С Р ЂА Н Ш ЉУ К И Ћ АУ ТО ШО ВИ Н И ЗА М И СУ КОБ СА Ж ЕТА К: Д ру ш т в е не по ја в е и м а ју м но г о с т ру ке ме ђу с о б не ве зе, те је у сва

С Р ЂА Н Ш ЉУ К И Ћ АУ ТО ШО ВИ Н И ЗА М И СУ КОБ СА Ж ЕТА К: Д ру ш т в е не по ја в е и м а ју м но г о с т ру ке ме ђу с о б не ве зе, те је у сва ком ис тра жи ва њу нај пре ну жно ода бра ти јед ну од њих. У овом при ло гу ау тор се усред сре ђу је на уло гу ау то шо ви низма у дру штве ним су ко би ма, са по себ ним освр том на су коб из међу С р б а и З а п а д а. С у ко б под р а з у ме в а у по т р е бу ви ше р а з л и ч и т и х р е с у рс а, од в ојн х и пол ит и чк и х, п р еко економск и х, до к у лт у рн и х. Зна чај кул тур них ре сур са огле да се у то ме што без њих дру ге вр сте р е с у р с а н и је м о г у ћ е с т а в и т и у фу н к ц и ј у. Ул о г а а у т о ш о в ин из м а је с т е д а р а з о ри к у л т у р не р е с у р с е п р о т и в н и к а и т а ко г а, у к у л т у р ном см и с л у, р а з о ру ж а. Д ру г а фу н кц ија ау т о шо ви н и зм а у с у ко бу је с т е де х у м а н и з а ц и ја п р о т и в не с т р а не, ч и ме с е омо г у ћ а в а д а он а по ста не пред мет уни шта ва ња. Оту да се де кон струк ци ја ау то шовини зма по ставља као један од најважни јих па три от ских за да та ка. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ау т о шо ви н и з а м, За па д, с рп ск а на ц и ја, су коб, фу н к ц и ја. Дру штве ни свет је ве о ма сло жен, што зна чи да ве зе ме ђу д ру ш т в е н и м по ја в а м а г о т о в о н и к а д а н и с у не с а мо јед но с т а в не него ни једносмер не. На про тив, оне су мно го стру ке, че сто двосмерне, изук рштане, нере тко и п ротивречне. Исто времено и у п раво зато, д руш т вене појаве и ма ју, о ба ве зно, ч и т а в н и з ра з л и ч и т и х а спе к а т а које је по треб но са гле да ти. Ова од ли ка дру штве ног све та при мо рава соц иолог е да се п рил иком избора п роблема руководе одређен и м вред но сти ма и да се та ко у сво јим ис тра жи ва ња миа огра ни че на јед ну (или не ко ли ко, али ни ка да све) ве зу ме ђу по ја ва ма, или пак је дан (или ви ше, али опет не све) ње них аспе ка та. Сто га се у со циолошк им испитивањима редовно ради о намерном на гла ша ва њу не ке ве зе, к а ко би ис т ра ж и вач мог а о да ист а кне по ен т у сво је и де је. При 13

то ме он увек мо ра би ти на чи сто са ти ме да сли ка ко ја се та ко пружа за пра во ни је ком плет на и да дру штве на ствар ност, по пут не ког мо з а и к а, с а д р ж и још н и з па р ч и ћ а ко је т р е ба у к ло п и т и. О в а ко је по сту пио (и то на на го ре на ве де ни на чин у ин тер пре та ци ји ауто ра ових ре до ва об ја снио) М. Ве бер (We ber) ка да је пи сао о пове за но с т и ре л и г иј ске е т и ке и ка п и т а л и зма. 1 У сво ме ис т ра ж и ва њу ау то шо ви ни зма, дру штве не поја ве која озна ча ва мр жњу пре ма сопстве ном ко лек ти ви те ту, тј. мр жњу пре ма гру пи из ко је упра во по тиче онај ко ји ту мр жњу ис по ља ва, на сто јао сам да се др жим Ве бе ро вог са ве та и иза брао да ис пи там п ро блем од но са из ме ђу ау то шо ви ни зма и д ру ш т ве ног су ко ба, т ач н и је фу н к ц и је ко је ау т о шо ви н и за м вр ш и у не ком д ру ш т ве ном су ко бу. 2 По себ но се освр ћем на су коб из ме ђу Ср би је и Ср ба с јед не и За па да с дру ге стра не, све стан да на овом ме сту да јем са мо де лић ве ли ког дру штве ног мо за и ка. Јед на од ства ри ко ја се у јав но сти, али и у дру штве ним на у кама, нај че шће не схва та је сте да си ту а ци је су ко ба из ме ђу дру штвених ен ти те та, на ро чи то оних ве ћег оби ма и зна ча ја, као што су то н а ц и је -д рж а в е и л и е т н и ч ке г ру п е, и м а ју н е к а к в е о с о б е но с т и у односу на дру штве но ста ње чи ја је јед на од глав них карактерис т и к а од с у с т в о оз би љ н и јег с у ко ба. Не сх в а т а њ е ов е у с т в ари в рло п р о с т е ч и њ е н и це у з р ок је б р ој н и м не р а з у ме в а њи ма д ру ш т в е н и х п р о це с а и њи хо ви м јед но с т р а н и м и /и л и по г р е ш н и м и н т е р п р е т а ц и ја ма. Ме ђу о с о б е но с т и ма д руш т в е не сит уац ије сукоба пос е бно се ис ти че по тре ба да се у ци љу са вла да ва ња про тив ни ка упо треб е сви ра с по ло ж иви о бл иц и р есу рса, у к љу ч у ју ћ и т у не са мо вој не не г о и по л и т и ч ке, еко ном ске и к ул т у р не. Ене р г и ја це лог д ру ш т в а се кон цен три ше и усме ра ва ка јед ној тач ки, ка ко би су коб до био же љ е н и т ок и и м а о ш т о пов о љн ији и сход з а одр еђ еног а кт ер а. И н с т ру мен т ове кон цен т ра ц ије у к у пне д ру ш т в е не ене р г и је че с т о би в а цен т р а л и з а ц и ја. 3 Ка да је реч о кул тур ним ре сур си ма, је дан од аспе ка та њи хо вог зна ча ја огле да се у по тре би да стра на у су ко бу 1 We ber, M. (2005). T he Pro te stant Et hic and the S pi r it of Ca pi ta lism. Ro u tled ge: Lon don and New York. Tran sla ted by Tal kott Par sons, with an In tro duc tion by Ant hony Gid dens, xxxix xl. 2 Без об зи ра на то што овај при ступ под се ћа на Ко зе ров (Co ser), ов де ни је реч о фун ци ја ма су ко ба у дру штву (што је Ко зе ро ва те ма), већ о функ ци ја ма одабра не по ја ве (ау т о шо ви н и зма) у д ру ш т ве ном су ко бу. Ви д и: Лу ис Ко зе р, Ф унк ци је дру штве ног су ко ба, прев. Ми ла на Бо шко вић, Me di ter ran Pu blis hing, Но ви Сад 2007. 3 Оту да је ов де по тре ба за цен тра ли за ци јом у сво јој су шти ни узро ко ван а си т у а ц и јом с у ко б а. Пр е не б р е г а в а њ е ов е ч и њ е н и це р е дов но в о д и по г р е ш н и м о б јаш њ ењим а. Уп рко с у н аш ој ја вн ос т и д о м ин а н тн о м г ов ор у о н ег ат и вн ос т и ц е н т р а л и з а ц и је и п о з и т и в н о с т и д е ц е н т р а л и з а ц и је, о н е н и с у у н а п р ед н и д о б р е ни ло ше. Њи хова дру штве на функцио нал ност зависи од контекста. Инсистир а њ е н а н у ж но с т и де це н т р а л и з а ц и је не з а ви сно од д ру ш т в е н и х окол но с т и мо же б и т и д е о ау т о ш о в и н и с т и ч ко г д и с к у р с а. 14

и ма ја с а н и ден т и т е т и снаж н у д ру ш т в е н у кохезију, уско пов ез ан у с а ле г и т и м и с а њ ем д ру ш т вен и х и нс т и т уц ија и д руш т вене п ра кс е. Ово се по сти же пу тем креирања, за штите и друштвене промоције за јед н и ч к и х си м бо ла (по п у т је зи к а, а л и и д ру г и х), на је д и н с т вен н а ч и н п р от ум ачене ис т ори је, к р о з з аједн и чке м и тске п р едс т ав е и тд. О т у да п и т а њ е т у ма че њ а ис т о ри је, ч и с т о ћ а је зи к а и по је д и н и ми то ви сту па ју у пр ви план у баш у вре ме ну су ко ба. 4 Ст ог а св ак а од стра на љу бо мор но чу ва ове кул тур не тво ре ви не, јер би без њих мо гло до ћи од уну тра шњег ра су ла и по ра за. Без дру штве не со лидар но сти и к ул т у р ног је дин ства, не ком д ру штве ном ен ти те т у не би по мо гла ни вој на, ни еко ном ска над моћ. У крај њој ин стан ци, сви с у р е с у р си з а п р а в о и н с т ру мен т и ко је ко ри с т е љу д и, а љу д и св о је из бо ре пра ве на осно ву вред но сти и нор ми ко је при хва та ју. Уко ли ко прет ход но има мо на уму, он да је са свим ло гич на тврд ња да стра не у су ко бу има ју ин те рес не са мо да сво је кул тур не ре сур се за шти те и раз ви ју не го и да оште те, раз о ре или пот пу но уни ште исто вр сне ре сур се свог про тив ни ка. Зна чај оште ће ња, раз арањ а и л и по тп у ног у н и ш т е њ а к ул т у р н и х р е су р с а п р от и вн и чке стра не те шко да мо же би ти пре це њен, јер се ти ме упо тре ба дру гих ре су р са (по л и т и ч к и х, вој н и х, економск и х) ч ин и г от ово немог ућом ово чи ни ула га ње у ра за ра ње к ул т у р ни х ре су р са п ро тив не ст ра не в е о ма ис п ла т и ви м. Јед но с т а вно, у н и ш т а в ањ ем к ул т у р е опо нен т а по с т и же се д вос т рук и ефекат, ш то обрн уто н и је сл у чај. На п ри ме р, у н иш т авање војне си ле не мо ра да зна ч и и у н и ш т а ва ње к ул т у р н и х тво ре вина, док се уни шта ва ње еле ме на та кул ту ре оба ве зно од ража ва на у по т ре бљи вос т вој н и х с ред с т а ва. Пу ш ке, т ен кови, а вион и и др. не вре де мно го ако их ко ри сте љу ди чи ји је мо рал по љу љан, ко ји сумњају у основ не иден ти тет ске еле мен те сво је групе, који мисле да је бор ба у ко јој уче ству ју бе сми сле на. За то ак те ри су ко ба на сто је да, на раз ли чи те на чи не, до ве ду у пи та ње кул тур не ре сурсе про тив нич ке стра не. За извршење овог задат ка да нас су су ко бљен и м с т р ан ам а н а р а с по л а г а њу б р ој н а с р ед с т в а: ме д и ји, м ас овно о б р аз ов ањ е, т акозв ане нев л а д ине о р г ан и з а ц и је и тд. Н ај п р е с е и з в р г а в а ру гл у и п р о гл а ш ав а пог р е ш н и м опо не н т о в о с х в а т а њ е ис т о ри је, је р у ис т о ри ј ском с е ћ а њу р е дов но у ко р е њ ен и ден т и т е т јед не гру пе. Да ље, обе смишљава ју се његови кључни идентитетск и м ит ови и п р о гл а ш а в а ју п р а зн и м п ри ч а м а, не по т р е б н и м, штет ним и при ми тив ним глу по сти ма и сл.; ово се у на шем време н у н а з и в а п р о це с де м и т о ло г и з а ц и је. С о б з и р ом н а т о д а је к ру н а св а ке к у л т у р е р е л и г и ја (он а је т о би л а, у пе р в е р т и р а ном 4 За од нос ми то ва и су ко ба ви ди: Ср ђан Шљу кић, Мит као с уд би на, Ка и рос, Срем ски Кар лов ци 2011. 15

об ли ку, чак и у дру штви ма ко ја су са ма се бе про гла си ла за ате и стичка), до м и нан т на ве ро и спо вест п рот и вне ст ране, она која потпомаже и чак ства ра дру штве ну ко хе зи ју, озна ча ва се као ин фе ри ор на, за о ста ла, па и зло чи нач ка. Са ма срж сим бо лич ке ко му ни ка ције, је зи к, ра з вод ња ва се и да је м у се ка ри ка т у ра ла н из глед, т а ко да с е он и ко ји г а у по т р е бљ ав а ју о с ећ ају мање в р едн и. Култ у рн и с т ва ра о ц и, на ро ч и то к њи жев н и ц и, би ва ју п ро в ла че н и к роз бла то и проце ње ни у умет нич ком сми слу гле да но, као сла би и безвредни. О в де с е по с а о у н и ш т а в а њ а к ул т у р н и х р е с у р с а п р о т и в н и к а не заврша ва. По треб но је, исто вре ме но, по ну ди ти другачије одг о в о р е на п и т а њ а ко ја св а к а з а јед н и ца н у ж но по с т а в љ а, оне ко је с т р а н и која т о ч ин и одг ов ар а ју, ко ји ће јој омог ућ ит и да пос т и гне сво је ци ље ве. Ово је нео п ход но, чак се де ша ва мал те не ау то мат ски, јер се ту обич но ра ди о кул тур ним тво ре ви на ма ко је мо ра ју да пос т о је у д ру ш т ву. Не ка к вог ва к у у ма т у јед но с та в но не мо же би т и, је р с е р а д и о у н и в е р з а л н и м, а н т р о по ло ш к и м е ле мен т и м а. Не м а д ру ш т в а и к ул т у р е б е з је зи к а, ис т о ри ј ског па м ће њ а, м и т о в а. И з тог се раз ло га од мах ну ди и пра во ту ма че ње исто ри је, она кво ка кво се укла па у ви ђе ње про тив ни ка, оно ко је гру пу на уда ру ли ша ва не са мо ау тен тич не про шло сти већ и би ло ка кве бу дућно сти. Ну де се и на ме ћу стра ни или тек ис фа бри ко ва ни ми то ви, он и ко ји ће ле г и т и м и с а т и по р а з и п р а в а по б ед н и к а. 5 У ства ри ма је зи к а је ве о ма сл и ч но, је р се с т ра н и је зи к ( је зи ц и) п р омовише к а о пре ци зни ји, ја сни ји, чак су пер и о ран у од но су на до ма ћи. Од једном, најк в ал ит е тн ији м с е п р оглашав ају к њижевн иц и који о својој гру пи ми сле све нај го ре и пи шу ис кљу чи во о ње ним там ним стра нама. За њих би ва ју ре зер ви са не све на гра де, по части, медијск а па ж њ а и п ри ви ле г и је, њихов а с е дела св рс т ав ају у а нт олог ије, али и у школ ску лек ти ру. Уко ли ко овај по сао вр ши стра на у су ко бу, то од мах иза зи ва по до зре ње и обич ној па ме ти је бли ска иде ја да дру га стра на не м исл и н и ш та добро о вашој к улт ури. За т о је бо ље из вр ш и о це на ћ и у ре до ви ма самог п рот и вн и ка: т реба за т у работ у а нгажоват и људе ко ји су спрем ни да се, за рад нов ца или не ке дру ге вр сте до би ти, ок ре н у п р о т и в с оп с т ве не к ул т у ре. Д ру г и м ре ч и ма, т реба п р онаћ и ау т о шо ви н ис т е, да т и и м нов а ц, рад ит и на њи хо вом ор г а н и з о в а њу и ме диј ском на сту пу, пот по мо ћи њи хо во по зи ци о ни рање у институ ци ја ма вла сти. О в де до л а зи мо до п р в е зна чај не фу н к ц и је ау т о шо ви н и с т а у сукобу: си с т ематско раз арањ е к улт у рн и х т в о р е ви на, ко је з а п ра в о 5 Та к о с е, н аи з г л е д п а р а д о к с а лн о, а у с т в а р и с а с в и м л о г и ч н о, п р о ц е с д е м и т о л о г и з а ц и је з а в р ш а в а ус в а ја њ е м н о в и х м и т о в а. 16

п ред с та в ља к ул т у р но ра з ору жање сопс т вене на ц и је. О т у да на ш и до ма ћ и аут ошови н и с т и к и д и ш у у п ра во на с рп ск у к ул т у ру, к а о на св ог нај в е ћег не п ри ја т е љ а. Н и је т е ш ко п р е по зна т и на ч и не на ко је се то чи ни. На њи хо вом уда ру су сва ка ко срп ски сим бо ли, по пут др жав ног гр ба, за ста ве и хим не. Они се про гла ша ва ју нео д го вар а ју ћ и м је р с у, т о б о же, ис т о ри ј ск и не т ач н и ( у п р о т и в н и ко в ој ве р зи ји ис т о ри је), за не ма ру ју д ру г е на ц и је (ка о да с рп ска на ц и ја не ма пра во на сво је сим бо ле, док сви дру ги то пра во има ју) и симбо ли шу зло чи не пре ма дру ги ма (као да су кроз исто ри ју је ди но Ср би би л и т и ко ји су ч и н и л и з ло ч ине). Аут ошо ви н и с т и се по себ но об ру ша ва ју на Ко сов ски мит (за вет), јер је он кон сти ту ти ван за српску на ци ју. За ње га се ка же да је ана хрон (ми то ви дру гих на ци ја су, ваљ да, мо дер ни ), исто риј ски не та чан (као да ми то ви и мо гу би т и т ач н и), да г а в а љ а де кон с т ру и с а т и. При т о ме с е, п р ећу тно, к а о з а ме на н у д и м и т о мо ра л ној и з а бра но с т и За па да, т ј. о ње г о вом пра ву да сву да у све ту свим сред стви ма про мо ви ше сло бо ду и демок р ат ију. Не с л учајно, ф орси р ају с е з алаг а њ а да Њ е г о ша и И ву А н д ри ћ а т р е ба и з ба ц и т и и з ш кол ске лек т и р е је р с у г е но ц и д н и. Ћи ри ли ца се прогла шава за заоста ло, неевропско и немодерно пи смо ко је уоп ште ни је угро же но, док се исто времено ла тини ца же ли на мет ну ти као са вре ме на и је ди но европ ска. Не п р о ла зи б о љ е н и п равослав љ е, ко је с е означав а к а о п рим ит и вна и с у ви ше т ра д и ц и о на л и с т и ч к а в е ра. Срп ск а п ра в о с ла в на ц р к в а се оп т у ж у је да је по д р жа ва ла зло чи не, фа бри к у ју се и на д у ва ва ју а ф е р е о ц р к в е н и м в е л и кодос т ојн иц им а, сви м с е сил ам а н ас т оји ис п ро во ци ра ти ц р к ве ни рас кол. При ме ра је без број и њи х је мо г у ће на ћи прак тично у свим сферама културе. Твр ђе ва ри јан те ау то шови н и зма ча к це л у с рп ск у к ул т у ру п р о гл а ша в а ју фа ш и с т и ч ком, чи ме за пра во же ле да ка жу да је тре ба у це ло сти од ба ци ти. За раз у ме ва ње дру ге функ ци је ау то шо ви ни ста у су ко бу пот р е б но је по ћ и од у з р о к а с уко ба и улог е не п ри ја т е љ ск и х о с е ћ а њ а у њи ма. На т раг у не мач ког м и сл и о ца Г. Зи ме ла (Si m mel), а ме ри ч к и со ци о лог Л. Ко зер (Co ser) на ве о ма убе дљив на чин је по ка зао да су ме ђу на род ни су ко би ре а ли стич ки по сво ме ка рак те ру, што значи да се во де за рад кон тр о ле над не ким ре сур си ма ко је не мо гу има ти исто вре ме но обе стра не, као што су, на при мер, те ри то рија и с л и ч но. С у п р о т но у ја в но с т и до м и н ат ном гле д и ш т у, с у ко би ове вр с т е у п ра ви л у не из би ја ју због не п ри ја т ељ ск и х осе ћа ња ко је с т р а не у с у ко бу г а је јед на п р е ма д ру г ој. Не п ри ја т е љ ск а о с е ћ а њ а (мр жња и сл.) су пра те ћи еле мент не ког су ко ба, она га по ја ча ва ју и на од ре ђе н и на ч и н ч и не мо г у ћ и м. 6 На и ме, н и је јед но с та вно п уцат и 6 Л. Ко зер, нав. де ло. 17

на не ко га, бом бар до ва ти, сла ти ра ке те и слич но ако тог дру гог (против ни ка) ви ди те као чо ве ка (љу де), ко ји, баш као и ви са ми, има св о је и ме, по р о д и ц у, т ра д и ц ију, п ра зн ике и тд. Зат о је п р от и вн ике не о п ход но де х у ма н и з о в а т и: т р е ба и х п р о гла си т и у бицама деце, в а р в а р и м а, ф а ш и с т и м а /н а ц и с т и м а, г е н о ц и д н о м н ац ијо м, бандит има, от па д н и ц и ма од за ко на и тд. Д ру г и м ре чима, људска л и ца не п ри ја т е љ а т р е ба з а ме н и т и зв е р ск и м и /и л и ча к ђа в ол ск и м об лич јем. Ка да их не бу де мо ви де ли као љу де, сма тра ће мо да их и тре ба уни шти ти и ла ка ср ца ће мо на њих по сла ти та над, бом бе и р а ке т е. Ун и ш т а в а њ е ов а ко де х у ма н и з о в а ног п р о т и в н и к а ви д и с е као спас чо ве чан ства. Сва ка рат на про па ган да иде упра во у овом сме ру то је не што што смо у два де се том ве ку има ли при ли ке да ви ди мо ве ли ки број пу та. Још јед ном, ту сво је ме сто на ла зе и ау тошо ви ни сти, појединци и организа ције сп ремни да сопствен у нацију прогла се мање вредном, некул тур ном, насилном и геноцидном. Као та ква, та на ци ја он да пот пу но за слу жу је да бу де по раже на, по ни же на, па ако тре ба и истребље на. За хва љу ју ћи де лат нос т и ау т о шо ви н и с т а, п р о т и в н и к и ма п у но оп р а в да њ е з а а г р е си ју, јер, ето, то они са ми о се би го во ре и ми сле. Улог а с рп ск и х аут ошовин ис т а јес т е да з а с рп ске не п ри ја т е ље оба ве посао де ху ма н и за ц и је с рп ске на ц и је, да са ње у к лоне све ш то је људ ско и до с т ој но си м пат ије, пош т ов ањ а и било к ак в ог о бзира. Ср би ма се на ми че жи во тињ ска ма ска, они се ви де као не при ја тељи ху ма ности, крв ни ци, касапи, опака и неморална створења ко ји ма је стра но све што је људ ско. У вре ме рат них деј ста ва де ху ма ни за ци ја се ин тен зи ви ра, те су сто га и срп ски ау то шовини сти деведесетих година прошлог века, заједно са страним пропа ган ди сти ма, Ср бе пред ста вља ли као оне ко ји:... ко љу, сп р о в о де пси хо ло г и ју т е р о ра, в р ше с е ри је ја в н и х си ло ва ња и по н и жа ва ју жен ско с тановн иш т во, у п раж њавају расн и г е но ц и д, сп ро во де у жа се не ви ђе не у Евро п и од 1945, и ш ча ше не с у к р е а т у р е, же ле св е д а л и к ви д и р а ју, у ко ји м а п у л си р а ју ја ке м рач не т е ме с рп ског на ц и о на л и зма: ре л и г и ја, и де о ло г и ја, ог орчење и смрт, ко ји су стра на ко ја ла же и во ди рат, на мер но и успе шно у н и ш т а ва ју на ц и о на л не би бл и о т е ке, м у зе је и ар х и ве, ко ји су п у ш т е н и с ла н ца, по би л и су и п ре д и в не че т во р о но ш це Л и п и ца не ре у е р г е л и Л и п и к, сн ај пе ри с т и ко ји з а 30 0 фу н т и по гл а ви у би ја ју де цу, на род су без ве ре и ча сти, бан да раз бој ни ка и те ро ри ста, н а р од с у б о ле с т а н, од а в но з ат р ов а н и з а п а о у оп а сн у п а р а но ју, но си о ци су опа сног ви ру са ко ји се мо ра из бри са ти, им план тир а ј у п с е ћ е е м б р и о н е у б о с а н с к е ж е н е, у б и ј у м л а д о г А л б а н ц а, 18

ис е ц к а ју г а, п а г а с е р ви р а ју њ е г о ви м р о д и т е љи м а з а ру ч а к, в а де не ро ђе не бе бе из утро бе ал бан ских труд ни ца... 7 Де ху ма ни зо вани, Срби по стају са мо легитимна мета за одс т р е л; оно ш т о н и је до зв о љ е но ч и н и т и д ру г и м љу д и ма, у од но с у на Ср бе је сте до зво ље но и чак по жељ но. То је и раз лог што за ау т о шо ви н и с т е с рп ске ж р т ве не зна че н и ш т а, а рат н и з лоч ин и на д Ср би ма не по с т о је. С а сви м јед но с т а в но, з а њи х Ср би н и с у љу д и, в ећ не к а к ви...на о па к и с т в ор о ви ч и ја је п рипа дно с т људској раси у в е л и ком з а к а ш њ е њу, к а ко је т о ф о р м у л и с а о гл у ма ц, р е ж и с е р, књи жев ник и ам ба са дор UNI CEF-a П. Ју сти нов (P. Us ti nov). 8 Ве ру је мо да у г о р њи м р е до ви ма ле ж и ба р ем де о о б ја ш њ е њ а на пи та ња због че га на ши ау то шо ви ни сти ју ри ша ју управо на српску кул ту ру и због че га при пад ни ке срп ске на ци је сма тра ју стоком. Ре кли би смо да су овом свом по слу до ма ћи ау то шо ви ни сти до бра но од ма кли, већ и пре ма то ме што се сам при дев срп ски у од ређен и м к ру говима у самој Ср би ји смат ра готово псовком. А ко би смо наше аут о шо ви н и с т е на зва л и с рп ск и м ау т о шо вин ис т има, њи ма би ве р ов атно више смет а ло одр еђењ е с рпск и, нег о т о ш т о смо их озна чи ли као ау то шо ви ни сте. С дру ге стра не гле да но, декон струк ци ја ау то шо ви ни зма, тј. ука зи ва ње на ње го ву дру штвен у с у ш т и н у, по с т а в љ а с е к а о је д а н од н ај в а ж н и ји х п ат рио тск и х з а да т а к а. Др Ср ђан Љ. Шљу кић Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и ло з о ф ск и фа к ул т е т Од с ек з а с о ц и о ло г и ју sr djan.slju kic@ff.uns.ac.rs 7 Из б р и с а т и с р п с к и в и р у с м а л а а н т о л о г и ја р а с и з м а и ш о в и н и з м а н а к р а ј у м и л е н и ј у м а, п р и р. З о р а н Пе т р о в и ћ П и р о ћ а н а ц, Ч и г о ја ш т а м п а, Б е о г р а д 2002, 5 6. 8 Исто, 35. 19