i Japanu. U SAD se rast predvođen privatnim sektorom povećao na 2,8 procenata u odnosu na prethodni kvartal uprkos rastu kamatnih stopa i efektima fiskalne sekvestracije. Recesija u evrozoni završena je s rastom u 2. kvartalu od 1,2 procenta na godišnjem nivou u velikom broju ekonomija a ankete PMI su ukazivale na snažniju tražnju za robom široke potrošnje i uvoznim proizvodima. Međutim, Nemačka i Francuska su u 3. kvartalu izgubile na zamahu, beležeći stope rasta od 1,2 procenta odnosno negativnih,5 procenata. Poslednjih meseci ekonomska aktivnost se pojačala u Kini (porast na 9,3% u 3. kvartalu sa 7,3% u 2. kvartalu) a oporavlja se i u drugim velikim ekonomijama sa srednjim dohotkom uključujući Južnu Afriku, Tursku i Brazil, mada su rezultati proizvodnje za 2. kvartal razočarali u Indiji i Meksiku. Slika 3: Globalna industrijska proizvodnja i trgovina: Oporavak 3 kvartalna promena u %, desezonirana 25 2 15 Industrijska proizvodnja zemalja u razvoju Industrijska proizvodnja zemalja sa visokim dohotkom Uvoz zemalja sa visokim dohotkom Izvoz zemalja u razvoju 5-5 - -15-2 211M3 211M8 212M1 212M6 212M11 213M4 213M9 Izvor: Svetska banka i Datastream. Slika 4: Troškovi zaduživanja u izabranim evropskim zemljama: Opadanje Stope CDS svopova, bazni poeni 1,8 1,6 1,4 1,2 1, 8 6 4 2 1/1/2 6/1/2 11/1/2 4/1/211 9/1/211 2/1/212 7/1/212 12/1/212 5/1/213 /1/213 Izvor: Svetska banka i Datastream. Španija Irska Italija Portugalija Počeli su da se oporavljaju tokovi kapitala usmereni ka zemljama u razvoju i ublažili su se pritisci na cene imovine i valute. Međutim, i dalje postoje rizici i neizvesnost vezani za termin redukovanja kupovine obveznica od strane Federalnih rezervi SAD (tapering) i njegovog uticaja na zemlje u razvoju. Globalni tokovi kapitala i dalje su kolebljivi: u oktobru su bruto tokovi kapitala u zemlje u razvoju opali, potpuno poništavajući raniji oporavak iz septembra. Izgleda da tržišta prave razliku između zemalja na osnovu njihovih domaćih političkih okvira i rizika. Prelazak na više kamatne stope donosi rizik od haotičnog prilagođavanja ukoliko stope prebrzo porastu ili ukoliko iznenadan prestanak tokova kapitala otkrije ranjivosti na nivou zemlje. Iako je došlo do izvesnog prilagođavanja (od maja je prosečna dugoročna cena finansiranja putem obveznica za zemlje u razvoju porasla za 5 baznih poena), prinosi na američke obveznice verovatno mogu da porastu za dodatnih 2-22 baznih poena, dok će prinosi u zemljama u razvoju verovatno porasti za u proseku 3-35 baznih poena na srednji rok. Ekonomije sa znatnim ranjivostima mogle bi da dožive mnogo veći porast troškova zaduživanja. Privremena odluka Federalnih rezervi SAD da zadrže sadašnji tempo kupovine obveznica odložila je uticaj na zemlje u razvoju koje se suočavaju sa ranjivostima u pogledu eksternog finansiranja. 15
Na strani tražnje, izvoz je bio ključni faktor u ekonomskom oporavku u JIE6. Postepeni oporavak u evrozoni potpomogao je da ukupni robni izvoz JIE6 poraste na blizu 13 procenata (međugodišnje), dajući snažan pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom rastu (Tabela 1). Ovaj skok izvoza predvodila je sa ulaganjima velikih inostranih kompanija (uključujući kompanije FIAT, Michelin i Stada). Njen izvoz je porastao za 2,5 procenata u prvoj polovini 213. godine (u poređenju sa istim periodom 212. godine), uz doprinos od 5,1 procentni poen realnom rastu BDP-a. Preliminarni podaci ukazuju da je ovaj skok izvoza nastavljen u trećem kvartalu 213. godine uz procenjeni rast od 38,5 procenata (međugodišnje). Tabela 1: Rast robnog izvoza (u evrima) 1. pol. 212 1. pol. 213 promena % 72 84 16,7 1.25 1.382,6 135 149,4 BJR Makedonija 1.57 1.523 1,1 194 29 7,7 4.145 4.993 2,5 JIE6 7.951 9.96 12,6 Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene Svetske banke. Pored oporavka eksterne tražnje iz EU, na rast izvoza zemalja JIE6 uticali su i privremeni faktori. Na primer, i zabeležile su pozitivne efekte skoka izvoza električne energije iz svojih hidroelektrana upotrebivši rekordne akumulacije vode. Takođe, povećanje izvoza hrane iz Bosne i Hercegovinu u Hrvatsku bilo je vezano za ulazak te zemlje u EU. U 213. godini domaća tražnja u JIE6 ostala je uglavnom na niskom nivou. Mada su statistički podaci o rashodnoj strani BDP-a JIE6 na raspolaganju samo za BJR Makedoniju i Srbiju, više indikatora krediti, zarade, inflacija, nezaposlenost, uvoz i dug domaćinstava ukazuje na slabu domaću tražnju. U Srbiji su domaća potrošnja i investicije dale posebno negativan doprinos rastu BDP-a od po oko 2 procentna poena u prvoj polovini 213. godine. Domaća tražnja je pojačana samo u BJR Makedoniji i na Kosovu, uglavnom zbog povećanih investicija. U BJR Makedoniji, na primer, investicije su porasle za 8,2 procenta u prvoj polovini 213. godine, međugodišnje) kao posledica investiranja u velike projekte u javnom sektoru. U uslovima ovih kratkoročnih kretanja, rast produktivnosti, koji je ključni faktor dugoročnog rasta, znatno je usporio u protekle dve godine. U godinama pre svetske finansijske krize, produktivnost rada je brže rasla u JIE6 nego u zemljama EU11 i EU15, što predstavlja trend koji se održao neposredno posle krize (Slika 5). 2 Međutim, od početka 212. godine rast produktivnosti rada u JIE pao je na nivo ispod nivoa iz 28. godine u više zemalja, jer spor rast proizvodnje nije uspevao da drži korak sa porastom broja zaposlenih (Slika 6). 2 EU 11 čine Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka Republika i Slovenija. Grupu zemalja EU15 čine: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija 16
Slika 5: Produktivnost rada JIE u poređenju sa EU11 i EU15, indeks (28=) Slika 6: Produktivnost rada u JIE, indeks (28=) 1 5 95 9 85 8 75 7 65 6 JIE5 (bez Kosova) EU-11 EU-15 12 1 9 8 7 6 5 Bosna BJR Makedonija 22 23 24 25 26 27 28 29 2 211 212 24 25 26 27 28 29 2 211 212 Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke. Na ekonomski rast su negativno uticali spor rast produktivnosti i rastući jedinični troškovi radne snage u nekoliko zemalja. Samo su u Albaniji i Srbiji realni jedinični troškovi radne snage opali posle 28. godine (Slika 7), delom potpomognuti bržim rastom produktivnosti u te dve ekonomije u poređenju sa ostatkom JIE. Međutim, realne zarade u, na primer, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji i dalje su ubrzano rasle, dok je rast produktivnosti opao (Slika 8). To je dovelo do dodatnih povećanja jediničnih troškova radne snage u tim zemljama uprkos uporno lošoj situaciji na njihovim tržištima rada. Tražnja za radnom snagom i kanali konkurentnosti u trgovini negativno su uticali na ekonomski rast. Slika 7: Realni jedinični troškovi radne snage, indeks (28=) 12 1 9 8 7 6 5 24 25 26 27 Bosna BJR Makedonija 28 29 2 211 212 Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke Napomena: Godina 29. odražava strukturni prekid u podacima za BJR Makedoniju usled revizija metodologije kod definisanja bruto zarada. Slika 8: Doprinosi promeni jediničnih troškova radne snage od 28. godine (u procentnim poenima) 15 5-5 - -15-2 Rast realnih zarada Rast produktivnosti Ukupna promena jediničnih troškova rada Bosna BJR Makedonija Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke 17
Nastavak poboljšanja trgovine i spoljnog duga Deficiti bilansa tekućih transakcija su se smanjili u svim zemljama JIE6 usled oporavka tražnje u Evropskoj uniji (EU) za izvoznim proizvodima. I porast izvoza i opadanje uvoza doprineli su velikom rebalansu trgovine i poboljšanjima bilansa tekućih transakcija (Slika 9, Slika i Slika 11). Dok je u 212. godini rasla unutar-regionalna trgovina u JIE6, u 213. godini izvoz je počeo da se preusmerava ka EU. To je posebno važilo za Bosnu i Hercegovinu, BJR Makedoniju i Srbiju, dok se udeo izvoza Crne Gore i Kosova u region JIE povećao. Slika 9: Ukupni bilans tekućih transakcija i trgovinski bilans JIE6 (u procentima BDP-a) Slika : Polugodišnji bilans tekućih transakcija zemalja JIE6 (u procentima BDP-a) DBTT Trgovinski bilans 211 212 1. pol. 213-5 - CG KOS JIE6 ALB SRB MKD BiH -7. -9.9-11.9-14.9-22.8-22. Izvor: Centralne banke, WEO MMF-a i proračuni Svetske banke. -15-2 -25-3 -35-4 1. pol. 211 1. pol. 212 1. pol. 213 Izvor: Centralne banke JIE6. Napomena: U 3. kvartalu svake godine je dolazilo do poboljšanja DBTT Crne Gore zbog toga što glavna turistička sezona dovodi do mnogo nižeg godišnjeg DBTT. Slika 11: Rast izvoza JIE6 (u procentima) 3. 25. 2. 15.. 5.. -5. -. 211 212 1. pol. 213 ALB BiH KOS MKD CG SRB JIE6 Izvor: Centralne banke, WEO MMF-a i proračuni Svetske banke. Deficiti bilansa tekućih transakcija (DBTT) prvenstveno su finansirani portfolio investicijama i SDI. Portfolio investicije su bile najveći izvor finansiranja u prvoj polovini 213. godine i na njih je otpala gotovo polovina finansiranja DBTT. Udeo SDI u finansiranju DBTT znatno je porastao sa 18,4 procenta u 212. godini na oko 45,3 procenta u prvoj polovini 213. godine. SDI su finansirale jednu trećinu DBTT u Srbiji i Crnoj Gori, oko polovine DBTT BJR Makedonije, dve trećine DBTT Bosne i Hercegovine i preko 9 procenata DBTT Kosova i Albanije. U 213. su se povećali prilivi SDI u zemlje JIE6, mada je to poređenje sa niskom bazom. SDI su se 18
udvostručile u Srbiji i BJR Makedoniji uglavnom u industrijskoj proizvodnji mada s veoma niske baze. Na Kosovu i u Albaniji SDI su bile usmerene uglavnom u infrastrukturu u Aerodrom Priština odnosno hidrocentrale. Slika 12: Doznake radnika od 2. do 1. polovine 213. godine (% BDP-a) 16. 14. 12.. 8. 6. 4. 2.. 211 212 1. pol. 213 KOS BIH JIE6 ALB CG SRB MKD Izvor: Centralne banke JIE6. Napomena:, i definišu doznake tako da uključuju i zarade zaposlenih; i koriste uže definicije. Podaci za BJR Makedoniju obuhvataju samo doznake radnika koje dolaze kroz zvanične bankarske kanale i koje su kao takve i prijavljene, ali ne i sve privatne transfere. Kosovu 3 i u Albaniji po oko,3 procenta BDP-a. (Slika 14). Mada su u 213. godini doznake u JIE6 opale, generalno su ostale otporne na krizu u evrozoni. U prvoj polovini 213. godine, doznake u regionu kao udeo u BDP-u opale su za,5 procentnih poena (Slika 12) uglavnom zbog ekonomskih uslova za migrante u Italiji i Grčkoj. Najveći pad je bio u Albaniji, gde je obim smanjenja bio više od 2 procentna poena BDP-a, kao rezultat vraćanja mnogih migranata iz Grčke. Eksterni dug je ostao visok, mada opada, uglavnom zbog razduživanja privatnog sektora (videti odeljak o fiskalnim pitanjima). Ukupni spoljni dug u JIE6 opao je u prvoj polovini 213. godine za 2,4 procentna poena na 67,1 procenat BDP-a, uglavnom zbog velikog smanjenja spoljnog duga Srbije od 5,2 procentna poena (Slika 13). Pored Srbije, spoljni dug je opao i u BJR Makedoniji za,9 procenata BDP-a i na Slika 13: Prosečni spoljni dug JIE6 (u procentima BDP-a) Slika 14: Ukupni javni i privatni spoljni dug 2-213. (u procentima BDP-a) 12 Spoljni dug od čega javni dug 12. 2 211 212 1. pol. 213. 8 24.4 26.4 3.5 3.6 8. 6 6. 4 65.8 63.3 69.5 67.1 4. 2 2. 2 211 212 1. pol. 213 Izvor: Centralne banke JIE6 i ministarstva finansija (MF). Napomena: Zelena linija predstavlja normu iz Mastrihta koja se odnosi na nivoe duga.. CG SRB JIE6 MKD BiH ALB KOS Izvor: Centralne banke JIE6 i ministarstva finansija ; MMF; Svetska banka. Napomena: Spoljni dug CG je procena. Privatni spoljni dug Kosova je procena i možda je malo potcenjen. Njegov spoljni dug ne uključuje ni potencijalni dug Londonskom i Pariskom klubu o kojem mora da se pregovara sa Srbijom. 3 Spoljni privatni dug za je procena i možda je blago potcenjen. 19
Novi porasti zaposlenosti Iako su se stope zaposlenosti u JIE6 popravile u 213. godini, njihovo povećanje se tek minimalno odrazilo na visoke stope nezaposlenosti. U poređenju sa EU11 i EU15, gde su nivoi zaposlenosti ostali primetno ispod svojih maksimuma pre krize, u prvoj polovini 213. godine stopa zaposlenosti u JIE6 gotovo se vratila na svoj maksimalni pretkrizni nivo iz 28. godine (Slika 19). Međutim, porast zaposlenosti je previše spor da bi se pretočio u znatno opadanje stopa nezaposlenosti., BJR Makedonija i su doživele najveći porast broja radnih mesta od 2. godine, dok je zapošljavanje u Srbiji i Bosni i Hercegovini i dalje usporeno (Slika 16). Čak i tamo gde se zaposlenost značajno oporavila od 2. godine, porast nije bio široko rasprostranjen, već je uglavnom bio koncentrisan u sektorima usluga. S druge strane, industrija je nastavila da gasi radna mesta (Slika 17). Slika 15: Zaposlenost u regionalnom kontekstu, indeks (28=) 5 Slika 16: JIE: Putevi oporavka zaposlenosti, indeks (28=) 1 5 95 9 85 22 23 24 25 26 JIE5 (bez Kosova) EU-11 EU-15 27 28 29 2 211 212 95 9 85 Bosna BJR Makedonija 27 28 29 2 211 212 Izvor: Eurostat, Nacionalni zavodi za statistiku Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku Nezaposlenost u JIE6 ostala je uporno visoka uprkos nedavnom blagom padu u nekim zemljama. Prosečna stopa nezaposlenosti u JIE6 na polovini 213. godine iznosila je 23,6 procenata, znatno iznad proseka za EU-11, i nije pokazala veliko poboljšanje u odnosu na maksimalne nivoe u vreme krize (Slika 18). Samo je u BJR Makedoniji nezaposlenost znatno opala, mada sa veoma visokih nivoa. Stopa nezaposlenosti u Albaniji (12,8 procenata) ostala je najniža među zemljama JIE6, dok je stopa na Kosovu od 3,9 procenata ostala najviša. 4 Za razliku od toga, u EU11 i EU15 stope nezaposlenosti su nastavile da rastu (Slika 19). Slika 17: Sektorski faktori oporavka zaposlenosti, u procentnim poenima 8 6 4 2-2 -4 Poljoprivreda Industrija Usluge UKUPNO BJR Makedonija Izvor: Eurostat, Nacionalni zavodi za statistiku 4 je nedavno objavilo podatke o stopi nezaposlenosti za 212. godinu iz svoje ankete o radnoj snazi, posle trogodišnje pauze u objavljivanju tog podatka. 2
Slika 18: Stope nezaposlenosti (213), u procentima radne snage 4 35 Najviše stope u vreme krize 33.5 Slika 19: Stope nezaposlenosti u regionalnom kontekstu, u procentima radne snage 3 3 25 2 15 JIE6 prosek 13.8 2.5 EU11 prosek 25.5 27.6 25 2 15 JIE5 (bez Kosova) EU-11 5 12.8 19.2 23.5 27.5 28.8 3.9 BiH BJR Makedonija Napomena: Podaci za 2. kvartal 213. godine za sve osim za (212). je 212. godine izmenilo metodologiju ARS, što je dovelo do toga da su podaci iz prethodnih godina neuporedivi. Izvor: Nacionalne ankete o radnoj snazi. 5 EU-15 27 28 29 2 211 212 1. pol. 213 Izvor: Eurostat, Nacionalne ankete o radnoj snazi, procene Svetske banke Dezinflacija Inflacija u JIE6 je u prva tri kvartala 213. godine usporila usled stabilizacije cena energije i hrane. Pad inflacije prema indeksu potrošačkih cena (CPI) u odnosu na maksimalne stope u periodu decembar 212/januar 213. godine bio je znatan: kretao se od 7,9 procentnih poena u Srbiji do 3,5 procentnih poena na Kosovu i 3 procentna poena u BJR Makedoniji (Slika 2). Najveći deo usporavanja je odraz iščezavanja jednokratnih faktora koji su uticali na porast inflacije u 212. godini regulisane cene, neka povećanja poreza i uticaj loših vremenskih prilika na poljoprivrednu proizvodnju i ponudu hrane. Cene hrane opale su za 9 procentnih poena (Slika 21), dok je cena energenata pala za 5 procentnih poena. Izuzetak je bila gde je inflacija privremeno naglo povećana u avgustu zbog jednokratnog povećanja maloprodajnih cena električne energije (Slika 22). Na osnovu ovih kretanja, u septembru je došlo do značajne konvergencije inflacije prema CPI u JIE6 (2,5 procenata) i ona je bila samo jedan procenat viša od inflacije u uporednim regionima (Slika 23). 21
Slika 2: Inflacija prema CPI, u procentima (međugodišnje) 14 12 8 6 4 2 BiH Makedonija, BJR JIE -2 Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13 Slika 21: Inflacija po osnovu cena hrane, u procentima (međugodišnje) 2 18 16 14 12 8 6 4 2-2 -4 BiH Makedonija, BJR JIE Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13 Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke. Slika 22: Inflacija cena energije u JIE6, u procentima (međugodišnje) 18 16 14 12 8 6 4 2-2 -4-6 BiH Makedonija, BJR Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13 Slika 23: Regionalno poređenje inflacije prema CPI, u procentima (međugodišnje) 8 7 6 5 4 3 2 1 JIE EU15 EU11 Dec.12 Jan.13 Feb.13 Mar.13 Apr.13 May.13 Jun.13 Jul.13 Aug.13 Sep.13 Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke. S opadanjem inflacije i još uvek velikim slobodnim kapacitetima, neke centralne banke JIE6 relaksirale su monetarnu politiku. Konkretno, još uvek veliki proizvodni jaz u JIE6 (Slika 24) podržao je izvesnu relaksaciju u zemljama sa fleksibilnim deviznim kursom ( i ) i rukovođenim fiksnim 22
kursom (BJR Makedonija). U prvoj polovini 213. godine referentne stope su smanjene za prosečno 5 baznih poena (Slika 25). Da bi podržavale svoju likvidnost, evroizovane zemlje (, i ) 5 održavale su relativno niske stope obaveznih rezervi: 9,5 procenata u Crnoj Gori, procenata u Bosni i procenata na Kosovu. Slika 24: Proizvodni jaz u JIE6 (u procentima potencijalnog BDP-a)* 8 6 4 2-2 -4-6 BJR Makedonija 27 28 29 2 211 212 213 Izvor: WEO MMF-a i izveštaji po zemljama. Napomena: * Nisu dostupne procene za. Slika 25: Zvanične referentne stope (u procentima) 2 18 16 14 12 8 6 4 2 28 29 2 211 212 213 Izvor: ECB, Nacionalni zavodi za statistiku. BJR Makedonija Evrozona (stopa refinansiranja ECB) Slika 26: Realna novčana masa u širem smislu, indeks (1. kv. 29 = ) 125 12 115 1 5 95 9 Mar-9 Jun-9 Sep-9 Dec-9 Mar- Jun- Sep- Dec- Mar-11 Jun-11 Sep-11 Dec-11 Mar-12 Jun-12 JIE6 EU15 EU11 Sep-12 Dec-12 Mar-13 Jun-13 Sep-13 Uprkos tim naporima, region JIE6 je doživeo mali oporavak monetarnih agregata, koji su bili odraz spore realne aktivnosti. Realna novčana masa u širem smislu (M2) u Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, nije primetno povećana od sredine 2. godine. Od krize je samo u Bosni i Hercegovini i na Kosovu bilo merljivog povećanja realnog M2, ali je prostor za dalje širenje ograničen limitiranim eksternim prilivima u okviru deviznih aranžmana tih zemalja. Ipak, sve u svemu, monetarni oporavak posle krize u JIE6 bio je uglavnom na istom nivou sa uporedivim regionima, mada je bio znatno kolebljiviji (Slika 26). Napomena: Podaci za 1. polovinu 213. godine izraženi su kao stopa na godišnjem nivou. Izvor: IFS MMF-a, Centralne banke država 5 i su jednostrano usvojile evro kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja, dok ima valutni odbor na bazi evra. 23
Usporeni rast kreditne aktivnosti U 213. godini donekle su se popravili uslovi finansiranja za zemlje JIE6. Posle mera podrške koje su preduzele najznačajnije centralne banke u svetu, poboljšao se tržišni sentiment i opala je averzija prema riziku. 6 Spredovi kreditnih svopova (CDS) pali su najniže nivoe od početka 211. godine u većini zemalja JIE6, a tržišta HoV su zabeležila rast (Slika 27, Slika 28). U 213. godini, bruto prilivi kapitala u region JIE6 su porasli i iznosili su,5 procenata BDP-a. SDI su zabeležile porast od,7 procenata BDP-a u prvoj polovini 213. godine, a portfolio investicije su dalje bile značajne jer su tržišta kapitala i dalje podržavala emisije državnih obveznica zemalja JIE6. Slika 27: Finansiranje i troškovi finansiranja za zemlje JIE6 Slika 28: Spredovi CDS svopova zemalja JIE 3, 2, 1, -1, -2, -3, 1, 8 6 4 2 1,4 1,2 1, 8 6 4 2 Promena u eksternoj poziciji banaka prema JIE6 po BIS (leva osa)* Spredovi CDS svopova matičnih banaka - prosek (desna osa)** Spred državnih CDS svopova JIE6, bp (desna osa)*** ALB MKD CG SRB Izvor: Bloomberg, Banka za međunarodna poravnanja (BIS) i proračuni Svetske banke. Napomena: *Uključuje države:,, BJR Makedonija, i ** Uključuje banke: Raiffeisen Bank, Erste Bank, Banca Intesa, UniCredit Bank, Societe Generale, National Bank of Greece (NBG) i Alpha Bank. *** Uključuje države:, BJR Makedonija, i 6 Studija Banke za međunarodna poravnanja (BIS) Kriza u evrozoni i prekogranično bankarsko kreditiranje tržišta u usponu (http://www.bis.org/publ/qtrpdf/r_qt1212f.htm) potvrđuje da su između sredine 211. i sredine 212. godine prvenstveni uzroci smanjenja kredine aktivnosti bili pritisci koje su trpele matične banke. 24
Tabela 2: Udeo stranih banaka u aktivi u JIE6 u 212. (u procentima bilansne sume u zemlju) Austrija Grčka Slovenija 28,8 18,8 37,2 8,5 24,1 16,1 Makedonija 4,7 23, 16,9 21,2 17, 16,4 14, 3,5 Izvor: Bankscope, centralne banke. Međutim, evropske strane banke nastavile su da smanjuju kreditnu aktivnost u regionu JIE6. Evropske strane banke, koje dominiraju u finansijskom sektoru u JIE6 (Tabela 2) ostale su izložene tržišnim i regulatornim pritiscima koji su ih sprečili da proširuju svoje bilanse i podsticale su svoje filijale da i dalje diverzifikuju svoje izvore finansiranja. U stvari, u poređenju s krajem trećeg kvartala 212. godine, međunarodna izloženost stranih banaka opala je u finansijskom sektoru u JIE6 jer su matične banke nastavile da smanjuju prisustvo u tom regionu. Na primer, austrijska Hypo Alpe Adria Banka dala je na prodaju svoje banke u regionu (Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji). Slovenačka Nova Ljubljanska Banka (NLB) nedavno je sa Evropskom komisijom dogovorila plan restrukturiranja za smanjenje portfolija, čime se povećava rizik od dezinvestiranja u regionu. Iako pregovori između Generalnog direktorata Evropske komisije za konkurenciju i National Bank of Greece (NBG) u vezi sa restrukturiranjem te banke još nisu zaključeni, jedna od pomenutih opcija bila bi da se NBG povuče iz jugoistočne Evrope. U tim okolnostima, zemlje JIE6 su tokom prošle godine postigle izvestan napredak u sprovođenju bankarskih reformi u cilju poboljšanja otpornosti i nadzornih kapaciteta, ali su izazovi ostali. U različitom stepenu su ojačani makroprudencijalni okviri, poboljšani su odnosi između matičnih zemalja i zemalja domaćina, a nekoliko zemalja je uložilo napore da snize povišene nivoe problematičnih kredita (koji su uključivali i stranu tehničku pomoć (videti Okvir 2). Ipak, tu su i dalje četiri izazova: (i) (ii) (iii) (iv) obuzdavanje problema sa problematičnim kreditima (PK) koji se još uvek povećava, snižavanje visokih odnosa kredita prema depozitima, u nekim zemljama podizanje profitabilnosti banaka i obnavljanje rasta kreditne aktivnosti. PK su u prvoj polovini 213. godine nastavili da rastu, dostižući maksimalne nivoe u većem delu regiona. PK su počeli da rastu sredinom 212. godine, a u prvoj polovini 213. godine nastavili su da rastu u svakoj od zemalja JIE6 (Slika 29). Njihov porast u JIE6 bio je odraz kombinacije slabih osnovnih ekonomskih indikatora, pogoršanja kvaliteta kredita (Slika 3) i slabih režima za slučajeve nesolventnosti. Pored toga, slaba fiskalna disciplina dovela je do docnji u javnom sektoru, što je ograničilo likvidnost privatnog sektora i umanjilo sposobnost kompanija da servisiraju kredite. PK su dostigli zabrinjavajuće visoke nivoe od preko 2 procenata ukupnih kredita u Albaniji i Srbiji i oko 18 procenata u Crnoj Gori. Osim toga, krediti bez pokrića 25
(krediti 2. kategorije), na koje je otpadao najveći deo novih PK, i dalje su ostali visoki u nekim zemljama i potrebno ih je pažljivo pratiti (Okvir 2). Slika 29: Problematični krediti (u procentima ukupnih kredita) 3 25 2 15 5 Slika 3: Kvalitet aktive kreditnog portfolija (u procentima ukupnih kredita), decembar 212. 6 5 4 3 2 ispod-standardni Sumnjivi Gubici Bez pokrica (Kategorija 2) ALB BIH KOS MKD CG SRB Dec.12 Jun.13 Najviši nivo od 28 Nivo pre krize (kraj 27) ALB BIH KOS CG SRB Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke Napomena: Podatak za pretkrizni nivo PK (26-28) za Srbiju odnosi se samo na nivo s kraja 28. godine. Izvor: Centralne banke država JIE6 Okvir 2: Napori za sanaciju PK u JIE6: Dosadašnje iskustvo Svih šest zemalja jugoistočne Evrope su sada primili ili započeli razgovore o spoljnoj pomoći radi podrške u saniranju PK. Procesi sanacije PK zahtevaju značajne napore u više ključnih dimenzija, između ostalog uključujući: i) jasno i objektivno sagledavanje postojećih finansijskih i regulatornih podsticaja, kako lokalno tako i na međunarodnom nivou, pravnih i regulatornih prepreka i nedostataka u pogledu organizacionih i tehničkih sposobnosti u bankama, ii) uvođenje okvira za dobrovoljno restrukturiranje dugova i sudstvo spremno da izvrši sanaciju u slučaju nespremnosti tih klijenata na saradnju, iii) spremnost da se odrede dostižni privremeni i dugoročniji ciljevi smanjenja PK i rešenost nadzornih organa da se oni sprovedu i (iii) uvođenje okvira za dobrovoljno restrukturiranje dugova i sudstvo spremno da izvrši sanaciju u slučaju tih nekoopreativnih klijenata i iv) angažovanje brojnih ključnih lokalnih nosilaca interesa na usvajanju potrebnih mera. Mora da se pažljivo odredi redosled svih tih dimenzija u skladu sa dogovorenom, vremenski ograničenom strategijom. Po uspostavljanju gore utvrđenih preduslova, za proces smanjenja PK verovatno će biti potrebno najmanje 18 meseci kako bi pokazao trajne rezultate. : Banka Albanije (BA) zajedno sa vladom je pokrenula širok spektar reformi poslednih godina da bi podržala sanaciju PK koji obuhvata zakonodavna, proceduralna i poreska pitanja. U pokušaju da iskoristi najbolju međunarodnu praksu radi podržavanja smanjenja PK, Banka Albanije je u oktobru 212. godine zaključila Memorandum o razumevanju sa Savetodavnim centrom Svetske banke za finansijski sektor sa sedištem u Beču (FinSAC). Najnovije izmene i dopune Zakonika o parničnom postupku iz 213. godine, usvojene uz podršku FinSAC, imaju za cilj skraćenje i pojednostavljenje postupaka za realizaciju obezbeđenja i značajno umanje prava suda da interveniše kod izvršenja ili realizacije hipoteke na nekretnini. Međutim, banke se i dalje suočavaju sa važnim poreskim nejasnoćama u naporima da otpišu nenaplative PK. Kako bi se te stvari pojasnile, u novembru 213. godine Ministarstvo finansija je u ime Poreske uprave sa Bankom Albanije formiralo radnu grupu čiji rad podržavaju pravni i računovodstveni stručnjaci iz odgovarajućih institucija. Kako banke i dalje drže na bilansima značajan deo nenaplativih problematičnih kredita, ukoliko bi se te poreske nejasnoće 26
razrešile, banke bi mogle da snize nivo PK za 5-6 procentnih poena. U oktobru 213. godine, Banka Albanije je pokrenula Platformu za sanaciju PK koja uključuje veće mešanje nadzornih organa u vezi sa strategijama za naplatu i sanaciju PK od strane banaka, uz podršku FinSAC. Ishod ove inicijative biće jačanje sposobnosti centralne banke da usmerava banke da intenziviraju napore da smanje obim PK u kraćem vremenskom okviru : U odgovoru na molbu vlasti za tehničkom pomoći oko okvira za saniranje PK, aprila 213. godine MMF je sproveo dijagnostičku studiju radi definisanja raznih kratkoročnih i dugoročnih mera kako bi se pomoglo oko raščišćavanja situacije sa PK. Izveštaj je namenjen identifikovanju koraka za jačanje okvira za saniranje PK putem uklanjanja poreskih i institucionalnih prepreka. MMF razmatra obezbeđivanje dalje tehničke pomoći u dve ključne oblasti: i) uvođenje istanbulskog pristupa sanaciji loših kredita, pri čemu bi dug kompanija u problemima prema više kreditora kolektivno restrukturirao odbor kreditora, kao i ii) izrada zakona o faktoringu i/ili predlaganje novog zakonodavstva o društvima za upravljanje imovinom kako bi se olakšalo bankama da prodaju problematičnu aktivu. Pored toga, zaključci dijagnostičkog tima MMF-a ukazuju na kritičnu potrebu da se unaprede poreski zakoni koji se odnose na restrukturiranje i prodaju kredita, vansudsko restrukturiranje dugova pravnih lica, zakon o nesolventnosti pravnih lica i uvođenje sveobuhvatnog režima za slučajeve stečaja potrošača. Koristeći predstojeću kontrolu kvaliteta aktive izabranih banaka koju je tražio MMF, FinSAC je predložio da se doda modul za mapiranje naplate PK kojim bi se stvorilo više transparentnosti i veća odgovornost za napore banaka da smanje rizike u svojim bilansima stanja. : Institucionalno gledano, nema funkcionalnog sistema za kolektivnu sanaciju PK i preduzeća u problemima. Savremeni zakon o likvidaciji i reorganizaciji, iako je generalno u skladu sa dobrom praksom, uopšte se ne sprovodi zbog nedostatka okvira za osposobljavanje, licenciranje, nadzor i odgovornost stečajnih upravnika. Postoji samo jedan specijalizovani trgovinski sud, koji ima manjak osoblja i resursa. je tek nedavno uvelo službe za overu i službe za medijaciju kao mehanizme za alternativno rešavanje sporova, koje rade u okviru Privredne komore Kosova i Američke privredne komore. : Centralna banka Crne Gore (CBCG) preuzela je vodeću ulogu u uvođenju podgoričkog pristupa, novog integrisanog programa za poboljšanje smanjenja PK. Uz tehničku pomoć koju pruža Savetodavni centar Svetske banke za finansijski sektor sa sedištem u Beču (FinSAC), CBCG je u postupku implementacije formalnijeg okvira za unapređenje aktivnosti na smanjenju PK. Generalno zasnovan na Londonskim pravilima, taj pristup je osmišljen tako da napravi dobrovoljni okvir na bazi podsticaja za podršku realnom restrukturiranju (kako operativnom, tako i finansijskom) i da pruži rešenja za restrukturiranje dugova u sistemskim razmerama. Pristup se zasniva na predloženom lex specialis-u, Zakonu o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju dugova, za koji se očekuje da bude usvojen krajem 213. godine. U sklopu analitičke podrške za utvrđivanje troškova i koristi finansijskog restrukturiranja, FinSAC je nedavno završio obimnu procenu naplativosti četiri najveća bankarska portfolija PK, što je uključivalo pojedinačnu analizu 12 velikih problematičnih klijenata. Ishod je bio demonstracija presudne važnosti uspešne inicijative za finansijsko restrukturiranje jer se očekuje da se bez snažne korektivne akcije sanira samo mali deo portfolija PK. BJR Makedonija: Posle projekta Svetske banke za tehničku pomoć oko planiranja za slučaj nepredviđenih situacija sredinom 212. godine Narodna banka Republike Makedonije izradila je akcioni plan usmeren ka poboljšanju pripremljenosti za krizu. Projekat je usmeren na alate, resurse, ovlašćenja i mehanizme međusobne koordinacije organa koji su na raspolaganju vlastima u slučaju sistemske krize. Glavni cilj predloženog plana za nepredviđene krizne situacije jeste da spreči i smanji uticaj krize tako što će preduzeti mere da se: i) bolje razumeju rizici (uključujući i rizike vezane za PK) i međusobne veze u 27
finansijskom sistemu, ii) upotrebi nadzor da se pojača otpornost banaka, iii) ustanovi odgovarajuće zakonodavstvo i politike (uključujući i za PK), i iv) poseduje strategija za upravljanje krizom pomoću pažljivo odabranih scenarija. FinSAC doprinosi izgradnji kapaciteta u Narodnoj banci Crne Gore, fokusirajući se na sistemsko smanjenje PK : Mada je potpuno pokriven rezervisanjima (na osnovu lokalnih prudencijalnih i računovodstvenih standarda), visoki nivo PK je izvor ozbiljne zabrinutosti u Srbiji. Izmenama i dopunama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka koje su usvojene decembra 212. godine uveden je blaži regulatorni tretman zadocnelih kredita koji su potpuno obezbeđeni hipotekom. Ublažene su regulatorne smetnje za prodaju nenaplativih plasmana korporativnim klijentima banaka. Uvedeno je vansudsko restrukturiranje PK, ali je odgovor banaka bio prilično slab i do danas je evidentirano samo nekoliko dobrovoljnih restrukturiranja. Postoje problemi oko kapaciteta imenovanog medijatora (Privredna komora) i neupoznatosti kompanija sa tim sistemom. Narodna banka Srbije je pripremila paket izmena i dopuna Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka kako bi se uklonile neke od prepreka za rešavanje PK. Te izmene i dopune su 27. novembra 213. godine date na javnu raspravu. Slika 31: Odnosi kredita prema depozitima 18 16 14 12 8 6 4 2 ALB BIH KOS MKD CG SRB Dec.12 Jun.13 Najviši nivo od 26 Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke. Napomena: Usled usklađivanja računovodstva sa MSFI, podaci za Crnu Goru nisu uporedivi sa prethodnim Izveštajem. Odnosi kredita prema depozitima i dalje su bili visoki u tri od šest zemalja u regionu (Slika 31). je smanjila svoj odnos kredita prema depozitima, a njene banke su znatno povećale likvidnost, ali još uvek ima najviši odnos u regionu, na nivou od 14 procenata sredinom 213. godine. ima drugi nivo po visini, 122 procenta sredinom 213. godine (što predstavlja pad sa 167 procenata sredinom 29. godine), slično Bosni i Hercegovini. Profitabilnost banaka je ostala pod pritiskom. Profitabilnost banaka merena kroz prosečan prinos na sredstva (ROA) opala je u prvoj polovini 213. godine u Albaniji, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji, a povećala se tek neznatno u Srbiji i na Kosovu. U Crnoj Gori je, pošto je ponovo došlo do pozitivnog rasta kreditne aktivnosti, i profitabilnost banaka postala pozitivna po prvi put od sredine 28. godine. Međutim, povećana rezervisanja za rastuće PK, poštovanje dodatnih regulatornih zahteva i niži prihodi nastavili su da vrše pritisak na profitabilnost i spremnost banaka da daju kredite. Uprkos značajnoj likvidnosti i primetnim smanjenjima referentnih stopa u celoj 213. godini, realni rast kreditne aktivnosti u regionu JIE6 se nije desio, i tako nije podržao brži ekonomski oporavak. Banke u zemljama JIE6 bile su dobro kapitalizovane (Slika 32). Visoka je bila i likvidnost u bankarskom sistemu, na nivou od 25-35 procenata ukupne aktive (Slika 33). Visoka likvidnost i adekvatnost kapitala služili su kao amortizeri za kolebljive finansijske tokove i neizvesnost oko izvora i potencijalnog izlaska matičnih banaka sa tržišta. Međutim, brz rast PK, uvođenje oštrijih standarda za preuzimanje kreditnog rizika i napori banaka da očiste bilanse i obuzdaju troškove izvršili su dodatan pritisak na kreditiranje u 213. godini. To je 28