Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за еконокику пољопривреде и социологију села Винка Јошић АГРОБИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ НЕКИХ КЛОНОВА

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за еконокику пољопривреде и социологију села Винка Јошић АГРОБИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ НЕКИХ КЛОНОВА СОРТИ MUSCAT OTTONEL И TRAMINAC Мастер рад Нови Сад, 2015

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за економику пољопривреде и социологију села Кандидат Винка Јошић Ментор Драгослав Иванишевић АГРОБИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ НЕКИХ КЛОНОВА СОРТИ MUSCAT OTTONEL И TRAMINAC Мастер рад Нови Сад, 2015

Чланови комисије: Ментор: Др Драгослав Иванишевић, доцент за ужу научну област, Виноградарство, Пољопривредни факултет Нови Сад Председник: Др Нада Кораћ, редовни професор, за ужу научну област, Виноградарство, Пољопривредни факултет Нови Сад Члан: Др Мирјана Лукач Булатовић, доцент, за ужу научну област, Менаџмент и организација у пољопривреди, Пољопривредни факултет Нови Сад

Срдачно се захваљујем своме ментору доц. Др Драгославу Иванишевићу на уложеном труду, стручној помоћи, смерницама и стеченом знању, који су били кључни за израду ове теме. Указано поверење ми је било подстицајно за целокупан рад. Посебну захвалност дугујем проф. Др Нади Кораћ са Полљопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, на корисним саветима и ангажовању у реализацији мастер рада. Захваљујем члану комисије доц. Др Мирјани Лукач Булатовић са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду на прегледу мастер рада и датим сугестијама. Изузетну захвалност дугујем мастер инж. Младену Калајџићу у реализацији практичног дела овога мастер рада.

Винка Јошић Мастер рад Садржај САДРЖАЈ 1.УВОД... 6 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА... 9 3. ОБЈЕКАТ, МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА... 10 3.1. ОБЈЕКАТ... 10 3.2. МАТЕРИЈАЛ... 11 Опис испитиваних сорти... 12 Muscat Ottonel... 12 Traminer... 14 3.3. МЕТОДЕ РАДА... 18 3.4. УСЛОВИ ИСПИТИВАЊА... 20 4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА... 13 4.1. ФЕНОЛОШКА ОСМАТРАЊА... 13 4.2. РОДНОСТ... 15 4.3. ПРИНОС И КВАЛИТЕТ ГРОЖЂА... 30 5. ЗАКЉУЧАК... 32 6. ЛИТЕРАТУРА... 34 2

Винка Јошић Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ Као резултат индивидуалне клонске селекције у свету је до сада издвојен већи број клонова у оквиру значајнијих сорти винове лозе. Разлике између појединих клонова исте сорте могу имати велики утицај на квалитет грожђа и вина. У циљу одабирања најквалитетнијих клонова за гајење у домаћим агроеколошким условима неопходна су била испитивања производних карактеристика интродукованих клонова. Испитивања су се обављала на неким клоновима у оквиру сорти винове лозе: Traminer и Muscat Ottonel. Испитивања су обављена на 10 чокоти сваког клона, који су гајени у истим агроеколошким, климатским и едафским условима. Утврђивана је родност, садржај шећера и киселина у шири и фенолошка осматрања код следећих клонова Muscat Ottonel клон 116, Muscat Ottonel клон 2/1, Muscat Ottonel клон Kt 16, Traminer клон R1, Traminer клон VCR 6, Gewürztraminer клон 47, Traminer Aromatico клон BB 48/1, Traminer клон BB47/1, Traminer клон GM 11. Разлике у фенолошким осматрањима између клонова у оквиру сорте Traminer и клонова у оквиру сорте Muscat Ottonel није било. Разлике у датуму почетка појединих фенофаза је било између испитиваних сорти. родности. Код свих клонова су забележене високе вредности свих коефицијената Испитивани клонови сорте Traminer, изузев клона R1 су накупили преко 20% шећера у шири. Oд клонова сорте Muscat Ottonel ни један није накупио преко 20% шећера. Значајнијих разлика је било у садржају киселина у шири. На основу резултата једногодишњих испитивања не могу се доностити реални закључци о вредности сорти и клонова. За доношење коначног суда о вредности неког клона је потребно наставити испитивања у дужем временском року. 3

Винка Јошић Мастер рад Резиме Кључне речи: винова лоза, клон, производне карактеристике, биолошке карактеристике. 4

Винка Јошић Мастер рад Sumarry SUMARRY As a result of individual clone selection, there are many important grape sorts of clones in the world now. Differences between some clones of the same sort may have great influence on quality of grapes and wine it self. In terms of selecting most quality clones for vineyards in domestic agroecological environment, many analyses of introduced clones product characteristics were necessary. Analyses were taken on some clones of the next sorts of grapes : Traminer and Muscat Ottonel. Analyses were taken on 10 vines of every clone which were bred in the same agroecological, climate and edaphic terms. Low temperature durability, fertility, sugar and acid content in stum were tested so as phenological observes which were taken on next clones: Muscat Ottonel clone 116, Muscat Ottonel clone 2/1, Muscat Ottonel clone Kt 16, Traminer clone R1, Traminer clone VCR 6, Gewürztraminer clone 47, Traminer Aromatico clone BB 48/1, Traminer clone BB47/1, Traminer clone GM 11. There were no differences in phonological observes between clone sorts Traminer and Muscat Ottonel. There were some phonological phase duration differences between tested sorts. High level values of fertility rates were recorded on all clones. Tested clones of Traminer except clon R1 has gathered over 20% of sugar in stum. None of the Muscat ottonel clones gathered over 20% of sugar in stum. Main differences were noticed in acid content in stum. We can t give real sorts and clones validity conclusions based on one year analyses results. Long term analyses are required to provide to be able to give final judgement of clone validity. Keywords: vine, clone, product characteristics, biological characteristics. 5

Винка Јошић Мастер рад Увод 1.УВОД За економичну и квалитетну производњу грожђа и вина сорта је од пресудног значаја. У свету постоји велики број сорти, те избор сорте приликом подизања нових засада није нимало једноставан. На избор сорте највећи утицај имају агроеколошки услови у којима се подиже нови виноград, али он зависи и од великог броја других фактора пре свега захтева тржишта. Када је вино у питању, посебно када су у питању вина високог квалитета, између низа других података о пореклу грожђа, произвођачу, годишту, на етикети по правилу треба да се налази и име сорте од које је оно произведено. Ако се још има у виду да је нека популарна или мускатна сорта, име јој се посебно цени и памти, ако јој је укус оправдао свa своја очекивањa. Сорте у виноградарству, за разлику од других пољопривредних култура се налазе у производњи изузетно дуго, као што је на пример сорта Traminer која се спомиње у једном француском документу из XIV века за подизање винограда под именом Savagnin (Циндрић, 1994). Muscat a petit grain је врло стара сорта, чак су је још и римски писци спомињали у својим делима, а ми је сматрамо једном од наших аутохтоних сорти под именом Тамјаника бела (Кораћ, 2011). У Мађарској се гаји у токајском виногорју, где заједно са Фурминтом и Липовином даје чувена токајска десертна вина. 6

Винка Јошић Мастер рад Увод Неке сорте су настале спонтаном хибридизацијом, као што је на пример Muscat Ottonel, која је настала 1852. године у Француској, и која је испољила одличне особине и призната је у сортимент виноградарства. Мирису грожђа и вина увек је придаван велики значај. Отуда су све траженије сорте са благим мускатним мирисом и све траженији производи од грожђа, а пре свега вино са благим или израженим мускатним мирисом. Према неким ауторима постоји преко 350 мускатних винских сорти, које могу дати различите квалитетне категорије вина са мање или више израженим мускатним мирисом али, у нашој земљи данас се гаји мали број. Сем мускатних сорти и остале имају мирисне материје које се не могу окарактерисати као мускатне (нпр. Траминац, Совињон бели и др.). Поједине сорте су се због свог квалитета вина рашириле по целом свету, пре свега јер су прилагодљиве различитим условима средине у којима дају стабилан и добар квалитет вина. Примера ради, сорта Траминац која је северњачког типа у условима Војводине често пута даје вина којима мањка киселине, тј. свежина, и чија је боја више жуђкаста, нетипична за ова подручја. Иста та сорта засађена на југу Србије, током сазревања скоро изгуби киселине, те је вино тупо нехармонично, а боја му је као сок од поморанџе (Куљанчиђ, 2007). Током дугог периода гајења старих сорти, на чокотима је дошло до мутационих промена које су довеле до хетерогености у оквиру популације сваке сорте. Што је једна сорта старија, она је у већем степену деградирана, што се огледа кроз мање приносе, смањен садржај шећера у грожђу, повишен садржај киселина, смањену отпорност на ниске зимске температуре и другим негативним променама на производним карактеристикама. 7

Винка Јошић Мастер рад Увод Клонска селекција је најбољи начин да се сорта поправи то јест да се елиминише негативан утицај мутационих промена у будућим виноградима, као и да се спречи размножавање биљака које су заражене вирусима или вирусима сличним болестима. У пракси се примењује више метода клонске селекције као што су: масовна негативна, масовна позитивна, индивидуална и типска клонска селекција. Најбоље резултате даје индивидуална клонска селекција, која полази од појединих, најбољих чокота и кроз неколико генерација вегетативног умножавања и сужавања избора се долази до најквалитетнијих клонова. Међутим, индивидулана клонска селекција траје дуго, од 15-20 година (Циндрић, 1981). За већину гајених сорти је извршена клонска селекција и у свету се нови виногради подижу искључиво клонски селекционисаним, сертификованим садним материјалом. Као резултат индивидуалне клонске селекције у свету је до сада издвојено већи број клонова у оквиру значајних сорти винове лозе. Разлике између појединих клонова, исте сорте, могу имати велики утицај на квалитет грожђа и вина. У циљу одабирања најквалитетнијих клонова за гајење у домаћим агроеколошким условима неопходно је испитати производне карактеристике интродукованих клонова. 8

Винка Јошић Мастер рад Задатак и циљ рада 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Задатак овог рада био је да се у току једногодишњег испитивања утврди родност и квалитет грожђа клонова aроматичних белих винских сорти Muscat Ottonel и Traminer. Примарни циљ истраживања је да се испитивањем производних и биолошких особина неких клонова сорти Muscat Ottonel и Traminer утврди њихова погодност за производњу квалитетног грожђа у условима Фрушке горе. 9

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада 3. ОБЈЕКАТ, МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА 3.1. ОБЈЕКАТ Испитивања су вршена током 2015. године на Огледном добру за виноградарство Пољопривредног факултета из Новог Сада, које се налази у Сремским Карловцима. Огледни виноград је подигнут на потесу Боцка, 2008. године. Растојање садње је 2,8 x 1 m, што значи да је хранидбени простор једног чокота 2,8 m 2. Узгојни облик је карловачки, који представља модификовани једноструки Guyot узгојни облик. Резидбом је на сваком чокоту остављен један лук са 12 окаца и један кондир са 2 окца. 10

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада 3.2. МАТЕРИЈАЛ За испитивања су одабране висококвалитетне ароматичне беле винске сорте то јест њихови најквалитетнији и најновији клонови селекционисани у Италији, Француској, Немачкој и Мађарској. Muscat Ottonel клон 116, селекционисан у Француској; Muscat Ottonel клон 2/1, селекционисан у Мађарској; Muscat Ottonel клон Kt 16, селекционисан у Мађарској; Traminer клон R1, италијански клон селекционисан у Раушеду; Traminer клон VCR 6, италијански клон селекционисан у Раушеду; Gewürztraminer клон 47, селекционисан у Италији; Traminer Aromatico клон BB48/1, селекционисан у Мађарској; Traminer клон BB47/1, селекционисан у Мађарској; Traminer клон 11GM, селекционисан у Немачкој. У засаду је сваки клон заступљен са по 10 чокота, гајених у једнаким условима и на исти начин на Огледном пољу у Сремским Карловцима. 11

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Опис испитиваних сорти Muscat Ottonel Синоними Мирисавка, Мускат Отонел, Muscadel Ottonel, Muskotály, Ottonel, Ottonel muskotály, Muscat Ottonel Weiss, Ottonel Frontignan. Порекло Ова сорта је настала 1852. године. Створио ју је вртлар из француског града Анжера по имену Роберт Моро. Будући да јако личи на Шаслу, највероватније да је један родитељ ова сорта а други је Muscat de Saumuir. По морфолошкој и неким биолошким карактеристикама, могла би да се сврста у convarietas occidentalis, subconvarietas caspica. Распрострањеност Поред сорте Жути мускат, најпознатија мускатна сорта за бела вина. Распрострањена је у виноградима на северној граници гајења винове лозе. Гаји се у североисточној Словенији, у северној Хрватској, у Војводини, на ужем подручју Србије и на Косову.. 12

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Опис сорте Чокот је слабије бујности од Шасле. Ластари су танки, чоколадне боје, кратких интернодија. Врх младог ластара је без маља, изразито бронзасте боје. Лист је мали, троделан или петоделан. Петељкин урез је увек узан, у облику лире. Млади листови су светло жућкасто-зелени. Старији листови су потпуно зелени, са крајевима савијеним на доле. Површина им је равна. На наличју, а мало и на лицу, обрасли су чекињастим длачицама које се осећају при додиру. Нерви на листу су светло црвени. Лист Мускат Отонела јако личи на лист Шасле, само је нешто мањи. Цвет је хермафродитан. Грозд је мали или средње величине, ваљкаст или ваљкасто-купастог облика, средње збијен. Просечна маса грозда је око 100 грама. Бобице су беличасто-жуте боје, са сунчане стране рђасте, средње крупноће, округле, хрскаве, са израженом мускатном аромом. Производна вредност Рано сазрева (I епоха). Већ крајем августа грожђе је пријатно за јело. Средином септембра се може брати за прераду у вино. Накупља нешто више шећера од Шасле, али ретко кад достиже 20%. Лако губи киселине. Даје релативно мале приносе. Коефицијент родности 1,3-1,5. Принос грожђа варира од 9000-12000 kg/ha. Резидба мешовита. Лукови се орезују на 8-10 окаца. Варијације и клонови У Мађарској је селекционисан клон Кт 16, 2/1. 13

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Општа оцена Мускат Отонел је сорта са врло добрим, а истовремено и са лошим карактеристикама. Добре особине су јој интензиван мускатни мирис, рано сазревање, добра отпорност на ниске температуре и на сиву плесан грожђа. Недостаци су јој: слаба бујност, ниска родност и осетљивост у цвету. Библиографија: Циндрић (1994); Аврамов (1991); Кораћ (2011); Bistray D. (2011). Traminer Синоними У Србији: црвени Траминац, мирисави Траминац; у Немачкој: Traminer, Gewürztraminer, Clevner; у Француској: Savagnin rose, Traminer, Gewürctraminer, Edeltraube, Rotclevner, Gentil-Duret rouge; у Италији: Traminer rosso, Traminer, Traminer aromatico; у Аустрији: Traminer; у Мађарској; Piros tramini; у Чешкој и Словачкој: Tramin červeny; у ЗНД: Traminer rozovij, у УСА: Traminer red. На O.I.V. је назив Savagnin rose одређен као примаран назив. Порекло По свему судећи ова сорта је добила име по месту Трамин у Јужном Тиролу (Северна Италија). У једном француском документу за подизање винограда из XIV века спомиње се под именом Savagnin. У XVI веку се у већој мери раширила у Француској. Према природној класификацији сорти, припада групи occidentalis, подгрупи galica сорти. 14

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Распрострањеност Ова сорта је позната у целом свету. Највише се гаји у Средњој и Западној Европи, близу северне границе гајења винове лозе. Свуда је високо цене. Траминац је одавно позната сорта на тлу Србије. Не зна се ко и када ју је донео. Највише винограда је подигнуто после II Светског рата, приликом масовног увођења у производњу широкоредних и високих система узгоја. У подунавским виногорјима источне Славоније и у Фрушкогорском виногорју је међу сортама из convarietas occidentalis, subconvarietas gallica, заузела друго место, одмах иза Ризлинга италијанског а испред Совињона и Бургундца белог. У последњој деценији је присутна тенденција смањења површина, а његово место заузимају сорте Рајнски ризлинг и Шардоне. Гаји се у североисточној Словенији, у северној Хрватској, Војводини, на ужем подручју Србије и на Косову. Опис сорте На сиромашним земљиштима је слабе, а на богатим земљиштима је средње бујности. У случајевима када се наруши генеративно-вегетативна равнотежа, чокот може бити и јако бујан. Развија много ластара, кратких интернодија, са много заперака, тако да му је шпалир често превише густ. Има полуусправан раст ластара. Ластари су кратки, светло сивкасто-мрке боје, паучинаст, са пругама и тачкицама. Нодуси нису истакнути и исте су боје као интернодије. Врх ластара је вунаст, бронзасто-зелен, прошаран црвеном бојом. Листови на врху ластара су и са лица прекривени густим, белим маљама. Лист је мали, округласт, или нешто шири него дужи, најчешће троделан. Понекад је једна половина листа цела а друга издељена. Горњи бочни урези су средње дубине или плитки, узани и већином под оштрим угом, отворени су или затворени. Дршкин урез је у облику слова V. 15

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Обод листа је чипкаст, плитко и густо нарезан. Боја листа је тамно зелена са сивкастом нијансом. На лицу листа, на месту спајања главних нерава, налазе се паучинасте маље. Површина листа је мехураста. Лиска је дебела, чврста. Наличје листа је паучинасто маљаво. Нерви су карактеристично црвени. Петељка листа је кратка, танка, плавкастоцрвена. Цвет је хермафродитан, тучак купастог облика. Оплодња нормална и редовна. Грозд је мали, неправилног облика, већином са раменом, збијен. Просечна маса грозда је око 80g. Дршка грозда је кратка, здрвењена. Бобице су мале (1,5g), округласте, просечних димензија 14x12mm, светлије или тамније црвене боје са пепељком. Имају дебелу покожицу, сочне су, слатке и ароматичне. Агробиолошке и привредно технолошке карактеристике Сазрева у II епохи, у условиmа Војводине обично у другој половини септембра. И у лошим годинама накупља 18-20% шећера, а најчешће знатно преко 20%. Када презри, киселине му јако опадну. Добро се оплођава. Коефицијент родности варира од 1,2 до 1,3. Даје мале приносе (7-8000kg/ha), ретко кад преко 10000kg/ha. Захтева дугу резидбу. Одговарају му високи узгоји. Резидба мешовита. Лукови се орезују на 10-12 окаца. Варијације и клонови У оквиру сорте Траминац познато је више варијација а најпознатије су: црвени, бели и мирисави Траминац. Бели Траминац има жуту боју покожице и гаји се у чистим засадима у Француској у покрајни Franche Compte, под именом Savagnin blanc. Мирисави Траминац (Gewürztraminer) има светлије бобице од црвеног Траминца и израженији мирис. 16

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Упоредна испитивања три варијације Траминца у Сремским Карловцима, су показала да је мирисави, такозвани Gewürztraminer, квалитетнији, али да је нешто мање родности од црвеног и белог Траминца. Gewürztraminer, у односу на друга два типа, накупља више шећера, а истовремено садржи и нешто више киселина. Клонови Траминца селекционисани у Италији, Француској и Немачкој (R1, 47, VCR 6, BB48/1, BB47/1, 11Gm). Општа оцена Сорта за висококвалитетна бела вина. У северним подручјима вина су свежија, хармоничнија и питкија. Треба је гајити на високим узгојима. Варијација мирисавог траминца је посебно за препоруку. Библиографија: Циндрић (1994); Аврамов (1991); Кораћ (2011); Bistray (2011). 17

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада 3.3. МЕТОДЕ РАДА У циљу остварења задатка вршена су следећа испитивања: Испитивање родности окаца и ластара вршено је бројањем ластара и цвасти у пролеће пре цветања (почетком маја), када су ластари достигли дужину око 30 cm. Родност је одређивана на 10 чокота. На основу прикупљених података у винограду израчунати су показатељи родности: број остављених окаца, кренула окца у %, родни ластари у %, коефицијент плодности ластара или апслолутни коефицијент родности ластара, коефицијент родности ластара или релативни коефицијент родности ластара, коефицијент родности окаца или потенцијални коефицијент родности. Родност окаца по дужини лука је за све клонове представљена графички. Принос грожђа је одређен у време бербе мерењем масе обраног грожђа са 10 чокота за сваки клон. Принос је изражен у kg/m 2. Просечна маса једног грозда одређена је на основу просечног узорка од 10 гроздова за сваки клон. Садржај шећера у шири одређиван је Ексловим широмером и изражен у %. Садржај киселина у шири одређиван је методом неутрализације свих киселина и њихових соли у шири, раствором n/10 NaOH уз примену индикатора бромтимолплаво. 18

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Фенолошким осматрањем је утврђиван датум почетка фенофаза пупољења, цветања и шарка; o Почетак пупољења је евидентиран као датум када су прва окца на чокоту почела да се отварају; o Почетак цветања је евидентирано као датум када је 5% цветова у цвасти било отворено; o Почетак шарка је евидентиран као датум када су код првих бобица у грозду примећене промене које су карактеристичне за ову фенофазу. 19

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада 3.4. УСЛОВИ ИСПИТИВАЊА Земљиште Земљиште на коме је подигнут виноград је типично виноградарско, типа гајњаче. Оно је погодно за гајење великог броја сорти винове лозе. Aлкалне je реакције са ниским садржајем хумуса и азота, недовољно калијума али је добро обезбеђено фосфором. Табела 1. Хемијска анализа земљишта у 2014. години (Сремски Карловци) Дубина(cm) ph CaCO 3 Хумус Укупан AL-P 2 O 5 AL-K 2 O у KCl у H 2 O % % N % mg/100g mg/100g 0-15 7.33 8.22 12.42 1.46 0.10 35.27 26.84 15-30 7.35 8.29 13.12 1.26 0.08 28.59 21.78 30-60 7.31 8.32 12.0 1.10 0.06 21.60 15.46 20

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Метеоролошки услови Метеоролошки подаци потичу са локалне мерне станице која се налази у оквиру огледног поља и приказани су у табели 2. Током 2014. године температурни услови су били повољни за процесе формирања и диференцирања зимских окаца за наредну годину. Средња годишња температура је била за 0,64 степена више него на нивоу вишегодишњег просека. Средња вегетациона температура је била за 1,33 степена нижа него на нивоу вишегодишњег просека. Ова година се може окарактерисати као кишна јер је годишња сума падавина била за 279,7 mm већа од вишегодишењег просека, а вегетациона сума 370,9 mm. Минимална температура у 2014. години измерена је у децембру (-15,7 C). Максимална температура је евидентирана у септембру (37,5 C). У току зиме 2014/2015. године није било ниских температура које су могле нанети веће штете испитиваним сортама. Месец мај и јул су били кишовити. Вишегодишњи просек температуре за месец мај и јун био је приближно једнак као ове године, али вишегодишњи просек за падавине, упоређујући ову годину, је са доста одступања, тако је у месецу мају пало за 86,78 mm падавина више него што је измерено вишегодишњим просеком падавина за исти месец. 21

Винка Јошић Мастер рад Објекат, материјал и методе рада Tabela 2. Mетеролошки подаци за 2014. и 2015. години (Сремски Карловци) Година/месец Температура ваздуха ( C) Eкстремне максималне температуре ваздуха ( C) Екстремне минималне температуре ваздуха ( C) Падавине (mm) 2014. 2015. Вишегод. просек 2014. 2015. 2014. 2015. 2014. 2015. Јануар 4,30 3,6 1,7 16,1 17,5-10,2-14,3 44,9 53,8 49,98 Фебруар 6,40 2,7 3,0 20,3 14,6-6,6-7,2 12,2 32 47,08 Март 10,20 7,4 7,7 23,1 22,9 0,4-3,2 61,8 37 42,96 Април 13,20 12,4 12,8 22,8 27,6 3,8-0,3 69,2 20 47,34 Мај 16,10 17,8 17,6 28,6 31,2 3,8 6,5 265,0 166 79,22 Јун 20,70 21,1 20,9 34 35,4 9,3 10,7 47,4 24,4 86,40 Jул 22,00 23,9 22,8 33,6 38,3 11,5 10,9 170,0 6,6 68,35 Aвгуст 20,90 26,3 22,6 35,2 37,0 8 16,5 52,8 47,4 50,17 Септембар 17,00 18,9 17,5 37,5 7,1 5,8 7,1 116,8 110,2 61,89 Oктобар 13,10-12,5 27,9 - -1,6-65,4-60,67 Новембар 8,40-7,3 22,6 - -2-15,8-54,21 Децембар 4,20-2,1 16 - -15,7-64,0-57,25 Годишњи просек 13,04-35,2 - -15,7-985,3 - Вегетациони просек Вишегодишњи просек 1991-2014 17,57-35,2 - -1,6-786,6 - Вишегод. просек Годишњи 12,4 Вишегодишњи просек Годишњи 705,53 Вегетациони 18,9 1991-2014 Вегетациони 415,70 22

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања 4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА 4.1. ФЕНОЛОШКА ОСМАТРАЊА Фенологија мускатних белих винских сорти представљена је у табели 3. Табела 3. Фенолошка осматрања за клонове белих мускатних винских сорти (Сремски Карловци, 2015.) Сорта/клон Почетак пупољења Почетак цветања Шарак Датум бербе Muskat Ottonel 116 10.04. 21.05. 29.06. 24.08. Muskat Ottonel 2/1 10.04. 21.05. 29.06. 24.08. Muscat Ottonel Kt 16 10.04. 21.05. 29.06. 24.08. Traminer R1 14.04. 23.05. 15.07. 01.09. Traminer VCR6 14.04. 23.05. 15.07. 01.09. Gewürztraminer 47 14.04. 23.05. 15.07. 01.09. Tram.Aromatico BB48/1 14.04. 23.05. 15.07. 01.09. Traminer BB47/1 14.04. 23.05. 15.07. 01.09. Traminer GM 11 14.04. 23.05. 15.07. 01.09. 23

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања На основу резултата фенолошких осматрања види се да постоје разлике између испитиваних сорти. Код клонова сорте Muscat Ottonel почетак фенофазе кретања окаца је евидентирана 10.04., почетак цветања је евиденитиран 21.05., а почетак фенофаза шарак је евидентирана 29.06. Сви клонови ове сорте су обрани 24.08. Није било разлика у протицању појединих фенолошких фаза између клонова истоимене сорте. Клонови сорте Traminer такође нису се разликовали у времену протицaња фенолошких фаза. Почетак фенофазе кретања окаца је евидентирана 14.04., почетак фенофазе цветања је евидентиран 23.05., а почетак фенофазе шарак је евидентирана 15.07. Сви испитивани клонови ове сорте су обрани 01.09. Значајне разлике су забележене између испитиваних сорти, тако да је време кретања окаца код сорте Traminer евидентирано 4 дан после сорте Muscat Ottonel. Код фенофазе почетка цветања такође постоје значајне разлике између испитиваних сорти, тако да је код сорте Muscat Ottonel почетак фенофазе цветања евидентирана прва 21.05., док је код сорте Traminer почетак фенофазе цветања евидентирана 2 дана касније. Почетак фенофазе шарак је евидентирана прва код сорте Muscat Ottonel, 29.06., а код сорте Traminer 16 дана касније. 24

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања 4.2. РОДНОСТ Резултати испитивања родности клонова ароматичних белих винских сорти су представљени у табели 4. Табела 4. Показатељи родности за ароматичне беле винске сорте (Сремски Карловци, 2015.) Сорта/ клон Muscat Ottonel клон 116 Muscat Ottonel клон 2/1 Muscat Ottonel клон Kt 16 Traminer клон R1 Traminer клон VCR 6 Gewürztramin er клон 47 Traminer Aromatico клон BB 48/1 Traminer клон BB 47/1 Traminer клон 11GM Број резидб ом остав ље-них окаца Број крен у-лих окац а у % Број избилих ластара Конд ир Лук Укуп но Број ластара Кон дир Лук родних Уку пно Број родних ластара изражен у % Кондир Лук Укуп но 14,0 71,4 1,8 8,2 10,1 1,5 7,7 9,2 85,7 94,3 93,1 11,8 84,4 0,7 9,6 10,3 0,6 8,6 9,2 83,3 88,2 87,5 13,0 78,7 15,1 8,6 10,2 1,5 7,8 9,4 100 90,5 91,7 12,6 92,3 1,7 12,3 14,1 1,4 9,2 10,6 83,3 74,7 75,9 13,0 83,9 1,1 7,8 8,9 0,5 7,0 7,5 45,0 88,9 82,6 13,5 87,6 1,3 11,6 13,0 1,0 9,4 10,4 75,0 82,0 81,0 13,1 90,7 1,3 11,5 12,8 1,1 10,3 11,4 81,6 90,2 89,0 13,1 87,2 1,3 12,4 13,7 0,9 10,6 11,5 67,5 86,6 83,9 13,5 92,8 1,6 13,3 15,0 1,2 12,5 13,7 73,2 94,2 91,2 25

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања Број резидбом остављених окаца по луку код свих испитиваних клонова кретао се у интервалу од 11,8 до 14,0. Највећи проценат кренулих окаца је забележен код сорте Тraminer клон 11 GM и Traminer клон R1, док се најлошије показао Muscat Ottonel клон 116 од свих клонова испитиваних сорти. Највећи број избилих ластара је евидентиран код сорте Traminer клон 11 GM, док је најмањи код сорте Traminer клон VCR 6. Највећи број родних ластара забележен је код сорте Traminer са клоном 11 GM, а најмањи код исте сорте са клоном VCR 6. Број родних ластара изражен у процентима је био на највишем нивоу код сорте Muscat Ottonel клон 116, а најмањи је имао Traminer клон R1. Значајне разлике у скоро свим параметрима су евидентиране код клонова сорте Muscat Ottonel. 26

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања Табела 5. Коефицијенти родности белих ароматичних винских сорти (Сремски Карловци, 2015.) СОРТА / КЛОН Muscat Ottonel клон 116 Muscat Ottonel клон 2/1 Muscat Ottonel клон Kt 16 Traminer клон R1 Traminer клон VCR 6 Gewürztraminer клон 47 Traminer Aromatico клон BB 48/1 Traminer клон BB47/1 Traminer клон GM 11 БРОЈ ЦВАСТИ ПО РОДНОМ ЛАСТАРУ ЛАСТАРУ ОКЦУ (апсолутни коефицијент (релативни коефицијент (потенцијални родности) родности) коефицијент родности) Кондир Лук Укупно Кондир Лук Укупно Кондир Лук Укупно 1,27 2,17 2,04 1,10 2,07 1,93 0,95 1,41 1,34 2,04 2,24 2,21 1,75 2,08 2,03 1,40 1,74 1,69 1,53 2,49 2,35 1,53 2,26 2,15 1,38 1,79 1,73 1,22 1,80 1,72 1,03 1,33 1,29 0,91 1,28 1,23 1,17 1,58 1,52 0,87 1,33 1,26 0,87 1,19 1,14 1,75 1,74 1,74 1,33 1,44 1,42 1,15 1,26 1,24 1,78 1,93 1,91 1,58 1,75 1,72 1,49 1,60 1,58 1,22 1,75 1,67 0,82 1,48 1,38 0,77 1,32 1,24 1,08 1,88 1,76 0,80 1,78 1,64 0,80 1,66 1,54 Врло високе вредности апсолуног коефицијента родности су утврђене код већине испитиваних клоновa. Највећи апсолутни коефицијент родности имао је Muscat Ottonel клон Kt 16, што је уједно и највећа вредност у оквиру свих испитиваних клонова. Најнижу вредност овог коефицијента имао је Traminer клон VCR 6. Највећа вредност релативног коефицијента родности забележена је код сорте Muscat Ottonel са клоном Kt 16, док су остала два клона истоимене сорте такође са високим вредностима, а најмањи је процењен код сорте Traminer клон VCR 6. 27

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања За већину клонова испитиваних сорти се може рећи да имају високе вредности родности окаца. Највеће међу њима има Muscat Ottonel клон Kt 16, а најмања је код Traminer клон VCR 6. Клонови сорте Muscat Ottonel се међусобно разликују по вредностима ових показатеља. Такође је и код сорте Traminer утврђена велика разлика у вредностима испитаних показатеља између клонова. клонове. На графиконима 1 и 2 је приказана родност окаца по дужини лука за испитиване Графикон 1. Број цвасти по окцу према положају на луку за испитиване клонове сорте Muscat Ottonel (Сремски Карловци, 2015.) Анализа родности окаца по дужини лука за клонове сорте Muscat Ottonel показује благи пораст од почетка до краја лука, с тим што клон Kt 16 нешто веће вредности у односу на остале клонове показује од 3 до 9 окца. 28

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања Графикон 2. Број цвасти по окцу према положају на луку за испитиване клонове сорте Traminer (Сремски Карловци, 2015.) Aнализа родности окаца по дужини лука за клонове сорте Traminer има тенденцију благог пораста. Сви клонови имају приближне вредности, с тим што клон GM 11 нешто веће вредности у односу на остале клонове показује од 6 до 12 окца. 29

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања 4.3. ПРИНОС И КВАЛИТЕТ ГРОЖЂА Подаци о приносу и квалитету грожђа клонова белих ароматичних винских сорти дати су у табели 6. Табела 6. Производни резултати за клонове белих ароматичних винских сорти (Сремски Карловци, 2015.) Сорта/клон Принос грожђа (kg/m 2 ) Маса (g) грозда Шећер у шири (%) Киселине шири (g/l) Traminer Aromatico BB 48/1 1,19 ab 161аb 21,27 a 5,5 ab у Traminer BB 47/1 Traminer GМ 11 Gewurztraminer 47 Traminer R1 Traminer VCR 6 Muscat Ottonel 116 Muscat Ottonel Kt 16 Muscat Ottonel 2/1 1,06 ab 113 b 21,93 a 5,5 ab 1,39 ab 150 аb 21,8 a 5,7 ab 0,69 a 132 b 20,23 a 5,37 ac 1,32 ab 131 b 19,6 a 6,5 ab 0,94 ab 126 b 21,77 a 4,67 a 0,95 ab 115 b 12,5 b 5,6 ab 1,18 ab 146 аb 14,57 b 4,47 a 1,12 ab 133 b 15,57 b 3,9 a Напомена: Вредности обележене различитим словима се статистички значајно разликују за праг значајности од 0,05 ( Tukey HSD test). 30

Винка Јошић Мастер рад Резултати испитивања Све сорту које су представљене у табели 5 су обране у року од осам дана и одмах прерађене у вино процесом микровинификације. Клонови сорти Muscat Ottonel су брани 24. августа, док су клонови сорти Traminer брани 01. септембра. Највећи принос је остварио Traminer клон GM 11, статистички значајно вeћи од осталих испитиваних клонова. Најнижи принос је остварио Gewurztraminer 47, статистички значајно мањи од осталих испитиваних клонова. приноса. Између испитиваних сората не постоји статистички значајна разлика у погледу Постоје статистички значајне разлике у крупноћи грозда измећу клонова, поготово код сорте Muscat Ottonel. Traminer клон BB 47/1 је имао најситније гроздове, док је Traminer Aromatico BB 48/1 имао најкрупније гроздове од свих испитиваних клонова. Највећи садржај шећера су имали Traminer клон BB 47/1 и Traminer клон GM 11, статистички значајно већи од већине осталих испитиваних клонова. Најмањи садржај шећера је остварио Muscat Ottonel клон 116. У овом погледу боље се показала сорта Traminer, а клонови сорте Muscat Ottonel су накупиле мање шећера. 2/1. Највише киселина је задршао Traminer клон R1, док најмање Muscat Ottonel клон Ottonel. У овом погледу најмањи садржај киселина је утврђен код клонова сорте Muscat Код свих испитиваних клонова грожђе је било здраво, без напада ботритиса. 31

Винка Јошић Мастер рад Закључак 5. ЗАКЉУЧАК На основу резултата испитивања родности и квалитета грожђа клонова две беле ароматичне винске сорте у 2015. години, могу се извести следећи закључци: Разлике у фенолошким осматрањима између клонова у оквиру сорте Traminer и клонова у оквиру сорте Muscat Ottonel није било. Разлике у датуму почетка појединих фенофаза је било између испитиваних сорти. родности. Код свих клонова су забележене високе вредности свих коефицијената У оквиру сорте Traminer истакао се Traminer клон GM 11 који је остварио највећи принос грожђа и истовремено имао висок садржај шећера и киселина у шири. Најмањи принос је имао Gewurztraminer клон 47, са просечним садржајем шећера и киселина у шири. Gewurtztraminer клон 47, Traminer клон BB 47/1 и Traminer Aromatico клон BB 48/1 су остварили релативно мале приносе. 32

Винка Јошић Мастер рад Закључак Највећи принос од клонова сорте Muscat Ottonel је имао клон Kt 16, који је имао и најкрупније гроздове, те је његово ширење за препоруку у агроеколошким условима Фрушке горе. Садржај шећера у шири код испитиваних клонова није био преко 20%. На основу резултата једногодишњег испитивања не може се донети коначан закључак о вредности сорте или клона, али нам пружају значајне информације о њима. За доношење коначног суда о вредности неког клона је потребно наставити испитивања у дужем временском року. 33

Винка Јошић Мастер рад Литература 6. ЛИТЕРАТУРА 1. Аврамов Л.: Виноградарство. Нолит, Београд, 1991 2. Куљанчић И.: Виноградарство. Прометеј, Нови Сад, 2008 3. Циндрић П. Оплемењивање винове лозе (скрипта). Пољопривредни факултет, Нови Сад, 1981. 4. Ковач, В., Кораћ, Н., Циндрић, П. : Сорте винове лозе. Прометеј, Нови Сад, 1994. 5. Ковач, В., Кораћ, Н., Циндрић, П. : Сорте винове лозе. Прометеј, Нови Сад, 2000. 6. Joanna Simon: The Book Of Wine.Велика књига о вину. Профил, Београд, 2009. 7. Bistrаy G.,Ivanišević D., Janos L., Korać N, Medić M., Szegedi E., Hajdu E., Cindrić P. : Сорте винове лозе, садни материјал и болестиi. Аgroinform Кiado ес Nyomda Kft, Будимпешта, Мађарска, 2011. 8. Нада Кораћ.: Органско Виноградарство. Задужбина Андрејевић, Београд, 2011. 9. http://www.agropartner.rs/vestdetaljno.aspx?id=23273&grupa=3 34