Uvod u takmičarsko programiranje

Слични документи
Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Uvod u računarstvo 2+2

Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007

I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Програмирај!

Државно такмичење године 5. и 6. разред 1. [pločice] Правоугаону терасу димензија d s центиметара квадратних треба поплочати коришћењем плочица

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije

Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4

My_P_Red_Bin_Zbir_Free

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić

Microsoft PowerPoint - 10-Jednodimenzionalni nizovi.ppt [Compatibility Mode]

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić

Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Uvod u računarstvo 2+2

Microsoft Word - Zadaci za samostalno vjezbanje 4.doc

РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД Милоша Обилића 39 Бањалука, Тел/факс 051/ , 051/ ; p

Орт колоквијум

070-ALIP2-udzbenik.indb

Microsoft PowerPoint - C-4-1

PowerPoint Presentation

Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne fun

The real problem is that programmers have spent far too much time worrying about efficiency in the wrong places and at the wrong times; premature opti

Programiranje 1 9. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/6

Microsoft Word - 1_Uputstvo-za-ocenjivanje_ZI-2018_Matematika Jun.doc

Programiranje 2 popravni kolokvij, 15. lipnja Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanj

Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji

untitled

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Microsoft Word - 1. REALNI BROJEVI- formulice

1

NIZOVI

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ КОСОВСКА МИТРОВИЦА

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU BEOGRAD, Ispit iz Programiranja 2 Ispit traje 135 minuta Napomene: a) Pažljivo proučite U

Strukture predavač: Nadežda Jakšić

Računarski praktikum I - Vježbe 03 - Implementacija strukture string

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]

PowerPoint Presentation

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br

Slide 1

Microsoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]

PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste

СТЕПЕН појам и особине

ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Programski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk

Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]

PowerPoint Presentation

Dinamičko programiranje Primer 1: Za dati niz naći njegov najduži neopadajući podniz. Defnicija: podniz nekog niza je niz koji se dobija izbacivanjem

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА

Microsoft Word - ZadaciBacktrackingKombinatorika.doc

Računarski praktikum I - Vježbe 01 - Uvod

Uvod u računarstvo 2+2

Programiranje 1 drugi kolokvij, 2. veljače Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje,

Državna matura iz informatike

MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]

1, 2, 3, кодирај! Активности циклуса 4 Пројект «Аркадне игре» - Час 6: Програмирање падања новчића (наставак) Доминантна дисциплина Математикa Резиме

PowerPoint Presentation

Рачунарска интелигенција

PowerPoint Presentation

DISKRETNA MATEMATIKA

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera

1. Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz 0,1 s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz Banka želi da upozori kupce na sumnjive aktivn

Uvod u računarstvo 2+2

Računarski praktikum I - Vježbe 11 - Funktori

Министарство просвете, науке и технолошког развоја ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ Општинско такмичење из математике ученика основних школа III

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara

Шифра ученика: Укупан број бодова: Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког РАзвоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСП

3.Kontrlne (upravlja~ke) strukture u Javi

P1.3 Projektovanje makroasemblera

7. а) 3 4 ( ) ; б) ( ) ( 2 5 ) ; в) ( ) 3 16 ; г) ( ). 8. а) ( г) ) ( ) ; б)

Microsoft Word - ASIMPTOTE FUNKCIJA.doc

Vjezbe 1.dvi

Programiranje 2 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević February 23, 2008

MergedFile

Programiranje 1 5. predavanje dodatak Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 5. predavanj

Programiranje predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2016, 10. predavanje p. 1

1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.

Rjesenja pripremnih zadataka za provjeru znanja-petlje II 1,2 //1. a) S=1^3+2^3+3^ ^3 program Untitled; var i,s:integer; begin //for

Test ispravio: (1) (2) Ukupan broj bodova: 21. veljače od 13:00 do 14:00 Županijsko natjecanje / Osnove informatike Osnovne škole Ime i prezime

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN Odrediti

Упутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у п

Računarski praktikum I - Vježbe 07 - Podstrukture, const, reference

Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević January 23, 2008

PASCAL UVOD 2 II razred gimnazije

01 SUBP

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx

Microsoft Word - ZadaciSeminarski.doc

NAPOMENA: Studenti na ispit donose kod urađenog zadatka

ELEKTRONIKA

МОДЕЛ КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ Информатика и рачунарство за шести разред разред Наставна тема: Редни број часа: 8. РАЧУНАРСТВО Циљ часа: Теститарање постигнућа

MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i

Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005

Транскрипт:

8. čas Uvod u programiranje - naredbe ciklusa Uvežbavamo naredbe ciklusa, naredbe ponavljanja (loop) https://studio.code.org/s/course2/stage/6/puzzle/3 "Talk is cheap. Show me the code." - Linus Torvalds Zadaci za domaći sa prethodnog časa 1. Robot je zadužen za postavljanje pločica i rasvete u kuhinji. Za kuhinju se koriste pločice u žutoj i narandžastoj boji. Prvi red pločica započinje sa dve žute pločice, potom jedna narandžasta, potom opet dve žute, potom narandžasta i tako do kraja reda. Naredni red započinje jednom žutom, potom jedna narandžasta, zatim dve žute i tako do kraja reda. Treći red započinje jednom narandžastom pločicom, zatim dve žute, pa jedna narandžasta i tako dalje. Ova tri reda se ponavljaju dok se ne pokrije cela kuhinja. Za osvetljenje se koriste dve vrste lampi, jedna sa oznakom 1 i druga sa oznakom 2. Zbog posebnog načina postavljanja instalacija, osvetljenje radi samo ako se dve lampe iste vrste postave na pločice koje su iste boje. Pločice se u svakom redu, sleva-nadesno označe brojevima 1, 2, 3, i tako dalje, a svaki red odozgo-nadole se, takođe označi brojevima 1, 2, 3, i tako dalje. Napisati program u kome se unosi vrsta i pozicija za obe lampe, a program ispisuje komentar o tome da li rasveta radi. Ulazni podaci. Standardni ulaz sadrži šest linija od kojih svaka sadrži po jedan pozitivan ceo broj i to sledećim redim: prva linija L1 vrsta prve lampe (1 ili 2), druga linija X1 broj reda u koji se postavlja prva lampa, treća linija Y1 broj pločice u redu na koju se postavlja prva lampa, četvrta linija L2 vrsta druge lampe (1 ili 2), X2 broj reda u koji se postavlja druga lampa, Y2 broj pločice u redu na koju postavlja druga lampa (0 < X1, Y1, X2, Y2 10 000). Izlazni podaci. Jedina linija standardnog izlaza sadrži jedan od 4 komentara: RADI što označava da će rasveta raditi LOSE LAMPE što označava da su lampe različite vrste, ali na pločicama iste boje LOSA POZICIJA što označava da su lampe iste vrste, ali na pločicama različitih boja POTPUNO NEPOKLAPANJE što označava da se ne poklapaju ni vrste lampi ni boje pločica. Primer Ulaz: 1 3 Izlaz: LOSE LAMPE

4 2 4 9 int l1,l2,x1,x2,y1,y2,m1,m2; cin >> l1 >> x1 >> y1; cin >> l2 >> x2 >> y2; m1=(x1+y1)%3; m2=(x2+y2)%3; if (l1==l2) /* ne smemo pisati if (l1=l2) */ if (m1==m2) cout << "RADI\n"; else if ((m1!=1) && (m2!=1)) cout << "RADI\n"; else cout << "LOSA POZICIJA\n"; else if (m1==m2) cout << "LOSE LAMPE\n"; /* ne smemo pisati if (m1=m2) */ else if ((m1!=1) && (m2!=1)) cout << "LOSE LAMPE\n"; else cout << "POTPUNO NEPOKLAPANJE\n"; --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Operator zarez Operator zarez (,) se koristi da razdvoji dva ili više izraza na mestu gde je samo jedan izraz očekivan. Na primer: a = (b=5, b+2); Prvo će vrednost 5 biti dodeljena promenljivoj b, a onda će b+2 biti dodeljeno promenljivoj a. Na kraju će promenljiva a sadržati vrednost 7, dok će promenljiva b sadržati vrednost 5. U naredbi min4=( (m=(a<b)? a:b), (n=(c<d)?c:d), ((m<n)? m:n));

1. najpre će se izvršiti naredbe dodele m=(a<b)? a:b n=(c<d)?c:d nakon kojih m i n uzimaju redm minimalne vrednosti tako da m=minimum(a,b), n=minimum(c,d) 2. promenljivoj min4 će se dodeliti vrednost poslednjeg izraza u nizu tj.((m<n)? m:n)) odnosno minimum(a,b,c,d) Pored mogućnosti da skrati zapis pojedinih delova programa, upotreba ovog operatora krije i moguće greške. Više o tome kad budemo radili nizove i matrice. -------------------------------------------------------------------------------------------------- 2. Mali Marko mnogo voli kroasane. U njegovoj omiljenoj pekari prodaju se tri vrste kroasana čokoladni, vanila, sa džemom. Marko je veoma gladan, i želi da kupi što je moguće više kroasana. Naravno, broj kroasana u pekari je ograničen, ali je ograničena i suma novca koju ima mali Marko. Moguće je i da neki kroasani koštaju 0 dinara. Napišite program i pomozite Marku da nađe najveću moguću količinu kroasana, koju može da kupi. Ulaz U prvom redu standardnog ulaza se nalaze tri cela broja cena kroasana sa čokoladom, vanilom, sa džemom. U drugom redu se nalaze tri cela broja broj kroasana sa čokoladom, vanilom, džemom koji se mogu kupiti u pekari. Brojevi su razdvojeni s jednim blanko karakterom. U trećem redu se nalazi jedan ceo broj novac s kojim raspolaže Marko. Izlaz U jednom redu standardnog izlaza programa treba da se ispiše jedan ceo broj najveći broj kroasana koji može da kupi Marko. Ograničenja Svi brojevi su celi nenegativni brojevi, ne veći od 100 000 000 000 000 000 Primer 1 Primer 2 Primer 3 Primer 4 Ulaz Ulaz Ulaz Ulaz 5 3 8 2 6 4 23 15 18 20 1 4 100 1000000 47563546 177777 3524 0 4757 0 4758698 0 0 0 240000 90000 50000 9000000 Izlaz Izlaz Izlaz Izlaz 7 105 26 380000 Rešenje Da bi se maksimizirala količina kupljenih kroasana, logično je da se počne s najeftinijim kroasanom. U početku potrebno je da razmenimo mesta datim cenama c1, c2, c3 tako da budu sortirane (poređane) neopadajuće tj. c1<=c2<=c3. Dakle, c1 je najjeftinija cena, c3 je najskuplja cena. Razmenu ćemo izvršiti funkcijom trampe swap iz zaglavlja algorithm. Evo kako radi funkcija swap #include <algorithm> // std::swap ili int x=10, y=20; // x:10 y:20 std::swap(x,y); //x postaje 20, y postaje 10. Kako bi uradili trampu vrednosti dve promenljive bez gotove funkcije swap? Slično kada god trampimo, na primer c1, c2, moramo da trampimo i količinu kroasana n1, n2. Slično kada god trampimo, na primer c2, c3, moramo da trampimo i količinu kroasana n2, n3. Označimo sa s - novac s kojim raspolaže Marko.

Dakle, Petar može da od prvog tipa (najjeftinijih) kroasana uzme najviše s/c1, ali taj količnik ne sme da bude veći od ukupne raspoložive količine tih kroasana, tj. vrednosti promenljive n1. Zato koristimo formulu: min n1, [ s/c1 ]. Analogno od drugog tipa kroasana može najviše da uzme: min n2, [ s/c2 ]. Analogno od trećeg tipa kroasana može najviše da uzme: min n3, [ s/c3 ]. Pre svakog deljenja s/c1 ili s/c2 ili s/c3 proveriti da li su c1, c2, c3 različiti od 0 (jer nije dozvoljeno deliti sa 0). Prema veličinama datim u formulaciji zadatka, moramo koristiti tip long long. #include <cstdio> #include <algorithm> int main() long long c1, c2, c3, n1, n2, n3, s; //c1,c2,c3 cena kroasana sa cokoladom, vanilom, dzemom //n1,n2,n3 broj kroasana sa cokoladom, vanilom, dzemom //s - novac s kojim raspolaze Marko cin>>c1>>c2>>c3>>n1>>n2>>n3>>s; if(c1>c2) swap(c1,c2), swap(n1,n2); if(c2>c3) swap(c2,c3), swap(n2,n3); if(c1>c2) swap(c1,c2), swap(n1,n2); long long r, t, pom; if(c1!=0) pom=s/c1; else pom=n1; r = min(n1, pom); s=s-r*c1; if(c2!=0) pom=s/c2; else pom=n2; t = min(n2, pom); s= s-t*c2; r = r+t; if(c3!=0) pom=s/c3; else pom=n3; r = r+min(n3, pom); cout<<r<<endl; 3. Napisati C/C++ program koji ispisuje 9 puta poruku Zdravo! Svaku poruku ispisati u posebnom redu while (uslov) telo petlje do naredba while (izraz); for (izraz1; izraz2; izraz3) naredbe /* isto kao */ izraz1; while (izraz2)

x = 1; while (x<10) printf("zdravo!\n"); x++; /* x++ je isto kao i x=x+1 */ x = 1; do printf("zdravo!\n"); ++x; while (x<10); /* ++x je isto kao i x=x+1 */ naredbe izraz3; int main() for (x = 1; x < 10; x++) printf("zdravo!\n"); 4. Napisati C/C++ program koji ispisuje brojeve od 1 do 9 u formatu x = 1, x = 2, x = 3, x = 4, x = 5, x = 6, x = 7, x = 8, x = 9, while (uslov) telo petlje do naredba while (izraz); for (izraz1; izraz2; izraz3) naredba x = 1; while (x<10) cout << "x = " << x<<", "; //printf("x = %d, ",x); x++; x = 1; do cout << "x = " << x<<", "; //printf("x = %d, ",x); ++x; while (x<10); int main() for (x = 1; x < 10; x++) cout << "x = " << x<<", "; //printf("x = %d, ",x); Izlaz iz programa će biti: x = 1, x = 2, x = 3, x = 4, x = 5, x = 6, x = 7, x = 8, x = 9, 4. Napisati C/C++ program koji štampa parne brojeve od 1 do 10. x = 2; while (x<=10) x = 2; do int main() for (x = 2; x <=10; x+=2)

printf("x = %d, ",x); x=x+2; printf("x = %d, ",x); x+=2; while (x<=10); printf("x = %d, ",x); 5. Šta je ispisuje sledeći program? int main() int x, y, z; y = 1; while( y < 5 ) x = y++; z = ++y; printf("%d %d %d\n", x, y, z); Pratimo vrednosti promenljivih y=1 x=1 y=2 y=3 z=3 x=3 y=4 y=5 z=5 RESENJE: 3 5 5 6. Šta je ispisuje sledeći program? int main() int x, y; for(x = 0, y = 1000; y > 1; x++, y /= 10); printf("%d %d\n", x, y); Pratimo vrednosti promenljivih x=0 y=1000 x=1 y=100 x=2 y=10 x=3 y=1 RESENJE: 3 1 7. INFINITE LOOP Beskonačna petlja se može realizovati pomoću while petlje: while(i=1) printf("%d ", i); Program sa beskonačnom petljom

main() int i; while(i=1) printf("%d ", i); Napišite C/C++ program sa beskonačnom petljom koji koristi for ciklus. 8. Za dati for ciklus napravite isti takav while ciklus. for(i=1;i<=n;i++)printf("%d",i); for(i=1,j=10; (i<=n) && (j>=0);i++, j--) printf("%d ",i); printf("%d ",2*j); i=1; while(i<=n) printf("%d",i); i++; i=1; j=10; while((i<=n) && (j>=0)) printf("%d ",i); printf("%d ",2*j); i++; j--; 9. Napisati C/C++ program, koji učitava pozitivan ceo broj sa standardnog ulaza i ispisuje najveću cifru tog broja. ulaz izlaz 120387 8 95915 9 main() short cifra=0, max=0; /*tekuca cifra broja, max cifra*/ unsigned a; /*ucitani broj*/ printf("unesite broj: "); scanf("%u", &a); while(a!=0) cifra=a%10; if (cifra >max) max=cifra; a=a/10; printf("\nmax cifra je: %hd\n",max); 10. Napisati C/C++ program koji učitava 50 realnih brojeva sa standardnog ulaza, a ispisuje na standardni izlaz njihov zbir. IDEJA: U ovom zadatku treba sabrati do 50 vrednosti, ali je nepraktično koristiti do 50 promenljivih za čuvanje unetih vrednosti, a zatim sabrati vrednosti tih 50 promenljivih. Zato se pribegava upotrebi ciklusa: tj. 50 puta će se vršiti učitavanje vrednosti sa tastature u promenljivu x, i nakon svakog učitavanja vrednost promenljive x će se dodati zbiru. Na početku je zbir jednak 0. main ()

int i=1; /*brojac ucitanih brojeva */ float x, zbir; /* broj sa stdin, suma unetih brojeva */ for(zbir=0, i=1; i<=50;i++) scanf("%f",&x); zbir=zbir +x; printf("\nzbir = %f\n", zbir); Domaci zadaci (ne morate uraditi sve domace zadatke, vec koliko mozete) 1. Napisati progam koji za uneto n (n>0) ispisuje prvih n parnih brojeva. Na primer: za ulaz 4 program ispisuje 2 4 6 8 2. Napisati program koji za uneto n (n>0) na izlazu ispisuje faktorijel broja n (proizvod prvih n brojeva). Na primer: za ulaz 4 izlaz je 24, za ulaz 5 izlaz je 120, jer 1*2*3*4=24, 1*2*3*4*5=120 3. Napisati program koji za unete brojeve x i n (n>0) na izlazu ispisuje n-ti stepen broja x. Na primer: za ulaz 2 3 izlaz je 8, za ulaz 4 2 izlaz je 16, jer 2*2*2=8, 4*4=16 4. Napisati program koji za uneti broj n (n>0) ispisuje zbir njegovih cifara. Na primer: za ulaz 123 izlaz je 6, za ulaz 5403 izlaz je 12 5. Napisati program koji koristi for petlju. Unosi se broj elemenata, a zatim i sami elementi. Program ispisuje najveci od unetih brojeva, kao i aritmeticku sredinu unetih brojeva. ULAZ IZLAZ 5 Aritmeticka sredina:3.400000 1 2 3 4 7 Najveci broj:7.000000 6. Napisati C program koji učitava pozitivan ceo broj sa standardnog ulaza i ispisuje najmanju cifru tog broja. ulaz izlaz 84271 1 90492 0 7. Napisati C program koji učitava sa standardnog ulaza prirodan broj manji od milijarde i na standardni izlaz ispisuje da li cifre tog broja obrazuju strogo rastući niz. Na primer, cifre broja 118 ne obrazuju strogo rastući niz, cifre broja 8876551 ne obrazuju strogo rastući niz, dok cifre broja 1234569 obrazuju strogo rastući niz. 8. Napisati C program koji učitava sa standardnog ulaza prirodan broj manji od 100000 i na standardni izlaz ispisuje da li je taj broj Armstrongov. N-to cifren broj je Armstrongov ako je jednak sumi N-tih stepena svojih cifara. Na primer, 1002 nije, 370 jeste, 407 jeste.