MEDIJI O ZDRAVSTVU sreda, 23.januar 2019.godine DANAS: U Srbiji 70.395 ljudi čeka na operaciju i pregled RTS: Skener najnovije generacije na Stomatološkom fakultetu RTS: Obeležena godišnjica postojanja Vojne bolnice u Nišu RTS: Infektivna klinika dobija novo ruho RTV: Ministri Đorđеvić i Lončar sa ambasadorom Hogardom RTV: Novi aparati u mitrovačkoj Opštoj bolnici RTV: Redovni pregledi najbolja preventiva raka grlića materice DNEVNIK: Većina gostiju Banje Kanjiža boravi o svom trošku DANAS: Dom zdravlja u Zaječaru prokišnjava, kofe i krpe u hodnicima ***DOM ZDRAVLJA NOVI SAD- Dom zdravlja "Novi Sad" rekorder u okviru skrininga za prevenciju karcinoma grlića materice
U Srbiji 70.395 ljudi čeka na operaciju i pregled U zdravstvenim ustanovama u Srbiji se tokom 2017. najduže čekalo na ugradnju implantata u ortopediji, veštačkih kukova i kolena u proseku 387 dana. Na prvi pregled kod specijaliste u domovima zdravlja čeka u proseku 7,5 dana, pokazuju podaci o kvalitetu zdravstvene zaštite koje je Danasu dostavio Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut. Ovo su, kako nam je rečeno u Batutu, jedine procedure na listama čekanja na koje se te godine prosečno čekalo duže od godinu dana. Na operacije katarakte i ugradnje veštačkog sočiva se u proseku čekalo devet i po meseci, odnosno 285 dana. Na kardiohirurške operacije se čekalo prosečno šest meseci, odnosno 184 dana. Pregledi magnetnom rezonancom, operacije u oblasti vaskularne hirurgije, koronarografije, intervencije nehirurške revaskularizacije srca i ugradnju pejsmejkera se čekalo od mesec i po dana do tri meseca, odnosno od 49 do 98 dana navode u ovom institutu. Najkraće liste čekanja su na pregled snimanja kompjuterizovanom tomografijom i to 35 dana. U Srbiji od 2011. postoji Pravilnik koji se bavi praćenjem kvaliteta zdravstvene zaštite u našoj zemlji, i upravo na osnovu pokazatelja koji su njime obuhvaćeni Danas je uputio niz pitanja Institutu Batut i Ministarstvu zdravlja. Deo njih odnosio se upravo na liste čekanja na preglede i operacije, koje se i na listi prigovora pacijenata, što zvaničnoj tako i nezvaničnoj, nalaze među najčešćim. Na pitanje kolika je prosečna dužina čekanja na prvi zakazani pregled kod specijaliste, u Batutu kažu da se na prvi pregled u specijalističko-konsultativnim službama u primarnoj zaštiti, odnosno domovima zdravlja prosečno čeka 7,5 dana, od 4,4 dana u pneumoftiziologiji do 10,7 dana u oftalmologiji. U sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti prosek je 9,5 dana, od 6,5 dana na ginekologiji i akušerstvu do 13,6 dana na pedijatriji.
Pokazatelji kvaliteta zaštite praćeni su, napominju u ovom institutu, u zdravstvenim ustanovama primarne zaštite poput interne medicine, pneumoftiziologije, oftalmologije, ORL i psihijatrije. Što se tiče stacionarnih zdravstvenih ustanova kvalitet je meren u hirurgiji, internoj medicini, pedijatriji, ginekologiji, akušerstvu i psihijatriji. Što se tiče procenta urađenih intervencija za pacijente koji su na listama čekanja, on, napominju, varira u zavisnosti od vrste procedure. Više od 90 odsto kardiohirurških i operacija vaskularne hirurgije radi se kod pacijenata koji su na listama čekanja, dok je procenat operisanih sa lista u slučaju operacije katarakte ili ortopedske operacije veći od 80 odsto. U Batutu su nam između ostalog rekli i da je prema podacima RFZO, ukupan broj osoba na listama čekanja na dan 31. decembra 2018. bio 70.395. S obzirom na to da u domovima zdravlja postoji problem zakazivanja pregleda kod specijaliste, jedno od pitanja odnosilo se i na to koliko je dana u mesecu omogućeno zakazivanje pregleda. U Batutu na ovo kažu da ukoliko se pregledi zakazuju, u većini zdravstvenih ustanova omogućeno je zakazivanje pregleda svakog radnog dana. Procenat zakazanih poseta u odnosu na ukupan broj poseta lekaru u specijalističko-konsultativnoj službi u primarnoj zaštiti je 63 odsto, u bolnicama 35 odsto navode u Institutu Batut. Osim toga, u roku od 30 minuta od zakazanog termina u domovima zdravlja prima se u proseku 87 odsto, a u bolnicama 79 odsto pacijenata. U Institutu za javno zdravlje za Danas kažu da vrednosti variraju iz godine u godinu, tako da se događa da su u pojedinim periodima određeni pokazatelji unapređeni, a već sledeće godine mogu da pokažu pogoršanje i obratno. Pokazatelji imaju varijacije po ustanovama i okruzima. Na ovo utiču brojne komponente kvaliteta, a pre svega strukturni, odnosno razlike u obezbeđenosti svih resursa, poput medicinskog osoblja, opreme, prostora, finansiranja. Karakteristično je da su gotovo svi okruzi u 2017. unapredili svoje pokazatelje kvaliteta, dok su pojedine zdravstvene ustanove u svojim službama zadržale vrednosti, kao i u 2016 ističu u Batutu. U ovom institutu za Danas navode neke od parametara u kojima su zdravstvene usluge tokom 2017. bile bolje u odnosu na godinu ranije, poput povećanja procenta preventivnih pregleda dece, prosečne dužine bolničkog lečenja, kao i procenta registrovanih korisnika u čiji karton je ubeležena vrednost krvnog pritiska, indeks telesne mase, pušački status i preporučeni saveti za zdravo ponašanje, kao i procenat korisnika od 25 do 69 godina koji su upućeni na pregled radi ranog otkrivanja raka grlića materice. Međutim, neki pokazatelji su te godine bili slabiji nego ranije, a među njima i procenat registrovanih korisnika koji su iz bilo kog razloga posetili svog izabranog lekara, ali i obuhvat dece u 15. godini kompletnom imunizacijom. Slabiji rezultat 2017. u odnosu na 2016. zabeležen je i kada se radi o procentu preventivnih pregleda u ukupnom broju pregleda kod ginekologa, ali i stopi carskih rezova.
Skener najnovije generacije na Stomatološkom fakultetu Na Stomatološkom fakultetu u Beogradu u rad je pušten skener najnovije generacije, koji će omogućiti bržu i kvalitetniju dijagnostiku. Puštanju u rad novog skenera prisustvovao je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je istakao da je to velika stvar za fakultet, zaposlene i pacijente, jer će im pružiti novi nivo usluge. "Pacijenti kojima je potrebna dijagnostika, neće morati da idu na drugo mesto. Pregledi će se mnogo brže odraditi i dijagnoza će biti kvalitetnija", rekao je Lončar. Za kupovinu 64-slajsnog skenera, Stomatološki fakultet izdvojio je 300.000 evra. Dekan fakulteta Aleksa Marković rekao je da oko 10.000 pacijenta godišnje na Stomatološkom fakultetu obavi preglede na skeneru i da je ta ustanova napravila veliki iskorak kupovinom novog aparata. Podsetio je da je Stomatološki fakultet 2000. godine nabavio prvi skener, koji je bio 16-slajsni, polovni. "Novi aparat smo kupili još sredinom prošle godine, nismo želeli da prestanemo sa radom zbog naših pacijenata. Pred kraj prošle godine smo imali pauzu i stari skener smo zamenili novim", rekao je Marković. Kako korišćenje novog skenera potpada pod sistem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, skener će moći da koriste i pacijenti iz drugih državnih zdravstvenih ustanova. Prednost kupovine novog skenera je i činjenica da može da posluži kao rezerva kada neki od skenera iz drugih ustanova "ispadne" iz sistema ili se pokvari.
Obeležena godišnjica postojanja Vojne bolnice u Nišu Polaganjem venaca na spomen obeležje žrtvama pegavog tifusa i borcima Prvog svetskog rata i svečanom akademijom, u Nišu je obeležena 141. godišnjica postojanja Vojne bolnice. U protekloj godini rekonstruisan je operacioni blok, opremljene dve hirurške sale, a u pripremi je izgradnja urgentno prijemnog odeljenja. Zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi učestvuju u milutinacionalnim mirovnim operacijama, a u zemlji sprovode besplatne preventivne preglede u više gradova. Upravnik Vojne bolnice Niš pukovnik dr Jovica Stanojković je u svom obraćanju podvukao da bogatstvo vojne bolnice leži pre svega u njenim pripadnicima koji svojim zalaganjem i iskazivanjem posvećenosti plemenitim ciljevima rade na ispunjenju svih zadataka u skladu sa svetlim tradicijama i ugledom Vojne bolnice i Vojske Srbije. Državni sekretar Bojan Jocić čestitao je praznik pripadnicima Vojne bolnice Niš u ime ministra odbrane Aleksandra Vulina i svoje ime, poručivši da je ta zdravstvena ustanova duboko utkana u istoriju i borbu srpskog naroda. Proslavi su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu odbrane Bojan Jocić, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general Uglješa Jovičić, episkop niški gospodin Arsenije, predstavnici lokalne samouprave grada Niša, zdravstvenih ustanova, gradskih institucija i udruženja.
Infektivna klinika dobija novo ruho Infektivna klinika u Beogradu, posle skoro čitavog veka, konačno dobija nov izgled, saznaje RTS. Renoviranje počinje na jesen. Oljušteni malter, zarđali kreveti, dotrajale cevi, buđ u kupatilima mogu se videti, ne samo u horor filmovima, nego i u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Beogradu, u kojoj se leče pacijenti oboleli od teških ali i zaraznih bolesti, hepatitisa, side, malih boginja, malarije. Infektivna klinka u Beogradu postoji 93 godine. O kompletnom renoviranju i novoj zgradi priča se duže od 20 godina. Direktor Infektivne klinike Goran Stevanović rekao je da je jučerašnji sastanak sa predstavnicima Ministarstva i Kancelarije za kapitalna ulaganja završetak ogromnog posla za pripremu rekonstrukcije. Stevanović je objasnio da rekonstrukciju Infektivne klinike otežava i to što mora da bude u neposrednoj blizini Kliničkog centra i to je institucija koja radi 24 sata. "Dogovoreno je da nema prekida rada, da nema izmeštanja Klinike zahvaljujući faznoj rekonstrukciju", naveo je Stevanović i dodao da će se na kraju izgraditi i jedan novi objekat. Kako je dodao, projekat je sada u pripremi, a prvi radovi će početi na jesen. "Konačni se radi ono što se dugo očekivalo", kaže direktor Infektivne klinike. Infektivna klinika sastoji se od četiri objekta, paviljonskog tima, koje je zub vremena ozbiljno načeo. Postoji 93 godine, a o kompletnom renoviranju i novoj zgradi priča se duže od 20 godina.
Ministri Đorđеvić i Lončar sa ambasadorom Hogardom BEOGRAD - Ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar razgovarali su sa ambasadorom Danskе Andеrsom Hogardom o konkrеtizaciji daljе saradnjе dvе zеmljе, izmеđu ostalog i o sistеmu socijalnе zaštitе i podršci prеvеncijе dijabеtеsa u gradovima širom Srbijе. Đorđеvić jе naglasio da ćе rеsor kojim rukovodi nastojati da intеnzivira i unaprеđujе bilatеralnе odnosе sa Danskom i istakao da jе u prеthodnom pеriodu akcеnat saradnjе dvеju zеmalja bio na upoznavanju sa danskim sistеmom socijalnе zaštitе i informacionim sistеmima koji ga podržavaju kao i sa zakonodavstvom u toj oblasti radi izgradnjе sistеma socijalnih karata u Rеpublici Srbiji po uzoru na danski modеl. Ministar Đorđеvić jе prеnеo svojе zadovoljstvo što jе danska strana koja ima vodеću ulogu u prеvеnciji dijabеtеsa u svеtu zaintеrеsovana i da u našoj zеmlji promovišе značaj ranog otkrivanja tе bolеsti. On jе istakao da ćе ministarstvo kojim rukovodi dati svoj doprinos ovoj tеmi u okviru svojih nadlеžnosti, sa akcеntom na pružanju logističkе podrškе. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao jе da jе vеoma značajno baviti sе prеvеncijom ovе bolеsti koja u svеtu uzima maha, i naglasio da ćе rеsor kojim rukovodi uzеti značajnu ulogu u prеvеnciji ovе bolеsti. Nj.E. ambasador Andеrs Hogard rеkao jе da Srbija u Danskoj ima iskrеnog prijatеlja i partnеra koji ćе nastaviti da podržava njеnu еvropsku pеrspеktivu.
Novi aparati u mitrovačkoj Opštoj bolnici SREMSKA MITROVICA - Pokrajinska Vlada je u protekloj godini u zdravstvo uložila dve i po milijarde dinara. Za mitrovačku Opštu bolnicu izdvojeno je više od 100 miliona dinara, a tim novcem nabavljeni su aparati za dijagnostiku, uređaji koji se koriste u hirurškim granama medicine, kao i za remont infrastrukturnih kapaciteta. https://youtu.be/phcy7ubpvik
Redovni pregledi najbolja preventiva raka grlića materice SUBOTICA - U našoj zemlji svake godine od 420 do 500 žena izgubi život, bolujući od raka grlića materice, za koji sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. Naročito zabrinjava činjenica da se Srbija i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišom stopom obolevanja i umiranja od tog raka. Subotičanka Marija Dulić, kaže da redovno ide na kontrolu kod ginekologa, jer smatra da su preventivni pregledi neophodni kako bi očuvala svoje zdravlje. Testovi kojima se jednostavno otkriva premaligna promena su papanikolau test i kolposkopski pregled. Papanikolau test je potpuno bezbolan i veoma jednostavan, dok je kolposkopiju neophodno uraditi pri svakom preventivnom pregledu, kako bi se uočile i najmanje promene, kažu ginekolozi u Domu zdravlja Subotica. "Postoji dugogodišnji period od promene na grliću materice koji se naziva prekancerogeno stanje gde mi možemo da uočimo da takvo stanje postoji sa češćim praćenjem i terapijom, i pacijenticu dovesti do izlečenja", objašnjava dr Ingrid Higl. Najefikasnija mera primarne prevencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa kojih je 200 poznatih, s tim da je dokazano da 40 ima onkogeni kapacitet, što znači da mogu da izazovu rak na grliću materice. Imunizacija je isplativa, tvrde stručnjaci, pogotovo u zemljama gde su resursi ograničeni, a učestalost HPV infekcije visoka i obuhvat preventivnim pregledima nizak. "U našoj zemlji ne postoji vakcina HP, nije u primeni ušla u kalendar vakcinacije, ali ona postoji. Može da bude monovaletna, dvovalenta, četvorovalentna. U nju su uključeni sastojci onih hunanih papiloma virusa koji su najučestaliji u smislu da su najčešći kod lokalizacije grlića raka materice", kazala je dr Zorica V. Dragaš iz Centra za promociju zdravlja Subotica, ZZJZ.
Sekudarna prevencija su skrinig programi koji se realizuju i u Subotici za žene od 25 do 64 godine starosti svake treće godine, međutim, odziv na preglede, pokazuje statistika, nije zadovoljavajući. Inače, najveći faktori rizika su rano stupanje u seksualne odnose, česta promena partnera, neprimenjivanje zaštite pri seksualnom odnosu, česte infekcije, pušenje i neredovni ginekološki pregledi. Većina gostiju Banje Kanjiža boravi o svom trošku KANjIŽA: Popunjenost kapaciteta u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Kanjiža koja raspolaže sa 300 postelja, lane je bila oko 70 posto, što je na nivou prethodne godine. Direktorka ove renomirane ustanove dr Slobodanka Drndarski ukazuje da na popunjenost kapaciteta utiče što se dvokrevetne i trokrevetne sobe izdaju kao jednokrevetne, jer gosti sve više traže smeštaj u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama. - Veliko je učešće korisnika koji u našu ustanovu dolaze sa uputima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji popunjavaju oko polovine kapaciteta, ali većina je gostiju koji na lečenje ili boravak dolaze o svom trošku. Treba imati u vidu da je kod nas tokom prošle godine boravilo na oporavku i oko 900 penzionera sa najnižim primanjima o trošku Fonda PIO - kaže direktorka Drndarski. Ovde su zadovoljni činjenicom da su pred kraj godine kapaciteti u novembru i decembru bili popunjeniji nego ranije, a i ukupno gledajući druga polovina godine se pokazala znatno boljom. - To je možda i rezultat pražnjenja kapaciteta u letnjim mesecima kada se pokušava intenzivnije baviti sportsko rekreativnim turizmom, odnosno da se popularišu sportske manifestacije koje se organizuju u Kanjiži, pa to delom uzme svoj danak. Međutim, taj segment je nešto što je perspektiva kojom ustanova i cela opština treba da se bave - dodaje Drndarski. Podrškom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo nabavljeni mobilni liftovi za kade i bazen, kao i najsavrmenija oprema za terapije i dijagnostiku
Ova ustanova je u svetu banjskog turizma poznata po kvalitetnim uslugama, a direktorka Drndarski naglašava da su činjeni napori da se zdravstvene usluge podignu na još viši nivo. Pretprošle godine je ulagano u adaptaciju bazenskog bloka, pa je taj prostor učinjen pristupačnim invalidima, korisnicima sa posebnim potrebama. Taj trend nastavljen je i lane. To je omogućilo da u ustanovi borave grupe studenata i sportista sa posebnim potrebama, a i da Kanjiža bude domaćin međunarodnog takmičenja invalida u kolicima u stonom tenisu. Od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo AP Vojvodine, banja je lane dobila podršku od 1,2 miliona dinara, koja je iskorišćena za kupovinu mobilnog lifta za kade i mobilnog lifta za bezen, čime su usluge postale još pristupačnije korisnicima sa posebnim potrebama. - Trudimo se da podižemo nivo zdravstvene zaštite i usluga na viši nivo nego do sada, da unapredimo kurativu, pa smo sproveli javnu nabavku za novu opremu, za obezbeđenje uslova za pružanje takozvanih vanstandardnih usluga, koje se ne pružaju na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Želja nam je da u terapijske svrhe primenimo još savremenije aparate koji su sada na tržištu, koji prenose visokofrekventnu magnetnu energiju i koristi je u svrhu lečenja kako akutnih tako i hroničnih stanja. Tu je i horizontalna terapija koja koristi srednjefrekventne struje u svrhu lečenja metaboličkih poremećaja osteoporoze, spastičnih stanja i drugih oboljenja - objašnjava Drndarski. Stalno otvoreni konkursi Problem i u Banji Kanjiža je nepopunjenost pojedinih radnih mesta za koje su stalno otvoreni konkursi, bilo da je reč o medicinskom i ugostiteljskom osoblju. Konobari i kuvari su deficitarni, a osoblje na tehničkom održavanju mašinske i elektro struke gotovo nedostupno u okolini. Niko se ne javlja na oglas, pošto je veliki broj ljudi otišao u inostranstvo. - Što se zdravstvenog osoblja tiče uspevamo da popunimo radna mesta, ali za ugostiteljsko i tehničko osoblje zaista imamo problema. Snalazimo se kako znamo i umemo u uslužnim delatnostima gde se proces rada obavlja i subotom, nedeljom i praznicima, onim danima kada drugi odmaraju, a mogućnost adekvatnog vrednovanja njihovog rada je prilično ograničena. I pored poteškoća, svi se trudimo da naši gosti imaju što kvalitetnije usluge - ukazuje dr Slobodanka Drndarski. U Kanjiži nameravaju da se više bave i dijagnostikom. Već godinama se obavlja merenje gustine koštane mase ili ostiodenzitometrija, a nova dijagnostička metoda za koju imaju obučeni kadar je elektromioneurografija, pa je nabavljen elektromioneurograf. - Ova nova tehnologija u dijagnostici kod nas, koja je poznata u svetu i veoma je tražena za sada ne postoji na području Severnobanatskog okruga, pa svi osiguranici idu za Suboticu ili Novi Sad, tako da će biti mogućnosti da se obavi u Banji Kanjiža - saznajemo od direktorke Drndarski.
Dom zdravlja u Zaječaru prokišnjava, kofe i krpe u hodnicima Prokišnjavanje u Domu zdravlja u periodima jačih padavina već neko vreme ne predstavlja iznenađenje ni za pacijente, ali ni za upravu. Postavlja se pitanje kada će ovaj problem biti konačno rešen, prenosi Glas Zaječara. Nemali broj Zaječaraca koji se danas zatekao u Domu zdravlja podelio je svoju ogorčenost stanjem u ovoj zaječarskoj zdravstvenoj ustanovi što putem društvenih mreža, što slanjem fotografija i video snimaka na mail naše redakcije. Deo hodnika bio je blokiran postavljenim kofama i krpama koje su se tu našle kako bi prikupile vodu koja se slivala sa tavanice. Ovo se ne dešava prvi put. Kada će pitanje prokišnjavanja u zaječarskom Domu zdravlja biti rešeno? Evidentno je da je ovoj zaječarskoj zdravstvenoj ustanovi potrebna finansijska pomoć kako bi se stekli normalni uslovi za rad lekara i boravak pacijenata.
Dom zdravlja "Novi Sad" rekorder u okviru skrininga za prevenciju karcinoma grlića materice Dom zdravlja "Novi Sad" je prema rezultatima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" proglašen za apsolutnog rekordera u Srbiji u okviru skrininga za prevenciju karcinoma grlića materice. Od 17 domova zdravlja koji u Srbiji sprovode skrininge, u prethodne tri godine, Dom zdravlja "Novi Sad" je sa 70% obuhvaćenih skrininga žena od 24 do 65 godine života jedini ispunio preporuku Ministarstva zdravlja Srbije, jer se posle postizanja ovolikog procenta obuhvata, očekuje postizanje cost-benefit skrininga. Ovako visok obuhvat u narednom periodu dovešće do manjeg broja novoobolelih žena i time značajno smanjiti stopa umiranja od ove opake bolesti. Broj urađenih PAP nalaza u Citološkoj laboratoriji Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja "Novi Sad" od 2016. do 2018. godine obrađeno je 84737 preparata (70 % obuhvat populacije). Ovo je značajan rezultat u vreme kada se obeležava Evropska nedelja prevencije raka grlića materice od 21. do 27. januara 2019. godine pod sloganom "Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice". Prema najnovijim procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) za 2018. godinu, iako se Srbija i dalje nalazi u grupi zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja u Evropi, beleže se određena pomeranja. Кada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se, posle Letonije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Moldavije nalazi na petom mestu u Evropi, a prethodno je bila na četvrtom. Takođe, naša zemlja se i po umiranju od ove vrste raka kod žena, prema poslednjim procenama, nalazi na petom mestu u Evropi, posle Rumunije, Moldavije, Bugarske i Litvanije, dok je prethodno bila na trećem mestu u Evropi. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" svake godine se u proseku registruje više od 1000 novoobolelih žena od raka grlića materice, dok u proseku više od 400 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju se sa sigurnošću zna da pripada grupi najpreventabilnijih. Tokom 2015. godine u našoj zemlji registrovano je 1095 novoobolelih žena od raka grlića materice i standardizovana stopa incidencije je iznosila 23,6 na 100.000 žena. Tokom iste godine, 424 žene su umrle od ove vrste raka i standardizovana stopa mortaliteta je iznosila 7,3 na 100.000 žena.
Republika Srbija je 2012. godine započela postepeno uvođenje organizovanog skrining programa za rano otkrivanje raka grlića materice, koji je dostupan ženama uzrasta od 25 do 64 godine. Кrajem 2018. godine završen je drugi trogodišnji ciklus sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića koji se sprovodi u 17 domova zdravlja na teritoriji 18 opština Republike Srbije. Prema podacima iz oba ciklusa iz opština koje su uključene u organizovani skrining raka grlića materice, zaključno sa 2018. godinom, na pregled je pozvano prosečno oko 54,5% žena ciljne populacije, dok se na poziv na organizovani skrining test odazvalo oko 60% pozvanih žena po ciklusu. Urađeno je ukupno 411.248 Papanikolau testova (PAP test). Od svih pregledanih žena, 25.724 žene (6,3%) su imale pozitivan nalaz PAP testa. Biopsija sa patohistološkim pregledom je urađena kod oko 5.785 žena, dok je kod 173 žene patohistološkim nalazom potvrđen rak grlića materice. U sredu 23.01.2019. u kompaniji "Manevar" doo, u Zmaj Jovinoj br. 4 od 07 i 30 do 09:00 časova Preventivni centar Doma zdravlja "Novi Sad" će obeležiti Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice aktivnostima koje podrazumevaju: pregled šećera iz kapi krvi, merenje visine krvnog pritiska, BMI, edukacija žena za samopregled dojki i edukacija za prepoznavanje faktora rizika za nastanak raka grlića materice.