О ри г и на л н и на у ч н и ра д 502/504:342.2 doi: /zrpfns Др Дра го Љ. Ди вљак, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Пр

О ри г и на л н и на у ч н и ра д 502/504:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-15033 Др Дра го Љ. Ди вљак, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. D i vlja k @ p f.u n s.a c.r s Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @ p f.u n s.a c.r s ДР ЖАВ НА ПО МОЋ ЗА ЗА ШТИ ТУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ Д И Н Е Н А Н А Д Н А Ц И О Н А Л НОМ Н И ВОУ И У ДО МА ЋЕМ ПРА ВУ 1 Са ж ета к: За шти та жи вот не сре ди не пред ста вља императив са вре - меног дру штва. У оства ре њу овог ци ља п ре п ли ћу се ак т ив но ст и ре ле вант ни х с у бје ка т а на ме ђ у на род ном и нац иона лном п л а н у. Уло га др ж а ве у за ш т и т и жи вот не сре ди не је од из у зет ног зна ча ја и мо же би ти оства ре на на разли чи те начине. Финансијски подстицаји које државе дају за заштиту жи - вот не сре ди не у но ви је вре ме по ја вљу ју се као је дан од бит них сег ме на та а к т и в н о с т и у з а ш т и т и ж и в о т не с ре д и не. По с т у п а к да в а ња п од с т и ц а ја под ле же од го ва ра ју ћим пра ви ли ма и про це ду ра ма ко ји ма се ре гу ли ше њи - хо в а у п о т ре ба, ка ко н а н а д н а ц и о н а л н ом, т а ко и н а у н у т ра ш ње м п л а н у. На ме ђуна род ном пла ну то се чи ни пра ви ли ма о ко ри шће њу субвен ција у међу - н а родној т ргов ин и, а н а н ац ион а лном п л ан у п ра в и л и м а о др ж а в ној п о м о ћ и. Пр е д м е т а н ал из е у р ад у с у п р а вн а п р ав ил а СТО о с у б в е н ц и ја м а, п р а в и л а ко м у н и т а р н о г п р ав а којим а је р ег ул ис ан а д р ж а в н а п о м о ћ у ЕУ и п р а в н е нор ме до ма ћег пра ва о др жав ној по мо ћи за за шти ту жи вот не сре ди не. К љу ч не р ечи: з аш т ит а ж ив о тне с ред ине, с у бве нц ије, држ а вн а п ом оћ за за шти ту жи вот не сре ди не. 1 Рад је на стао као ре зул тат ис траживања на про јек ту Би о ме ди ци на, за шти та жи - вот не сре ди не и пра во (бр. 179079) ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но - л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је. 675

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е З а ш т и т а ж и в о т не с р е д и не је од п р в о р а з р ед ног зна ча ја. И з т ог р а з ло г а кон ти ну и ра но ра сте по тре ба за ши ро ким ан га жма ном свих су бје ка та ре ле - вант них за ову област. На гло бал ном пла ну то су, пре све га, ме ђу на род не ор га ни за ци је из различитих еколошких области, али и организације из компле мен тар них обла сти, као што је ме ђу на род на тр го ви на. У том кон тек сту, по с е б н у уло г у до би ја и Св е тск а т рг ови нск а орг ан из ац ија, 2 у чи јем пра ву су јасне е ко ло ш ке и м п л и к а ц и је ме ђу н а р од не т р г о ви не нем иновно о с т авиле, иа ко и да ље не до во љан, фраг мен та ран траг. 3 Ис т о т а ко, не з а мен љи в а је и уло г а д р ж а в е у з а ш т и т и ж и в о т не с р е д и не пу тем ус по ста вља ња си стема и стандарда еко ло шке за шти те, ка ко ге не рално, та ко и у по је ди ним сек то ри ма. У овој обла сти, зна чај ну уло гу има ју и са ми при вред ни су бјек ти, од носно п р ед у з е ћ а и л и ком п а н и је. По в е з а но с т де в а с т а ц и је ж и в о т не с р е д и не и е ксп а нз ије е кон о мс к и х а кт и вн ос т и, одн ос н о п р ои зв одњ е р об а и в рш ењ а ус л у г а, оч и глед н а је. О н а је вид љив а у ч ит ав ом спект ру т и х а кт и внос т и, 4 би ло да се из ра жа ва пре ко за га ђе ња во де, кон та ми на ци је ва зду ха или про извод ње бу ке. 5 Ка ко ови ефек т и н и су ви ше ек цес по је д и нач ног п ро из во ђа ча већ св е ма с ов н и ја по ја в а, у си т у а ц и ји к а да еко ло ш к и р е с у р си по с т а ју п р е ви ше екс п ло а т и са ни на ло ка л ном, национа лном и све ви ше на ме ђу на род ном ни воу, 6 р а с т е оп р а вд ан а пот р еб а з а дод а тно у к ључ ив ањ е п рив р едн и х с убјек ат а у сег мент за шти те око ли не, по ви ше осно ва. 2 Вид. Д. Ди вљак, Свет ска тр го вин ска ор га ни за ци ја и ви ше стра ни међународни спо - р а з у м и о з а ш т и т и ж и в о т н е с р е д и н е, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у (Збор ник ра до ва ПФНС), 3/2012, 175-190. 3 Њи хов ме ђу с о б н и од но с, ус лед не по с т о ја њ а ком п ле мен т а р но с т и у де ло в а њу и з а зи в а б р ој н а п и т а њ а. Ви д. в и ш е: T. S a n t a r i u s, H. D a l k m a n n, M. St e i ge n b e r ge r, K. Vo gel p oh l, B a l a n - c i ng t r a d e a n d e n v i r o n m e n t: a n e c olog ic a l r efo r m o f t h e W TO a s a c h a lle nge i n s us t ain ab le glob a l g o v e rn a nc e, Wup per tal 2004, 13-20; Д. Ди вљак, Еко ло шка ком по нен та спо ра зу ма СТО о с а н и т а р н и м и фи т о с а н и т а р н и м ме ра ма, Прав на ри јеч Ча со п и с з а п ра в н у т е о р и ј у и п ра к с у, 39/ 2 014, 6 03-618; Д. Д и в љ а к, З а ш т и т а Г МО у п р а в у С в е т с к е т р г о в и н с к е о р г а н и з а ц и ј е, Прав на ри јеч Ча со пис за прав ну те о ри ју и прак су 44/2015, 87-103. 4 R. Adlung, Tra de po li ci es and the en vi ron ment Sub si di es, ta xes and bor der adjust ments, In t e r e c o n o m i c s, 32(4), 1997, 181. 5 У п р а к с и з а г а ђ е њ е м о же д а н а с т а н е к а о п о с л е д и ц а р а д а ф а б р и ке в е ш т ач к и х ђу б р и - в а, кориш ћењ а б р о до в а, п р о и з в од њ е е ле к т ри ч не е не р г и је, п р о ме т а с аоб р аћ ајн и х в озил а и л и г р а ђ е в и н с к и х р а д о в а. 6 R. Adlung, 181. 676

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 2. ПО ЗИ Ц И О Н И РА ЊЕ Д Р Ж А ВЕ И П РИ ВРЕД Н И Х С У Б Ј Е К А ТА У ОБЛА СТИ ЗА ШТИ ТЕ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ У ос т ва ре њу еко ло ш к и х за х т е ва п ре ма п ри вред н и м су бјект има, односно ком па н и ја ма ч и је по с ло в а њ е у т и че на ж и в о т н у с р е д и н у, д р ж а в а и ма ви ше мо гућности и мо же да ко ри сти раз ли чи те ин стру мен те. У бор би про тив де - гра да ци је жи вот не сре ди не она мо же да утвр ди еко ло шке стан дар де и захте ве, али и да при ме ни еко ном ске или фи нан сиј ске ин стру мен те, чи ме се т е ре т за ш т и т е ж и во т не с ре д и не п ре ба ц у је на њи х. 7 За ра зл ик у од еколо ш к и х пол ит ик а које фу н кц ион иш у к р о з р ег ул ац ију, е кономск и и нс т руме нт и с у де о фи ск а л не по л и т и ке и де л у ју п р е ко т р ж и ш т а. 8 У на шем пра ву, За ко н ом о з а ш т и т и ж и в о т не с ре д и не 9 п р е ви д ви ђе но је ви ше еко ном ск и х и н с т рум е н а т а у о б л ас т и з аш т ит е ж ив о тн е с р ед ин е и т о: н а к н а д е з а ко р и ш ћ е њ е п ри р од н и х в р ед но с т и, на к на де з а з а г а ђи в а њ е ж и в о т не с р е д и не, на к на да з а з а ш т и т у и у н а п р е ђ е њ е ж и в о т не с р е д и не, н а к н а де з а з аг ађи в а њ е ж и в о т не сре ди не у подруч ји ма од по себ ног ин те ре са, суб вен ци је, по ре ске под сти цајне ме ре, из у зе ћа од пла ћа ња на кна да, итд. 10 И ако и мају и пена лн и к ар а к т е р, они пре вас ход но тре ба да бу ду под сти цај прав ним и фи зич ким ли ци ма да се убу ду ће по на ша ју у скла ду са зах те ви ма одр жи вог раз во ја и за шти те жив о т не с р е д и не. Ни је дан вид на пред на ве де ног по сту па ња ни је без штет них им пли ка - ц и ја. У п р в ом с л у ч а ју, у в е к по с т о ји мо г у ћ но с т д а п р и в р ед н и с у бје к т и не мо гу да од го во ре ни у тех нич ком, ни у фи нан сиј ском сми слу на не кад вр ло ком плек сне зах те ве, те по сто ји опа сност да то до ве де до пре стан ка ра да тих ком п а н и ја, а д а е колош ке пос лед ице њихов ог по с ло в а њ а, ко је че с т о мо г у би ти ду го роч не, не бу ду са ни ра не или от кло ње не. Иа ко се и еко ло ш ко опо ре зивање начелно ви д и ка о од г о ва ра ју ћ и т ро ша к з а з а г а ђе њ е око л и не 11 и к а о пог ода н и нс т румен т у п р а в љ а њ а т ом о б л а ш ћу, 12 7 Г. Илић -По пов, Им пле мен та ци ја еко ло шких по ре за у зе мља ма у тран зи ци ји, Ин д у - стри ја, 3/2007, 77. 8 S. Char no vitz, Green Sub si di es and the WTO, EUI Wor king Pa per RSCAS 2014/93, Italy 2014, 2 до ступ но на h t t p://c a d m u s. e u i. e u / b i t s t r e a m / h a n d l e /1814/32791/ R S C A S _ 2 014_ 93. p d f?- s e q u e n c e=1. 9 Слу жбе ни гла сник РС, 135/04, 36/09, 36/09 др. за кон, 72/2009 др. за кон, 43/2011 од лу ка УС и 14/2016. 10 Чл. 84-87. За ко на о за шти ти жи вот не сре ди не. 11 И у Р и о д е к л а р а ц и ји и з 19 9 2. г о д и н е с е п о з в а ј у д р ж а в е д а п р ом ов иш у кор иш ч ењ е е кон о м с к и х и н с т р у м е н а т а и п р и с т у п ко ји м ко ји м з а г а ђ и в ач т р е б а у н а ч е л у с н о с и т и т р о ш а к д е р о г и р а њ а ж и в о т н е о ко л и н е. 12 R. Adlung, 181. 677

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) ко ји омо г у ћ а в а да с е еко ло ш к и п р о бле м и б р же и е фи к а сн и је р е ша в а ју, 13 ни њ е г о в о ко ри ш ће њ е н и је б е з не г а т и в н и х по с ле д и ца по кон к у р ен т ск и с т а т ус ком па н и ја ко је су опт ерећене по т ом осно ву. 14 Ш и ро ко п ри су т на за бри н у т ос т з б ог на в е де н и х е ф е к а т а, 15 по с е б но је и з р а же на у з е м љ а ма ко је с е с у о ча в а ју с а спо ри м р а с т ом и ви с о ком не з а по с ле но ш ћу. И т р а н зи ц и о не з е м љ е и ма ју сво је спе ци фич не про бле ме са при ме ном ова квих по ре за. 16 Има ју ћи у ви ду на пред на ве де но ја сно је да, у овој обла сти др жа ва треба д а по с т у п а п р ом иш љ ено и п л а нск и. То св а к а ко под р а з у ме в а а к т и в н и је укљу чи ва ње при вред них су бје ка та и њи хо во ко хе рент но за јед нич ко де ло - в а ње у обла с т и еко ло г и је. Наиме, рад и ис п уњењ а опт има лн и х ц иљев а у овој обла сти, по стоји стална потреба и за већим степеном координације и сарадњ е, од но с но з а јед н и ч к и м де ло в а њ е м д р ж а в е и ком п а н и ја. То у к љу ч у је и ус по ста вља ње ме ха ни за ма ко ји ма ће се оне мо ти ви са ти и по др жа ти да одр - ж а в а ју и у на п р е ђу ју к в а л и т е т ж и в о т не с р е д и не у в р шењу св оје дел атнос т и. По др шка др жа ве мо же би ти ин сти ту ци о нал на и ло гистичка, али по - следњи х децен ија она се све више реал изу је ка о фи на н си ј ска по д р ш ка, п у т ем фи на н си ј ск и х подс т ицаја. У новије в р еме, ов ај сис т ем појав љује с е к а о једа н од бит них сег ме на та ак тив но сти на за шти ти жи вот не сре ди не. Ње го ва примена че с т о је а лт е рнат ив а еколош ком опор езив ању, је р и мају сл и чне е фект е, а л и с а р а з л и ч и т ом д и с т рибуц ијом. И ако с е с у б в ен ц и је мо г у ви де т и и к а о нег ат ив а н пор е з, 17 економ ис т и наче лно и даљ е дају п р едно с т сис т ем у еко - ло шких по ре за и так си, јер га сма тра ју еко ном ски здра вим, на ро чи то ако су е фи к а сн и и јед но с т а в н и з а а дм ин ис т рира њ е. У т е ри ји с е по с е б но у к а зу је на не г а т и в но с т по л и т и ке под с т и ца ја к а о т р ај не п р а к с е. 18 Међут и м, и з ви ше ра з ло г а, еко ло ш к и под с т и ца ји мо г у да се по к а ж у к а о по жељ ни. Пр ви раз лог је тај што је њи хо ва при ме на су о че на са ма ње от по ра у од но су на еко ло шко опо ре зи ва ње. Дру ги, у од ре ђе ним слу ча је ви ма одо - б р а в а њ е фи на н си ј ск и х под с т и ца ја мо же би т и је д и на оп ц и ја. 19 Тре ћи, и друге циљ не гру пе мо гу има ти ко ри сти од раз ли чи тих вр ста фи нан сиј ске по - мо ћ и. 20 По с л ед њи р а з лог је т ај ш т о је ко р и ш ћ е њ е е ко ло ш к и х под с т и ц а ја 13 Г. Илић-По пов, 77. 14 По сто је и ми шље ња да се овај про блем пре не гла ша ва. Вид. Г. Илић-По пов,78. 15 M. Wu, J. Salz man, The Next Ge ne ra tion of Tra de and En vi ron ment Con flicts: The Ri se of Green In du strial Po licy, No r t h w e s t e r n Un i v e r s i t y L a w Re v i e w, 2/2014, 408. 16 Г. Илић-По пов, 78 и да ље. 17 S.Char no vitz, 2. 18 R. Adlung, 181. 19 Та ко л о к а л н е в л а с т и н ај ч е ш ћ е н е м а ј у ов л а ш ћ е њ е з а у в о ђ е њ е п о р е з а и л и н а м е т а њ е з а б р а н а. 20 R. Adlung, 181-182. 678

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 по д р ж а но и у спе ц и ја л и з о в а н и м п р о г р а м и ма У Н. 21 На кра ју кра је ва, те шко је про на ћи иде ал но ре ше ње ко је не би би ло оп те ре ће но недостацима и про - бле м и ма у р е а л и з а ц и ји, а ко је је у с а гл а сно с т и с а ме ђу на р од н и м ок ви ри ма у ко ји ма д р ж а в е фу н к ц и о н и ш у. 22 Због по зи тив них им пли ка ци ја и пред но сти ко је до но си њи хо во ко ри шће - ње, под сти ца ји вре ме ном постају све израженија алтерна тива у активно стим а з аш т ит е ж ив о т не с р е д и не и је д а н од в а ж н и х и н с т румет ат а п р о моц ије з е ле н и х и н д у с т ри ј ск и х по л и т и к а, т ј. по л и т и к а з а сно в а н и х на еко ло ш кој с ен зи т и в но с т и. 23 У п р а к си, подс т ицаји мог у би т и усме р е н и п р е ма р а з л и ч и- т и м с ег мен т има пос лов ањ а п рив р едн и х субјек ат а. О н и мог у да с е одно с е на еко ло ш к и ко ри сне и но в а ц ије п р ои зв ода и л и п р о и з в од н и х п р о це с а, ула г а њ е у оп р е м у и л и ч а к см а њ е њ е и л и п р е у сме р а в а њ е п р о и зв одњ е, која см ањује штет не ути ца је њи хо вог по сло ва ња на око ли ну. Ме ђу т и м, њи хо в а п ри ме на су о че на је са јед н и м к ру п н и м ог ран ичењ ем, ко је на ста је из фи нан сиј ске мо гућ но сти др жа ве да партици пира у овој области. Она за ви си од еко ном ске сна ге зе мље и ти ме у под ре ђен по ло жај ста вља ма ње раз ви је не. Би тан ко рек тив ни фак тор су ци ље ви др жа ве у овој обла сти, ко ји с е дефин иш у п у т ем р е ле в а н т ног п ра в ног ок ви ра и у т в р ђи в а њ ем и з во ра и на чи на при ку пља ња сред ста ва за те под сти ца је. И у н ашој з е м љи с е п и т а њу фи н а н си р а њ а з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не п ри л а зи к а о јед ном од нај зна чај н и ји х п и т а њ а у си с т е м у у п р а в љ а њ а з а ш т и- том жи вот не сре ди не. У том кон тек сту, у на шем пра ву, на чел но је утвр ђе на м о г у ћ н о с т п р и м е н е п од с т иц аја и з а п р ив р едн е с убје кт е у ц иљу з аш т ит е ж и в о т не с р е д и не. 24 Та ко се мо гу утвр ди ти по ре ске, ца рин ске и дру ге олакш и ц е и л и о с л о б а ђ а њ а од о б а в е з е п л а ћ а њ а д а ж би н а з а п р а в н а и ф и з и чк а л и ца ко ја п ри ме њу ју т ех но ло г и је, п р о и з в о де и с т а в љ а ју у п р о ме т п р о и з в о де чији је ути цај по вољ ни ји од дру гих слич них, од но сно који користе об но - в љи в е и з в о р е е не р г и је (с у н це, в е т а р, би о г а с и д р.), оп р е м у и у р е ђ а је ко ји не по сред но слу же за шти ти жи вот не сре ди не, под условима и на начин утвр - ђен по себ ним за ко ном. 25 21 Uni ted Na ti ons (UN) En vi ron ment Pro gram me (UNEP), 2011, p. 614. 22 R. Adlung, 185. 23 M. Wu, J. Salz man, 407. 24 Та мо гућ ност п о с т о ји и за п о т р о ш а ч е. За п о т р о ш а ч е ко ји о р г а н и з о в а н о в р а ћ а ј у кор и ш ћ е н е и н е у п о т р е б љ и в е у р е ђ аје или њ ихов е д ел ов е, п р ои зв о д е или њ ихов у а мб ал аж у, п р о и з в о ђ а ч е ко ји обез бе де њи хо в у р е ц и к л а ж у или у к л а њ а њ е, од н о с н о с м а њу ј у н е г а т и в н и у т и ц ај с в о ји х ак т и в н о с т и на ж и в о т н у ср е д и н у на д р у г и о р г а н и з о в а н на чин, мо гу се утврд и т и п о с е б н е п од с т и ц ај н е м е р е у в и д у с у б в е н ц и ја, д е п о з и т а и њ е г о в о г р е фу н д и р а њ а, под ус л о в и м а и на на чин у т в р ђ е н п о с е б н и м з а ко н о м. 25 Чл. 101. З а ко н а о з а ш т и т и ж и в о т н е с р е д и н е. 679

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) 3. ПРАВ НИ ОКВИР ПОД СТИ ЦА ЈА ЗА ЗА ШТИ ТУ Ж И ВОТ Н Е С РЕ Д И Н Е Н А Н А Д Н А Ц И О Н А Л НОМ Н И ВОУ И У ДО МА ЋЕМ ПРА ВУ По ли ти ка да ва ња под сти ца ја при вре ди уоп ште, па на рав но и оних усме - р е н и х к а з а ш т и т и ж и в о т не с р е д и не је ком п ле сно п и т а њ е ко је и ма зна чај не р епе р к у си је. О н а с јед не с т р а не, до в о д и до т р о ше њ а и л и у м а њ е њ а ја в н и х при хо да ко ји се усме ра ва ју по је ди нач ним су бјек ти ма. С дру ге стра не, њихо в о ко ри ш ће њ е и м а зн а ч ајне и мп л ик ац ије н а у н ут р аш њ е и међун ар одно т р ж и ш т е, ш т о и до в о д и до њи хо в ог до дат ног ис к ри в љ а в а њ а. У ме ђу на р одн и м р а зм ер а м а, о н и с у п о с е б н о п р о б л е м а т и ч н и у ко нт е кс т у о б е зб еђ ењ а ло јал ног и фер по на ша ња у ме ђу на род ној тр го ви ни. 26 Зб ог на в е де ног, ов а по л и т и к а с е под в р г а в а од г о в а ра јућ и м п равил има и п ро це д у ра ма ко ји ма се ре г ул ише њихова у по т ре ба, ка ко на на д на ц и о на л ном, т а ко и на у н у т ра ш њем п ла н у. У за ви сно с т и од и м п л и кац ија н ихове п римене, на њи х се п риме њу ра з л и ч и т и си с т е м и п ра в не ре г у ла т иве. На међунар одном плану то се чини правилима о коришћењу субвенција у међународној трго - ви ни, а на на ци о нал ном пла ну пра ви ли ма о др жав ној по мо ћи. У де лу ра да ко ји с ле д и би ће а на л и зи р а на п р а в на п р а ви л а СТО о с у б в ен ц и ја ма, п р а ви л а ком ун и т а р ног п р а в а ко ји м а је р е г у л и с а н а д р ж а в н а по мо ћ у Е У и п р а в н е нор ме до ма ћег пра ва о др жав ној по мо ћи за за шти ту жи вот не сре ди не. 3.1. Пра ви ла Св е т ске т р г о ви н ске ор г а н и з а ц и је о с у б в ен ц и ја ма Оп шти прав ни оквир за ко ри шће ње суб вен ци ја, па и за област еко лог и је у м е ђу н ар одн ој т рг ов ин и, 27 дат је у пра ви ли ма Свет ске тр го вин ске о р г а н и з а ц и је, п у т ем Сп о р а з у м а с у б в е н ц и ја м а и ком п е н з а т ор н и м м е р а м а. На чел но, суб вен ц и је у ме ђународној т ргови н и н и су по жељ не. 28 И па к, по с то ји од р е ђ е н и п р о с т о р з а њи хов о кор иш ћ ењ е, а л и о н е н е м о г у п р ед с т а в љ а т и с р ед с т в о п р о и з в о љ не и л и не о п р а в д а не д ис к ри м и н а ц ије и л и п рик рив еног огра ни че ња ме ђу на род не тр го ви не. Ду ал на при ро да субвенција која проис - т и ч е и з п о з и т и в н и х и н е г а т и в н и х с т р а н а њи хо в е п р и м е н е, ус л о в и л а је и д и ф е р ен ц и р а н п ри с т у п у ск л а д у с њи хо ви м по т ен ц и ја л н и м у т и ца јем, и по т ом о сно ву ра з л и ч и т о с е п ра вно т р ет ирају з абрањ ене, у т уж иве и л и а кц ионе и до зв о љ е не с у б в ен ц и је. 29 26 Д. Д и в љ а к, Сп о љ н о т р г о в и н с ко п р а в о, Но в и Сад 2009, 143. 27 Суб вен ци је је лак ше им пле мен ти ра ти на до ма ћем тр жи шту јер у међународној трго - ви ни по с т о ји и з ра жен ри зи к и з а зи в а њ а вањ ских т ре њ а. Ст о г а је т еш ко да се на међунар одном п л а н у д о г о в о р и о п р а в о м п р и с т у п у на од г о в а р а ј у ћ е м н и в оу. 28 Упор. S. Char no vitz, 10. 29 S. Char no vitz 14-15. 680

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Све из ра же ни ји су коб из међу интереса међународне трговине и заштит е ж и в о т не с р е д и не, 30 у о б л ас т и с у бв е нц ија р а з р е ше н је усв а ја њ е м д а т ог спо ра зу ма на тај на чин што су у об зир узе ти и ин те ре си еко ло ги је. На и ме, п р е м а п р ав ил им а С Т О, у г р уп у д оз в ољ ен и х с у б в е н ц и ја, 31 п о р ед д р у г и х с у б в ен ц и ја ко је с е т о ле ри ш у з б ог в а ж но с т и ко је и ма ју з а т ех но ло ш к и, еко - ном ски и ре ги о нал ни раз вој (нпр. суб вен ци је за ба зич на ис тра жи ва ња, суб - в е нц ије з а р а зв ој нер а звијен и х подру чја и о с етљив е с е кт ор е п рив еде), 32 с в р с т а н е с у и с у бв е нц ије које с е одн ос е н а з а ш т и т у ж и в о т н е с р е д и н е. У корпус до звољених хоризонталних мера помо ћи, увр ште на је и она за за штит у ж и в о т не с р ед ине, и т о з а у в ођ ењ е нови х т ех но ло г и ја и оп р е ме у ц и љу сма њ е њ а з а г а ђи в а њ а ж и в о т не с р е д и не. Ти ме је у т в р ђен с т а в да с у б в ен ц и је у овој обла сти, ипак мо гу би ти до зво ље не, са мо ако су у јав ном ин те ре су са по зи тив ним екс тер ним учинцима, јер као та кве по ве ћа ва ју еко ном ску до - б р о би т. 33 О не с у с т ри к т но усме р е не з а п ри л а г о ђа в а њ е на но в е еко ло ш ке ус ло в е п р о п и с а не з а ко ном и л и д ру г и м п р о п и си ма ко ји р е з ул т и р а ју в е ћ и м ог р а н и- че њи ма и финан сиј ским оп те ре ће њи ма ком па ни ја. Субвен ци ја ће се сма трати до зво ље ном уко ли ко ис пу ни сле де ће усло ве: да је јед но крат на не по но вљи ва ме ра, да је огра ни че на на 20% тро шко ва при ла го ђа ва ња, да не по кри ва тро шко ве на кна да и дру гих ин ве сти ци ја ко је мо ра у потп у но с т и сно си т и п ри ма л а ц, да је ди рект но по ве за на и про пор ци о нал на план ском сма ње њу за га ђива ња, и да је до ступ на свим ком па ни ја ма ко је по на ве де ном осно ву уво де но ву оп р е м у и л и п р о и з в од не п р о це с е. 34 У ц и љу сп р е ча в а њ а з ло у по т р е ба по ов ом о сно ву и до дат н и х ш т е т н и х ефе к а т а по ме ђу на р од н у т р г о ви н у, у ве де на су и п ра ви ла о т ра нспарен тнос т и ко ја су од ви т а л ног зна ча ја за од р жа ва ње и н т е г ри т е т а зе ле н и х су б вен ц и ја. Сто га се зах те ва од од но сних др жа ва да оба ве сте ор га не СТО о да тим субв ен ц и ја ма и да је с е п р а в о з а н т е р е с о в а н и м з е м љ а ма ч л а н и ц и ма на т р а же њ е ин фор ма ци ја о тим про гра ми ма. 35 30 M. Wu, J. Salz man, 403. 31 Упор. чл. 31. С п ор аз ум а С в е тс к е т рг ов и нс к е о р г а н и з а ц и је о с у б в е н ц и ја м а и комп е н з а т о р н и м м е р а м а ; S. Char no vitz, 20-21. 32 Чл. 2. и 8. С п о р а з у м а С в е т с ке тр г о в и н с ке о р г а н и з а ц и је о с у б в е н ц и ја м а и ком пенз а т о р н и м м е р а м а. 33 S. Char no vitz, 4. 34 Чл. 8.2(c) С п ор аз ум а С в е тс ке т рг ов и нс ке о р г а н и з а ц и је о с у б в е н ц и ја м а и ко м п е н - з а т о р н и м м е р а м а. 35 Чл. 8.3 С п о р аз ум а С в е тс к е т рг ов и нс к е о рг ан из ац ије о с у бв е нц ијам а и ко мп е нз а - тор ним м е р а м а. 681

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) При ступ, где се у сво је вр сном кон цеп ту се ма фо ра СТО, да је од ре ђе ни про стор за суб вен ци је у обла сти еко ло ги је, од ра жа ва тре нут ни од нос из ме - ђу зе ле н и х и н д у с т ри ј ск и х пол ит ик а у сукобу са међунар одн и м т рг ови нск и м дисци пли нама ма и ус по ста вља ња рав но те же из ме ђу сувереног права држав е на з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не и по т р е б е да с е и з б ег н у п р о т ек ц и о н и с т и ч- ке по л и т и ке ко је оме т а ју ме ђу на р од н у т р г о ви н у, 36 п ри че м у с у с у б в ен ц и је че с т о д ис т о р зи в не по ме ђу на р од но т р ж и ш т е. 37 Иа ко ова кав при ступ мо же да де лу је на пр ви по глед као урав но те жен, о н је и з а з в а о а нт ип одн е р еа кц ије о б е с т р ан е. 38 То јас н о п ок аз ује д а н ије ус пео да ре ши су шти ну на пред на ве де ног су ко ба, ко ји ће као та кав све ви ше до би ја т и од л и ке г е не р а ц и ј ског. 39 С дру ге стра не, он је сам по се би не ја сан, ш т о о т ва ра п ро с т ор за ра з л и ч и т а т у ма че ња 40 и ства ра не из ве сно прав но стање, ко је н у ж но п ро д у к у је и т р го вин ске спо ро ве. 41 Њи хо ви не п ред ви дви ре зулта ти мо гу да угро зе зе ле не суб вен ци је та ко што ће не ке од њих про гла сит и не до зв о љ е н и м 42 и та ко, ио на ко су жен про стор за њих до дат но сма њи ти. У те о ри ји ско ро да по сто ји са гла сност да је по треб на ре фор ма си сте ма СТО у овој обла сти и да се оно као бит но пи та ње тре ти ра у те ку ћим тр гови н ск и м п р е г о в о ри м а. 43 Но ви п ри с т у п би т р е б а ло д а подр аз умев а п р ец и- зи р а њ е и п р о ш и р е њ е о бл а с т и п ри ме не еко ло ш к и х с у б в ен ц и ја, у ме ри ко ја би тно не ремет и међунар одн у т рг овин у и не ш т е т и ме ђу на р од ном т р ж и ш т у. По же љ но би би ло и з ри ч и т о до зв о л и т и од р е ђе не с у б в ен ц и је. У т ом см и с л у у пр вом пла ну су сва ка ко суб вен ци је ве за не за област кли мат ских про ме на и о б но в љи в е и з в о р е ене р г и је. 44 О в а ко кон ц и п и р а на п р а ви л а СТО о с у б в енц ија ма би би ла ком па т и би л н и ја са з а јед н и ч к и м ц и љ е вима з аш т ит е ж иво тне сре ди не, и не са мо да би има ла и до дат не еком ске ефек те по еко ном ски развој у це ли ни, већ би би ла у скла ду и са ци ље ви ма до ку ме на та СТО о одрж и в ом р а з в о ју. 45 36 M. Wu, J. Salz man, 405. 37 M. Wu, J. Salz man, 423. 38 Char no vitz, S., op.cit. str. 41. 39 M. Wu, J. Salz man, 401. 40 L. Ru bi ni, Ain t wa stin ti me no mo re: Sub si di es for re ne wa ble energy, the SCM agree ment, po licy spa ce and law re form, Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l E c o n o m i c L a w, 2/2012, 540,545. 41 Упор. A p p e l l a t e B o d y Re p o r t, C a n a d a Re n e w a b l e E n e r g y/ Fe e d - i n Ta r i f f, WT/DS412/ AB/R, 06. мај, 2013, па ра. 5.175. 42 S. Char no vitz, 22. 43 Ibid. 44 L. Ru bi ni, 571. 45 Н а к р ај у к р а је в а, П р е а м бу л а С п о р а з у м а о о с н и в а њу С Т О у п у ћ у је н а ц и љ о од р - ж и в о м р а з в о ј у, а ш т о ј е п о т р д и л а и п р а к с а р е ш а в а њ а С Т П. Уп о р е д и : S. C h a r n o v i t z, 3 4; Pa nel Re port, Uni ted Sta tes Im port Pro hi bi tion of Cer tain Shrimp and Shrimp Pro ducts, Re cour se to Ar tic le 21.5 of the DSU by Ma laysi a, WT/DS58/RW, adop ted with Ap pel la te Body Re port 21 Nov. 2001, па ра. 5.54. 682

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 3.2. Прав но ре гу ли са ње др жав не по мо ћи у пра ву ЕУ У мо дер но до ба, на ре ги о нал ном и на на ци о нал ном пла ну под сти ца ји с е све ви ше у р е ђу ју у р е ђу ју сло жен и м п равил и ма мат е рија лног и п р оцесног пра ва о др жав ној по мо ћи. У пра ву ЕУ ство рен је прав ни ре жим др жав не по мо ћи са ци љем да спре чи зе мље чла ни це да шти те или про мо ви шу сво ја пред у зе ћа на ште ту кон ку рен ци је у окви ру ЕУ. Ова ре гу ла ти ва је у од но су на ону ко ја се од но си на суб вен ци је и ко ја по сто ји на ме ђу на род ном пла ну, у оквиру СТО, много дета љнија и пок рива шири спектар обли ка државне помоћи. Ис т о в р е ме но је њи хо в о де ло в а њ е и кон цеп т у а л но д ру г а ч и је усме р е но. 46 У пра ву ЕУ, пра ви ла ко ји ма је ре гу ли са на др жав на по моћ за за шти ту жи вот не сре ди не кон ци пи ра на су та ко да за до во ље 2 ци ља: пр ви, да од ре - ђе на д р ж а в на по моћ не до в е де до д ис т о р зи је кон к у р ен ц и је на у н у т р а ш њ ем т р ж и ш т у и д руг и, да с е о с т в а ри од р е ђе н и н и в о з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не и ци ље ви у по гле ду за шти те жи вот не сре ди не. Пре ма чл. 107 ст. 1 Уго во ра о функ ци о ни сању Ев роп ске уније 47 (да ље у тек сту: УФЕУ) сва ка по моћ до де ље на од стра не др жа ве чла ни це или из средста ва др жа ве у би ло ком об ли ку, ко ја на ру ша ва или пре ти да на ру ши кон кур ен ц и ју да ју ћ и п р ед но с т од р е ђе ном п ри в р ед ном д ру ш т ву и л и п р о и з в од њи одр еђ ене р об е, неспојив а је с а у н ут р аш њи м т рж иш т е м у кол ико у т иче н а т р го ви н у из ме ђу д р жа ва ч ла ни ца. Де фи ни ци ја д р жав не по мо ћ и у ч л. 107 ст. 1 УФЕУ ни је да та, али је у прак си Европ ске ко ми си је и Су да прав де ЕУ за у зет с т а в ко ја да ва ња мо г у да се сма т ра ју д р жа в ном по мо ћ и. И Европ ска ко м и си ја и С уд п р а в де п ри х в а т и л и с у екс т ен зи в но сх в а т а њ е пој ма д р ж а в не по мо ћ и. У п р в ом р е д у т о с у с у б в ен ц и је, о с ло ба ђа њ е од п л а ћ а њ а по р е з а, о с ло ба ђа њ е од пла ћа ња па ра фи скал них оба ве за, пре фе рен ци јал не ка мат не сто пе, по вољн ији з ај мо ви и тд. Наведена л ис т а сл уж и к а о п ри ме р и н и је ис к љу ч и в а. 48 При оце н и од р е ђе ног да в а њ а к а о д р ж а в не по мо ћ и оце њу је с е њ е г о в а с а д р ж и на, а не фор ма. 49 Др жав на по моћ, по пра ви лу, има изражен негативан утицај на конкуренци ју на тр жи шту, па се прав ни ре жим у пра ву ЕУ за сни ва се на прин ци пу г е не р а л не не до п у ш т е но с т и д р ж а в не по мо ћ и. О в о оп ш т е п р а ви ло с е, и па к, 46 П р а в и л а Е У о д рж а вн ој п ом оћ и и м ај у п р ев е н т и в н о д е ј с т в о, д о к с у п р а в и л а С Т О ус ме р е н а н а по с т е р и о р и де ј с т в о, с а ц и љ е м н е с п р е ч а в а њ а, в е ћ у м а њ е њ а и н а к н а де ш т е т н и х п о с л ед и ц а. О н и т им е д об ијај у к ар а кт е р з аш т и тн и х м ер а, које с у оп е т п о в ез ан е с а с и с т е м ом др жав не по мо ћи у др жа ва ма чла ни ца ма. Упор. M. Cre mo na, Sta te aid con trol: Sub stan ce and p r o c e d u r e i n t h e Eu r o p e a g r e e m e nt s a n d t h e s t a bi l i z a t io n a n d a s s o c i a t io n a g r e e m e nt s, E u r o p e a n L a w J o u r n a l, 3/2003, 284; Д. Ди вљак, Др жав на по моћ у пра ву ЕУ и на ци о нал но пра во, Збор ник ра до ва ПФНС, 3/2011, 368. 47 Слу жбе ни лист Европ ске уни је С 326 од 26.10.2012. 48 Вид. P. Cra ig, G. de Bur ca, 1088. 49 P. Cra ig, G. de Bur ca, EU Law Text, ca ses and ma te ri als, 5 th ed., Ox ford 2011, 1088. 683

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) ре лак си ра ре ла тив но ши ро ким из у зе ци ма у ви ду до звољене и условно дозво - ље не др жав не по мо ћи, а све у ци љу ува жа ва ња и дру гих јав них ин те ре са у овој обла сти. По ред то га, на ни воу ЕУ до не та је Уред ба Ко ми си је (ЕУ) бр. 651/2014 од 17. ју на 2014 о оцењивању одређен и х ка т е г о ри ја д р жа в не по мо ћ и спо ји ви м са уну тра шњим тр жи штем у при ме ни чл. 107 и 108 Уго во ра (да ље у тек сту: Уред ба 651/14). 50 Уред бом 651/14 рег ул исано је колект и вно и зузеће одређен и х ви до в а д р ж а в не по мо ћ и, од но сно од р е ђе но је ко је в р с т е д р ж а в не по мо ћ и с е см а т р а ју спо ји ви м с а у н у т р а ш њи м т р ж и ш т ем. Је д а н с егмен т и зуз ет ак а с е оправ да но од но си и на област за шти те жи вот не сре ди не, што је ну жна по след и ца по в е ћ а њ а св е с т и о оз би љ но с т и гло ба л не еко ло ш ке к ри з е и по т р е б е да се фак тор за шти те жи вот не сре ди не ин те гри ше у еко ном ске и дру ге по ли тике. Под пој мом з а ш т и т а ж и в о т не с р е д и не под р а з у ме в а с е св а ко де ло в а њ е ко јим се убла жа ва и спре ча ва ште та на не се на жи вот ној сре ди ни или прир од н и м р е с у р си м а, н а с т а л а з б ог де л а т но с т и ко ри сн и к а, ко ји м с е см а њу је ри зи к т а к в е ш т е т е и л и ко ји в од и делот в ор ној у по т р е би п ри р од н и х р е с у р с а, у к љу ч у ју ћ и ме ре ш т едње ене рг ије и у пот ребу обнов љиви х и звора ене рг ије. 51 Д р жа в на по моћ ће се сма т ра т и спо ји вом са у н у т ра ш њи м т р ж и ш т ем у ко л и ко ис п у н и ус ло в е п р едвиђене Ур едб ом 651/14. И з ме ђу о с т а л и х, д р ж а в на по моћ мо ра да бу де т ра н спа рен т а и мо ра п ред с т а в љ а т и под с т ицај. 52 Д р жа вна по моћ за за шти ту жи вот не сре ди не ре гу ли са на је у чл. 36-49 Уред бе 651/14, а не ки од видо в а д р ж а вне помоћ и који су обух в а ће н и у ред б ом су: по моћ з а ула г а ње ко ји ма с е п р ед у з е т н и ц и ма омо г у ћ а в а да п р е ма ше но р ме Ун и је з а з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не и л и по в ећ ају н ив о з а ш т ит е ж ив о тне с р ед ине у недос т атк у но р м и Ун и је, по моћ з а у л аг ањ е з а р ано п ри л а г о ђ а в а њ е бу д у ћ и м но р м а м а Ун и је, по моћ з а ул а г а њ е у ме р е ене р г е т ске е фи к а сно с т и, по моћ з а ул а г а њ е у п р о јек т е ене р г е т ске е фи к а сно с т и зг р а да, по моћ з а ул а г а њ е у у на п р е ђе њ е ене р г и је и з о б но в љи ви х и з в о р а ене р г и је, по моћ з а п р о и з в од њу е лек т ри ч не ене р г и је и з о б но в љи ви х и з в о р а, по моћ з а ул а г а њ е у з б ри њ а в а њ е з а г а ђе н и х ло ка ци ја, по моћ за ула га ње у ре ци кла жу и по нов ну упо тре бу от па да итд. Д р ж а в н а по моћ з а з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не и м а св е в е ћ и з н а ч ај н а ни воу ЕУ и заузима значајан проценат у струк ту ри укуп но одо бре не др жав - не по мо ћи. 53 У ц и љу св р сис ход не у по т р е б е с р ед с т а в а на ме њ е н и х з а ш т и т и 50 Уред ба Ко ми си је (ЕУ) бр. 651/2014 од 17. ју на 2014 о оце њи ва њу од ре ђе них ка те гор и ја д рж а вн е помо ћ и с по ји в и м с а у н у т р а ш њи м т р ж и ш т е м у п р им ен и ч л. 10 7 и 10 8 Уг ов ор а (енг. C o m m i s s i o n Re g u l a t i o n ( EU ) No 651/2014 o f 17 J u n e 2014 d e c l a r i n g c e r t a i n c a t e g o r i e s o f aid com pa ti ble with the in ter nal mar ket in ap pli ca tion of Ar tic les 107 and 108 of the Tre aty; д а љ е у фу сно та ма: Уред ба 651/14), Слу жбе ни лист Европ ске уни је L 187 од 26.6.2014. 51 Чл. 2(102) Уред бе 651/14. 52 В. Чл. 5 и 6 Уред бе 651/14. 53 Б. Кр стић, С. Јо ва но вић, Т. Ста ни шић, М. Јо ва но вић, Др жав на по моћ ин стру мент за за шти ту жи вот не сре ди не у Европ ској уни ји и Ср би ји, Еко н о м с ке т е м е, 2/2012, 211. 684

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ж и в о т не с р е д и не до не т е с у С м е р н и ц е о д р ж а в н ој п о м о ћ и з а з а ш т и т у ж и - вот не сре ди не и енер ги ју за пе ри од 2014-2020. 54 (да ље у тек сту: Смер ни це). Ев р оп ск а ко м и си ја је усв о ји л а С ме р н и це у а п ри л у 2014. г о д и не, 55 а би ће на сна зи до к ра ја 2020. г о д и не. О не с е п ри ме њу ју на д р ж а в не по мо ћ и до де љ е не з а ц и љ е в е з а ш т и т е ж и в о тне с р ед ине и л и е не рг е тске ц и љ ев е. 56 С ме рн ице п р ед с т а в љ а ју о снов по л и т и ке Ко м и си је у о бл а с т и з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и- не и ене р г е т ске по л и т и ке у пе ри о д у од 2014-2020. г о д и не, је р је Ко м и си ја над ле жна да одо бри, у скла ду са Смер ни ца ма, сва ку ме ру по др шке од стране д р ж а в е ч ла н и це п р е њ ене и мп лемент ац ије. О сновн и ц и љ Сме рн ица је да п ом о г н у д р ж а в а м а ч л а н иц ам а Е У д а м ер е д р ж а в н е п о м о ћ и кон ц и п и р а ј у т а ко да с јед не с т р а не до п ри не с у о с т в а р е њу ц и љ е в а у по гле д у к л и мат ск и х про ме на и омо гу ће одр жи ву и си гур ну енер ги ју, а са дру ге да оси гу ра ју да та кве ме ре бу ду еко но мич не за дру штво и да не узро ку ју по ре ме ћај кон курен ци је на це лом или де лу је дин стве ног тр жи шта. 57 Сме р н ице не дефин иш у поја м д ржа вне по мо ћ и, од но сно не об ја ш ња ва ју ко је мер е д рж аве п р едс т ав љ ају д рж а вн у помоћ, не г о п р о п и су ју к ри т е ри ју ме ко је ће Европ ска ко ми си ја ко ри сти ти при оце ни да ли по моћ за за шти ту живот не сре ди не пред ста вља државну помоћ о којој Комсија мо ра да бу де обаве ште на и ко ју мо ра да одо бри. Др жав на по моћ ће се сма тра ти спо ји вом са уну тра шњим тр жи штем у сми слу чл. 107(3) УФЕУ ако на осно ву за јед нич ких на че ла про це не утвр ђе них у Смер ни ца ма во ди оства рењу повећаног доприноса циљевима заштите живот не сре ди не, од но сно енер гет ским ци ље ви ма Уни је без негатив ног утица ја на усло ве под ко ји ма се оба вља тр го ви на у ме ри су прот ној за јед нич ком и н т е р е с у. 58 Пр а ви л а о д р ж а в ној по мо ћ и с е на р о ч и т о п ри ме њу ју на да в а њ е помоћ и з а с т уд и је з аш т ит е ж иво тне с р ед ине, да в а њ е по мо ћ и з а збри њ а в а њ е за га ђе ни х ло ка ци ја, да ва ње по мо ћ и за п ред у зе ћа ко ја п ре ма ш у ју нор ме Уни је и л и по в е ћ а в а ју н и в о з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не у не до с т ат к у но р м и Ун и је, као и по моћ за ра но при ла го ђа ва ње бу ду ћим нор ма ма Уни је. 59 54 С м е р н и ц е о д р ж а в н ој п о м о ћ и з а з а ш т и т у ж и в о т н е с р е д и н е и е н е рг иј у з а п ер иод 2014-2020 (енг. Gu i de li nes on Sta te aid for en vi ron men tal pro tec tion and energy 2014-2020; даље у фу сно та ма: Смер ни це), Слу жбе ни лист Европ ске уни је С 200 од 28.06.2014. 55 Смер ни ца ма из 2014. го ди не прет хо ди ле су Смер ни це о др жав ној по мо ћи за за шти - ту жи вот не сре ди не из 2008. го ди не (C o m m u n i t y G u i d e li n e s O n S t a t e Ai d Fo r E n v i r o n m e n t a l Pro tec tion, C 82/01). Но ве Смер ни це из 2014. го ди не по ред пра ви ла о да ва њу др жав не по моћ и з а з а ш т и т у ж ив о т не с р е д и не с а д р же и де т а љ н а п р а ви л а о д р ж а вној по моћ и у ене рг е тском с е к т о р у. 56 Вид. па ра. 13 Смер ни ца. 57 Вид. ви ше E n e r g y a n d E n v i r o nm e nt a l S t at e a i d G u i d e li n e s Fr e q u e n t l y a s k e d q u e s t i o n s, 9.0 4. 2 014. д о с т у п н о н а ht t p: //e u r o p a.e u /r a pid / p r e s s - r e le a s e _ M E MO -14-276 _ e n. ht m. 58 Вид. па ра. 23 Смер ни ца. 59 Вид. па ра. 25 Смер ни ца. 685

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) Приликом процене да ли пријављена шема државне помоћи може да се сматра спојивом са унутрашњим тржиштем, Комисија анализира да ли се избором односне државне помоћи осигурава да њени позитивни ефекти у односу на циљ од заједничког интереса премашују њене потенцијално негативне ефекте на трговину и конкуренцију. 60 Спојивом са унутрашњим тржиштем сматраће се она државна помоћ која испуни следеће кумулативне услове. Први услов је да мера државне помоћи даје допринос одређеном циљу од заједничког интереса у складу са чл. 107(3) УФЕУ. Општи циљ државне помоћи за заштиту животне средине је повећање нивоа заштите животне средине у поређењу са нивоом заштите који би постојао без помоћи. Други услов је да постоји потреба за интервенцијом државе. Наиме, мера државне помоћи је намењена за ситуацију у којој помоћ може довести до материјалног побољшања које тржиште не може остварити само по себи. Надаље, мера државне помоћи мора бити примерена тј. треба да буде усмерена на постизање циља од заједничког интереса. Четврто, мера државне помоћи мора имати подстицајно дејство. То значи да се њоме мења понашање односних предузећа на такав начин да се она баве додатном делатношћу којом се не би бавили без помоћи или би се њоме бавили на ограничен или другачији начин. Пети услов се односи на сразмерност државне помоћи. Износ државне помоћи ограничен је на најнижи ниво потребан за подстицање додатних улагања или активности у односној области. Потом, државна помоћ мора бити тако структуирана да се њоме избегавају нео прав да ни не га тив ни у т и ца ји на кон к у р ен ц и ју на т р ж и ш т у и т р г о ви н у и з ме ђу д р ж а в а ч л а н и ца. По зи тив ни ефек ти др жав не по мо ћи мо ра ју има ти пре ва гу у од но су на по - тен ци јал не не га тив не ефек те. И ко нач но, др жав на помоћ мора бити транспа рент на. То зна чи да др жа ва ма чла ни ца ма, Европској комисији, привредним субјектима и јавности треба да буде омогућен приступ свим релевантним актима и важним информацијама о државној помоћи додељеној на основу тих аката. 61 Као што видимо, доследном применом Смерница требало би да се омогући да позитивни ефекти заштите животне средине превагну у односу на негативне ефекте које државна помоћ као облик селективне државне интервенције нужно има на конкуренцију на тржишту. Државна помоћ за заштиту животне средине треба, пре свега, да доведе до тога да корисник државне помоћи промени своје по на ша ње на на чин ко ји ће до ве сти до по ве ћа ња укупног н и в о а з а ш т ит е ж ив о тне с р ед ине у однос у н а сит уац ију п р е одоб р ене д р ж а в не по мо ћ и. 62 686 60 Вид. па ра. 26 Смер ни ца. 61 Вид. па ра. 27 Смер ни ца. 62 Вид. Б. Крстић, С. Јовановић, Т. Станишић, М. Јовановић, 211.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 3.3. Прав но ре гу ли са ње др жав не по мо ћи у пра ву Ре п у б л и ке С р би је Д рж а вна помоћ у Реп убл иц и Србији р ег у л и с а на је За ко ном о кон т ро л и д р ж а в не п о м о ћ и 63 из 2009. го ди не (да ље у тек сту: ЗКДП). ЗКДП уређују се општи услови и поступак контроле државне помоћи у циљу заштите слободне конкуренције на тржишту, применом начела тржишне економије и подстицања привредног развоја, обезбеђења транспарентности у додели државне помоћи, као и извршавања преузетих обавеза по закљученим међународним уговорима, који садрже одредбе о државној помоћи. 64 Други значајан извор права је Ур е дб а о п р ав ил им а з а д о д е л у д р ж а в н е п о м о ћ и 65 из 2010. го ди не (да ље у тек сту: Уред ба) и њо ме се бли же се уре ђу ју пра ви ла за до де л у д р жав не по мо ћ и, односно за оцен у до звољеност и п ријав љене, односно до де љ е не д р ж а в не по мо ћ и, и п р а в н и по р е д а к Ре п у бл и ке Ср би је уск л а ђу је с а с а д р ж и ном и н с т ру ме на т а т у ма че њ а ко је с у у в е зи с а д р ж а в ном по мо ћ и усв о ји ле и н с т и т у ц и је Ев р оп ске з а јед н и це. 66 3.3.1. По јам и вр сте др жав не по мо ћи у пра ву Ре пу бли ке Ср би је Др жав на по моћ је у до ма ћем пра ву утвр ђе на као сва ки ствар ни или пот енц ија лн и ја в н и р а с ход и л и у м а њ е но о с т в а р е њ е ја вног п риход а, који м ко ри сн и к д р ж а в не по мо ћ и с т и че по в ољ н и ји по ло ж ај на т р ж и ш т у у од но с у на кон ку рен те, чи ме се на ру ша ва или по сто ји опа сност од на ру ша ва ња конк у р ен ц и је на т р ж и ш т у. 67 Да в а о ц и д р ж а в не по мо ћ и мо г у да бу д у Ре п у бл и к а Ср би ја, ау то ном на по кра ји на и је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве, пре ко над ле - жних ор га на, и сва ко прав но ли це ко је упра вља и/или рас по ла же јав ним с р ед с т в и м а и д одељује д рж а вн у помоћ у било ком о б л ик у. 68 Ко ри сни ком д р ж а в не по мо ћ и сма т р а с е св а ко п р а в но и фи зи ч ко л и це, ко је у о ба в љ а њу де лат но сти производње и /или промета робе и /или пру жа ња услу га на тр - ж иш т у ко ри с т и д р ж а в н у по моћ у би ло ком о б л и к у. 69 И у срп ском пра ву, као и у пра ву ЕУ, оп шти је прин цип да је др жав на по моћ до зво ље на са мо уз ис п у њ е њ е од р е ђе н и х ус ло в а. Из де фи ни ци је др жав не по мо ћи са др жа не у чл. 2, ст.1, тач. 1 ви ди мо да ће се од ређено дава ње сма тра ти др жав ном по мо ћи уко лико има следеће карак- 63 За кон о кон тро ли др жав не по мо ћи, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 51/2009 (да ље у фу снота ма: ЗКДП). 64 Чл. 1 ЗКДП. 65 Ур ед б а о п р а в и л и м а з а д о д е л у д р ж а в н е п о м о ћ и (Слу жбе ни гла сник РС, бр. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013 и119/2014; да ље у тек сту: Уред ба) 66 Вид. чл. 1 Уредбе. 67 Чл. 2(1) ЗКДП. 68 Чл. 2(2) ЗКДП. 69 Чл. 2(3) ЗКДП. 687

Др Дра го Љ. Ди вљак, Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Државна помоћ за заштиту... (стр. 675 692) т е ри с т и ке. Пр во, д р жа в на по моћ мо же да се ма т е ри ја л и зу је к а о ја в н и ра с ход, од но сно д а в а њ е н ај че ш ће и з ја вн и х с р едс т ав а. Так а в п риме р с у св е в рс т е да в а њ а од с т р а не да в а л а ца д р ж а в не по мо ћ и (н п р. с у б в ен ц и је, к у по ви на одр е ђе н и х до ба ра по ус ло ви ма лош ији м од т рж иш н и х најчеш ће у пос т у пц има јав них на бав ки или пру жа ње од ре ђе них услу га од стра не др жа ве под усло - в и м а ло ш и ји м у однос у н а т рж иш н е). С д ру г е с т р а н е, д р ж а в ном по мо ћ и сма тра се и ума ње но оства ре ње јав ног при хо да. Да кле, у овом слу ча ју да ва лац не да је ни ка ква сред ства не го при ста је на сма ње ње јав ног при хо да. Ова кав ви д д р ж а в не помо ћ и по с т оји у с л уч ају д ав ањ а пор еск и х о л а кш иц а и /и л и о сло ба ђа њ а од п ла ћ а њ а порез а и л и о слобађањ а од п лаћ ањ а д руг и х дажбина. Тре ба има ти у ви ду да се др жав ном по мо ћи сма тра ју сви ствар ни и по тен цијал ни рас хо ди. Дру га бит на осо би на др жав не по мо ћи је да се ра ди о по мо ћи ко ју да ју с у бјек т и ја в ног п р а в а, к а о и с у бјек т и ко ји р а с по л а ж у ја в н и м с р едс т в и м а. Тр е ћ е, у п р а в о з б о г д о б и је н е д р ж а в н е п о м о ћ и ко р и с н и к д р ж а в н е по мо ћ и на т р ж и ш т у о с т в а ру је по в ољ н и ји по ло ж ај у од но с у на св о је кон к у- р е н т е. То зн ач и д а корисн и к д рж а вне по мо ћ и с т и че по в о љ н и ји по ло ж ај у од но с у на кон к у р ен т е не з а х в а љу ју ћ и св о јој п р о и з в од ној, а ло к а т и в ној и л и ди на мич кој ефи ка сно сти, не го због да ва ња од стра не да ва о ца по мо ћи. Че - твр та бит на ка рак те ри сти ка др жав не по мо ћи је да се ње ним да ва њем на руша в а и л и по с т о ји опа сно с т од на ру ша в а њ а кон к у р ен ц и је на т р ж и ш т у. Услед п ри је ма д р ж а в не по мо ћ и од р е ђе н и у че сн и ц и на т р ж и ш т у и л и од р е ђе не к а - т е г о ри је у че сн и к а на т р ж и ш т у до в о де с е у по в ољ н и ји по ло ж ај у од но с у на њи хо ве кон ку рен те и то ути че не га тив но или по сто ји опа сност да ће ути цати не га тив но на кон ку рен ци ју на тр жи шту. На тај на чин до во ди се у пи та ње о с т в а р е њ е еко ном ске е фи к а сно с т и и с е лек т и в не фу н к ц и је т р ж и ш т а. У Ре п у бл и ц и Ср би ји д р ж а в на по моћ мо же да бу де р е г и о на л на д р ж а в на по моћ, хо ри з он т а л н а д р ж а вн а помоћ, с е кт о рск а д рж а вн а помоћ, д рж а вн а по моћ ма ле в р ед но с т и (d e mi ni mi s др жав на по моћ) и др жав на по моћ за пруж а њ е ус л у г а од оп ш т ег еко ном ског и н т е р е с а. 70 Д р ж а в на по моћ з а з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не п р ед с т а в љ а в р с т у хо ри з он т а л не д р ж а в не по мо ћ и. 71 3.3.2. Др жав на по моћ за за шти ту жи вот не сре ди не Д р ж а в н а помоћ з а з а ш т и т у ж и в о т не с р ед ине р ег ул ис ан а је ч л. 29-61 Уред бе, а мо же да се до де ли за от кла ња ње или спре ча ва ње ште та при род ном ок ру же њу и л и п ри р од н и м и з в о ри ма (б о г ат с т ви ма) на с т а л и м а к т и в но с т и ма ко ри сни ка, за сма ње ње ри зи ка од та квих ште та или за ве ћу ефи ка сност кор иш ћ ењ а п р и р од н и х б о г а т с т а в а, у к љу ч у ј у ћ и м е р е з а у ш т ед у е н е рг ије и 688 70 Вид. чл. 3, ст. 1 Уред бе. 71 Вид. чл. 3, ст. 1, тач. 2.1(4) Уред бе.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ко р и ш ћ ењ е о бн ов љ ив и х и зв ор а е н е рг иј е. 72 П р е м а т о м е, д р ж а в н а п о м о ћ мо же и ма т и ра зл ич ит о усмер ењ е. Прв о, у кол ико а кт и в но с т има п ри в р едн и х су бје ка та бу де проузрокована штета на природним добрима (нпр. индустријски удес ко ји до ве де до исто вре ме ног за га ђе ња во де, зе мље и ва здуха), др жавна по моћ з а з аш т и т у ж и во т не с р е д и не мо же би т и усме р е на на о т к ла њ а њ е та квих ште та. С дру ге стра не, др жав на по моћ мо же да има пре вен тив ну функци ју. На и ме, она мо же да бу де до де ље на у ци љу сма ње ња ри зи ка од на стан ка ште та или да омо гу ћи ве ћу ефи ка сност ко ри шће ња при род них бо гат ста ва. Држав на по моћ за за шти ту жи вот не сре ди не мо же да се додели прив р едн и м с у бјект има у сви м с ект орима, о си м у с ект ору с аобраћ аја у о блас т и и н ф р а с т ру к т у р е у в а зд у ш ном, д ру м ском и же ле зн и ч ком с а о б р а ћ а ју, к а о и у н у т р а ш њ ој п ло ви д би. 73 Ур ед ба од р е ђу је да ко ри сн и ц и д р ж а в не по мо ћ и з а з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не мо г у да бу д у ма л и, с р ед њи и в е л и к и п ри в р ед н и су бјек ти. Ма ли при вред ни су бјект је при вред ни су бјект за ко ји се утвр ди да има ма ње од 50 за по сле них и ако је ње гов го ди шњи про мет и/или уку пан го ди шњи би ланс ма њи од 10 ми ли о на евра у ди нар ској про тив вред но сти. 74 Сред њи при вред ни су бјект је при вред ни су бјект за ко ји се утвр ди да има из ме ђу 50 и 250 за по сле них и ако је ње гов го ди шњи про мет ма њи од 50 мили о на евра и/или уку пан го ди шњи би ланс ма њи од 43 ми ли о на евра у дина р ској п р о т и в в р ед но с т и. 75 Вел ик и п рив р ед н и с у бјек т је п ри в р ед н и с у бјек т ко ји ни је сред њи или ма ли при вред ни су бјект. 76 На да ље, Уред бом су про пи са ни усло ви под ко ји ма од ре ђе ни при вред ни су бјект мо же би ти ко ри сник државне помоћи. Наиме, државна по моћ за зашти ту жи вот не сре ди не не мо же да се до де ли ма лом и сред њем при вред ном су бјек ту уко ли ко се пре по чет ка ре а ли за ци је про јек та ни је ја вио као по тенци јал ни ко ри сник др жав не по мо ћи на на чин и под усло ви ма ко је је од ре дио да ва ла ц д р жа в не по мо ћ и. 77 Д р жа в на по моћ за за ш т и т у ж и во т не с ре д и не ве - ли ком при вред ном су бјек ту не мо же да се до де ли пре не го што, по ред усло ва ко ји ва же за ма ле и сред ње при вред не су бјек те, да ва лац др жав не по мо ћи, увидом у до ку мен та ци ју до би је ну од ко ри сни ка, не утвр ди да без до де ле др жавне по мо ћи ко ри сник не ће мо ћи да обез бе ди пла ни ра ни ни во за шти те жи вот - не с ре д и не. 78 Ка о ш т о ви д и мо, усло ви за до би ја ње д р жа в не по мо ћ и су знат но стро жи за ве ли ке при вред не су бјек те, а по моћ им се да је са мо уко ли ко је то нео п ход но да би се оства рио пла ни ра ни ни во за шти те жи вот не сре ди не. 72 Чл. 29, ст. 1 Уред бе. 73 Чл. 29, ст. 2 Уред бе. 74 Вид. чл. 2а, ст.1 Уред бе. 75 Вид. чл. 2а, ст. 2 Уред бе. 76 Вид. чл. 2а, ст. 3 Уред бе. 77 Вид. чл. 29, ст. 3 Уред бе. 78 Вид. чл. 29(4) Уред бе. 689