Датум пријема рада: 20.12.2016. Датум прихватања рада: 19.04.2017. Емпиријско истраживање: Kарактеристикe тржишта капитала у земљама у региону Empirical Research: Characteristics of Capital Markets in Regional Economies Снежана Милошевић Авдаловић Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици Сажетак: Циљ овог истраживања јесте проналажење заједничких карактеристикаберзи у региону, које ће олакшати даље истраживање и представљати добру прилику за улагање од стране инвеститора. Познато је да између привредног развоја и развоја финансијских тржишта једне економије постоји висок степен корелације. Студија укључује осам берзи у региону, за период од 2008. до 2014. године. У раду су примењене технике дескриптивне статистике и корелационе анализе како би се дошло до кључних резултата, применом алата SPSS20 и Еxcel. Анализа резултата посматраних земаља у региону сведочи о чињеници да су то претежно мале, отворене и недовољно развијене економије. На основу свега истакнутог, неопходно је пажљиво проматрати финансијска тржишта у региону и посветити им довољно пажње у даљем развоју, како би се искористили постојећи потенцијали за привредни развој. Кључне речи: финансијске берзе, капитализација, промет, бруто домаћи производ, дескриптивна статистика, корелациона анализа Abstract: The aim of this research is to find common characteristics of stock exchanges in the region, which will facilitate further research and present a good opportunity for investment by investors. It is known that between the economic development and the development of financial markets of an economy there is a high degree of correlation. The study includes eight stock exchanges in the region, for the period from 2008 to 2014. The paper applied the techniques of descriptive statistics and correlation analysis in order to reach the key results, using tools SPSS20 and Excel. Analysis of the results observed countries in the region confirms the fact that these are mostly small, open and underdeveloped economies. On the basis of positioning it is necessary to carefully observe the financial markets in the region and devote enough attention in the further development, in order to use the existing potential for economic development. Keywords: stock exchange, market capitalization, turnover, gross domestic product, descriptive statistics, correlation analysis Увод Beck, T., Demirguc-Kunt, A. & Levine, R. (1999) истичу у свом раду да су најчешће коришћене перформансе тржишта капитала за величину тржишта однос капитализације и БДП-а, за меру активности или ликвидности тржишта капитала користе серацио промета и БДП-а, док индикатор ефикасности представља рацио smilosevic@ef.uns.ac.rs
156 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ промета и капитализације на берзи. Ефикасно финансијско тржиште сматра се главним предусловом економског раста и развоја како за земље у развоју, тако и за развијене земље. Bayraktar, N. (2014) у свом истраживању обухватио је 104 развијене земље и земље у развоју, у периоду 1990 2012. године. Панел података се израчунава као просечна тржишна капитализација за 74 земље у развоју и 30 развијених земаља у периоду 1990 2012. године. Укупна просечна тржишна капитализација у БДП за посматрани период износила је за развијене земље 67%, док је за земље у развоју свега 29%. За целу групу земаља просечан промет у БДП износи 45%. Како истиче Кумалић, И. (2013), учешће промета на тржишту капитала у односу на БДП креће се на неразвијеним тржиштима испод 5%, мање средње развијеним 5 20%. У средње развијеним земљама тај однос износи између 20% и 40%, а у више средње развијеним од 40% до 60%. На развијеним тржиштима капитала учешће прелази 60%. Nowbusting, B.M. (2009) у свом раду анализира однос између развоја тржишта акција и економског раста на Маурицијусу, у периоду од 1989. до 2006. године. Коришћене су две мере развоја тржишта акција, односно величина и ликвидност тржишта капитала. Величина тржишта капитала дефинисана је као проценат тржишне капитализације преко БДП-а, а ликвидност као обим учешћа трговине преко БДП-а. Резултати указују на то да развој берзе позитивно утиче на економски раст на Маурицијусу, краткорочно и дугорочно. Упркос широко распрострањеној потреби за финансијским услугама, опсег и дубина берзе разликујусе од земље до земље. Приликом анализе карактеристика тржишта капитала потребно је сагледати промет, капитализацију, број трансакција и број листираних хартија од вредности на берзи. Такође, удео берзанске капитализације у бруто домаћем производу се користи као основа за поређење података међу земљама. Али, таква мера има више смисла за успостављање трендова широм земаља са сличним привредним структурама(економским карактеристикама). Ниво дохотка земље или други финансијски показатељи могу бити важни фактори који одређују тржишну капитализацију земље. Очекује се да земље с високим дохотком имају већу тржишну капитализацију, док сиромашне земље могу имати ограничену способност да достигну такав стандард. Међутим, не може се прецизно одредити степен развоја земље само увидом у стање тржишта капитала. Ниска релативна вредност акција којима се тргује у односу на БДП јесте специфичност за већину земаља у развоју. У раду се тестира следећа главна хипотеза: Х0: Постоје статистички сигнификантне карактеристике неразвијених тржишта капитала за посматране финансијске берзе у региону.
Е м п и р и ј с к о и с т р а ж и в а њ е : К а р а к т е р и с т и к е т р ж и ш т а к а п и т а л а у з е м љ а м а у р е г и о н у 157 1. Анализа показатеља развијености тржишта капитала у региону Бројни аутори виде у ниском промету, ниској ликвидности, високом ризику и врло краткој листи хартија од вредности главне одлике тржишта капитала у региону. Ескалација кризе у еврозони погодила је и домаће тржиште капитала, које је снажно условљено дешавањима у региону и активностима страних инвеститора.након изузетно ниског промета оствареног у посматраном периоду, током 2014. године видљиви су знаци опоравка тржишта капитала у региону. На Београдској берзи је у 2014. години остварен укупан промет нешто мање од 174 милонаевра, што изражено у динарима представља пад промета од 32,8% у односу на претходну годину. У 2014. години остварен је највећи промет мерено од 2009, за већину посматраних берзи. Промет (у еврима) на свим берзама у региону (график), осим Загребачке берзе (-54,99%), растао је у 2011. у односу на 2010. годину (график 1). Највећи раст промета забележиле су Бањалучка берза (141,47%), Македонска берза (133,67%) и Сарајевска берза (125,50%). График 1. Промет берзе у региону у еврима 4500000000 4000000000 3500000000 3000000000 2500000000 2000000000 1500000000 1000000000 500000000 0 299,927,683.39 316,460,798.03 510,981,325.72 173,518,701.00 108,157,203.00 38,232,606.00 2,930,761,698.00 723,332,907.08 BELEX SASE BL Montg. MSE ZSE BVB BSE 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Извор: Аутор на основу званичних извештаја регионалних берзи У току 2014. године (у односу на 2013) највећи раст промета остварен је на Монтенегро берзи (251,48%), затим на Македонској (169,10%), Сарајевској (152,39%). Годишњи пад промета забележен је на Београдској берзи (32,84%), Бугарској берзи (29,58%) и Букурештанској берзи (11,25%). График 2 указује да је од свих регионалних берзи, једино на Загребачкој берзи раст промета пратио и раст броја остварених трансакција. Раст броја трансакција
158 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ 2014. године забележен је на Загребачкој берзи, Букурештанској берзи и Бугарској берзи. Укупан број трансакција на Београдској берзи је 2014. године износио 238.023, што је за 30,8% мање у односу на претходну годину. Уз једнак пад промета, додатно се илуструје проблем (не)ликвидности који је захватио домаће тржиште капитала. Већина берзи у региону забележила је пад броја трансакција 2014. године. Раст трансакција забележен је на Загребачкој, Букурештанској и Софијској берзи. Почетак 2011. године обележило је укључење акција Аеродрома Никола Тесла а.д. Београд (АЕРО), које је допринело значајном порасту активности на Београдској берзи. Уз нешто слабији пораст промета, дошло је до несвакидашње великог пораста трансакција, проузрокованог порастом броја власника бесплатно подељених акција. На крају 2011. године укупан број трансакција је износио историјски највиших 2.887.538, што је респектабилна вредност и за високоразвијене берзе. У односу на претходну годину (2010) пораст броја трансакција за Београдску берзу износи чак 298%. Оно што више забрињава од малог промета јесу друга својства која карактеришу већину земаља у региону, а којасу својствена заосталим тржиштима. Број акција којима се дневно тргује на берзи је веома мали, карактерише га скупо и споро обављање трансакција, као и бројна незаконита мешања државних органа. График 2. Број трансакција на берзама у региону у периоду од 2008. до 2014. године 3000000 2700000 2400000 2100000 1800000 1500000 1200000 900000 600000 300000 0 2887538 238023 7717 22654 6285 13398 2948 BELEX SASE BL Montg. MSE ZSE BVB BSE 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Извор: Аутор на основу званичних извештаја регионалних берзи 787753 118074 Немогућност да се финансијске берзе опораве у протеклих пар година треба да представља јасан сигнал како регулаторима, тако и одговорним инстанцама за креирање економске политике, да предузму одређене мере како би се створила позитивна клима на тржишту капитала и позитиван сигнал домаћим и страним инвеститорима. Лошој ситуацији на тржишту капитала и слабом интересовању инвеститора доприноси и тренутно тешка економска ситуација у земљи.
Е м п и р и ј с к о и с т р а ж и в а њ е : К а р а к т е р и с т и к е т р ж и ш т а к а п и т а л а у з е м љ а м а у р е г и о н у 159 Аутори (Вуњак и сар., 2014) истичу да је дуготрајни пад промета на финансијским берзма региона Југоисточне Европе присутан због: 1. ниског нивоа корпоративног управљања у предузећима; 2. недовољне едукације свих учесника на тржишту капитала (финансијским берзама); 3. неликвидности на тржишту капитала (финансијским берзама); 4. мале заступљености активних институционалних инвеститора на тржишту капитала (финансијским берзама); 5. банкоцентричном финансијском сектору земаља у региону (игнорисању тржишта капитала, односно финансијских берзи од стране банака); 6. неефикасности пословања акционарских друштава у региону земаља Југоисточне Европе. 2. Емпиријско истраживање У овом поглављу се применом дескриптивне статистике и корелације настоји указати на кључне карактеристике берзи у региону. За потребе истраживања коришћени су подаци из званичних извештаја регионалних берзи, као и подаци о БДП са сајта Светске банке. Период истраживања обухвата годишње податке о перформансама финанисјских берзи, као и дневне и месечне податке о стопама приноса (log)берзанских индекса за берзе у региону, у периоду од 2008. до 2014. године. Наредна табела илуструје један од показатеља мера развијености тржишта капитала на посматраним берзама у региону.
160 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ Табела 1. Однос тржишне капитализације и БДП у % на регионалним берзама Земља/година 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Просек Индекс Трж.капит./БДП 1 2 3 4 5 6 7 8 7/1 Софијска берза (Бугарска) Бањалучка берза (БИХ) Сарајевска берза (БИХ) Загребачка берза (Хрватска) Mакедонска берза (Македонија) Mонтенегро берза (Црна Гора) Букурештанска берза (Румунија) Београдска берза (Србија) 16,19 16,00 14,58 16,59 13,08 13,09 12,63 14,59-21,99 30,15 28,46 28,45 17,09 17,78 18,24 18,25 22,63-39,47 14,24 14,93 14,73 15,00 15,10 15,93 16,94 15,27 18,91 39,43 51,43 59,02 56,47 59,87 58,05 64,09 55,48 62,55 34,19 37,74 36,02 33,24 31,50 27,80 27,27 32,54-20,23 64,92 82,42 69,07 84,81 91,40 86,18 86,51 80,76 33,25 12,56 23,68 30,54 20,88 28,65 37,89 35,74 27,14 184,52 29,12 30,57 30,43 26,28 25,21 24,47 25,70 27,40-11,76 Просек 34,40 40,75 40,40 38,63 40,37 40,24 41,02 34,48 19,24 Извор: Калкулација аутора на основу званичних извештаја берзи у региону и преузетих података са сајта Светске банке Упркос сталном расту, удео тржишне капитализације у БДП-у је знатно мањи у земљама у развоју. Удео просечне капитализације у процентима БДП-а за посматрани период од 2008. до 2014. године износио је 34,48%. Посматрано појединачно сваку земљу, једино су Хрватска и Црна Гора забележиле већи удео тржишне капитализације у БДП у процентима, у односу на просек региона за посматрани период. Сматра се да је тржиште капитала развијено уколико овај рацио износи преко 50%. Анализа по годинама указује на то да је највећи пораст удела тржишне капитализације поређењем 2014. и 2008. године забележен у Румунији, док је највећи негативни индекс забележен на берзи у Бугарској. У посматраном периоду једину су берзе у Хрватској, Црној Гори и Румунији у просеку забележиле пораст тржишне капитализације у БДП у %. Највећи пораст је забележен на Букурештанској берзи у Румунији, од 184,52%.
Е м п и р и ј с к о и с т р а ж и в а њ е : К а р а к т е р и с т и к е т р ж и ш т а к а п и т а л а у з е м љ а м а у р е г и о н у 161 График 3. Тренд просечног регионалног рација тржишне капиталзације (у БДП у %) за посматране берзе у периоду од 2008. до 2014. године 40.00 35.00 30.00 25.00 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 рацио тржишне капитализације Извор: Калкулација и приказ aутора Посматрајући график 3 може се уочити да је приметан тренд побољшања рација тржишне капитализације и бруто домаћег производа за регион, у периоду од 2008. до 2014. године, али је он и даље на ниском нивоу у односу на развијена тржишта капитала. Претпоставља се да је релативна висина промета (промет/бдп) позитивно корелирана с укупном ликвидношћу економије. Посматрајући просек удела промета у БДП у % приметно је, такође, да Хрватска и Црна Гора, као и Румунија, упркос нижој капитализацији, бележе изнадпросечан промет за регион. Анализа указује на то да земље с вишим уделом тржишне капитализације имају такође и већи промет у бруто домаћем производу, процентуално. Применом Пирсонове корелације уочљиво је да постоји низак степен позитивне корелације између рација тржишне капитализације и БДП и промета и БДП, и она износи 26,3%. Табела 2. Приказ корелације рација тржишне капитализације и рација промета за посматране берзе у региону Тржишна капитализација Промет PearsonCorrelation 1.263 Sig. (2-tailed).050* N 56 56 Извор: Калкулација аутора применом SPSS 20 Табела 3 указује на то да је промет у односу на БДП у % релативно нижи за земље у развоју, попут Србије. Најнижи просечан удео промета у бруто домаћем производу за период од 2008. до 2014. године забележила је Србија (1,11), па затим Македонија, Бугарска и Босна и Херцеговина. Највећи промет на берзама у региону забележиле су берзе у Црној Гори, Румунији и Хрватској.
162 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ Посматрајући удео промета у бруто домаћем производу на посматраним берзама у региону може се уочити да је ниво достигнутог развоја тржишта капитала у региону приближно једнак за све посматране берзе. Према поменутој класификацији, берзе у региону припадају групи неразвијених тржишта капитала. Табела 3. Однос промета и БДП у % Земља/година 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Просек Промет/БДП 1 2 3 4 5 6 7 8 7/1 Индекс Софијска берза (Бугарска) 3,77 2,10 1,25 2,00 1,97 2,64 1,83 2,22-51,46 Бањалучка берза (БИХ) 1,06 0,72 0,70 1,66 1,03 1,45 2,24 1,26 110,57 Сарајевска берза (БИХ) 1,84 0,87 0,43 0,96 1,47 0,95 2,36 1,27 28,11 Загребачка берза (Хрватска) 8,62 3,27 3,93 1,81 1,20 1,20 1,24 3,04-85,66 Mакедонска берза (Македонија) 3,40 1,86 1,56 3,56 1,47 0,82 2,14 2,11-37,11 Mонтенегро берза (Црна Гора) 5,10 13,47 1,76 1,83 1,03 0,93 3,16 3,90-37,98 Букурештанска берза (Румунија) 3,53 4,27 3,98 4,90 3,67 3,71 3,19 3,89-9,55 Београдска берза (Србија) 2,28 1,37 0,75 0,92 0,81 0,96 0,65 1,11-71,37 Просек 3,70 3,49 1,79 2,20 1.58 1,58 2,10 2,35-43,22 Извор: Калкулација и приказ аутора на основу званичних извештаја берзи у региону и сајта world.bank У односу на 2008. годину, изузев Босне и Херцеговине (Бањалучке и Сарајевске берзе), све берзе у земљама у региону 2014. године забележиле су процентуално нижи удео промета у БДП. Хрватска је забележила највеће негативне промене промета, који је са 8,62% (2008) пао на 1,24% (2014). Србија је у односу на посматране земље забележила најнижи просечан удео промета у БДП, у периоду од 2008. до 2014. године, што је у складу с ниским рацијем капитализације и БДП-а који је забележен на Београдској берзи. Наредни график (4) илуструје тренд просечног кретања релативног показатеља промета и БДП-а у региону, где је приметно да од 2008. године берзе у региону бележе пад промета.
Е м п и р и ј с к о и с т р а ж и в а њ е : К а р а к т е р и с т и к е т р ж и ш т а к а п и т а л а у з е м љ а м а у р е г и о н у 163 График 4. Просечан рацио промета (у БДП у %) за берзе у региону у периоду од 2008. до 2014. године 4.00 3.00 2.00 1.00 0.00 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 просек промет/бдп Извор: Калкулација и приказ аутора Табела 4 указује на обрт, односно рацио промета и тржишне капитализације на посматраним берзама у региону. Приметно је да је од 2008. године обрт бележио значајно смањење на свим берзама; изузетак су финансијске берзе у Босни и Херцеговини. Берзе у Србији и Хрватској бележе најнижи рацио промета и тржишне капитализације у 2014. години, док је највиши рацио остварен на берзама у Бугарској и Босни и Херцеговини. Приметан је благ опоравак 2014. у односу на претходне године пословања на финансијским берзама. Табела 4. Рацио промета и тржишне капитализације нa берзама у земљама у региону Обрт 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Бугарска 23,30 13,16 8,56 12,05 15,04 20,17 14,50 Босна и Херцеговина (просек) 6,54 3,66 2,60 8,17 7,62 7,01 13,06 Бањалучка берза 7,46 4,80 4,72 11,09 6,82 9,10 13,21 Сарајевска берза 6,11 3,06 1,51 5,60 8,29 5,18 12,93 Хрватска 21,87 6,36 6,66 3,21 2,01 2,07 1,93 Македонија 9,94 4,92 4,33 10,70 4,65 2,96 7,84 Црна Гора 7,85 16,34 2,54 2,16 1,13 1,08 3,65 Румунија 28,11 18,02 13,02 23,49 12,83 9,78 8,94 Србија 7,84 4,48 2,47 3,50 3,22 3,90 2,54 Извор: Калкулација и приказ аутора
164 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ 3. Резултати истраживања карактеристике тржишта капитала у одабраним земљама у региону У овом поглављу резултати истраживања указују на заједничке карактеристике тржишта капитала у региону. Истраживање обухвата берзанске индексе одабраних земаља у региону, у периоду од 2008. до 2014. године, који су наведени у табели 5. Табела 5. Узорак истраживања Земља Назив берзе Берзански индекс Интернет страница Босна и Херцеговина Тhe Sarajevo Stock Exchange (SASE) Sarajevo Banja Luka Stock Exchange (BLSE) Banja Luka Sasx-10 Birs http://www.sase.ba www.blberza.com Бугарска Bulgarian Stock Exchange, Sofija Sofix www.bse-sofia.bg BSESofia Црна Гора Montenegro Stock Exchange, (MNSE) Podgorica Monex www.montenegroberza.com Македонија Маcedonian Stock Exchange (MSE), Skoplje MBI-10 www.mse.mk Хрватска Zagreb Stock Exchange, Zagreb (ZSE) Crobex www.zse.hr Румунија Bucharest Stock Exchange, BVB Bet www.bvb.ro Bukurešt Србија Belgrade Stock Exchange, (BSE) Beograd BelexLine www.belex.rs Извор: Приказ аутора Дневне стопе приноса (око 1.700 опсервација, јер се број дана трговања на берзама разликује) берзанских индекса, који представљају репрезентативне примере посматраних тржишта капитала, израчунавају се коришћењем следеће математичке формуле: r t = ln Pn t Pn t-1 Где је: Pn t принос у времену t Pn t-1 принос у времену t-1 x 100 Наредни график 5 представља преглед логаритмованих цена акција у одабраним земљама у региону у периоду од 2008. до 2014. године и обухвата преко 1.700 опсервација за посматране берзанске индексе. Визуелним увидом у график може се закључити да се цене акција берзански индекси у свим земљама, изузев Румуније, крећу мање или више истим трендом. Тржиште
Е м п и р и ј с к о и с т р а ж и в а њ е : К а р а к т е р и с т и к е т р ж и ш т а к а п и т а л а у з е м љ а м а у р е г и о н у 165 капитала у Румунији је за кратак период успело да се препороди, захваљујући едукацији политичара о значају берзе за целокупну привреду,као и приватизацијом привреде преко тржишта капитала. У периоду светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, приметан је пад вредности берзанских индекса у посматраним земљама, да би након тога уследио благи опоравак, а затим 2011. године, услед удара другог таласа финансијске кризе, долази поново до пада вредности берзанских индекса. Након смиривања кризе уследио је благи тренд раста, изузев на берзама у Босни и Херцеговини, на којима је присутан тренд пада вредности индекса услед пада трговања акцијама предузећа, док расте тражња за државним обвезницама, као сигурним приносом. График 5. Логаритмована вредност дневних цена акција у одабраним земљама у региону BELEXLINE BET BIRS 8.0 7.6 8.8 8.4 7.8 7.6 7.4 7.2 7.2 6.8 8.0 7.6 7.0 6.8 6.6 CROBEX MBI10 MONEX 8.4 8.0 7.6 7.2 8.8 8.4 8.0 7.6 10.4 10.0 9.6 9.2 SASX SOFIX 8.0 7.0 7.6 7.2 6.5 6.8 6.0 Извор: Калкулација и приказ аутора Табела 6 указује на негативне средње вредности дневних приноса берзанских индекса за посматрани период за берзе у региону, док језа развијене финансијске берзе тај показатељ позитиван. Коефицијент спљоштености за све посматране берзе (логаритмоване дневне стопе приноса берзанских индекса) превазилази вредност 3, као меру спљоштености нормалног распореда података, што указује на то да расподела дневних приноса има задебљане репове. Задебљани репови указују на већу вероватноћу појаве аутлајера. За показатеље асиметрије резултати су слични посматраном показатељу спљоштености. За берзе у Македонији, Румунији, Хрватској и Бугарској постоји негативна
166 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ асиметрија у посматраном периоду, а то представља специфичну карактеристику развијених тржишта капитала. Највише позитивне вредности имају берзе у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Сматра се да је негативни коефицијент асиметрије одлика развијених тржишта капитала. Табела 6. Дескриптивна статистика дневних стопа приноса берзанских индекса на берзама у региону Берзански Belex индекс Line Sasx Birs Monex Mbi-10 Bet Crobex Sofix Број посматрања 1.767 1.750 1.741 1.728 1.718 1.760 1.747 1.734 Просек -.0541 -.0937 -.0728 -.0639 -.0835 -.0177 -.0756 -.0704 Стандардна девијација 1.01038 1.21970.71183 1.52580 1.32177 1.77648 1.39865 1.42559 Асиметрија.529.113.154.856 -.628 -.601 -.337 -.995 Спљоштеност 13.585 8.463 9.211 10.904 10.589 8.320 14.833 9.498 Мин. -6,73-8,18-4,78-9,71-10,28-13,12-11,36-11,36 Макс. 10,37 8,76 6,53 11,29 6,66 10,56 13,74 7,29 Извор: Калкулација аутора Посматрана тржишта у региону имају типичне карактеристике за тржишта капитала у настајању, а то су високе вредности спљоштености, позитивна асиметрија и негативна средња вредност поврата берзанских индекса. За разлику од студије у којој Милошевић Авдаловић, С. & Миленковић, И. (2016) указују на низак степен корелација дневних стопа приноса међу посматраним земљама у региону, приметно је да анализа на месечном нивоу указује на присуство високе стопе корелације посматраних берзи у региону. Присуство ниске корелације на дневном нивоу стопе приноса берзанских индекса у региону јавља се због малог обима промета који изазива корелираност приноса берзанског индекса у дужем временском периоду (присуство аутокорелације серије), док трансформацијом на просечне месечне приносе тај недостатак бива отклоњен. Табела 7 указује на висок степен корелације Београдске берзе и посматраних берзи у земљама у региону. Највећи степен позитивне корелације просечних месечних стопа приноса приметан је између Београдске и Загребачке берзе, док је најнижа (а опет средње јака корелација) позитивна корелација присутна између Београдске берзе и Букурештанске берзе.
Е м п и р и ј с к о и с т р а ж и в а њ е : К а р а к т е р и с т и к е т р ж и ш т а к а п и т а л а у з е м љ а м а у р е г и о н у 167 Табела 7. Корелациона анализа месечних стопа приноса берзанских индекса на берзама у региону BelexLine ex PearsonCorrelation BelexLin e 1 Bet Birs Crobe.560 * *.573 * * x Mon- Mbi1 0 Sasx.740 **.645 **.720 **.649 * * Sofix.694 * Sig. (2-tailed).000.000.000.000.000.000.000 N 84 84 84 84 84 84 84 84 ** Корелација је статистички сигнификантна при нивоу од 0.01 Закључак Извор: Калкулација аутора применом SPSS20 На основу извршених анализа и спроведеног истраживања може се закључити да посматране берзе у региону имају карактеристике неразвијених тржишта капитала и стога се у раду прихвата нулта хипотеза (Х0). Основне карактеристике неразвијених тржишта капитала, мала величина финансијског тржишта, ниска ликвидност, висока корелација месечних стопа приноса, као и негативна просечна стопа приноса, представљају карактеристике берзи у региону у посматраном периоду од 2008. до 2014. године. До смањења промета на берзама у региону долази због присуства малог интереса инвеститора да у периоду рецесије улажу у акције. Инвеститори су се у периоду финансијске кризе више окретали улагању у сигурније, а при томе и мање ризичне хартије од вредности. Макроекономска стабилност представља значајан фактор за економско благостање, а неопходна је и за здраво финансијско тржиште, укључујући и берзе. Упркос чињеници да берзе освајају већину земаља, оне још увек нису довољно велике да буду значајан извор финансирања активности предузећа у посматраним земљама у региону. Ценовне осцилације акција на берзи су често резултат привредних активности, што указује на добру информисаност инвеститора. Даљи развој берзи подразумева проширење понуде квалитетних хартија од вредности, као и пораст ликвидности финансијске берзе, које чине препреку у развоју тржишта капитала. Напори у превазилажењу тешкоћа могу бити видљиви кроз повећање тржишне снаге компанија и повећање транспарентности финансијских извештаја који представљају значајан разлог за привлачење страних инвеститора. Бројни аналитичари у региону истичу да је за развој тржишта капитала, али и економије уопште, од изузетне важности одлука државе да своја предузећа, нарочито профитабилна, приватизује кроз тржиште капитала. Влада би требало да донесе мере које би унапредиле тржиште капитала, које би постало повољан извор финансирања раста и развоја предузећа. *
168 С н е ж а н а М и л о ш е в и ћ А в д а л о в и ћ Допринос развоју тржишта капитала може се дати кроз едукацију привреде и становништва о значају алтернативних извора финансирања за даљи раст економије. Наредна истраживања ће се бавити проучавањем утицаја (смера и интензитета) макроекономских фактора на цене акција у земљама у региону, као и анализом утицаја корпоративних перформанси на цене акција на Београдској берзи. Литература Bayraktar, N. (2014). Measuring relative development level of stock markets: Capacity and effort of countries. Borsa Istanbul Review 14, 74 95. Beck, T., Demirguc-Kunt, A., & Levine, R. (1999). A new database on the structure and development of the financial sector. The World Bank Financial SectorDiscussion- Paper, No. 2. Вуњак, Н., Ковачевић, Љ., Витез, М. & Петровић, П. (2014). Финансијске берзе. Суботица, Економски факултет у Суботици. Годишњи извештаји регионалних берзи доступни на: www.belex.rs, www.sase.ba, www.blberza.com, www.montenegroberza.com, www.mse.mk, www.zse.hr, www.bvb.ro, www.bse-sofia.bg. Кумалић, И. (2013). Развијеност финансијског тржишта у Босни и Херцеговини. Часопис за економију и тржишне комуникације, III, бр.i, 57 72. Милошевић Авдаловић, С. и Миленковић, И. (2016). Мерење релативног развоја тржишта капитала у земљама у региону. Економски погледи, 18 (3), 1 12. Nowbusting, B. M. (2009). Stock Market Development And Economic Growth: The Case Of Mauritius. International Business & Economics Research Journal, Vol. 8, No. 2, 77 88. Summary The study includes eight stock exchanges in the region, for the period from 2008 to 2014. The paper applied the techniques of descriptive statistics and correlation analysis in order to reach the key results, using tools SPSS20 and Excel. Analysis of the results in observed countries in the region confirms the fact that these are mostly small, open and underdeveloped economies. Capital market transactions in accordance with uniform size and economic development. The decrease in turnover on stock exchanges in the region is due to the presence of little interest to investors during the recession to invest in risky securities, or shares. Further development of the stock market entails increasing supply of high-quality securities, and increase liquidity by stock markets.