Marina Gledovid EFIKASNOST I PRINCIPI EFIKASNOSTI Ekonomski principi poslovanja predstavljaju određene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju preduzeda, u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Efikasnost poslovanja označava stepen uspešnosti u ostvarivanju postavljenih ciljeva preduzeda. U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja preduzeda jeste njegova težnja da svojom delatnošdu ostvari maksimalne rezultate, uz minimalna ulaganja potrebnih faktora: materije, energije i vremena. 1
EFIKASNOST I PRINCIPI EFIKASNOSTI Efikasnost poslovanja preduzeda se meri kroz osnovni ekonomski princip: da postignuti rezultati budu maksimalno mogudi i da su ostvareni uz minimalna ulaganja potrebnih materijalnih i drugih komponenata u procesu rada i poslovanja preduzeda. Uspešnost u organizovanju poslovanja preduzeda kao ekonomskog subjekta meri se odnosom između njegovih ostvarenih rezultata i ulaganja potrebnih komponenata u procesu poslovanja. Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima preduzeda: vedi rezultati podrazumevaju i vedu efikasnost, pod uslovom da su ulaganja za postignute rezultate ostala nepromenjena ili nisu povedana u vedem obimu od povedanja rezultata. Putem efikasnosti se izražava kvalitet ekonomije poslovanja preduzeda. Najvažniji principi poslovanja su: produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost. PRODUKTIVNOST RADA Produktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati preduzeda uz minimalno ulaganje i trošenje ljudskog rada, odnosno radne snage. On izražava efikasnost trošenja radne snage u procesu rada i poslovanja preduzeda. U širem smislu, produktivnost predstavlja povedanje proizvodnje i materijalnog bogatstva jednog društva sa postojedim radnim potencijalom stanovništva. 2
PRODUKTIVNOST RADA U praksi poslovanja, preduzede primenjuje različite metode izražavanja i merenja produktivnosti rada. Pošto produktivnost zavisi od količine proizvoda, odnosno ostvarenih učinaka, s jedne strane, i količine utrošene radne snage s druge strane, razlike u iskazivanju i merenju produktivnosti uglavnom se svode na razlike u načinu izražavanja proizvodnje, odnosno ostvarenih učinaka u određenom vremenskom periodu. Za utrošak radne snage prihvadeno merilo je vreme trajanja rada, što odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utrošenih na proizvodnju određene količine proizvoda ili usluga. U preduzedima koja proizvode različit asortiman proizvoda, gde dolazi do promene kvaliteta proizvoda, gde se koristi kooperacija, ili ako postoji nedovršena proizvodnja i slično, primenjuju se izvedeni metodi merenja produktivnosti. PRODUKTIVNOST RADA U preduzedima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogudnosti da naturalno-uslovno iskažu obim svoje proizvodnje ili učinaka, koriste se norma časovi rada za izražavanje produktivnosti. U ovom slučaju se normativi rada po jedinici proizvoda množe sa količinom svakog proizvoda iz postojedeg asortimana i na taj način se utvrđuje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili asortimana. Ukupni norma časovi se dele sa ukupnim efektivno ostvarenim časovima i na taj način se izračunava produktivnost određenog vremenskog perioda. 3
PRODUKTIVNOST RADA Produktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utrošene radne snage. Kao uslovni proizvod se obično uzima jedan koji je reprezentativan za preduzede i koji je najviše ili najduže zastupljen u njegovom proizvodnom programu. P = Q R P produktivnost, Q- proizvodnja i R -rad Kao najčešde metode merenja produktivnosti upotrebljavaju se metode u kojima se proizvod, odnosno učinci, izražavaju: fizičkim (naturalnim) jedinicama mere tržišnom cenom proizvoda cenom koštanja proizvoda norma časovima rada EKONOMIČNOST Sadržaj i značaj ekonomičnosti Ekonomičnost označava ekonomski princip poslovanja preduzeda koji obezbeđuje maksimalni učinak, uz minimalno trošenje svih potrebnih materijalnih i ljudskih komponenata. Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju u procesu proizvodnje i poslovanja. 4
EKONOMIČNOST Ekonomičnost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhvata racionalnije korišdenje ne samo živog rada, ved i sredstava za rad i predmeta rada. Na taj način se smanjuje i cena koštanja proizvoda ili usluga i povedava njihova konkurentska pozicija na tržištu. Značaj ekonomičnosti ogleda se i u težnji za smanjivanjem troškova poslovanja preduzeda. Ekonomičnost predstavlja jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeda, jer odražava odnos preduzeda prema ukupnim ostvarenim troškovima. Na ekonomičnost deluju brojni faktori, ponekad sa različitim i suprotnim dejstvom. Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomičnosti, osnovni uticajni faktori su: prirodni, društveni, tehničko-tehnološki i organizacioni. Povedanje ekonomičnosti u širem smislu označava i povedanje bogatstva društva. EKONOMIČNOST Naturalno utvrđivanje ekonomičnosti uzima za osnovu fizički obim proizvodnje i njen odnos prema fizičkim utrošcima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Naturalni izraz ekonomičnosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fizičkim pokazateljima i fizičkih utrošaka elemenata preduzeda. E = C T E Ekonomičnost, C- Ukupni prihod i T -Troškovi Vrednosno iskazivanje ekonomičnosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje, odnosno učinaka preduzeda i troškova svih elemenata proizvodnje. Kod merenja ekonomičnosti u iskazivanju vrednosti koriste se: tržišna cena, prosečna cena, standardna cena, ukupan prihod i dr. 5
RENTABILNOST (PROFITABILNOST) Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom se primenom ostvaruje težnja preduzeća i preduzetnika da sa manjom masom angažovanih sredstava ostvaruju veću dobit, odnosno profit. Ona pokazuje i izražava efikasnost angažovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeća, odnosno određenog posla. Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzeća jeste da ostvari što veće rezultate. Osnovni interes preduzeća je da iz svog poslovanja ostvari što veću dobit, odnosno profit, kao finalni izraz njegovog ekonomskog rezultata. Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati ostvaruju uz manje trošenje i angažovanje sredstava. Stoga na rentabilnost deluju faktori koji utiču na visinu dobiti i angažovana sredstva. RENTABILNOST (PROFITABILNOST) Značaj rentabilnosti - profitabilnosti Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta, kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. R = Db S x100 R Rentabilnost, Db-Dobitak i S- Angažovana sredstva Povedanje prihoda: Ukoliko neto rentabilnosti opada preduzimaju se mere za povedanje. Povedanje obima prodaje poboljšanje kvaliteta, bolje distribucije vede ponude, efikasnije reklame, povedanje prodajne cene i itd... 6
Pojam i značaj funkcije preduzeda Ekonomika preuzeda je najmlađa naučna disciplina iz oblasti ekonomskih nauka. Geneza potiče od grčkih riječi oikos i nomos što znhači zakonitost poslovanja u kudi. Razvoj ekonomike preduzeda tijesno je povezan s razvojem proizvodnih snaga, naglim razvojem nauke i tehnologije. Ekonomika preduzeda kao naučna disciplina nastoji proširiti postojede i dodi do novih objašnjenja, a naročito onih koji se izučavaju kroz: Spoznaju - preduzetništvo - marketing - menadžment Ekonomika preduzeda kao nauka počiva na : 1. Ekonomika preduzeda kao nauka o privrednim preduzedima 2. Privredna preduzeda 3. Preduzetnik 4. Preduzetništvo. Funkcije se klasifikuju prema vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji. Vertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva i zadataka preduzeda i nadležnosti nosilaca funkcija. Prema tome, javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funckija preduzeda: upravljanje, rukovođenje i izvršavanje poslova. Upravljanje je prema vertikalnoj dimenziji hijerarhijski najviša funkcija kojom se postavljaju i definišu ciljevi i strategija preduzeda. Razrada ciljeva vrši se preko funckije rukovođenja, pomodu organizacije preduzeda. To je drugi nivo vertikalnih funkcija. Horizontalna podela funckija sledi njihov prirodan tok odvijanja u tehnološkom procesu preduzeda. Preko horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnička podela rada u lancu svih aktivnosti u procesu reprodukcije. U ovoj klasifikaciji, funkcija obuhvata skup međusobno povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja određeni zadatak. 7
Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti funkcije se mogu deliti na: istraživanja i razvoj, tehničke funckije, komercijalne, kadrovske, itd. Vertikalnom podelom funkcija stvaraju se organizacioni nivoi u strukturi preduzeća. Vrh preduzeća čini upravljački nivo, srednji nivo predstavlja rukovodilački i na kraju operativni nivo. Osnovni zadatak funkcije rukovođenja je pretvaranje upravljačkih odluka u konkretne zadatke.rukovođenje je stručno vođenje poslova preduzeda.ova funkcija zadužena je za organizaciju funkcionisanja preduzeda. Među rukovodiocima u preduzedu postoji jasna podela zadataka. Sadržaj funkcije rukovođenja čine: Definisanje i proveravanje radnih zadataka Koordinacija svih aktivnosti u procesu ostvarivanja ciljeva Kontrola izvršenja aktivnosti Osnovni zadatak funkcije izvršenja je samo operativno izvršavanje zadataka preduzeda.nosioci ove funkcije su svi zaposleni radnici preduzeda.izvršenje znači da se zadaci neposredno obavljaju i to na radnim mestima. Izvršavanje kao funkciju preduzeda karakterišu: Zadatak Izvršilac Radno mesto Rezultat 8
Funkcija kontrole Kontrola treba da omogudi nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija u preduzedu, spreči zloupotrebe, loš rad nedomadinsko poslovanje i ponašanje, poštovanje spoljnih i internih procesa. Tehničkom kontrolom se kotroliše kvalitet proizvoda i tehnološki proces rada preduzeda i delova preduzeda- poslovnih i oganizacionih jedinica. Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u procesu rada preduzeda.ona se vrši analizom ostvarenih rezultata, efikasnosti zaposlenih i rukovodstva, analizom principa poslovanja. Ekonomska kontrola treba da deluje preventivno, radi otklanjanja eventualnih gubitaka kako bi se otkrili faktori, uzroci i odgovornost za nastale gubitke i štete. Složenost i obuvatnost funkcije kontrolisanja ispoljava se u slededim aktivnostima: utvrđivanje standarda i normativna odluka, radnih postupakai rezultata pojedinačnog i grupnog rada; merenje i pradenje dinamike ostvarenih ulaganja i rezultata; komparacija ostvarenih rezultata i ulaganja, kao i troškova sa planiranim, odnosno normiranim; utvrđivanja ostupanja ostvarenih pokazatelja u odnosu na normirane, kao i njihovo otklanjanje Horizontalna funkcija u preduzedu Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u tehnološkom (radnom) procesu i obavljanja poslova u preduzedu. Preko horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnička podela rada u lancu svih aktivnosti. Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti: Makro- organizacione strukture preduzeda reprezentuje u suštini podelu na poslove funkcije. Nezavisno od nivoa i vrste klasifikacije funkcije uvek moraju biti povezane i koordinirane. Zadatak ove funkcije je organizacija tehnološkog procesa preduzeda.organizacija tehničke, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnološkog procesa i podele rada u preduzedu. Za izvršavanje posebnih i sprecifičnih zadataka u preduzedu, formiraju se posebni funkcionalni delovi, kao organizacione- radne poslovne jedinice ili funkcije. One su uslovljenje tehnološkim zahtevima, radnim procesima, vrstom i veličinom kao i tržišnom pozicijom konkretnog preduzeda.posebni zadaci u preduzedu mogu se rasčlaniti na na vedi broj pojedinačnih zadataka.to rasčlanjivanje se postiže tzv.horizontalnom podelom rada.tom podelom rada se posebne grupe zadataka organizacijski uobličavaju u odgovarajude funkcije, a pojedinačni zadaci u odgovarajudi broj radnih mestaili grupe radnih mesta. 9