15 JANUAR FEBRUAR MART 9 U FOKUSU NIS uspešan i u Digitalizacija procesa proizvodnje Nove tehnologije za povećanje efikasnosti LEAD ARTICLE 10 Y

15 JANUAR FEBRUAR MART 9 U FOKUSU NIS uspešan i u 2018. Digitalizacija procesa proizvodnje Nove tehnologije za povećanje efikasnosti LEAD ARTICLE 10 YEARS OF GAZPROM NEFT IN SERBIA

U februaru je obeleženo 10 godina od kako je Gasprom njeft postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. U tom periodu, zahvaljujući investicijama, usmerenim na razvoj proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftnih derivata, proizvodni pokazatelji NIS-a počeli su aktivno da rastu, ojačao je finansijski položaj Kompanije. Tako je počeo NIS-ov put ka uspehu.

JANUAR FEBRUAR MART 2 REFINING REFINING 3 15 9 SADRŽAJ U FOKUSU NIS uspešan i u 2018. TEMA BROJA 10 GODINA GASPROM NJEFTA U SRBIJI Digitalizacija procesa proizvodnje Nove tehnologije za povećanje efikasnosti INTERNACIONALNI MAGAZIN BROJ 15 G: 2019 JANUAR FEBRUAR MART 14 Put razvoja AKTUELNO 4-7 The mark of responsible forestry Ovaj magazin štampan je na papiru proizvedenom u skladu sa odgovornim upravljanjem šumama U FOKUSU Godina rekorda i jubileja 8-13 30 Istorija srpskoruskih odnosa TEMA BROJA TEMA BROJA Put razvoja 14-29 INDUSTRIJA I BIZNIS Istorija srpsko-ruskih odnosa 30-37 44 Sistem za brži, INTERVJU Geologija u naučnom i digitalnom formatu 38-43 precizniji i lakši rad INDUSTRIJA I BIZNIS Sistem za brži, precizniji i lakši rad 44-49 58 INDUSTRIJA I BIZNIS Mobilni operater olakšava rad na terenu 50-57 OPTImalno za svaki automobil Energize Urednik: Fotografi: Internacionalni magazin Kompanije NIS Broj 4, april 2019. Izdavač: NIS, Novi Sad, Srbija Funkcija za odnose s javnošću i komunikacije Fpr@nis.eu Telefon +381 11 260 66 95 Nenad Stanojevski Dizajn: Metaklinika Ilustrator: Metaklinika, Nikola Korać (52,65) HNS CREATIVE Štampa: Alta Nova Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright 2015 NIS www.nis.eu INDUSTRIJA I BIZNIS OPTImalno za svaki automobil FULL TANK (iza)zov prirode 58-61 62-65 62 (iza)zov prirode

4 AKTUELNO AKTUELNO 5 NIS postavio nove standarde digitalnog wellbeing-a NIS je petu godinu zaredom sa kolegama podelio međunarodno iskustvo u oblasti upravljanja ljudskim resursima, a ove godine je omogućio HR profesionalcima let nad virtualnom šumom strateškog HR-a. Ovo je bila retka prilika da se više od 250 HR stručnjaka iz zemlje i sveta okupi na jednom mestu i diskutuje o izazovima razvoja i motivacije zaposlenih i novim trendovima poslovanja koje donosi vreme Četvrte industrijske revolucije. Jedan od glavnih zaključaka međunarodne konferencije koja je održana 21. marta u Beogradu u organizaciji kompanije NIS Gasprom njeft je transformacija ljudskih resursa u ljudski kapital kao jedan od ključnih elemenata održivog razvoja i dugoročnog uspeha biznisa. Učesnici konferencije čiji je slogan bio E-Being@Work su putovali stazama sveta budućnosti i na putu u daleku 2025. sagledali perspektive transformacije kompanija u dobu brzog tehnološkog razvoja i digitalizacije, a u kojima ključnu ulogu imaju ljudi, kao pokretačka snaga svake moderne kompanije. Intrigantne konferencije, koje organizuje NIS, imaju za cilj širenje HR zajednice i deljenje inspirativnih ideja i svetskih praksi. Tako je ove godine NIS u futurističkom ambijentu okupio vodeće regionalne stručnjake, brojne predstavnike biznisa i iskusne konsultante iz međunarodnih kompanija. Cilj ovog putovanja bio je da se zajedno izgradi drvo organizacione strukture koja će podržati sve promene koje inicira savremeno poslovanje, posadi seme za razvoj sposobnosti zaposlenih budućnosti i iskoristi plodno tlo za uspeh digitalnih procesa u korist zaposlenih. Svi su se složili da je E-Being@Work novi koncept dobrobiti zaposlenog u tehnološki naprednom okruženju, a da ljudi moraju ostati na prvom mestu. Među govornicima na ovogodišnjoj konferenciji bili su HR gurui iz sveta konsultantskih kuća: The Boston Consulting Group, Spencer Stuart, C-Team, PWC, Gi-Group i Deloitte, Absence Management Institute. Oni su inspirisali učesnike na transformaciju kulture i podstakli kreativno razmišljanje za out of the box HR rešenja. Svoju perspektivu budućnosti su podelili i biznis lideri Dejan Turk, generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija, Elena Surmejko, direktor za transformaciju korporativne kulture Gasprom njefta, Renata Matusinović iz kompanije Nestle. Prisutnima su se obratili i Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, kao i Alisa Evsina, HR direktor NIS-a. Doba Četvrte industrijske revolucije je doba neizvesnosti, ali i ubrzanog razvoja, pri čemu je digitalizacija alfa i omega budućih uspešnih biznisa, dok je promena novi standard. HR u takvom okruženju preuzima jednu od ključnih uloga i modifikuje vazduh korporativne kulture kako bi omogućio zaposlenima fleksibilnost, pozitivno okruženje i sigurnost. Milion evra za zdravstvene institucije Srbije Kompanija NIS u okviru ovogodišnjeg programa Zajednici zajedno ulaže gotovo milion evra (116,5 miliona dinara) u poboljšanje rada zdravstvenih ustanova u 13 gradova i opština širom Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Pančevo, Požarevac, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Srbobran, Žitište, Kanjiža, Plandište). Ovim povodom je u Domu Narodne skupštine Republike Srbije potpisan Memorandum o saradnji između NIS-a i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, kao i sporazumi o saradnji NIS-a i 13 lokalnih samouprava u kojima kompanija posluje. Sporazume su potpisali Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike Srbije, i predstavnici 13 opština i gradova u kojima se program sprovodi. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike Srbije je ovom prilikom pozdravio inicijativu kompanije NIS koja je sva sredstva programa Zajednici zajedno usmerila u zdravstvo. Kao ministar zdravlja uvek iskreno pozdravljam ovakve inicijative u okviru kojih se društveno odgovorne kompanije, poput kompanije NIS opredeljuju da pruže podršku zdravstvu u gradovima i opštinama širom Srbije u kojima posluju. Iskreno se nadam da ćemo u narednom periodu uz neke nove pobede i aktivnosti nastaviti naše partnerstvo, rekao je Lončar. Potpisivanjem sporazuma o saradnji između NIS-a i 13 lokalnih zajednica ujedno počinje i ovogodišnji konkurs Zajednici zajedno. Vodeći se činjenicom da je samo zdrava zajednica, jaka zajednica, NIS je ovogodišnji budžet u okviru programa Zajednici zajedno u ukupnom iznosu od 116,5 miliona dinara, usmerio isključivo u oblasti zdravstvene zaštite dece i omladine, u lokalnim zajednicama u kojima posluje. Od ove godine programu se pridružila i 13. lokalna zajednica Plandište, čime NIS nastavlja da proširuje partnerstvo i prijateljstvo sa opštinama i gradovima širom Srbije. Na ovaj način kompanija želi da doprinese daljem razvoju lokalnih zajednica i pruži svoj doprinos unapređenju kvaliteta života u njima, posebno najmlađima. U skladu sa tim ciljem, u svakom gradu ili opštini u kojima se program sprovodi, biće finansirano do pet projekata koje prijave zdravstvene ustanove. Kao jedan od vodećih socijalnih investitora u Srbiji i regionu, NIS pod sloganom Budućnost na delu već godinama ulaže značajna sredstva u podršku mladima, unapređenje obrazovne infrastrukture, popularizaciju nauke, kulture i umetnosti, doprinosi poboljšanju uslova za rad u zdravstvenim i socijalnim ustanovama od šireg društvenog značaja. Tokom poslednjih 11 godina, kompanija je u društveno odgovorno poslovanje uložio preko 3,7 milijardi dinara, a samo u rad zdravstvenih ustanova širom Srbije, uloženo je gotovo 100 miliona dinara.

6 AKTUELNO AKTUELNO 7 Svečano obeležen početak izgradnje Te-to Pančevo Pored ovog projekta, NIS realizuje još dva energetska projekta: izgradnju Termoelektrane-toplane TE-TO Pančevo i Vetroparka Plandište. U Pančevu je 7. marta održana svečanost povodom početka izgradnje teremoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, koju NIS i Gasprom energoholding grade na lokaciji pančevačke Rafinerije nafte. Svečanosti su, pored Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a, prisustvovali i Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Denis Fjodorov, generalni direktor Gasprom energoholdinga, Hua Sin Šen, predstavnik Šangaj elektrik grup koja je izvođač radova, brojne zvanice i predstavnici medija. Ovim projektom se predviđa izgradnja elektrostanice za kogeneraciju na bazi tehnologije parno-gasnog ciklusa sa istovremenom proizvodnjom električne i toplotne energije u obliku tehnološke pare, ukupne instalisane električne snage oko 200 MW. Projekat se realizuje u saradnji NIS-a (akcionarski udeo 49 odsto) i Gasprom energoholdinga (51 odsto). Od 2013. godine na naftnim i gasnim poljima, na osam lokacija u Srbiji, NIS je pustio u rad male elektrane čija je maksimalna snaga 14,5 MWe. Ekološka prednost korišćenja ovih minielektrana je u proizvodnji električne i toplotne energije iz gasa, koji do sada nije bio iskorišćen zbog velike količine ugljen-dioksida i azota ili nije mogao biti valorizovan zbog nepostojanja gasne infrastrukture. Niče vetropark kod Plandišta Kompanija MET Renewables i NIS započeli su zajednički rad na projektu vetroparka u Srbiji nakon što je MET otkupio od trećih lica udeo od 50 odsto u tom projektu. Ovo će biti prvi vetropark za oba partnera, kao i prva investicija u obnovljivu energiju švajcarske MET Grupe izvan Evropske unije. Vetroelektrana instalisane snage 102 MW će se sastojati od 34 vetroturbine, a biće izgrađena u opštini Plandište u Srbiji. MET Renewables AG (u 100 odsto vlasništvu MET Grupe iz Švajcarske) je zvanično registrovan kao akcionar u projektu 19. marta 2019. Vetropark Plandište će funkcionisati kao zajednički projekat, pri čemu će svaka kompanija imati udeo od 50 odsto u kompaniji pod nazivom NIS-MET Energowind. Vetropark instalisane snage 102 MW, koji se nalazi u opštini Plandište, proizvodiće električnu energiju ekvivalentnu potrošnji oko 85.000 domaćinstava. Izgradnja vetroparka Plandište će početi tokom 2019. godine, tako da se očekuje da će 2021. godine vetropark biti potpuno operativan. Generalni direktor MET Grupe Bendžamin Lakatos (Benjamin Lakatos) je izjavio da je uzbuđen zbog saradnje sa NIS-om i ubeđen da će uspešno realizovati projekat. - Kao evropska energetska kompanija, MET se fokusira na izgradnju raznovrsnog portfolija u oblasti energetike, u kom obnovljivi izvori energije igraju ključnu ulogu. Ovo zajedničko ulaganje je takođe i odličan temelj na kom MET može da gradi značajnije prisustvo na srpskom tržištu električne energije. Izgradnja vetroparka Plandište ojačava strategiju MET Grupe u oblasti obnovljive energi- je. Cilj kompanije je da kreira portfolio proizvodnje obnovljive energije od nekoliko stotina megavata u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koji će uključivati i projekte solarne energije i energije vetra rekao je Lakatos. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, rekao je da je realizacija velikih projekata u oblasti energetike jedan od osnovnih ciljeva Strategije razvoja NIS-a do 2025. godine. - Završetak ovih projekata, među kojima je izgradnja vetroparka Plandište ima značajnu ulogu, doprineće da NIS i partneri postanu važan akter na srpskom tržištu električne energije. Istovremeno, dobijanjem električne energije iz obnovljivih izvora doprinosimo da Srbija ispuni svoje međunarodne obaveze u ovoj oblasti i unapređujemo ekološku sliku zemlje. Veliko nam je zadovoljstvo što projekat realizujemo sa našim partnerima iz MET grupe i uvereni smo da će naš zajednički projekat doneti nove vrednosti našim akcionarima rekao je Tjurdenjev.

8 U FOKUSU U FOKUSU 9 NIS uspešan i u 2018. GODINA REKORDA I JUBILEJA U 2018. godini, prvoj nakon usvajanja Strategije razvoja do 2025, NIS je nastavio da postavlja snažne temelje za dalji napredak koji će kompaniji omogućiti da zadrži dominantnu poziciju na srpskom tržištu i poveća svoju konkurentnost u energetskom sektoru Balkana. U tom cilju, i u 2019. godini NIS će realizovati ambiciozni investicioni program koji je Odbor direktora u decembru prošle godine definisao u iznosu većem od 40 milijardi dinara. Igor Jovanović Pored fokusa na strateškim projektima, NIS je u 2018. godini nastavio da sprovodi dva značajna procesa koji će doprineti da Kompanija i u narednom periodu, uprkos izazovnim makroekonomskim prilikama, nastavi da stvara nove vrednosti za svoje akcionare, zaposlene i zajednicu u kojoj posluje. To su transformacija kompanije na svim nivoima kako bi se omogućilo brže usvajanje odluka i povećala efikasnost poslovanja, kao i digitalna transformacija NIS-a u svim segmentima biznisa čiji je cilj da se odgovori na ubrzani tehnološki razvoj i kompleksne zahteve modernog energetskog tržišta, te da se i na taj način da pozitivan doprinos rezultatima NIS-a. Pored toga, kao i u prethodnim godinama, NIS će nastaviti da insistira na povećanju operativne efikasnosti čemu značajno doprinose zaposleni kroz program Ja imam ideju. Takođe, prioritet NIS-a i ubuduće će biti unapređenje HSE pokazatelja, zbog čega će se predano raditi na jačanju HSE kompetencija i obukama za zaposlene i izvođače. STRATEŠKA ULAGANJA Od 2009. godine, kada je Gasprom njeft postao većinski akcionar NIS-a, pa zaključno sa 2018. godinom, u razvoj NIS grupe uloženo je gotovo tri milijarde evra. Usvajanjem korporativne Strategije razvoja pokrenut je novi veliki investicioni ciklus u okviru kog će (u periodu od 2017. do 2025. godine) NIS ukupno investirati dve milijarde evra. Godina za nama bila je jedna od ključnih kada je reč o strateškim ulaganjima jer je u razvoj biznisa i kapitalne projekte investirana 41 milijarda dinara, što je 55 odsto više u odnosu na 2017. godinu i najveći ostvareni obim ulaganja NIS grupe još od 2013. godine. Kao i prethodnih godina, najviše sredstava (48 odsto ukupnih investicija) uloženo je u

10 U FOKUSU U FOKUSU 11 i 10 istražnih bušotina u Srbiji, a počelo je i bušenje dve konturno-istražne bušotine u Rumuniji. U 2018. godini zapaženi rezultati ostvareni su i na polju 3D seizmike u Srbiji je izvedeno 1.117 kvadratnih kilometara radova, a U razvoj biznisa i kapitalne projekte u 2018. je investirana 41 milijarda dinara, što je 55 odsto više u odnosu na 2017. godinu i najveći ostvareni obim ulaganja NIS grupe još od 2013. oblast istraživanja i proizvodnje. U tom segmentu poslovanja ostvareni su dobri rezultati obim proizvodnje nafte i gasa iznosio je 1.332 hiljade uslovnih tona što je rezultat iznad planiranog, uz istovremeno povećanje rezervi ugljovodonika od 0,6 odsto. Takođe je izbušeno 50 razradnih u Rumuniji još 223 kvadratna kilometra, u okviru veoma zahtevnog projekta u Bloku Baile Feliks. Koeficijent uspeha istražnog bušenja u Srbiji za poslednje tri godine iznosi čak 78 procenata što je na zavidnom nivou i kada je reč o regionu i o parametrima proizvodnih aktiva Gasprom njeft Grupe. Za NIS je 2018. godina donela i nove rekorde kada je reč o poslovnim pokazateljima. U godini u kojoj je svečano obeleženo pola veka rada Rafinerije u Pančevu, rafinerci su ostvarili i rekordni obim prerade nafte i poluproizvoda u poslednjih 10 godina. Naime, u pančevačkoj rafineriji je ukupno prerađeno 3.836 hiljada tona nafte što je 6 odsto više nego godinu dana ranije. Važno je istaći i da je u novembru 2018. godine ostvaren maksimalni mesečni obim prerade i dorade u poslednjoj deceniji, kao i da je zabeležena najveća proizvodnja bitumena u poslednjih deset godina 416.000 tona. Ovi uspesi zabeleženi su i pored činjenice da se u Rafineriji u Pančevu realizuje jedna od trenutno najkompleksnijih investicija u Srbiji izgradnja postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja na čijem je gradilištu svakodnevno angažovano više stotina radnika, kao i teška građevinska oprema i mašine. Komercijalni rad novog postrojenja, u čiju izgradnju NIS ulaže ukupno 300 miliona evra, planiran je za treći kvartal 2019. godine. Nakon toga u Rafineriji će se proizvoditi veće količin- Nastavljena je digitalna transformacija NIS-a u svim segmentima biznisa čiji je cilj da se odgovori na ubrzani tehnološki razvoj i kompleksne zahteve modernog energetskog tržišta. najkvalitetnijih goriva i novi proizvod koks. Osim pozitivnih biznis efekata ovaj projekat donosi i značajne ekološke benefite jer će prestati proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora što korespondira sa međunarodnim obavezama Srbije u ovoj oblasti. REKORDNI REZULTATI U PRERADI I PROMETU I u segmentu prometa ostvaren je najbolji rezultat u poslednjih 10 godina ukupan obim prometa iznosio je 3.748 hiljada tona. U poređenju sa 2017. godinom promet je povećan za 7 odsto. Izvoz NIS-a porastao je 14 procenata u odnosu na 2017. godinu, uz rekordni rezultat u prodaji i izvozu bitumena. Takođe, NIS beleži i rast izvoza motornih goriva što je podatak vredan pažnje na visokokonkurentnom tržištu Balkana. Takođe, NIS je nastavio da radi na razvoju i modernizaciji maloprodajne mreže tako da je u 2018. godini rekonstruisano pet benzinskih stanica, otvorene su dve nove i kupljena jedna stanica. Pored toga, uvođenjem OPTI derivata NIS je nastavio sa razvojem portfolija brendiranih goriva. U prošloj godini realizovano je više od 175 marketinških akcija čiji je cilj bio razvoj potrošačkih brendova, programa lojalnosti i dopunskog asortimana. U domenu privatne robne marke lansirana su 23 nova proizvoda. Takođe, izvršeno je strateško repozicioniranje brenda Jazak vode koja je dobila novi, savremeniji vizuelni identitet i ambalažu. Pored toga, u želji da izađe u susret potrebama potrošača, NIS je u 2018. godini uveo novu platnu funkciju Kada je reč o finansijskim rezultatima, nastavljen je stabilan rast pokazatelja EBITDA. U 2018. godini on iznosi 53,7 milijardi dinara, što je 14 odsto bolji rezultat u odnosu na 2017. godinu.

12 U FOKUSU U FOKUSU 13 Investments: EBITDA 53,7 Total volume of processing of oil and semi-products: 3,8 million tonnes Total turnover of oil products: 3,7 6% million tonnes 7% billion RSD billion RSD 14% more than in 2017 billion RSD was paid in dividends 2017 2017 192,7 billion of RSD was paid in dividends 55% more than in 2017 Oil and gas production 1,3 million e.o.t Increase in the export volume of 14% 25,1 billion RSD was paid in dividends 10 10 10 10 10 10 Sa nama na putu kartice, čime je korisnicima omogućena kupovina goriva i dodatnog asortimana sa odloženim plaćanjem do 45 dana na svim NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama. U oblasti energetike NIS je u svojim kapacitetima proizveo više od 152 GWh električne energije, dok obim ugovorene trgovine strujom za 2018. godinu iznosi 1,25 TWh. U trgovini električnom energijom NIS je, pored Srbije, prisutan na tržištima BiH, Rumunije, Slovenije i Mađarske. Takođe je nastavljen rad na širenju maloprodajne mreže komprimovanog prirodnog gasa pa je potrošačima omogućeno da se ovim energentom snabdevaju i na NIS-ovoj benzinskoj stanici u Žarkovu (Beograd). Pored toga, nastavljen je rad na realizaciji projekata termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo i vetroparka Plandište koji treba da budu realizovani u 2020. godini, nakon čega će NIS i partneri sa kojima se realizuju investicije raspolagati kapacitetima za proizvodnju električne energije kapaciteta većeg od 300 MW. Električna energija proizvedena u ovim postrojenjima biće ponuđena na slobodnom tržištu što će NIS-u doneti nove prihode. Kada je reč o finansijskim rezultatima, nastavljen je stabilan rast pokazatelja EBITDA. U 2018. godini on iznosi 53,7 milijarde dinara, što je 14 odsto bolji rezultat u odnosu na 2017. godinu. Takođe, nastavile su da rastu obaveze NIS grupe po osnovu poreza i drugih javnih prihoda koje su u 2018. godini iznosile 192,7 milijardi dinara, odnosno 17 odsto više nego godinu dana ranije. Takođe, NIS je nastavio da stvara vrednosti za svoje akcionare te je za isplatu dividende izdvojeno 6,95 milijardi dinara. PODRŠKA RAZVOJU ZAJEDNICE Za NIS nisu važni samo poslovni rezultati od istog značaja za kompaniju je i doprinos razvoju šire društvene zajednice. U 2018. godini NIS je obeležio još jedan značajan jubilej, ovaj put u oblasti društvene odgovornosti navršeno je 10 godina sprovođenja programa saradnje Kompanije sa lokalnim zajednicama širom Srbije Zajednici zajedno. Ovaj program jedinstven je po mnogo čemu broju zajednica i građana koji u njemu učestvuju, broju realizovanih projekata koji su doprineli poboljšanju života građana i, na kraju, sredstvima koja su uložena u ove aktivnosti. Naime, tokom decenije trajanja programa za boljitak zajednica NIS je uložio više od milijardu dinara, realizujući više od 900 projekata. Rezultati su svima vidljivi na desetine rekonstruisanih obdaništa, nova dečja igrališta, savremena sportska infrastruktura, unapređena zaštita životne sredine, podrška naučnim i kulturnim ustanovama. Pored toga što je na desetogodišnjicu programa Zajednici zajedno NIS-ov karavan društvene odgovornosti obišao sve partnerske zajednice širom Srbije učvršćujući prijateljstva i planirajući nove zajedničke poduhvate, ovaj jubilej obeležen je na najlepši način. NIS je proširio krug svojih partnera i programu se pridružila i 12. zajednica u Srbiji Požarevac. Uspeh projekata društvene odgovornosti NIS-a samo je novi podsticaj da se sa ovim inicijativama nastavi i da se odlučno doprinese razvoju zajednice. Ukratko, ako bi trebalo sumirati 2018. godinu u samoj jednoj reči za NIS bi to svakako bio razvoj. Ova reč biće ključna za Kompaniju i u 2019. kada se obeležava 10 godina od kada je Gasprom njeft preuzeo većinski paket akcija kompanije. U prethodnoj deceniji, u transformaciju NIS-a uloženo je gotovo tri milijarde evra. Zahvaljujući tim investicijama NIS je od lokalne naftno-gasne kompanije izrastao u jedan od vodećih energetskih sistema na Balkanu. Sada su pred NIS-om nove velike investicije i potrebe da se odgovori na sve izazove savremenog tržišta. Iako Kompanija posluje na veoma konkurentnom području i u veoma kompleksnim makroekonomskim okolnostima rezultati ostvareni u 2018. godini pokazuju da je NIS formirao uspešan poslovni model koji će biti otporan na sve nestabilnosti na tržištu.

14 U TEMA FOKUSU BROJA TEMA BROJA 15 10 godina Gasprom njefta u Srbiji PUT NIS je danas jedna od najprofitabilnijih kompanija u Srbiji, među najvećim investitorima i najpoželjnijim poslodavcima u zemlji i regionu i jedan od vodećih domaćih izvoznika. RAZVOJA Nenad Stanojevki, Milena Šćepanović

16 TEMA BROJA TEMA BROJA 17 Dvadeset četvrtog decembra 2008. godine, u Moskvi, Aleksandar Djukov, predsednik Izvršnog odbora Gasprom njefta, i tadašnji ministar energetike Republike Srbije Petar Škundrić, potpisali su Ugovor o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a. Ovome je prethodilo potpisivanje Energetskog sporazuma Rusije i Srbije 25. januara iste godine. Početkom februara 2009. godine, Gasprom njeft je i zvanično postao većinski akcionar srpske kompanije. - Gasprom njeft namerava da strogo poštuje sve odredbe kupoprodajnog ugovora. Cilj nam je da povećamo efikasnost poslovanja NIS-a i transformišemo ga u lidera naftne industrije Jugoistočne Evrope rekao je tada Aleksandar Djukov. EFIKASNOST Prva godina poslovanja NIS-a u svojstvu ćerke kompanije Gasprom njefta nije bila laka. U Kompaniji su izvršene ozbiljne promene koje su bile usmerene na povećanje njene efikasnosti. Za to vreme, menadžment je uspeo da realizuje niz ambicioznih projekata. Već u aprilu 2009. godine je, po prvi put u istoriji NIS-a, pušte n u proizvodnju dizel koji odgovara zahtevima standarda Evro 5. Od početka drugog kvartala 2009, Kompanija je počela da ostvaruje prihod i samim tim prekinula negativan trend gubitaka. O promenama u Kompaniji najbolje govore ostvareni rezultati, pre svega, ulaganja u razvoj NIS-a. Od 2009. godine do danas ona se bliže iznosu od 3 milijarde evra. Od tog trenutka prošlo je deset godina u toku kojih se mnogo toga dogodilo, mnogo toga promenilo. Dolaskom Gasprom njefta i promenom vlasničke strukture, usledile su velike promene u Kompaniji postavljeno je novo rukovodstvo, usvojena nova strategija i novi ciljevi kao što su liderstvo na domaćem i regionalnom tržištu, međunarodni razvoj, efikasnost O promenama u Kompaniji najbolje govore ostvareni rezultati, pre svega, ulaganja u razvoj NIS-a. Od 2009. godine ona se bliže iznosu od 3 milijarde evra. Ta ulaganja su omogućila da NIS od lokalne naftno-gasne kompanije sa dugovima izraste u jedan od vodećih energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi. STABILNA PROIZVODNJA I RAST RESURSNE BAZE U periodu 2009-2018. zabeležena je dinamika rasta bilansnih rezervi ugljovodonika. Osnovni faktori koji omogućuju porast resursne baze su efikasno planiranje geološko-istražnih radova i primena novih tehnologija za proizvodnju nafte. Tokom navedenog perioda izbušeno je 67 istražnih bušotina, otvoreno devet nalazišta. Ažurirani su seizmološki podaci svih perspektivnih regiona u Srbiji, a za 10 godina snimljeno je oko 8000 km² 3D i 4000 km 2D seizmike. U okviru strategije razvoja resursne baze inicirana je realizacija geološkoistražnih projekata van granica Srbije: u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini. Otvoreno je novo ležište Teremija u Rumuniji, koje se priprema za puštanje u industrijsku eksploataciju. Za 10 godina aktivnost bušenja novih razradnih bušotina u Srbiji porasla je pet puta, ukupno je pušteno u eksploataciju oko 300 novih bušotina. Nivo proizvodnje ugljovodonika je porastao za jedan i po put u odnosu na pokazatelje iz 2009. godine. U svakoj oblasti geologije i razrade implementirana su savremena IT rešenja: baze geoloških i komercijalnih podataka, produkti obračuna optimalnog režima eksploatacije, programi 3D modeliranja ležišta, uvode se integrisana korporativna rešenja. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa. Većina NIS-ovih naftnih nalazišta se nalazi u Srbiji, a u 2011. počinje regionalna ekspanzija NIS-a. Formirana su zavisna preduzeća u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Rumuniji, gde Kompanija izvodi istražne radove. Aleksandar Djukov, predsednik Izvršnog odbora Gasprom njefta U periodu od 2009. do 2018. ostvarena je proizvodnja od 14 miliona uslovnih tona nafte i gasa. U proteklih 10 godina, sa stanovišta razvoja infrastrukture u Bloku Istraživanje i proizvodnja, NIS je uložio značajna sredstva u izgradnju novih savremenih procesnih postrojenja, kapitalne remonte i rekonstrukciju postojećih procesnih U 2009. godini razradili smo strategiju razvoja NIS-a, formulisali ciljeve i principe našeg rada. Zahvaljujući investicijama, usmerenim na razvoj proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftnih derivata, proizvodni pokazatelji NIS-a počeli su aktivno da rastu, ojačao je finansijski položaj Kompanije. Tako je počeo naš zajednički put ka uspehu. sistema, a sve u cilju povećanja efikasnosti, održivosti, stepena industrijske bezbednosti i praćenja najbolje svetske prakse u naftnoj industriji. U okviru postojeće Rafinerije gasa u Elemiru je izgrađeno savremeno Aminsko postrojenje za aminski tretman kiselog gasa sa licenciranom tehnologijom koja je prvi put u Evropi upotrebljena baš u Srbiji. Ovim postrojenjem, ugradnjom 20 novih kompresorskih jedinica i upotrebom nove tehnologije za membransku separaciju kiselog gasa na NP Velebit postignut je kontinuitet u proizvodnji gasa i povećan stepen iskorišćenja sa 82,8% na 96,8%, koliko je danas. Na lokacijama bez mogućnosti otpreme gasa gasovodima Javnog preduzeća Srbijagas, NIS je pronašao način da poveća proizvodnju i otpremu gasa drumskim saobraćajem u formi KPG komprimovanog prirodnog gasa. Na još osam lokacija, gde je otprema cevovodom nemoguća ili kvalitet gasa ne zadovoljava uslove, izgrađena su postrojenja za generaciju i kogeneraciju, gde se sagoravanjem gasa plasira i električna i toplotna energija.

18 TEMA BROJA TEMA BROJA 19 MODERNIZOVANA PRERADA Od vlasničke transformacije do 2012. godine obavljena je prva faza modernizacije rafinerijske prerade u koju je uloženo 547 miliona evra. Ključni projekat ove faze bila je izgradnja kompleksa za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC&DHT) kojim je u Rafineriji nafte u Pančevu omogućena proizvodnja goriva standarda Evro 5, a Republici Srbiji obezbeđena je energetska stabilnost. Savremeni MH&DHT kompleks omogućio je odstranjivanje sumpora i ostalih hemijskih jedinjenja koja negativno utiču na kvalitet gotovog proizvoda goriva. Zahvaljujući ovoj i nizu drugih investicija u rafinerijsku preradu, NIS je postao izvoznik goriva u zemlje regiona i potvrdio status najvećeg domaćeg snabdevača na tržištu goriva. Posle uspešno okončane prve faze modernizacije, NIS je pod okriljem Gasprom njefta nastavio sa kapitalnim ulaganjima i upravo je u toku realizacija investicionog projekta duboka prerada tehnologijom odloženog koksovanja, koja je okosnica druge faze modernizacije rafinerijske prerade. Dinamika radova na ovom velikom investicionom projektu koji je okupio stručnjake iz različitih zemalja širom sveta se ubrzava i sadašnji stepen realizacije ove investicije je preko 60 odsto. Ukupna vrednost projekta Duboka prerada iznosi više od 300 miliona evra, a izgradnjom novih postrojenja prerađivački kompleks NIS-a biće među najmodernijim u Evropi. MODERNIZACIJA MALOPRODAJNE MREŽE Prethodnih deset godina rada Bloka Promet proteklo je munjevitom brzinom, u znaku velikih promena, ali i uspeha. Putem modernizacije krenuli su svi procesi Bloka Promet, od benzinskih stanica, preko voznog parka, pa do tehnologija koje se koriste u radu ovog organizacionog dela. Svojevrsna prekretnica u istoriji maloprodajne mreže NIS-a bila je 2012. godina kada otvorena prva trikolorna NIS Petrol benzinska stanica i prva premijum GAZPROM stanica za snabdevanje gorivom. Do sad je potpuno rekonstruisano, odnosno, na mestu postojećih benzinskih stanica su izgrađena 122 savremena maloprodajna objekta, i izvršen je rebrending 291 stanice za snabdevanje gorivom. Kruna ponude NIS-ovih benzinskih stanica svakako su aditivirani premijum derivati G-Drive 100 i G-Drive Diesel koji su lansirani 2015, odnosno U periodu od 2009-2018. zabeležena je dinamika rasta bilansnih rezervi ugljovodonika na godišnjem nivou. 2016. godine i koji su dostupni na svim NIS Petrol i GAZPROM maloprodajnim objektima. Prošle godine paletu NIS-ovih aditiviranih goriva obogatila su dva nova derivata na GAZPROM benzinskim stanicama umesto evro dizela počela je prodaja aditiviranog OPTI dizela, a Evro Dizela standardnog benzina sa 95 oktana aditiviranog OPTI benzina sa 95 oktana. U nameri da izađe u susret potrebama potrošača u Republici Srbiji, od 2009. godine je počela ugradnja TNG rezervoara sa pratećim instalacijama. Za period od 2009. do 2012. godine ugrađeno je preko 50 TNG instalacija, čime se potrošačima sem naftnih derivata, nudi tečno-naftni gas. U narednom periodu, pa do danas, ugradnja TNG-a je postala obavezna stavka u modernizaciji objekata, pod uslovom da su ispunjeni svi tehnički uslovi za njenu ugradnju. PRIVATNE ROBNE MARKE I PROGRAMI LOJALNOSTI U želji da nagradi svoje potrošače za njihovu vernost, Blok Promet veliku pažnju posvećuje i programima lojalnosti, među kojima su Sa nama na putu, agro program NIS-a, program prodaje taksistima i brojne akcije na benzinskim stanicama. Kako bi podržali uvođenje G-Drive goriva i potrošačima obezbedili vrhunski kvalitet proizvoda koji podstiču na energiju, sredinom 2016. lansiran je prvi prehrambeni artikal porodice G Drive - energetsko piće G Drive. Paralelno sa G Drive, razvijala se i druga NIS-ova privatna robna marka, Drive Cafe. Danas, G Drive i Drive Cafe, privatne robne marke, čini nekoliko desetina proizvoda među kojima su ovsene kaše, kafe, sendviči, peciva, sportska i energetska pića, sveže ceđeni sokovi, žvakaće gume, energetske štangle, ali i auto kozmetika i mnogi drugi.

20 TEMA BROJA TEMA BROJA 21 Budućnost na delu Svojevrsna prekretnica u istoriji maloprodajne mreže NIS-a bila je 2012. godina kada je otvorena prva trikolorna NIS Petrol benzinska stanica i prva premijum GAZPROM stanica za snabdevanje gorivom. U nameri da podrži zajednicu u kojoj posluje, doprinese razvoju kulturnog nasleđa, javnog zdravlja i socijalne zaštite, obrazovanja i sporta u Srbiji, NIS pod sloganom Budućnost na delu podržava veliki broj sportskih klubova, razvija obrazovnu infrastrukturu, sarađuje sa velikim brojem lokalnih zajednica širom Srbije. Među brojnim socijalnim i kulturnim projektima koji su realizovani u Srbiji, najznačajniji su: podrška sportskim klubovima i savezima, Istraživačke stanice Petnica, uređenje parkova i igrališta širom Srbije, restauracija Ruskog nekropolja u Beogradu i brojne druge. Tu je i podrška lokalnim zajednicama koju NIS već deset godina pruža u okviru svog programa Zajednici zajedno, kao i podrška razvoju nauke i obrazovanja kroz program Energija znanja. Osim toga, NIS svake godine organizuje novogodišnju filantropsku akciju tokom koje zaposleni prikupljaju novčana sredstva za jednu od zdravstvenih ustanova u Srbiji, a kompanija po završetku akcije duplira sredstva koja su prikupili zaposleni. Više puta u toku godine organizuju se i brojne volonterske akcije u cilju zaštite životne sredine, uređenja i pomoći raznim socijalnim ustanovama, podrške deci i omladini sa smetnjama u razvoju. Istom politikom se vodi i naša matična kompanija Gasprom njeft koja je u Srbiji u proteklih 10 godina realizovala sledeće projekte: uređenje glavne kupole Hrama Svetog Save u Beogradu, podrška festivalu ruske muzike Boljšoj i Jesenjem pozorišnom festivalu Teatarfest, sponzorstvo fudbalskog kluba Crvena zvezda, a učestvovali su i u akciji renoviranja laboratorija za fiziku i hemiju u školama u poplavljenim područjima 2014. BUNKERISANJE I PRODAJA AVIO GORIVA Godina 2012. NIS-u je donela novi biznis pravac - Blok Promet je počeo formiranje mreže bunker stanica na Dunavu, koja se trenutno sastoji od četiri objekta: u Novom Sadu, Beogradu, Smederevu i Prahovu, a u toku je realizacija projekta vraćanja u rad bunker stanice u Velikom Gradištu. Cilj formiranja pomenute mreže stanica za bunkerisanje je pružanje kvalitetnog i pouzdanog servisa brodarskim kompa- nijama. U 2018. godini ostvaren je rast prodaje brodskog goriva od 20 odsto u odnosu na 2017. godinu. Veliki uspesi obeležili su i biznis prodaju avio-goriva. Među njima je i izlazak NIS-a na niški aerodrom Konstantin Veliki gde je uspostavljena saradnja sa avio-kompanijom Wizz Air. S druge strane u prestonici, na Aerodromu Nikola Tesla, NIS je nastavio da jača svoju poziciju. Ubrzo je usledila i saradnja sa aerodromom u Tuzli, odnosno snabdevanje tržišta Bosne i Hercegovine NIS-ovim avio-gorivom. Godine 2016. po prvi put u istoriji NIS-a izvršena je isporuka avio-goriva JET A-1 kompaniji SAKSA u Bugarskoj, kompaniji EX FIS na Kosovu, kao i na aerodromu u Mostaru u Bosni i Hercegovini. Iste godine, NIS je počeo da vrši točenje u krilo za interkontinentalne letove Air Serbia, a 2017. godine je uspostavio snabdevanje njihovih aviona mlaznim gorivom izvan Srbije i to na Aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu u Rusiji. Iste godine, izvršen je izvoz goriva u Zagreb, Osijek i Sarajevo, kao i u Krajovu i Kluž-Napoku u Rumuniju.. BITUMEN Po uzoru na Gasprom njeft i druge velike naftne kompanije, biznis bitumena je centralizovan što je omogućilo dalji

22 TEMA BROJA TEMA BROJA 23 maksimalna snaga 14,5 MWe. Ekološka prednost korišćenja ovih mini-elektrana je u proizvodnji električne i toplotne energije iz gasa, koji do sada nije bio iskorišćen zbog velike količine ugljendioksida i azota ili nije mogao biti valorizovan zbog nepostojanja gasne infrastrukture. Takođe, započeta je izgradnja prve gasno-parne elektrane sa kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije u Srbiji, TE-TO Pančevo, električne snage do 200 MWe i isporukom tehnološke pare do 21 tona na sat. TE TO će isporučivati 1.350 GWh električne energije tržištu Srbije i preko milion tona tehnološke pare Rafineriji nafte Pančevo. Ukupna vrednost investicije iznosi oko 180 miliona evra. Drugi veliki projekat u oblasti energetike je izgradnja vetroparka snage preko 100 MW. Obim ulaganja u ovaj objekat, čije se puštanje u rad planira 2020. godine, iznosi oko 140 miliona evra. Ovo je NIS-ov zajednički projekat sa mađarskom kompanijom MET (50:50). To će i NIS-u i partnerima do 2020. godine obezbediti preko 300 MW instalisane snage i doprineti da NIS postane važan akter na tržištu električne energije Balkana. Osnivanjem Direkcije za trgovinu električnom energijom otpočela je trgovina ovim novim proizvodom u Kompaniji. NIS je, uz EPS, jedini učesnik na tržištu električne energije u Srbiji koji ima i plasman sopstvene proizvodnje na tržište. Zavisna društva u Rumuniji i BIH su licencirana za trgovinu električnom energijom. Preko njih, NIS je osim Srbije, prisutan na tržištima Rumunije, Mađarske, Slovenije, BiH, a obavlja trgovinu i na granicama Bugarske, Makedonije i Hrvatske. U okviru programa razvoja novog goriva za primenu u motornim vozilima, izgrađena su postrojenja za komprimovanje prirodnog gasa na dve lokacije i izgrađene tri punionice KPG-a na stanicama za snabdevanje gorivom u Novom Sadu, Čačku i Beogradu, koje dnevno isporučuju oko 5 tona komprimovanog prirodnog gasa vlasnicima motornih vozila. U toku je izgradnja još jedne punionice u Beogradu. Od 2013. godine na naftnim i gasnim poljima, na osam lokacija u Srbiji, NIS je pustio u rad male elektrane čija je maksimalna snaga 14,5 MWe razvoj ovog pravca. Unapređena je proizvodnja bitumena, koja je u skladu sa evropskim standardima kvaliteta. Takođe su povećani kapaciteti proizvodnje i otpreme, a 2013. godine uvedeno je carinjenje u režimu 24/7. Sve to je dovelo do višestrukog rasta obima proizvodnje i prodaje bitumena u periodu 2009. do 2019. U 2018. godini zabeležen je rekordan obim proizvodnje i prodaje bitumena u istoriji kompanije, a ostvaren je plasman u preko 15 država. NIS je jedan od vodećih proizvođača bitumena u ovom delu Evrope. NISOTEC MAZIVA Intenzivnim razvojem brenda NISOTEC naša kompanija je od malog proizvođača maziva sa skromnim asortimanom i tržišnim učešćem od dva odsto, prerasla u lidera na tržištu maziva Srbije sa tržišnim učešćem 22,6 odsto i jednog od najvećih proizvođača u regionu. Poboljšane su recepture, proširen asortiman proizvoda prema potrebama kupaca, urađen novi savremeni dizajn brenda. Razvojem novih proizvoda povećan je broj maziva NISOTEC na više od 200 proizvoda i 550 različitih artikala. Stvorena je distributerska mreža od 18 distributera u regionu i otvoreni novi kanali prodaje. Dokaz kvaliteta su i 35 odobrenja najpoznatijih proizvođača motora i opreme kojim se odobrava upotreba NISOTEC ulja u njihovim motorima i opremi. NOVA ENERGIJA Od 2013. godine na naftnim i gasnim poljima, na osam lokacija u Srbiji, NIS je pustio u rad male elektrane čija je

24 TEMA BROJA TEMA BROJA 25 NAFTNO -SERVISNE USLUGE Tokom 2010. godine formiran je Blok Servisi kao organizaciono-upravljačka struktura za oblast naftno-servisnih usluga, a 2012. godine tri zavisna društva u cilju profilisanja naftno-servisnih usluga prema tipovima usluga: Naftagas-Naftni servisi, Naftagas- Tehnički servisi i Naftagas-Transport. Naredne godine prate konstantna ulaganja u nabavku nove i zamenu dotrajale opreme uz unapređenje procesa rada, povećanje obima usluga i optimizaciju administrativnih procesa. Uloženo je mnogo u opremanje bušaćih postrojenja Top Drive sistemima (povećanje efikasnosti, optimizacija Kada se osvrnemo na godine koje su za nama, možemo da budemo ponosni. Sve što su Gasprom njeft i NIS zajedno uradili tokom ove decenije predstavlja jak temelj za budući razvoj. I zato je prvih 10 godina početak jednog velikog poslovnog poduhvata. procesa, dodatna sigurnost u izradi kanala bušotine), kupljeno je novo bušaće postrojenje, nabavljen alat za bušenje u cilju povećanja bezbednosti procesa izrade bušotina. Implementiran je projekat suve lokacije koji omogućava maksimalnu zaštitu tla, vode i okruženja od zagađenja i omogućava kvalitetnije, efikasnije i bezbednije izvođenje procesa bušenja. blovski sistem za akviziciju seizmičkih podataka sa 4000 seizmičkih kanala, dok je u 2016. kupljen wireless sistem za akviziciju seizmičkih podataka sa 10.000 seizmičkih kanala. Puno toga je urađeno u bušotinskim servisima, održavanju, izgradnji. U oblasti transporta obnovljen je vozni park NIS-a i implementiran sistemski pristup bezbednosti saobraćaja i korporativnog stila vožnje. ŠIRENJE U REGION Kompanija NIS Petrol, osnovana je u Rumuniji u septembru 2011. godine kao zavisno društvo čiji je jedini vlasnik NIS. NIS Petrol je aktivni igrač u naftnoj i gasnoj industriji, s obzirom na svoju delatnost koja se odvija u dva glavna pravca: istraživanje i proizvodnja, kao i promet i distribucija naftnih derivata. Najnoviji biznis proces je trgovina električnom energijom na centralizovanim tržištima susednih zemalja. Svoje aktivnosti u oblasti downstream-a NIS Petrol je započeo 2012. godine, kada je otvorio svoju prvu benzinsku stanicu u blizini grada Sibinj. U ovom trenutku, NIS Petrol ima mrežu od 18 premijum benzinskih stanica koje posluju u okviru brenda benzinskih stanica GAZPROM. Održivi razvoj U Beogradu je 18. jula 2011. godine NIS predstavio svoj prvi Izveštaj o održivom razvoju kompanije, koji je urađen prema standardima i kvalitetu u korporativnom izveštavanju, propisanim od strane međunarodne organizacije Global Reporting Initiative i AccontAbility (GRI). Na taj način, NIS je postao prva kompanija koja je u Srbiji predstavila izveštaj o održivom razvoju koji označava usklađen razvoj, gde su eksploatacija prirodnih resursa, usmeravanje investicija, postizanje ekonomske stabilnosti i socijalne zaštite zaposlenih međusobno usklađeni, što jača sadašnji i budući potencijal naše kompanije. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a Takođe, značajno je povećan kapacitet Pogona Remont nabavkom devet novih remontnih tornjeva i isplačnih pumpi. U 2012. je realizovana velika investiciona nabavka i kupljen je ka- Svoje poslovanje u oblasti upstream- -a NIS Petrol realizuje kao operater na šest koncesionih blokova. Prošle godine, u bloku EX-7 Periam obavljeno je ispitivanje, bušenje i remont

26 TEMA BROJA TEMA BROJA 27 Exploration and Production Services Refining Sales and Distribution Hungary Romania Godinu i po dana nakon što je Gasprom njeft postao većinski akcionar NIS-a, tačnije, 23. juna 2010. godine, Kompanija je postala otvoreno akcionarsko društvo sa najvećim brojem akcionara, listirano na Beogradskoj berzi, gde je trgovina akcijama NIS-a počela 30. avgusta 2010. godine Energy Bosnia and Herzegovina Serbia Bulgaria nija bude glavni snabdevač goriva za vodeće kompanije za logistiku i transport u Bugarskoj. Preuzimanjem maloprodajne mreže OMV BH pre pet godina, NIS je pustio u rad mrežu premijum benzinskih stanica GAZPROM na teritoriji Bosne i Hercegovine. G-Petrol doo Sarajevo u toj državi posluje kroz dve mreže maloprodajnih objekata - 27 GAZPROM i 10 NIS Petrol benzinskih stanica. Na maloprodajnom tržištu BiH G Petrol je prisutan sa više od 10 odsto učešća iako je broj benzinskih stanica koje prve istražne bušotine Teremia 1000. Postignuti su obećavajući rezultati, što je pomoglo da se donese odluka o početku eksperimentalne proizvodnje polovinom 2019. godine. Tokom 2018. počelo je bušenje dve nove bušotine. Pored toga, realizovana su i tri projekta seizmičkog istraživanja. Ove godine izazovi su još veći s obzirom na da je u toku bušenje četiri nove bušotine, a sprovodiće se i četiri programa vezana za ispitivanje i remont. Dva važna projekta 3D seizmičkog istraživanja će takođe biti realizovana tokom ove godine. Prva GAZPROM benzinska stanica je otvorena na teritoriji Bugarske u junu 2013. godine. Trenutno, NIS Petrol EOOD poseduje 35 benzinskih stanica koje rade pod brendom GAZPROM. Jedna od prednosti NIS Petrol EOOD jeste što kompanija nudi gorivo iz Rafinerije nafte Pančevo, što značajno podržava performanse kompanije i ponudu visoko kvalitetnog goriva. Kompanija poseduje skladište za gorivo, te je otvorena mogućnost za razvoj distribucije goriva iz Srbije korišćenjem sopstvenih maloprodajnih i veleprodajnih kapaciteta. Redovna kontrola protoka goriva, dokazani kvalitet i poreklo, preduslov su da kompa- posluju pod GAZPROM brendom nešto manji od tri odsto od ukupnog broja benzinskih stanica u toj državi. Učešće na tržištu veleprodaje u BiH raste iz godine u godinu. Značajno investiranje i razvoj Rafinerije nafte Pančevo stavlja G Petrol u poziciju da kupcima u maloprodaji i veleprodaji može da ponudi visokokvalitetno gorivo po tržišnim uslovima koji vladaju u BiH. Dakle, naša istorija je tek počela. Nastavljamo modernizaciju Kompanije, a veliki izazovi, a sa njima i nova dostignuća, su tek pred nama.

28 TEMA BROJA TEMA BROJA 29 2008. 2009. 2010. 2011. Rusija i Srbija su 25. januara potpisale energetski sporazum koji predviđa da ruski Gasprom kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije. 24. decembra u Moskvi Aleksandar Djukov, predsednik IO Gasprom njefta i tadašnji ministar energetike Petar Škundrić potpisali su Ugovor o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a. Gasprom njeft je 10. februara i zvanično postao većinski akcionar srpske naftne kompanije. Započeta proizvodnja Evro dizela 10 rrm, razvijene su tehnologije i logistika, što je omogućilo NIS-u da poveća svoj udeo na tržištu Srbije. Formiran Naučno-tehnološki centar (NTC), u cilju naučnotehnološkog praćenja delatnosti kompanije i obezbeđenja inovacija u okviru podrške njenom poslovanju. Razrađen program modernizacije i izgradnje benzinskih stanica. Formiran Departman za maziva. Prekinuta proizvodnja olovnih benzina i uspostavljena proizvodnja benzina evro kvaliteta. NIS je pretvoren u otvoreno akcionarsko društvo, a trgovina akcijama Kompanije na Beogradskoj berzi počinje 30. avgusta. Osnovan Jadran-Naftagas u Banjaluci, koji će se baviti istraživanjem i eksploatacijom ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske (BiH). NIS je predstavio svoj prvi Izveštaj o održivom razvoju, koji je urađen prema standardima i kvalitetu u korporativnom izveštavanju. Osnovane ćerke firme NIS Petrol u Bugarskoj i Rumuniji. Modernizovano železničko punilište u Rafineriji nafte Pančevo i započeti radovi na modernizaciji dunavskog pristaništa. 2012. 2013. 2014. 2015. U okviru modernizacije rafinerijskih kapaciteta pušten je u rad MHC/DHT kompleks, što je omogućilo da Rafinerija otpočne proizvodnju ekološkog goriva Evro 5 i učvrsti konkurentnost Kompanije na tržištu Srbije i Regiona. Otvorena prva trikolorna NIS Petrol benzinska stanica i prva premijum GAZPROM stanica za snabdevanje gorivom. Osnovana ćerka firma NIS-Petrol u BiH. Započeto formiranje mreže bunker stanica Kompanije na Dunavu. Započeta je proizvodnja Evro BMB 98, nove vrste motornog goriva evro kvaliteta sa većom oktanskom vrednošću. Počela implementacija Projekta suve lokacije, koji omogućava maksimalnu zaštitu tla, vode i okruženja od zagađenja, kao i bezbednije izvođenje procesa bušenja. Startovao program za razvoj kapaciteta male kogeneracije, usmeren na povećanje efikasnosti poslovanja, zahvaljujući racionalnom korišćenju postojećih gasnih resursa. Osnovana ćerka firma G-petrol u BiH. Realizovan projekat automatizacije bušotina na većini proizvodnih bušotina, čime se postiže efikasno vođenje procesa proizvodnje, smanjenje troškova proizvodnje i povećanje ekološke bezbednosti. Prodata prva količina električne energije koja je proizvedena u našim kogenerativnim postrojenjima. Započeta seizmička istraživanja u Rumuniji. Započela proizvodnja i distribucija KPG-a na naftno-gasnom polju Palić. Na tržište je lansiran premijum derivat G-Drive 100. koji je dostupan na svim GAZPROM i NIS Petrol benzinskim stanicama u Srbiji, BiH, Bugarskoj i Rumuniji. Potpisan je Ugovor sa kompanijom CB&I za izradu baznog i proširenog baznog projekta za projekat Duboka prerada. Pored aerodroma u Beogradu, započeto redovno snabdevanje aviona gorivom na aerodromima u Nišu i u Tuzli. Uvođenje programa lojalnosti Sa nama na putu. 2016. 2017. 2018. Na tržište lansiran novi aditivirani derivat iz porodice G-Drive premijum G-Drive Diesel. Realizovani su planovi za optimizaciju korpe nafte uz preradu novih vrsta nafti Kirkuk i Forkados. Nabavljen wireless sistem za akviziciju seizmičkih podataka sa 10.000 seizmičkih kanala. Počelo točenje u krilo za interkontinentalne letove Air Serbia. Lansirano energetsko piće G Drive. Dobijena je građevinska dozvola i započeti su građevinski radovi u okviru radnog paketa prvog projekta Duboka prerada. U saradnji sa kompanijom Gasprom energoholding NIS je potpisao ugovor sa Shanghai Electric Group o izgradnji TE-TO Pančevo. U okviru optimizacije korpe sirovine u preradi je nova nafta Novy Port. Početak implementacije sistema operativnog menadžmenta OMS Etalona - u cilju obezbeđivanja maksimalne efikasnosti Kompanije, kao i pouzdanosti opreme i bezbednost proizvodnje. U okviru projekta Duboka prerada završen detaljni projekat, kao i opšti građevinski radovi. Isporučeno 95% opreme i materijala za projekat. Realizovan projekat organizacione transformacije kompanije. Započela realizacija projekata u okviru digitalne transformacije kompanije. Lansiranje OPTI dizela i OPTI benzina sa 95 oktana na GAZPROM benzinskim stanicama u Srbiji i Bugarskoj.

30 DOSIJE DOSIJE 31 Dosije Istorija srpsko-ruskih odnosa Za pravoslavne slovenske narode Balkana neprekidna pomoć od jedine nezavisne pravoslavne države od 15 do 19 veka predstavljala je bitan zrak nade. prof. Dr Aleksej Timofejev, istoričar U srpskim simpatijama i fobijama vezanim za Rusiju jasno se nazire predstava o nekom trajnom ruskom odnosu prema Balkanu. Mešanje ruskih stavova iz različitih razdoblja i predstava o nekom spoljnopolitičkom kontinuitetu ruske politike na Balkanu, predstavljaju jedan od vodećih faktora u stvaranju mitova o Rusiji. Logičnije bi bilo da se izdvoji niz posebnih manje povezanih razdoblja u ruskoj spoljnoj politici kada je dolazilo do neprekidnog praćenja nekih pojedinačnih zacrtanih kurseva. PERIODIZACIJA RUSKE POLITIKE U SRBIJI Mada je poznata uloga ruskih monaha u početku duhovnog života Svetog Save, uslovnu granicu prvog razdoblja ruske politike na Balkanu ipak moramo da povučemo od uspostavljanja ruske države nakon oslobođenja od tatarske najezde u 15. veku. Sve od tog perioda u srednjevekovnim hartijama mogu da se proprate neprekidne redovne ruske donacije srpskim manastirima i crkvama. Ovi odnosi doživeli su uspon za vreme vladavine Ivana IV Groznog, koji je sa Srbima bio vezan i krvnim vezama. Gornja granica ovog razdoblja je sredina 18. veka, kada je nakon napora Petra I Rusija probila svoj prozor u Evropu. U to doba, istočna granica turskog carstva ležala je na severo-istoku. Zbog toga je prirodno da su se svi pravoslavni narodi pod vlašću bezbožnih agarjana posmatrani kao periferija pravoslavnog sveta u pozadini susedne neprijateljske imperije. Pomoć, u obliku crkvenih predmeta, odeće i dozvola na prikupljanje novca u Rusiji, davala se u to doba Srbima i Crnogorcima na osnovu konfesionalne bliskosti. Jezička srodnost se nije uzimala u obzir u slučaju donošenja nekih političkih odluka. Pomoć, koja se u to doba pružala pravoslavnom stanovništvu Balkana od strane ruskih crkvenih krugova, nije prevazilazila granice konfesionalne solidarnosti. S druge strane za pravoslavne slovenske narode Balkana ova neprekidna pomoć od jedine nezavisne pravoslavne države od 15 do 19 veka predstavljala je bitan zrak nade. DOBA JEKATERINE II Drugo razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu bilo je započeto dolaskom na vlast Jekaterine II. Tada dolazi do formulacije ruskih državnih interesa na Balkanu. Nakon pobedničkog rusko-turskog rata iz doba Jekaterine (1768 1774), došlo je do potpisivanja mirovnog ugovora u Kučuk-Kajnardži. Ovde je Rusija po prvi put zatražila, a Turska priznala, ekskluzivno pravo Rusije na zaštitu pravoslavnih naroda pod vlašću Porte, što je pružilo Rusiji mogućnost da se meša u unutrašnje prilike u Porti u toku čitavog sledećeg veka. Do još većih promena došlo je u toku sledećeg rusko-turskog rata (1787 1792). Tada je, uz podršku svog savetnika i građanskog supruga Grigorija Potemkina, Jekaterina lansirala takozvani grčki projekat. Ovde moramo da pomenemo da je grčki u ruskom jeziku sve do kraja 18. veka značio balkanski, a same Grke Rusi su nazivali elenima po grčkom samonazivu. Zato je i ovaj grčki projekat u stvari označavao balkanski projekat. Dakle, radilo se o projektu podele evropske Turske na dva dela, između Austrije i Rusije. Istočni deo Balkana sa Carigradom morao je da se pretvori u neku obnovljenu vizantijsku imperiju vazalnu prema Rusiji i sa unukom Jekaterine Konstantinom na čelu. Nacrt predloga o podeli bio je iznesen i u pregovorima sa Austrijom 1789. godine. Međutim, usled smrti naklonjenog ovoj ideji Jozefa II, Grigorija Potemkina i same Jekaterine, ovaj projekat bio

32 DOSIJE DOSIJE 33 1878, kada je Turska morala da prizna nezavisnost Srbije kao jedan od rezultata rusko-turskog rata 1877-1878 godine. Međutim, i 1878. na kraju, kao i 1812. na početku ovog puta, interesi imperije imali su primat. Ako su interesi Srba ili Nakon pobedničkog rusko-turskog rata iz doba Jekaterine (1768 1774), Rusija je po prvi put zatražila, a Turska joj priznala, ekskluzivno pravo na zaštitu pravoslavnih naroda pod vlašću Porte. je prekinut, a sam rat, iako pobedonosan, nije doneo nekih promena na političkoj mapi Balkana. Interesantno je da je zapadni Balkan bio ostavljen van ruske interesne sfere čak i u najspektakularnijem obliku ruskih ekspanzionističkih apetita ocrtanom u grčkom projektu. Logika rusko-turskih ratova vodila je tome da je uskoro, u toku narednog rusko-turskog rata (1806 1812), došlo i do kopnenog dolaska ruskih trupa u srpske zemlje, što se poklopilo sa Prvim srpskim ustankom. Zvučale su molbe rukovodilaca ustanka za uključivanje Srbije u sastav Ruske imperije motivisane nadom da će ovo povećati zainteresovanost Rusije za sudbinu Srba. Naravno, ove molbe ustanika su se iznosile paralelno uz kontakte sa Francuskom i Austrijom koje su dobijale slične ponude. Međutim, i Rusija nije imala ambiciju da uključi u svoj sastav ratobornu i siromašnu pokrajinu u centru balkanskog poluostrva, opkoljenu sa svih strana snažnim i ne baš prijateljski raspoloženim imperijama. Rusija je videla u Srbima samo pravoslavne hrišćane i maksimum koji je mogla da ponudi bila ja briga o njihovom statusu u okviru strane imperije. Ova briga bila je drugorazredno pitanje u slučaju kada bi došlo do direktne pretnje po interese same Rusije. Ipak, drugorazredno nije značilo i nepostojeće. Bukureški mir (1812), Akermanski ugovor (1826) i Adrijanopoljski mir (1829) dosledno su, između drugih zahteva Rusije, fiksirali tursku obavezu da čuvaju srpsko pravo na autonomiju. Samo pod pretnjom ruskog oružja je Turska je svaki put morala da prizna prava Srba na autonomiju. Arhivska dokumenta svedoče da sva politička veština Miloša Obrenovića ne bi uspela u borbi za autonomiju (hatišerif 1830.) bez podrške ruske diplomatije u Istambulu, koja se oslanjala na snagu ruske vojske. Ovaj put bio je završen drugih štićenika dolazili sa njima u konflikt, morali su da budu potisnuti. Uostalom, ova logika odnosa velikih sila i njihovih malih saveznika tipična je u svim vremenima. Veoma je teško da čvrsto odredimo šta je bilo u osnovi ove politike odbrane pravoslavnih hrišćana, i to ne samo Srba, već i Grka, Bugara, Crnogoraca i dr, da li se ovde radilo samo o promišljenom načinu podrivanja turskog i austrijskog uticaja. Ipak nije se radilo o potencijalnoj pripremi tla za neku dalju ekspanziju. Rumunija i Bugarska su u 18. i 19. veku bile u ulozi teritorija pod privremenom ruskom okupacijom. Međutim nije se ispoljavala želja Rusije za trajnošću ove okupacije. Ruska okupaciona administracija na Balkanu nikada nije gradila veće vojne objekte, utvrđenja ili pruge kao što je Rusija radila, na primer, u oslobođenim od Turaka predelima Kavkaza. Kao moguću motivaciju politike odbrane pravoslavnih hrišćana možemo da iznesemo i to da je Ruska carevina, sve do sloma imperije 1917, predstavljala ne samo apsolutnu monarhiju već i neku vrstu pravoslavne teokratije. Uloga pravoslavne crkve bila je izuzetno velika, kao i nivo religijske motivacije ne samo kod širih društvenih slojeva već i kod vladajućih krugova Rusije. Carska Rusija je pružala podršku istovernicima ne samo zbog ekonomskih i političkih već i zbog verskih motivacija. Ovo drugo razdoblje ruske politike na Balkanu završilo se potpunim neuspehom, ako bismo ga posmatrali kao pokušaj ekspanzije. Međutim, ako ga posmatramo kao pokušaj stvaranja nezavisnih pravoslavnih država na Balkanu, prijateljskih prema Rusiji, moramo da kažemo da su ovi ciljevi bili skoro potpuno ostvareni. Događaji Prvog balkanskog rata, kada su nekadašnji štićenici Rusije presudili osmanskoj dominaciji u Evropi, mogu da se posmatraju kao trijumf ove politike POČECI EKONOMSKOG POVEZIVANJA DVE DRŽAVE Ahilova peta ruskog uticaja na Balkanu sve do početka 20. veka bila je slabost privrednih veza sa tim područjem. Carska Rusija je već mogla da brani svoje interese na Balkanu vojnom silom i još nije definitivno izgubila svoj značajni kulturni uticaj, ali njen ekonomski uticaj na balkanske narode bio je jako slab. U navedenom razdoblju osim tradicionalnog izvoznouvoznog asortimana vojne i crkvene opreme koju je Rusija ili donirala ili po povlašćenim uslovima prodavala Srbiji, ruski trgovci i privredna društva su na srpsko tržište izvozili i širok dijapazon drugih proizvoda: od ribe, ruskog čaja i naftnih prerađevina do gumenih cipela galoša. No, uprkos svemu, trgovinski obim robne razmene nije bio značajan, čak ni u onom segmentu u kome je Rusija na srpskom tržištu imala značajnu prednost u izvozu naftnih derivata pošto su potrebe Srbije za benzinom i kerozinom bile veoma ograničene. Sa svoje strane srpski trgovci su pokušavali da u Rusiju izvezu suve šljive, pekmez, šljivovicu, sveže Bukureški mir (1812), Akermanski ugovor (1826) i Adrijanopoljski mir (1829) dosledno su, između drugih zahteva Rusije, fiksirali tursku obavezu da čuvaju srpsko pravo na autonomiju. voće, svinjske prerađevine, ali i gusle i pirotske ćilime. Očigledno je da za Rusku imperiju ta ograničena ponuda zanatlijske proizvodnje nije mogla da bude preterano interesantna. Jedini vidljivi uspeh ovih ranih trgovinskih pokušaja saradnje verovatno je bila dokumentovana navika poslednjeg ruskog cara Nikolaja II da pred ručak popije ne čašicu konjaka (kako veoma često smatraju u savremenoj Rusiji zbog urbane legende o konjaku i limunu ), već dobar gutljaj srpske šljivovice. Uviđajući sve ovo, najdosledniji ruski saveznik premijer Nikola Pašić je konstatovao da je srpski izvoz u Rusiju bio sve vreme ništavan, a ni uvoz iz Rusije

34 DOSIJE DOSIJE 35 nije bio osobito veliki. Uostalom, početkom 20. veka Rusija nije imala razvijenu privrednu razmenu ni sa drugim balkanskim zemljama, geografski bližim Rusiji i sa izvoznom ponudom sličnom srpskoj. Drugačija je bila situacija u strateškim projektima, uvek zavisnim od državne politike. Ruski kapitalisti su izgubili priliku da uđu na srpsko tržište odmah po proglašenju nezavisnosti Srbije zbog dolaska na vlast austrofilske vlade, kada je umesto Mihailu Grigorijeviču Černjajevu izgradnja srpskih železnica 1881. bila poverena prevarantu Evženu Bontuu i njegovoj ultrakatoličkoj i antisemitskoj Generalnoj uniji, koja je neslavno propala već 1882. godine. Mnogo uspešniji poduhvat srpsko-ruske privredne saradnje predstavljala je delatnost Srpskog brodarskog društva u koje su 1890-ih godina ušli ruski manjinski akcionari, a koje je početkom 20. veka koordiniralo svoje aktivnosti sa ruskim Crnomorsko- Dunavskim parobrodskim društvom. Privredne veze srpskih i ruskih parobrodarskih preduzimača i korišćenje srpskih luka na putu trgovinske razmene Rusije i Evrope imale su i svoju vanekonomsku korist za vreme ratnih nedaća 1910- tih. Ta veza je postala aktivna prilikom prebacivanja oružja i ratne opreme u Srbiju, a predstavništvo Ruskog dunavskog parobrodskog društva u Odesi je služilo i kao ekspozitura za neposrednu dostavu i isplatu srpskih vojnih nabavki. Tragom ovih veza postala je najveća privatna zgrada predratnog Beograda zdanje osiguravajućeg društva Rusija iz Sankt- Peterburga (danas hotel Moskva ), izgrađeno 1906 1908. godine. Ona predstavlja simbol početka snažnijeg ekonomskog povezivanja Rusije i Srbije, koji je razdoblje svetskih ratova prekinulo na nekoliko dugih decenija. Važan segment rusko-srpske saradnje postalo je pružanje pomoći Srbiji prilikom prevazilaženja posledica srpsko-austrijskog carinskog rata koji je trajao od 1906. do 1911. godine, kada je Srbija uspela da se oslobodi potpune ekonomske zavisnosti od austrougarskog tržišta, nastale tokom vladavine dinastije Obrenović. Krajem 19. veka srpska privreda je bila orijentisana isključivo na poljoprivrednu proizvodnju, čiji je plasman bio osiguran samo u Austrougarskoj, a niske carinske tarife na austrijsku industrijsku robu su praktično onemogućavale Srbiju da razvija sopstvenu industriju, što ju je činilo još više zavisnom od podunavske monarhije. Uz pomoć Rusije, koja se postarala da Srbija dobije povoljne kredite kod francuskih banaka, ta ekonomska blokada je bila razbijena. OBRTI NA RELACIJI BEOGRAD - MOSKVA Arhivska dokumenta svedoče da sva politička veština Miloša Obrenovića ne bi uspela u borbi za autonomiju (hatišerif 1830.) bez podrške ruske diplomatije u Istambulu. Treće razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu bilo je započeto nakon revolucije i građanskog rata 1917-1921. godine. Tada su Rusija i Srbija na više decenija nestale sa političke karte sveta. Nova sovjetska država sprovodila je malo povezanu sa prethodnim periodom politiku na Balkanu. Kao primer ove nove politike, možemo da navedemo sovjetsku ratnu pomoć Turskoj u borbi protiv Grka, koju je mlada sovjetska država pružala Ataturku u oružju i vojnim specijalistima za vreme grčko-turskog rata (1919-1922). Ovu politiku trećeg sovjetskog doba moramo da podelimo na nekoliko podrazdoblja, jer se sovjetska spoljna politika u to doba, pa i prema Jugoslaviji, nekoliko puta menjala i to temeljno. Prvo podrazdoblje povezano je sa radom Kominterne međunarodne organizacije sa centrom u Moskvi i sa željom da se ostvari neka svetska proleterska revolucija. Usled političkih promena, došlo je do potpunog sloma u tradicionalnim shvatanjima širih ruskih društvenih slojeva o Balkanu i balkanskim narodima. Kritika svega što je radio prokleti carizam dovela je i do potpunog negiranja svih koraka i veza koje su uspele da se uspostave između Rusije i pravoslavnih naroda Balkanskog poluostrva. Tome je doprinela i hajka protiv akademske slavistike, promena kadra u diplomatiji i vladajućoj birokratiji uopšte. Bitnu ulogu u ovom zahlađenju međudržavnih odnosa zvanične Moskve i Beograda imala je i relativno povoljna klima po ruske političke emigrante i vatrene neprijatelje boljševika, koja se formirala u zemljama Balkana, a pre svega u Jugoslaviji i Bugarskoj, u međuratnom razdoblju. Jugoslavija je prednjačila u tome i čak nije imala diplomatske odnose sa SSSR-om sve do 1940. godine. Pozicija Kominterne nije bila nimalo mekša. Njegovi emisari su tvrdili da je Jugoslavija tamnica naroda, a da su velikosrpski šovinisti ugnjetači potlačenih Makedonaca, Hrvata, Albanaca, Crnogoraca, Mađara, Nemaca i Italijana. Kasnije, usled dolaska Hitlera na vlast u Nemačkoj i jačanja vlasti Staljina u SSSR-u, Kominterna je umekšala svoju oštrinu. Došlo je i do korekcije stavova u Jugoslaviji. Kominterna više nije iznosila tvrdnje o veštačkoj versajskoj tvorevini, već samo o potrebi za federalizacijom Jugoslavije kao države. Posle izbijanja drugog svetskog rata, bili su uspostavljeni i sovjetsko-jugoslovenski odnosi (u leto 1940. godine). Međutim, ovo otopljavanje odnosa nije značilo i prekid sovjetskih pokušaja da se po svaku cenu odgodi Hitlerov neizbežan napad na SSSR. Neutralnost SSSR-a nije bila prekinuta ni nakon munjevitog uništavanja Jugoslavije od strane Vermahta. Usled napada Nemačke na SSSR, došlo je do aktivizacije kadrova KPJ posebno pripremljenih u školama i kursevima Kominterne i početka partizanskog rata, koji se pretvorio u Građanski rat. Drugo kratko ali veoma bitno podrazdoblje sovjetske spoljne politike na Zapadnom Balkanu počelo je u jesen 1944, usled dolaska u Srbiju sovjetskih trupa koje su pomogli u oslobođenju Srbije od Nemaca, ali i u uspostavljanju u Beogradu brutalne monopartijske vlasti. Od tada, pa do 1948. godine, na vlasti u Jugoslaviji nalazio se jedan prema Moskvi kvazivazalni režim. Koreni ovog stanja ležali su u ranijim dogovorima između Staljina, Ruzvelta i Čerčila. Međutim, ovde opet mora da se izdvoji relativno mali značaj zapadnobalkanskog regiona na mapi moskovskih interesa. Veoma je indikativna lakoća sa kojom je Staljin prihvatio predlog Čerčila o podeli uticaja u budućoj Jugoslaviji. Manje je poznato, ali nakon uvida u otvorene sovjetske arhive očigledno, kako je lako Staljin odustao od Jugoslavije nakon konflikta 1948. godine. Iako granične čarke i provokacije nisu bili zanemarljive, Moskva pak nikada nije ozbiljno razmatrala opciju vojno-policijskog povratka Jugoslavije pod svoju kontrolu. Bilo bi pogrešno smatrati zanemarljivim ovo kratko ali veoma intenzivno doba sovjetskog sizereniteta u Jugoslaviji za unutrašnje prilike u zemlji. Tragovi ovih kontakata ostali su uočljivi u Srbiji sve do kraja 90-tih godina, na najrazličitijim nivoima: od izgleda oficirskih vojnih knjižica JNA, do udžbenika istorije starog veka. Ovo kratko podrazdoblje zanimljivo je i po tome što je po prvi put došlo do pokušaja određene ekonomske ekspanzije Moskve na zapadnom Balkanu. Kao i u prethodnom razdoblju osnovni prioritet su imali strateška preduzeća - jugoslovensko-sovjetska mešovita društva JUSTA i JUSPAD za veze u oblasti dunavskog parobrodarstva i mreže aerodroma, uz malu realnu dnevnoekonomsku korist. U uslovima komandno-administrativne socijalističke privrede, ova ekspanzija imala je relativno nasilan karakter i propala je odmah nakon slabljenja sovjetskog uticaja u Jugoslaviji. Od pogoršavanja odnosa 1948, pa sve do pada SSSR-a, možemo da izdvojimo Od 60-ih godina 20. veka ekonomski odnosi između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza kretali su se putem postupnog ali doslednog uspona.

36 DOSIJE DOSIJE 37 Od 1981. do 1982. godine SSSR i druge socijalističke zemlje su već dominirale na jugoslovenskom tržištu sa 38 odsto godišnje trgovinske razmene (25 odsto neposredno SSSR) treće podrazdoblje u politici SSSR-a prema Jugoslaviji. Odnosi između Moskve i Beograda tog doba bazirali su se na blokovskoj podeli u kojoj Jugoslavija nije bila na strani SSSR-a (na primer za vreme Mađarske krize 1956, Čehoslovačke krize 1968, za vreme događaja u Afganistanu i Poljskoj). U vojnim pravilima i vežbama JNA spremala se da brani zemlju i od plavih strelica nacrtanih sa zapadnih granica zemlje i od crvenih strelica uperenih sa istoka. Socijalistička Jugoslavija izborila se za samostalni put i ravnopravno je kritikovala i intervencije u Vijetnamu, i intervencije u Mađarskoj, Čehoslovačkoj i Afganistanu. U isto vreme od 60-ih godina ekonomski odnosi između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza kretali su se putem postupnog ali doslednog uspona. Jugoslavija je postala pridruženi član so- cijalističke ekonomske zajednice - Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć 1964. Od 1981 do 1982. godine SSSR i druge socijalističke zemlje su već dominirale na jugoslovenskom tržištu sa 38 odsto godišnje trgovinske razmene (25 odsto neposredno SSSR). A u poslednjoj mirnoj godini socijalističkih višenacionalnih država (1990.) u jugoslovenskom izvozu SSSR i druge zemlje istočnog lagera su učestvovale već sa 45 odsto, nesvrstane sa 14 i ostale (Kina i druge socijalističke države van blokova) sa šest odsto. U isto vreme SAD je činio pet odsto, a zemlje Zapadne Evrope 30 odsto jugoslovenskog eksporta. Međutim u kulturnom kontaktu moderna produkcija kulture SSSR-a (muzika i film), iako prisutna u Jugoslaviji, nije mogla da se takmiči sa modernom zapadno-evropskom i američkom kulturnom ekspanzijom koja je potpuno poplavila socijalističku Jugoslaviju. Usled pada komunističke ideologije i nestanka SSSR i SFRJ, došlo je do novog zaokreta u istoriji ruske spoljne politike na Balkanu, čime je bilo započeto četvrto razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu. Ovo poslednje savremeno razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu u poslednje tri decenije zaslužuje jedno posebno istraživanje. Generalno gledano, bilo bi pogrešno tvrditi da je postojala neka stalna i neprekidna politika Moskve na Balkanu. Međutim, isto tako bilo bi preterano tvrditi da nova razdoblja u ruskoj politici na Balkanu nisu imala nikakvih veza sa prethodnim razdobljima. Četiri izdvojena razdoblja u ruskoj spoljnoj politici na Balkanu donosila su veoma bitne promene. Mešanje ruskih spoljnopolitičkih interesa u zapadnom delu balkanskog poluostrva iz različitih razdoblja, vodilo je i vodi stvaranju različitih rusofilskih i rusofobskih mitova i brojnih teorija zavera. Ove teorije zavere dobijaju različitu obojenost u zavisnosti od toga da li analitičar, novinar ili obični govornik u kafani deli fobije ili filije prema Rusiji. Ove vanekonomske teorije i objašnjenja stvaraju jedan specifičan odnos prema krupnim ruskim investicijama u Srbiji. U ovom kontekstu ne možemo a da ne citiramo mišljenje beogradskog advokata Dragića R. Popovića, zvaničnog predstavnika prvog krupnog investicionog projekta u Srbiji osiguravajućeg društva Россия, koje je izneo daleke 1908. u godinama vrhunca rusko-srpskih političkih veza: -U Srbiju može doći ko hoće sa strane, pa da živi ovde kao bubreg u loju. Ali taj treba da je Germanac ili Romanac. Čim što ustreba, on nalazi svojim pravima zaštitu kod ovdašnjih diplomatskih lica svoje otadžbine. Ruski narod nije imao poslovnih veza sa Srbijom. Prvi značajniji posao te slovenske nacije bio je osiguravajući posao društva Россия a po tom i podizanje ove zgrade. I dok su ostala društva osiguravajuća s mirom podigla svoje zgrade, društvo Россия ne može se pohvaliti, da je i ono bilo u tome zavidnom položaju. Sa svih strana zinuo je apetit za globu prema društvu. Sve je činjeno, da mu se ometa posao, nije društvo bez dokaza, da se od izvesne mafije pokušavaju činiti i razne druge ucene, ispadi štampe, potplaćivana lica, da se društvu na zgradi napravi naročiti maler i diskredituje na taj način solidnost zgrade i sigurnost posetilaca hotela itd. O autoru: U kulturnom kontaktu moderna produkcija kulture SSSR-a (muzika i film), iako prisutna u Jugoslaviji, nije mogla da se takmiči sa modernom zapadnoevropskom i američkom kulturnom ekspanzijom koja je potpuno poplavila socijalističku Jugoslaviju. Bez obzira na sve ove prepreke zgrada osiguravajućeg društva Россия bilo je podignuto na Terazijama i uspešno je vodilo najluksuzniji hotel u Kraljevini Srbiji hotel Moskva. Prof. dr Aleksej Timofejev je rođen 1977. godine u Moskvi. Diplomirao je na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, na Istorijskom fakultetu 1997. godine. Zvanje magistra stekao je 1999. godine na Istorijskom fakultetu Univerziteta Lomonosov, na odeljenju za istoriju južnih i zapadnih Slovena, Srpska politika prema Kosovu 1878-1903. Odbranio je dva doktorata: prvi na Istorijskom fakultetu Univerziteta Lomonosov ( Srpska politika u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija, Raška, Severo-zapadna Makedonija) 1878-1912 ), a drugi na Filozovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ( Uticaj SSSR-a i ruskih emigranata na događaje u Jugoslaviji 1941-1945 ). Od 2001. do 2005. godine radio je kao nastavnik istorije u I, III i VII Beogradskoj gimnaziji. Godine 2006. počinje da radi u Institutu za noviju istoriju Srbije. Autor je velikog broja knjiga i stručnih članaka koji se bave istorijom Srbije i Rusije.

38 INTERVJU INTERVJU Nikolaj Zalevski, direktor Naučno-tehnološkog centra NIS-Naftagas Geologija u naučnom i digitalnom formatu Naučno tehnološki centar implementira najnaprednije tehnologije, a u saradnji sa naučnim institutima razvija one koje već postoje na tržištu. i sa Direkcijom proizvodnje na podršci u radu proizvodnje, radu sa pumpama, implementaciji novih softvera a bavimo se i projektovanjem infrastrukture. Nenad Stanojevski Ove godine se obeležava 10 godina od dolaska Gasprom njefta u Srbiju, toliko je prošlo i od osnivanja NTC-a. Ukratko, koje su najvažnije stvari realizovane u ovom periodu? NTC je, takođe, osnovan te 2009. godine, ali je važno reći da je 2012. izdvojen kao zasebna ćerka kompanija NIS-a. Tokom ovih godina umesto ZA OVE GODINE prošli smo puno koraka razvoja: promenili smo organizacionu strukturu ali i način rada, odnosno kulturu rada, formirane su nove organizacione jedinice i počeli su da fukcionišu novi pravci poslovanja. Po mom mišljenju, važna stvar u NTC-u je da je, osim redovnih poslova, bitna i kreativnost u radu, inicijativnost i mogućnost za razvoj. Pored toga, prethodnih godina je mnogo mladih ljudi došlo u NTC. Sada imamo mlade specijaliste koji su prošli dug put na kom su se razvijali i napredovali i sada samostalno učestvuju u radu. Važno je takođe i to da je dosta uloženo u obe laboratorije - Downstream i Upstream, kao i u komunikaciju sa našim glavnim naručiocem posla, Blokom Istraživanje i proizvodnja. Sada radimo kao jedan tim sa sličnim zadacima i ciljevima. U čemu se sve sastoji podrška NTC-a Upstream-u? Ako pogledamo sve biznis procese Upstream-a neću pogrešiti ako kažem da je NTC uključen u svaki od njih. Naravno, velika uloga NTC-a je u projektima istraživanja nafte i gasa u Srbiji i Regionu. Mi kao naučno-tehnološki centar radimo poslove koji se tiču planiranja seizmike, obrade i interpretacije, pripreme kandidata za istražno bušenje, analiziramo rezultate istražnog bušenja i procenjujemo rezerve nafte i gasa, dok smo duboko uključeni u procese razrade ležišta. Čvrstu vezu Upstream-a i NTC-a potvrđuje i rotacija zaposlenih kako na nivou menadžmenta tako i na nivou specijalista (stručnjaka). Pored toga u okviru projekta Transformacija doneta je odluka da će rukovodilac funkcije za geološka istraživanja Bloka Istraživanje i proizvodnja biti direktor Departmana GRR NTC (geološko istražne radove). Takođe, u okviru projekta organizacione transformacije, tokom prošle godine, ceo tim koji je bio odgovoran za operativni monitoring ležišta je prešao u Blok Istraživanje i proizvodnja gdeće se baviti istim aktivnostima. Takođe, radimo zajedno NTC je pre nekoliko godina kreirao Regionalni model Panonskog basena. Koliko je to pomoglo efikasnijoj realizaciji projekata istraživanja nafte i gasa u Srbiji, ali i u Regionu? Kakve rezultate imamo danas? Kako bi se smanjili rizici istraživanja i povećala resursna baza i proizvodnja Kompanije, NTC je dobio zadatak da izradi Studiju regionalnog geološkog modela i ocene perspektivnosti na naftu i gas Panonskog basena. Celokupna realizacija projekta poverena je stručnjacima NTC-a, što je zahtevalo da se ovaj deo kompanije opremi i sa potrebnim softverima za 3D modelovanje pa je kompanija Schlumberger na realizaciji ovog projekta dala i svoju tehničku podršku, dok je tokom čitave realizacije projekta stručne i konsultantske usluge pružala grupa eksperata iz NTC-a Gasprom njefta. 39

40 INTERVJU INTERVJU 41 Laboratorije Upstream i Downstream su među najvažnijim delovimaa NTC-a na koje obraćamo veliku pažnju u smislu razvoja i podrške. Regionalnim projektom je obuhvaćena teritorija pet država: istražni prostor Srbije (jugoistočni deo Panonskog basena), Hrvatske i Bosne i Hercegovine (jugozapadni deo Panonskog basena), Mađarske i Rumunije (centralni i istočni deo Panonskog basena). Regionalni Projekat predstavlja jedinstveni projekat ove vrste na prostoru Panonskog basena, obuhvatajući površinu od 92.290 km 2. Formiranjem ovakvog modela, uz korišćenje svih raspoloživih geoloških, geofizičkih i geohemijskih podataka, omogućeno je sagledavanje prostora Panonskog basena sa aspekta generativnog potencijala matičnih stena i distribucije ugljovodonika, kako ranije otkrivenih tako i potencijalnih (još uvek neotkrivenih) akumulacija. Na taj način, korišćenjem rezultata 3D modelovanja, omogućeno je efikasnije i realnije izdvajanje i rangiranje blokova na istražnom prostoru, koji su perspektivni za licenciranje za dalja istraživanja ili zajedničke projekte, ocena potencijalnih resursa na prostorima planirane akvizicije 3D seizmike, ocena geotermalnog potencijala i nekonvencionalnih resursa. Prostor Panonskog basena je, kada je u pitanju istraživanje ugljovodonika i broj bušotina i otkrivenih polja, na visokom nivou. U takvim uslovima, najveći broj novih, potencijalnih lokaliteta se nalazi na malim strukturama ili unutar rezervoar stena male debljine, koji se nalaze izvan nivoa detekcije regionalnog modela. Zato je bilo neophodno, u okviru regionalnog modela, formirati i modele visoke rezolucije na prostoru pokrivenom 3D seizmičkim podacima, koji omogućavaju realnije sagledavanje perspektivnosti i ocenu lokaliteta planiranih za istražno bušenje na istražnom prostoru NIS-a i umanjuju rizike vezane za te aktivnosti. Regionalni model se i danas neprekidno ažurira korišćenjem geoloških podataka dobijenih novim istražnim bušenjem. Razvoj, testiranje i implementacija novih tehnologija u istraživanju neke su od aktivnosti koje se realizuju u NTC-u. Koliko se odmaklo u tome? Od 2014. godine NTC aktivno učestvuje u realizaciji programa ispitivanja novih tehnologija. Naša uloga podrazumeva stručnu inženjersku podršku, učešće u ispitivanjima na terenu, izradu mišljenja i iznošenje rezultata pred tehnički odbor Bloka "Istraživanje i proizvodnja". NIS. U proseku je za poslednje tri godine NTC pratio po 8 do 12 novih tehnologija, od kojih su najbolje bile preporučene za implementaciju i serijsku primenu na nalazištima NIS-a. 2018. godine Blok Istraživanje i proizvodnja je odbranio prvu tehnološku strategiju, za čiju je realizaciju bilo potrebno ne samo naći na tržištu rešenja i tehnologije koji bi nam odgovarali, već je često bilo neophodno adaptirati ili izraditi nove. Ovaj izazov je bio upućen neposredno nama u NTC. Za njegovu realizaciju je bila pripremljena koncepcija zajedničkih radova, i u partnerstvu sa proizvođačima tehnologija pristupili smo osmišljavanju novih rešenja, adaptiranih prema jedinstvenim uslovima NIS-a. Nije nikakva tajna da se na našim nalazištima mogu sresti praktično sve vrste komplikacija sa kojima se susreću inženjeri-naftaši po čitavom svetu. Na primer, naše nafte, prema međunarodnoj klasifikaciji, spadaju u najsloženije za eksploataciju. Složenost naših vrsta nafte uslovljena je sadržajem visokomolekularnih komponenti kao što su asfalteni, smole, parafini, nafteni itd. Temperatura stinjavanja varira od 36 do+ 48 S. Pored komplikacija povezanih sa svojstvima nafte na nalazištima postoje i druge komplikacije, povezane sa odlikama sloja, na primer anomalije u vidu izbacivanja peska. Naravno, u takvim uslovima eksploatacija bušotina bez ugradnje specijalnih dubinskih filtracionih sistema praktično nije moguća. Tako je jedan od zadataka za naš NTC bio pronalazak hemijske tehnologije učvršćivanja zone dna bušotine, radi stabilizacije izbacivanja peska. Posle uspešno završene faze laboratorijskih radova, u tekućoj godini smo pristupili ispitivanjima tehnologije na nalazištima. Naš zadatak je da odredimo dijapazon primene tehnologije i da potvrdimo sve njene karakteristike. Drugi zadatak koji je bio stavljen pred nas bila je potražnja deemulgatora za sabirno-otpremne stanice. Kao i kod svih prethodnih tehnologija, sva laboratorijska istraživanja i ispitivanja bila su uspešno obavljena tokom 2018. U ovom trenutku hemijsko jedinjenje koje smo stvorili se ispituje na nalazištu Kikinda Gornje. Krajem ovog meseca planira se završetak ogledno-terenskih ispitivanja i donošenje odluke o doradi ili implementaciji ovog hemijskog jedinjenja. Velika uloga NTC-a je u projektima istraživanja nafte i gasa u Srbiji i Regionu. Takođe, trenutno istražujemo pitanje formiranja prava intelektualne svojine za rešenja koja su predložena od strane naših naučnika i inženjera. Ove tehnologije će predstavljati 100% intelektualnu svojinu naše kompanije. Kada govorimo o digitalnoj transformaciji u Kompaniji, NTC je tu, svakako, među pionirima. Poslednjih godina, NTC je započeo modernizaciju IT opreme i podršku biznisu u ovoj oblasti podigao na znatno viši nivo. Šta je sve urađeno u ovoj oblasti? NTC je puno uložio sredstava i snage u IT projekte u okviru NTC-a: u IT infrastrukturu, nove softvere, VR opremu itd. Ali, kad pričamo o digitalnoj transformaciji, to je samo početak i zbog toga sada krećemo u novom pravcu. U toku je iniciranje digitalnih projekata koji su vezani sa biznisom Upstream-a, projekata za rešavanje zajedničkih problema uz pomoć digitalne tehnologije kao što su Big Data, Mashine Learning za analizu naftnih ležišta i proizvodnje nafte i gasa u smislu povećanja efikasnosti, povećanja koeficijenta iskorišćenja, kvaliteta prognoze proizvodnje nafte i gasa i dr. Takođe, jedan od naših planova jeste organizacija NTC Digitalne Laboratorije sa ciljem istraživanja i uvođenja novih digitalnih tehnologija u Kompaniji. Vaši stručnjaci u svom radu koriste različite softvere i radne stanice za seizmogeološku interpretaciju. Koliko primena novih softverskih rešenja u radu doprinosi efikasnijoj realizaciji projekata Upstream-a u NIS-u? Poslednjih nekoliko decenija geološka interpretacija seizmičkih podataka ne može se zamisliti bez primene savremenih programa. Treba napomenuti da se alati koji se koriste u interpretaciji konstantno unapređuju, što zahteva stalna ulaganja u odgovarajuće softvere. Ako to ne budemo radili, Naučno-tehnološki centar će brzo zastareti i neće biti u stanju da konkuriše vodećim kompanijama na tržištu. Naš Naučno-tehnološki centar implementira najnaprednije tehnologije, a u saradnji sa naučnim institutima razvija tehnologije koje već postoje na tržištu. Na primer, tokom 2016. i 2017. godine, zajedno sa NTC-om Gasprom njefta i

42 INTERVJU INTERVJU 43 kompanijom Paradigm, realizovan je jedan naučno-istraživački rad, što je omogućilo da se precizira model raseda, kao i da se izdvoje zone razvoja fraktura i izbuše tri uspešne bušotine tokom 2017. godine. Planiramo da, u saradnji sa Institutom za geologiju i geofiziku nafte i gasa Ruske akademije nauka, radimo na unapređenju AVAZ-inverzije i na taj način NIS će postati vlasnik jedinstvene tehnologije, koja će nam pomoći da smanjimo rizike istražnog i eksploatacionog bušenja. NTC poseduje akreditovane laboratorije Upstream i Downstream koje su nedavno modernizovane. Koja je njihova uloga u podršci biznisu i da li su one okrenute i trećim tržištima? Laboratorija Upstream je potpuno modernizovana pre pet godina, ali sada razmišljamo o njenom daljem razvoju i na koji način ona može biti korisna za biznis. Jedan od dva glavna pravca razvoja Laboratorije je rad sa EOR metodama -to je metoda povećanja koeficijenta iskorišćenja nafte sa starih ležišta što podrazumeva specijalne vrste analize i metode istraživanja nafte, gasa i jezgara. A druga je istraživanje fundamenta na Panonskom basenu kao potencijalnom izvoru nafte na prostoru Srbije. To podrazumeva implementaciju nove opreme i uvođenje novih metoda i analiza i mi već sada testiramo i isprobavamo neke od metoda koje bi mogle da nam pomognu da dobijemo neophodne podatke o fundamentu. Laboratorija Upstream je konstantno uključena u sve naše projekte, ne samo u geologiji nego takođe i u inženjeringu - kada radimo neke infrastrukturne projekte moramo da znamo aktuelne podatke o nafti i gasu a te podatke jedino može da pruži laboratorija. Prošle godine smo potpisali ugovor sa Gazprom Neft Middle East za analizu jezgra sa jednog ležišta i to je za nas bio važan korak u širenju NTC-a na nova tržišta i angažovanju za kompanije Gasprom njefta. Osnovni deo Ugovora je završen prošle godine, a sada ćemo po zahtevu naručioca uraditi dodatne analize. Laboratorije Upstream i Downstream su među najvažnijim delovimaa NTC-a na koje obraćamo veliku pažnju u smislu razvoja i podrške. Laboratorija Downstream pokriva potrebe blokova Prerada i Promet u smislu provere kvaliteta naftnih derivata, ali prošle godine smo krenuli sa velikim projektom modernizacije Laboratorije koja će biti urađena u nekoliko koraka. Prošle godine je modernizovana Laboratorija Surčin na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu. U pitanju je mala laboratorija, ali veoma važna u smislu kontrole kvaliteta mlaznog goriva koje NIS isporučuje za avione. Takođe, prošle godine smo završili drugu etapu modernizacije Laboratorije za kontrolu kvaliteta maziva u Novom Sadu, a odbranili smo i prvu fazu projekta rekonstrukcije laboratorije Downstream na lokaciji Pančevo. To je naša veća lokacija i u ovom projektu je planirana izgradnja nove zgrade, novog prostora i opremanja laboratorije. To je važan i ključan projekat Laboratorije Downstream. NIS puno ulaže u modernizaciju rafinerijskih postrojenja i laboratorija mora da odgovori svim zahtevima i potrebama novih tehnologija u preradi i da bude na istom nivou. Takođe u skladu sa realizacijom projekta Duboka prerada u laboratoriji se formira Grupa za analizu svih uzoraka koji su potrebni za efikasan rad postrojenja za duboku preradu. To radimo paralelno sa projektom Duboka prerada i naša laboratorija mora da bude spremna kada Sledeće što vidimo u daljoj saradnji dva naučno-tehnološka centra je da preko NTC-a Gasprom njefta uđemo u projekte koje realizuje naša matična kompanija kao izvođači radova, jer možemo da pružimo kvalitetnu uslugu. nova postrojenja budu u fazi testiranja opreme i u probnom radu da uradi sve neophodne analize. Razmena znanja, iskustava i tehnologija između NIS-a i matične kompanije Gasprom njeft najbolje se oslikava kroz saradnju dva naučno-tehnološka centra. Koliko je živa ova saradnja i koje oblasti pokriva? Naravno Ta saradnja sa GPN NTC je jedan od glavnih elemenata našeg poslovanja na koje se obraća posebna pažnja i od strane rukovodstva NTC-a u Rusiji. U okviru te saradnje postoji nekoliko aktivnosti: stalna razmena znanja i iskustva preko zajedničkih sastanaka i tehničkih sesija. Naši eksperti učestvuju u diskusijama vezanim za njihove projekte, a eksperti Gasprom njefta dolaze ovde i pomažu nam u našim projektima. Važan deo saradnje su obuke koje organizujemo za zaposlene NTC-a i UPS-a i koje drže eksperti Gasprom njefta. Pored redovnih obuka pravimo i Master class za zaposlene (npr. rad sa jezgrom za petrofizičare i geologe). Treći deo je razvoj mladih specijalista i naši zaposleni svake godine učestvuju na konferencijama mladih specijalista koje organizuje Gasprom njeft. Sledeće što vidimo u daljoj saradnji dva naučno- tehnološka centra je da preko NTC-a Gasprom njefta uđemo u projekte koje realizuje naša matična kompanija kao izvođači radova, jer možemo da pružimo kvalitetnu uslugu. NTC i Institut naftno-gasnog inženjerstva Univerziteta Heriot-Watt, potpisali su 2016. godine Memorandum o saradnji. Koji su ciljevi ove saradnje i kako se ona odvija? Heriot-Watt je veoma poznat Univerzitet u naftnoj industriji po svojima master studijama koje su striktno usmerene na pripreme specijalista sposobnih da rešavaju realne inženjerske zadatke sa primenom naprednih metoda i alata. Kao primer takvog pristupa, diplomski rad studenta je baziran na stvarnim podacima, a odbrana se vrši u prisustvu menadžera i eksperata naftnih kompanija. Otvaranje ogranka univerziteta u gradu Tomsku je omogućilo brzu kompenzaciju deficita savremenih kompetencija posle krize 90-ih godina za velike ruske kompanije, kao što su Rosneft i Gasprom njeft. Istim putem je krenuo i NIS; od 2013. je šest specijalista diplomiralo u smerovima geologija i razrada ležišta, trenutno studiraju dvoje naših kolega. Investiciju u znanja naša kompanija je vratila preko realizacije uspešnih projekata u razradnom bušenju i brzom puštanju novih rezervi u eksploataciju. U 2016. godini doneta je zajednička odluka o proširenju partnerstva sa HW i početku izrade zajedničkih projekata. Izabrana šema saradnje je sledeća: ideje naučnika Univerziteta pretvaraju se u projektna rešenja za specijaliste NTC-a i dalje se realizuju na aktivama NIS-a. Takva saradnja je jako efikasna za sve strane, jer HW dobija informaciju o prednostima i manama svojih otkrića u uslovima živih polja, NTC nove metode projektovanja, a NIS nove kompetencije i dodatnu proizvodnju. Naš tekući projekat je vezan sa mašinsko-viševarijantnim modeliranjem razrade naftnog polja Velebit. Samo modeliranje razrade već je standardna tehnologija, ali vremenski rokovi i ograničeni ljudski resursi ne dozvoljavaju formiranje širokog seta modela, što unosi subjektivan faktor u kvalitet prognoza i planiranja. Metodika Univerziteta podrazumeva predaju većine ručnih operacija računarskom algoritmu, čime se količina varijanata lako povećava do nekoliko desetina i samim tim smanjuje ljudski faktor. Preliminarni rezultati su već ušli u projekte sprovođenja bušenja na polju, finalne rezultate ćemo razmatrati u 2. kvartalu ove godine. Sledeće projekte sa HW mi vidimo u smerovima geomehanike i modeliranja pukotinskih kolektora. Koji su pravci daljeg razvoja NTC-a? NTC će u narednom periodu razvijati Laboratorije Downstream i Upstream, IT tehnologije, radićemo na formiranju digitalne IT laboratorije i povećanju obima naučnih radova. Razvoj Departmana za inženjering je, takođe, u planu, da postane glavni projektant za infrastrukturne projekte Upstream-a.

44 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 45 Materijalni balans i digitalna transformacija Sistem za brži, precizniji i lakši rad Nada Veljković Projekat SIGMAfine, koji je 2015. godine implementiran u Kompaniju, alat je za korporativno prikupljanje podataka iz blokova, kako bi se dobili kompletni izveštaji poslovanja kompanije. Ovaj projekat služi i za razmenu informacija između blokova, tako da svako koristi jedan isti set validiranih podataka. Svi blokovi mogu onlajn da prate stanje inventara u kompaniji, a izveštaji o stanju, protoku robe i potrošnji električne energije dobijaju se u realnom vremenu, kao i na dnevnom i nedeljnom nivou. Kada sam došao u NIS, objašnjavali su mi da se neke stvari rade samo na određeni način i nikako drugačije. Neko pre njih je tako radio, pa mora isto i da se nastavi. Ali, s obzirom na brzinu kojom se svet menja, nemoguće je zadržati stari sistem rada u novim tržišnim uslovima, kaže na početku razgovora za Energize Igor Stanić, menadžer za materijalni bilans u Departmanu za razvoj i operativnu efikasnost, i dodaje da je to dokaz da poslovna nasleđa i tako se nekad radilo nisu uvek najbolja rešenja, i da je konzervativna industrija, kakva je naša, itekako željna promena. Za njega digitalna transformacija nije samo galopirajuća epidemija opsednutosti nečim novim, već misija koju korak po korak ispunjava. Ta misija je brži, precizniji i lakši rad u kompaniji NIS, uz pomoć algoritama. Naime, zahvaljujući Igoru Staniću i njegovom timu, naša kompanija je 2015. godine implementirala sistem za materijalni i energetski bilans koji je do sada stekao oko 200 korisnika i njegov razvoj se odvija u kontinuitetu. Sistem se sastoji iz dve komponente: jedna je baza podataka OSIsoft PI, koja skuplje podatke iz različitih izvora (SCADA, DCS, i druge relacione baze podataka), a druga komponenta SIGMAfine je matematička mašina koja obavlja pretvaranje inženjerskih jedinica, preračunavanje količina, visina derivata, protoke, itd. Projekat je odobren 2013. godine. Plan je bio da za dve godine završimo projekat, međutim, zahvaljujući dobroj saradnji sa kolegama iz Blokova, uradili smo za 14 meseci. Sve je bilo u dobroj organizaciji, a kolege su odmah prepoznale da im projekat olakšava rad, kaže Igor Stanić za Energize. Prednosti ovog projekta bile su vidljive posle nekoliko meseci: usaglašeni podaci za sve blokove, sinergija između različitih blokova, objedinjavanje podataka u izveštaje, stanje svih zaliha Kompanije onlajn, konsolidovani tok robe, praćenje potrošnje električne energije u svakom trenutku.

46 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 47 SISTEM KOJI SPAJA BLOKOVE Kako sistem funkcioniše? Svi eksterni provajderi dostavljaju podatke (računi za sirovu naftu i gas, računi za struju, laboratorijski podaci itd.) koji se objedinjavaju u okviru PI sistema, a zatim se stavljaju na raspolaganje Sigmafine materijalnom i energetskom bilansu koji obuhvata četiri bloka. merač postavljen na određeno mesto (npr. naftna bušotina, rezervoar nafte) i korisnik u realnom vremenu može da prati podatke. Sa Blokom Istraživanje i proizvodnja prvo smo počeli da sarađujemo i najdublje sa njima ušli u materiju. Sledeća su bila skladišta, oni nisu imali sistem za monitoring, i vrlo rado su prihvatili ovaj sistem. Onda je krenulo sa Energetikom sa kojom imamo više segmenata saradnje jedan od njih je server koji generiše račune EPS-a za NIS, kaže Stanić. To je proces koji je dugo trajao i bio sklon greškama. Uzmimo za primer naftno polje. Nije jednostavno u devet uveče, posle napornog radnog dana, popeti se uz rezervoar gde stalno duva vetar i izmeriti. U rafineriji takođe postoji oko 100 radara, i onda treba za svaki upisati. Rezultat svega toga bio je da se napravi sistem koji bi sve to automatski radio. ISTRAŽIVANJE I PROIZVODNJA Podaci iz PI i Sigmafine sistema skupljaju se i zajedno omogućavaju napredno korporativno izveštavanje i objavljuju se preko kontrolnih tabli. Podaci se tako ne nalaze na različitim mestima, već su objedinjeni u jednoj slici. Jedan blok ima uvid u podatke drugog bloka, a upravo je to i cilj svi blokovi raspolažu svim podacima i tako imaju širu sliku o poslovanju u Kompaniji. PI program se sastoji se iz relacione baze podataka i podataka u realnom vremenu. Baza podataka se prikači na Energetska efikasnost: Kada je u pitanju Blok Istraživanje i proizvodnja, na kraju svakog dana u određeno vreme pravi se presek stanja i tada bi trebalo da se izmere sve rezerve, da se svede proizvodnja i da se pošalje izveštaj. Sada se izveštaji generišu automatski, a nekada se sve merilo, najčešće, ručno, a zatim ubacivalo u excel tabele. Nekada su se prikupljali svi podaci koji su ručno ili radarski mereni, zatim su se prebacivali u excel tabele, a onda se one konsolidovale na jednom mestu. Sa Energetikom je urađen monitoring energetskog bilansa, i veći deo projekta završen je 2015. godine. Sada se radi sa svim blokovima na sistemu za energetsku efikasnost. Upravo je usvojen tehnički zadatak i imaćemo pilot projekat u Bloku Istraživanje i proizvodnja i u Bloku Promet. Ako se pokaže da daje zadovoljavajuće rezultate propagiraćemo onda na ceo NIS, kaže Igor Stanić, i dodaje da NIS ima standard ISO 50001, koji ima spisak mera koje preporučuje za energetsku efikasnost kao što je, na primer, efikasnija potrošnja električne energije. Do sada su se iz više izvora skupljali podaci, i teško je sve to pravovremeno analizirati. Sada pravimo nešto novo na osnovu čega će moći da se radi tačna analiza, kaže Stanić. Igor Stanić predstavio nam je sistem Model, koji ima sva naftna polja u Srbiji. Automatizovana su ona naftna polja koja daju više nafte i gasa, dok se na manjim naftnim poljima proizvodnja i otprema mere ručno. Imali smo priliku i da vidimo PiVision komponentu pomoću koje podaci mogu da se prate, a samim tim i dobiju izveštaji, u realnom vremenu. Na primer, sa naftnog polja u Turiji svakog trenutka prati se potrošnja električne energije, sadržaj u rezervoaru, zapremina nafte, temperatura. Podaci se učitavaju na svakih pet sekundi. I ne samo to, podaci takođe mogu da se prate i kroz vremensku skalu proteklog meseca, protekle godine, itd. Prilikom sklapanja ugovora napravili smo stavku da je broj licenci neograničen, tako da program PiVision mogu da koriste svi kojima je potreban. Najveći broj korisnika jesu inženjeri i ljudi za planiranje, ističe Stanić. Objasnio nam je i da se merenja vrše i radarski i ručno, jer je u Srbiji, po zakonu, zvanično ono što je mereno ručno. Pokazao nam je na jednom primeru razliku između radarskog i ručnog merenja, ona je neznatna, a to je svega 1mm. Osim što korisnici mogu da prate podatke u realnom vremenu, oni svakog jutra, tačno u osam sati, dobijaju izveštaj. To su automatski generisane informacije o proizvodnji nafte. Postoji i izveštaj upozorenja, kada se dobija informacija o nekom mernom uređaju koji ne radi ili pokazuje lošije vrednosti. Stanić kaže da je taj spisak sve manji jer se kontrolišu neispravnosti i preduzimaju korektivne mere. BLOK PROMET Kada je Blok Promet u pitanju, pomoću SIGMAfine sistema umrežene su sve benzinske stanice, stovarišta, rezervoari i drugi logistički čvorovi. Automatski se prikupljaju svi podaci o unutrašnjosti rezervoara, računi, pošiljke, prodaje, kupovine, itd. Postoji i automatsko usaglašavanje da bi se naglasile neusklađenosti i obavestili nosioci interesa. Dobijaju se i dnevna obaveštenja o neusaglašenosti podataka (različite propuštene prodaje, različite količine prijema/ otpreme i neslaganje u prenosima između poslovnih jedinica). Još je impresivnije videti konkretne podatke na ekranu. Imali smo uvid u informacije o jednom skladištu sirove nafte, mogli su se videti tačni podaci o temperaturi, referentnoj gustini, neto zapremini, nivou fluida U sistem su priključeni i spoljašnji provajderi, kao što je Srbijagas, pa se tako mogu pratiti dnevne isporuke i prijemi. Stanić objašnjava da se pomoću sistema vrši i kontrola skladišta i benzinskih stanica Za Promet smo napravili izveštaje za praćenje kvaliteta, a sada radimo i na kontroli kvantiteta. Konkretno, sa njima se radi provera kvaliteta goriva u rezervoarima, zbog prelaska na različite derivate u zimskom i letnjem periodu. Napravili smo lanac za proveru kvaliteta goriva od rafinerije do benzinske stanice. U sistemu se takođe mogu videti i reklamacije i odstupanja, kaže Stanić. NIS I STRANE KOMPANIJE Igor Stanić je u ime NIS-a prezentovao na Sigmafine Samitu u Italiji održanom u oktobru prošle godine. Ovaj samit bio je posvećen pripremi i upotrebi informacija za digitalnu transformaciju, a kome su prisustvovale i druge velike naftne kompanije, kao što su MOL, Philips 66, Slovnaft... Ono što je bilo zanimljivo jeste da sam dobio čak i nekoliko pitanja što je prava retkost kada su takvi skupovi u pitanju. Iz arapske kompanije Orpic bili su zainteresovani kako funkcionišu merila. Na primer, oni su imali problem pri

48 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 49 Izveštaji za menadžment Program CITS sadrži informacije poslovanja svih blokova, i mogu se pratiti na dnevnom nivou. Takođe, informacije se generišu i kroz nedeljne izveštaje. Po proceni zaposlenih u Bloku Istraživanje i proizvodnja ovaj automatski izveštaj uštedeo im je najmanje sat vremena svakog dana. Stanić kaže da su ranije skupljali podatke u excel-u, pa je on generisao informacije koje su im potrebne. Ukoliko bi imali neku grešku ili izmenu, morali bi da se vraćaju korak unazad i mnogo vremena bi gubili. Sada, sistem odmah uračunava i prezentuje svaku izmenu koja se unosi u bazu podataka. još dva velika projekta, i planira da konkuriše sa njima. Jedan je upisivanje podataka iz materijalnog bilansa u SAP, a drugi se tiče bilansiranja u rafineriji. Nakon toga otvara se priča o praćenju supply chain-a, celokupnog logističkog lanca, koji će moći da se prikaže u svakom trenutku vizuelno. Stanić smatra da je najveći problem NIS-a mentalitet ljudi. Kada sam došao u NIS, objašnjavali su mi da se neke stvari rade samo na određeni način i nikako drugačije. Neko pre njih je tako radio, pa mora isto i da se nastavi. Ali, s obzirom na brzinu kojom se svet menja, nemoguće je zadržati stari sistem rada u novim tržišnim uslovima, kaže Stanić i dodaje da je budućnost NIS-a u transformaciji. Moramo da pronađemo metod funkcionisanja i bez vlastite nafte i gasa. Trebalo bi da se pojača energetski sektor. Neki koraci se vide TE TO Pančevo, vetropark Plandište, kogeneracije i to je dobar signal. Skoro sve velike kompanije u Evropi razvijaju oblast energetike trgovinu struje, trgovinu gasom, snabdevanje parom U Sloveniji postoji mogućnost da se na benzinskoj stanici Petrol kupi struja ili gas za sopstvene potrebe. NIS je jedina privatna kompanija koja ima mogućnosti, pre svega finansijske i strateške, da ide u tom pravcu, zaključuje Stanić. Sistem SIGMAfine, koji automatizuje energetski i materijalni bilans i u Downstream-u i u Upstream-u, od neprocenjivog je značaja za sprovođenje digitalne transformacije u kompaniji NIS. konsolidaciji izveštaja. Bilo je pitanja iz MOL-a: kako prevazići kada ne radi merač. Objasnio sam da postoji i ručni unos, ako ne funkcioniše ni ručni, onda iskoristimo podatak od prethodnog dana. Podatak se posle određenog vremena ispravi, tako da uvek postoji rešenje. Treba imati u vidu, a to često zaboravljamo, da su operacije u NIS-u uglavnom spore operacije. Nekada traju po ceo dan ili čak danima (na primer, prijem sirove nafte). To su sve operacije koje ovakav sistem apsorbuje bez ikakvih problema, jer može da prati i promene koje se dešavaju u sekundi, kaže Igor Stanić. PLANOVI ZA BUDUĆNOST Stanić je u radnoj grupi za digitalnu transformaciju, koja je pripremila Digitalna transformacija u NIS-u U okviru projekta Digitalna transformacija u kompaniji NIS prošle godine je formirana radna grupa, i usvojene su ključne komponente: pristup rada, potreba za promenom kulture i tehnologije koje dovode do transformacije. Kada govorimo o tehnologijama, to su projekti iz oblasti big data (velikih podataka), veštačke inteligencije, machine learning (mašinskog učenja), video analitike, mobilnosti, itd. Kako je Natalija Bilenok, direktor Funkcije za organizaciona pitanja, rekla Ovakvi projekti vrlo su značajni za naš biznis, jer nam pomažu u optimizaciji poslovnih procesa, omogućavaju predviđanje događaja vezanih za održavanje, praćenje određenih parametara u realnom vremenu i olakšavaju obuku zaposlenih. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS-a, smatra da je digitalna transformacija samo vrh ledenog brega, ali ono što se nalazi ispod površine jeste kardinalna transformacija, praktično menjanje DNK kompanije. Mi marljivo radimo na digitalnoj transformaciji, i gledamo na to kao na ekonomski efikasan projekat koji će omogućiti našoj kompaniji da postane što konkurentnija na tržištu. Uveli smo novu važnu funkciju CDO, što znači chief digital officer to je čovek koji odgovara za digitalnu transformaciju unutar kompanije, kaže Tjurdenjev i dodaje da svi rukovodioci NIS-a razumeju potrebu da se taj proces realizuje, i da je to resurs kako bi radili još bolje i konkurentnije, samim tim utičući i na celokupnu kompaniju da bolje reaguje na izazove samog tržišta u ovoj industriji. Neki od projekata digitalne tranformacije u Downstream-u su: OTS (Operator training system) učenje operatera na virtuelnom pogonu, EKONS koji omogućava operaterima da u realnom vremenu vide kako njihova akcija utiče na profit pogona, Drive through aplikacija za bezgotovinsko plaćanje, i tehnologija Machine learning značajna zbog prepoznavanja potreba kupaca. Kada je Upstream u pitanju projekti od velikog značaja su, između ostalih, online bušenje, prediktivna geologija i video analitika.

50 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 51 Digitalizacija procesa proizvodnje nafte i gasa MOBILNI OPERATER OLAKŠAVA RAD NA TERENU Uvođenjem platforme Mobilni operater digitalizuje se proces rada operatera Bloka na terenu i automatizuje se proces unosa podataka. Rezultat je to što su podaci trenutno dostupni, a njihov prenos u druge sisteme vrši se automatski. Nada Veljković Kada su direktor proizvodnog pogona, rukovodilac brigade i operater na proizvodnji nafte i gasa, svi iz Bloka Istraživanje i proizvodnja, počinjali da rade, verovatno nisu mogli ni da pretpostave da će im jednog dana pri obavljanju posla pomagati mobilne aplikacije. Naime, uvođenjem platforme Mobilni operater imamo priliku da pratimo digitalnu transformaciju na delu u Bloku Istraživanje i proizvodnja. Ovim projektom digitalizuje se proces rada operatera Bloka na terenu i automatizuje se proces unosa podataka. Rezultat je to što su podaci trenutno dostupni, a njihov prenos u druge sisteme vršiće se automatski. Pored toga, na minimum se svodi potreba za dodatnom administracijom koju obavlja vođa brigade radi kontrole izvršenja zadataka na terenu.

52 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 53 KAKO FUNKCIONIŠE MOBILNI OPERATER? Način funkcionisanja ovog procesa najbolje se može objasniti kroz praktičan rad naših kolega Dragana Mitića, direktora proizvodnog pogona Srednji Banat, Uroša Đurišića, vođe brigade Srednji Banat, i Danijela Tapavičkog, operatera na proizvodnji nafte i gasa. Evo kako izgleda njihov radni dan uz pomoć aplikacije Mobilni operater : Vođa brigade, Uroš Đurišić, uz pomoć platforme planira zadatke za naredni dan uzimajući u obzir vremenske uslove, HSE rizike, raspoloživost vozila i prioritete proizvodnje. U zavisnosti od složenosti zadatka dodeljuje ih određenim kategorijama operatera. Operater, Danijel Tapavički, na početku svoje smene uloguje se na mobilni uređaj, dobija spisak planiranih zadataka za taj dan, procenjuje mogućnost njihovih izvršenja na osnovu HSE rizika, vremenskih uslova, raspoloživosti alata i vozila, a nakon toga ima kratak sastanak sa svojim rukovodiocem i započinje svoj radni dan. Tapavički odlazi na lokaciju i izvršava zadatke, koje je odredio vođa brigade, po prioritetima. U svakom trenutku lokaciju može da proveri na mapi. Kada stigne, zadatak se otključava, a prva neophodna stvar jeste procena bezbednosti za izvršenje tog zadatka. Ono što je važno jeste da ukoliko nije bezbedno, operater može da odbije zadatak i brigadir dobija obaveštenje. Vođa brigade uz pomoć platforme planira zadatke uzimajući u obzir vremenske uslove, HSE rizike, raspoloživost vozila i prioritete proizvodnje. Takođe, ima uvid u dinamiku izvršenja zadataka, kao i u položaj svakog operatera na mapi, a prati i KPI. Zahvaljujući aplikaciji Mobilni operater dobili smo instrument pomoću kog možemo redovno da vršimo analizu rada zaposlenih na terenu, odredimo oblasti neefikasnosti u procesima i mehanizmu upravljanja, poboljšamo procese, a uz sve to povećamo produktivnost i bezbednost pri izvođenju radova. Dragan Mitić, direktor proizvodnog pogona Srednji Banat Ako dođe do kvara, može se prijaviti automatski, ukoliko je unesena alarmna vrednost, ili na zahtev operatera. Prijavljeni kvar upisuje se u Maximo sistem, i brigadir prima obaveštenje na imejl. Ako operater u toku rada nije siguran kako da postupi kada je u pitanju bezbednost ili tehnički deo, u svakom trenutku može da pristupi uputstvu. Na kraju radnog vremena operater je dužan da se izloguje ukoliko je završio sve zadatke, u suprotnom brigadir dobija upozorenje. Kada se operater izloguje, automatski se pravi izveštaj njegovog rada za taj dan. Vođa brigade ima uvid u dinamiku izvršenja zadataka, kao i u položaj svakog operatera na mapi, a takođe prati i KPI. Direktor pogona, Dragan Mitić, preko platforme Mobilni operater dobija sve informacije neophodne za izvršenje svojih biznis zadataka, na dnevnom nivou prati izvršenje zadataka po brigadama, uposlenost brigada, neproduktivno vreme i druge KPI-eve brigada. Operater pomoću aplikacije Mobilni operater dobija spisak planiranih zadataka, procenjuje mogućnost njihovih izvršenja na osnovu HSE rizika, vremenskih uslova, raspoloživosti alata i vozila, a može da prijavi i kvar.

54 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 55 Direktor pogona dobija sve informacije neophodne za izvršenje svojih biznis zadataka, svakodnevno prati izvršenje zadataka po brigadama, uposlenost brigada, neproduktivno vreme i druge KPI-eve brigada. PREDNOSTI OVOG REŠENJA Sistem Mobilni operater čini rad operatera bezbednijim i operativnijim, a praćenje rada i merenje obima i efektivnosti automatizovani su i sigurniji. Tako na primer, Dragan Mitić koji odgovara za 162 zaposlena, koji održavaju 550 bušotina, a koje ukupno daju 630 tona nafte dnevno, može efikasnije da obavlja svoj posao. Mitić putem sistema Mobilni operater u svakom trenutku prati rad svih brigada, i tako planira njihovo optimalno opterećenje kako bi se postigao biznis cilj i povećala efektivnost brigade. Takođe, prati kretanje brigada na mapi, poštovanje radnog vremena, i što je još važnije produktivno radno vreme. Istovremeno, radnici se informišu o HSE pravilima i rizicima, pod koje spadaju i pet koraka do bezbednosti, i odstupanja od HSE pravila. Digitalna transformacija je vruća tema poslednjih godina. Prelazak biznisa na korišćenje mobilnih aplikacija desio se munjevito i postalo je nemoguće ignorisati prednosti koje pružaju nove tehnologije. Mobilna rešenja mogu učiniti da biznis procesi i rad tehničkog osoblja postanu efikasniji, a takođe pružaju kvalitetnije upravljanje operativnim rizicima. Savremena mobilna rešenja omogućavaju beleženje izvršenih aktivnosti, definisanje koordinata i otkrivanje kvarova. Ramil Mingazov, direktor Departmana za perspektivni razvoj i realizaciju projekata Sistem Mobilni operater čini rad operatera bezbednijim i operativnijim, a praćenje rada i merenje obima i efektivnosti automatizovani su i sigurniji. Uroš Đurišić, koji rukovodi Brigadom proizvodnje od 38 zaposlenih koji održavaju 102 bušotine, uz pomoć aplikacije Mobilni operater svakog dana obezbeđuje neprekidan rad na određenoj lokaciji sa bušotinama, zatim preciznije planira i kontroliše rad Simple task execution via app Multidisciplinary business platform operatera. Takođe, briga o HSE aspektu je automatizovana, jer se u zavisnosti od vrste radova, svakom operateru izlažu HSE rizici, kao i mere koje je potrebno preduzeti. Operater na proizvodnji nafte i gasa, Danijel Tapavički, kao svakodnevne zadatke ima održavanje bušotine i osiguravanje njihovog neprekidnog rada, zatim sprovodi potrebna merenja, preglede, remonte. Sve ove zadatke dobija putem sistema Mobilni operater, a prednosti koje ova aplikacija donosi su: Kvalitetnije planiranje dana, maksimalno smanjenje administrativnih dokumenata na papiru. Automatizacije ručnog unosa podataka i sinhronizacija sa drugim informacionim sistemima kao što su: Šahmatka, Mehfond, Maximo, GIS Odeon, HSE net i drugi. Onlajn prenos zahteva sa neophodnim kvalitetom informacija i nivoom detaljizacije. Digitization of the entire Operator s production process Help at any time, any place Immediate data transfer to the central database Real time info and constructor reports analytics Brzo informisanje o postojanju odstupanja i vanrednih situacija prilikom izvođenja radova. Platforma Mobilni operater našla je široku primenu u Bloku Istraživanje i proizvodnja, i pomaže u mnogim oblastima poslovanja od menadžmenta, tehničkih službi, direktora pogona, rukovodilaca brigada i operatera, pa sve do HSE-a i HR-a. AUTOMATIZACIJA RADOVA NA BUŠOTINAMA U modernom svetu je već sada teško i komplikovano prikazati proizvodnju bez pomoći informacionih sistema i digitalnih tehnologija. Pokretanje aktivnosti za optimizaciju procesa i implementaciju IT projekata sa zonom pokrivanja funkcionalnosti celokupnog poslovnog procesa u Bloku Interactive mobile app Optimal use of resources

56 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 57 centralizovane baze proizvodnih podataka o TKRB (optimizacija procesa izrade dokumenata i sprečavanje dupliranja unosa podataka u različitim fazama realizacije aktivnosti TKRB) i integraciju biznis-procesa u delu koji se tiče TKRB. Istraživanje i proizvodnja omogućava da se znatno poveća efikasnost celokupne proizvodnje. Od januara ove godine u Kompaniji je pušten u rad informacioni sistem OIS Remont, namenjen za automatizaciju i podršku biznis-procesa iz biznisscenarija Radovi na bušotinama, obezbeđivanje verodostojnih informacija o osnovnim pokazateljima rada u oblasti TKRB za rukovodioce organizacionih delova i skraćivanje vremena za donošenje upravljačkih odluka i podizanje njihovog kvaliteta. Takođe, ovaj informacioni sistem namenjen je i za standardizaciju proizvodnih proračuna i dokumentacije, organizaciju Projekat Mobilni operater predstavlja (r)evoluciju u radu u Bloku Istraživanje i proizvodnja. Celokupan proces rada operatera je automatizovan, svi podaci se čuvaju u jedinstvenoj bazi podataka i svaki posao koji je operater izvršio ima svoj zapis. Ovim sistemom eliminisani su ručni izveštaji i podaci sa terena su dostupni odmah, čime se znatno ubrzava donošenje odluka i sistem održava u stabilnom radu. Tomislav Kolarić, Rukovodilac projekta Mobilni operater Prema rečima rukovodioca projekta Automatizacija upravljanja remontima, Dmitrija Osovika, direktora Sektora za tehnologiju i podršku TKRB, od januara 2019. godine u NIS-u je pokrenut informacioni sistem OIS Remont koji je dizajniran da objedini sve tehnološke procese iz poslovnog okruženja koji se tiču remontnih radova na bušotinama. - Zahvaljujući softveru dobili smo instrument sa kojim možemo objediniti sve ključne elemente vezane za kompletan proces remonta bušotine. Na kraju, verujem da će program znatno olakšati rad zaposlenih, minimalizovati troškove i neproduktivno vreme remontna bušotine rekao je Osovik. U decembru 2018. godine u NIS-u je, nakon uspešnog ispitivanja, implementirano digitalno rešenje Mobilni operater. Ovaj sistem namenjen je upravljanju radom zaposlenih na terenu, a njegov najveći značaj je u tome što povećava produktivnost i bezbednost izvođenja radova na nalazištima. Sada je ceo proces rada i donošenja odluka u lancu zaposleni na terenu vođa brigade - direktor pogona transparentan i prikazuje se u platformi Mobilni operater. Sergej Barabanščikov, rukovodilac projekta baze podataka i optimizacije procesa razmene Sistem je instaliran na postojećoj infrastrukturi Kompanije u skladu sa zahtevima u oblasti bezbednosti i organizacije daljinskog pristupanja aplikacijama i omogućava obavljanje sledećih proizvodnih zadataka: planiranje, evidencija i kontrola remontnih radova na bušotinama, bez obzira na složenost (dinamika kretanja brigada TKRB, operativna dinamika kretanja brigada) planiranje po operacijama i evidencija rezultata rada evidencija rezultata izmena u konstrukciji bušotina i montirane/demontirane opreme u toku obavljanja radova (spuštanje/vađenje tubinga i šipki, spuštanje dodatnih zaštitnih kolona i sekcija, spuštanje/ vađenje bušotinske opreme itd.) evidencija zastoja brigada i NPV u toku obavljanja radova evidencija primedbi i kršenja tehnologije obavljanja radova evidencija korišćene opreme i materijala u toku obavljanja radova dobijanje i usaglašavanje u elektronskom obliku dokumenata o planiranim i obavljenim remontnim radovima (Radni nalog, Zapisnik o obavljenim radovima, Plan rada) operativna kontrola obavljenih remontnih radova (operativni zbirni izveštaji i raporti o radu brigada TKRB) automatizacija rada stručnjaka službe za supervajzing (zahtevi za supervajzing, izveštaji o radu supervizora, zastoji itd.)

58 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 59 Razvoj novih proizvoda OPTI goriva su dostupna na GAZPROM benzinskim stanicama širom Srbije, gde su nasledili svoje prethodnike Evro BMB 95 i Evro Dizel. NIS stoji iza svoje odluke da ispuni pa i prevaziđe želje i najzahtevnijih potrošača. A, kako bi ispunila te zahteve, Kompanija je uskladila razvoj svojih proizvoda sa najvišim trendovima i propisima koje su definisani u vozačkom svetu. Dokaz tome su i aditivirana goriva OPTI benzin sa 95 oktana i OPTI dizel koji su prošle godine upotpunili portfolio kompanijskih premijum derivata. Ovi proizvodi rezultat su aditiviranja benzina sa 95 oktana i evro dizela proizvedenih u Rafineriji nafte Pančevo, kompleksom aditiva visokog kvaliteta. U skladu sa svojim nazivima, glavne karakteristike tih goriva su stabilniji rad motora i njegova optimalna zaštita. Milena Šćepanović OPTImalno za svaki automobil OPTI goriva su dostupna na GAZPROM benzinskim stanicama širom Srbije, gde su nasledili svoje prethodnike Evro BMB 95 i Evro Dizel, a ono što je, takođe, odlična vest, jeste da se ta aditivirana goriva prodaju po istoj ceni kao i standardni benzin sa 95 oktana i evro dizel. A, odnedavno i vozači u Bugarskoj imaju mogućnost da testiraju aditivirane OPTI derivate. A, šta zapravo potrošač dobija kupovinom OPTI goriva? Redovna upotreba OPTI derivata može dovesti do smanjenja potrošnje goriva, ređih pojava kvarova na motoru i optimalne zaštite motora. Ova goriva, takođe, čiste motor i smanjuju trenje između metala i redukuju habanje, podstičući duži radni vek motora. I OPTI benzin 95 i OPTI dizel mogu bezbedno da se koriste sa postojećim benzinom ili dizelom koji su preostali u rezervoaru od prethodne kupovine.

60 INDUSTRIJA I BIZNIS INDUSTRIJA I BIZNIS 61 izbor multifunkcionalnog kompleksa aditiva koji će u sinergiji sa osnovnim baznim gorivom dati novi proizvod, sa traženim funkcionalnim karakteristikama. Nakon toga se vrše testiranja koja pokazuju kako se dodati aditiv ponaša u određenim uslovima, da li jedan isti aditiv može da se koristi i zimi i leti, budući da osnovno gorivo menja svoje karakteristike u letnjem i zimskom periodu. Formulacija aditiviranih goriva se dugo testira i prilagođava uslovima eksploatacije za zimski period kako bi se održala stabilnost u zimskim uslovima. U laboratorijskim uslovima vrši se mnogo analiza, namešavaju se različiti odnosi aditiva i osnovnog goriva kako bi se došlo do najboljeg rešenja koje zadovoljava i letnji i zimski period primene. Na ovaj način, dobija se kvalitet proizvoda ne samo prema potrebama potrošača, već i stabilnost kvaliteta tokom upotrebe u svim vremenskim uslovima, što je posebno važno kada su u pitanju dizel goriva. Polovinom februara NIS je uveo još jednu novinu, kada su na nekim benzinskim stanicama u Beogradu počeli sa radom novi automati sa OPTI tečnošću za pranje stakala, koju potrošači mogu da sipaju direktno u odgovarajući rezervoar automobila. aditivirana goriva, redovna upotreba OPTI auto-gasa smanjuje potrošnju goriva i pruža maksimalnu zaštitu motora, te vožnju čini prijatnijom. Novi auto-gas ima visoku čistoću i oktanski broj i pruža optimalno sagorevanje i optimalnu stabilnost rada motora. Zahvaljujući ovoj novini, NIS je ponovo ostvario povećanje konkurentne prednosti na tržištu Srbije. Uz to, GAZPROM benzinske stanice postale su jedinstveni maloprodajni objekti za snabdevanje gorivom u Srbiji na kojima su potrošačima dostupni isključivo brendirani naftni derivati: pored portfolija OPTI derivata, tu su i premijum G-Drive goriva. KAKO NASTAJU ADITIVIRANI DERIVATI? Svaki proces kreiranja novog proizvoda u Kompaniji, počinje od potrošača. Zapravo sam razvoj naftnih derivata može se poistovetiti sa razvojem bilo kog proizvoda, pa čak i prehrambenog, jer se najpre sagledavaju potencijali budućeg proizvoda i tržišne tendencije. U skladu sa tim, i prilikom razvoja novih OPTI goriva, pošlo se od analize tržišta i analize stavova i potreba potrošača, korisnika benzina i dizela na srpskom tržištu. Takav pristup je rezultat želje za razumevanjem potrebe vozača, sa čime se oni susreću i šta očekuju od goriva unapređenog kvaliteta, pa da im se, zatim, omogući da takav proizvod i dobiju na mreži NIS-ovih benzinskih stanica. Glavna smernica za koncept novog OPTI goriva došla je kao rezultat istraživanja kroz koje se pokazalo da su potrošačima najvažniji pouzdan rad motora i njegova zaštita, odnosno, kvalitet koji ih neće izneveriti. Nakon istraživanja stavova potrošača, prelazi se na sledeću fazu razvoja novog proizvoda - konkretno naftnog derivata sa definisanim karakteristikama. U potrazi za idealnim miksom, najpre se radi laboratorijsko ispitivanje osnovnog uzorka, baze goriva a zatim GAZPROM benzinske stanice su jedinstveni maloprodajni objekti za snabdevanje gorivom u Srbiji, na kojima su potrošačima dostupni isključivo brendirani naftni derivati: pored portfolija OPTI derivata, tu su i premijum G-Drive goriva. Sada možemo reći da je takav proizvod spreman za tržište. Međutim, proces njegovog razvoja nije završen, odnosno, nastavlja se praćenje kvaliteta goriva kroz sistem kontrola, kako bi se osiguralo da proizvod tokom dalje prodaje uvek zadovoljava funkcionalne i kvalitativne karakteristike definisane samim razvojem. OPTI - GAS NOVIJE GENERACIJE Nekoliko meseci nakon lansiranja OPTI goriva, vozačima je predstavljen i novi OPTI auto-gas, proizveden po najstrožim specifikacijama. Njegov kvalitet je u potpunosti u skladu sa evropskim standardom EN 589. Nastao je kao rezultat savremenih tehnoloških rešenja u procesu obrade u Rafineriji nafte Pančevo i dobijen je optimizacijom gustine i sastava auto gasa i povećanjem oktanskog broja. Baš kao i NIS-ova EKOLOŠKI, PO MERI VOZAČA Polovinom februara 2019. godine NIS je uveo još jednu novinu, kada su na benzinskim stanicama GAZPROM Blok 66 i NIS Petrol Tošin bunar u Beogradu počeli sa radom novi automati sa OPTI tečnošću za pranje stakala, koju potrošači mogu da sipaju direktno u odgovarajući rezervoar automobila. Automati sa tečnošću nalaze se pored svakog mesta za točenje goriva i predstavljaju inovaciju na srpskom tržištu. Osim što je zgodno za upotrebu, budući da vozači mogu sami da odrede količinu koju će sipati u odgovarajući rezervoar, ova novina ima i ekološku stranu, jer ne postoji ambalaža koju potrošači odstrane nakon sipanja tečnosti za pranje stakala. Uz novu OPTI tečnost, stakla automobila biće blistavo čista, a put jasan i pregledan.

62 FULL TANK FULL TANK 63 Skyrunning nebesko trčanje (IZA)ZOV PRIRODE Nenad Stanojevski Savremeni način života pred svakoga od nas stavlja životno važan zadatak bavljenje sportskim aktivnostima kao preventivni lek protiv mnogih bolesti koje donosi dugotrajno sedenje, tipično za današnjeg čoveka. U prilog tome govori i činjenica da je Svetska zdravstvena organizacija već proglasila uzbunu, označivši sedenje četvrtim najvećim ubicom na planeti, većim čak i od gojaznosti. Preporuka ove organizacije je da dnevno najmanje pola sata treba odvojiti za bavljenje nekom fizičkom aktivnošću koja uključuje kretanje. Trčanje je idealan preventivni lek. Gledajući u prošlost, vidimo da su planine bile veoma važna karika u razvoju čovečanstva. Nekada su bile glavna utočišta. Ljudi su u planine odlazili uglavnom iz nužde: zbog rata, verskog progona, lova, krijumčarenja često i iz čiste ljudske radoznalosti za nečim što je mistično, teško dostižno, nedokučivo Planinsko trčanje je sport za sve one koji su umorni od trčanja po gradovima, zagađenim bulevarima, trčanja u krug po atletskoj stazi, kao i za sve ljubitelje prirode i planina. Planinsko trčanje pruža jednako zadovoljstvo rekreativcima koji žele da uživaju u prirodi, i najboljim atletičarima koji žele novi izazov. Za razliku od planinarstva, za trčanje se ne koristi nikakva dodatna oprema u vidu užadi, klinova, štapova. Druga razlika je u tome što je planinskom trčanju bitan faktor vremena za koje se prelazi određena staza. Takođe, razlikuje se i od orijentiringa, po tome što u planinskoj trci takmičar nema slobodu izbora puta od tačke do tačke, već je put obeležen, i trkač se mora kretati njime. Prema faktoru uspona, trke se mogu podeliti na trke čije su staze konstantne uzbrdice, i trke gde je staza sačinjena od više uzbrdica i nizbrdica. Prva vrsta najčešće ima start u podnožju planine, dok je cilj na vrhu. Drugu grupu, zbog jednostavnosti organizacije, uglavnom čine kružne trke, koje počinju i završavaju na istom mestu, a pri tom se staza penje ka nekom (ili više) vrhova, a zatim vraća drugom padinom ka cilju (startu). Ovakve trke se često organizuju u predelima sa nižim planinama. Često se na takmičenjima trči i nekoliko kraćih krugova, kako bi se dobila dovoljna konačna dužina sa dovoljnim ukupnim usponom. Vremenom trke postaju sve ekstremnije, i najbolji svetski atletičari stalno traže nove izazove. Tako se razvio i Skyrunning, trkački sport sličan planinskom trčanju, sa razlikom što se odvija (ili doseže) na nadmorskim visinama od preko 2000m, gde uspon ne prelazi 30%. Štapovi i ruke se mogu koristiti kao pomoćno sredstvo tokom trka. Druga strana na koju se razvija planinsko trčanje su planinski ultramaratoni, trke čije dužine prelaze 50km, a uglavnom su duže od 100km. Visinska razlika mora biti značajan faktor težine, pa je tako ona uglavnom preko 5000m. Jedna od najpoznatijih trka ovog tipa je trka oko Mon Blan-a, koja se prestire kroz Francusku, Italiju i Švajcarsku, dugačka je 166km sa ukupnim usponom od preko 9000m. Najspremniji atletičari ovu stazu istrče za nešto više od 20 sati.

FULL TANK FULL TANK 64 65 VERTICAL KILOMETER (VERTIKALNI KILOMETAR) Trke sa 1.000 metara ukupnog vertikalnog uspona preko različitog terena sa značajnim nagibom, ali koje ne prelaze dužinu od pet kilometara. SKYSPEED (NEBESKA BRZINA) Trke sa 100 ili više metara ukupnog vertikalnog uspona sa nagibom većim od 33%. Postoji i verzija u zatvorenom prostoru koja se naziva Sky Scraper Vertical Running (Nebeski Soliter vertikalno trčanje). SKYBIKE (Nebeski bicikl) Trka sa dve discipline koja se sastoji od planinske biciklističke trke i Vertikalnog kilometra ili nekog drugog skyrunning takmičenja. SKYRAID (Nebeska štafeta) Timsko skyrunning takmičenje na dugoj distanci kombinovano sa drugim sportovima, kao što su: biciklizam, skijanje, alpinizam i slično. SKYSCRAPER / VERTICAL RUNNING (Nebeski soliter Vertikalno trčanje): Vertikalne trke sa usponom od preko 45% po stepenicama u soliterima ili napolju. SKYTRAIL (Nebeske staze) Trke po trasiranim stazama (sa manje od 10% asfalta) koje ne ispunjavaju uslove za trke drugih formata preko 2.000 metara. Dužina ovih trka moze biti različita, ali ne manja od 15 kilometara. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da dnevno najmanje pola sata treba odvojiti za bavljenje nekom fizičkom aktivnošću koja uključuje kretanje. Trčanje je idealan primer. SPORT NA VISINAMA Koncept trčanja uz i niz planinu iz čiste zabave, razonode ili rekreacije je prilično nov. Ideja da se od trčanja uz i niz planinu stvori sportska disciplina potekla je od italijanskog planinara Marina Đakometija, koji je sa grupicom svojih prijatelja penjača postavljao rekorde i pravio trke na Monblanu i Monterosi u italijanskim Alpima ranih 90-ih godina. 1993. godine skyrunning je promovisan i pokrenut širom svetskih planinskih venaca sa takvim nadahnućem da je inspirisao mnoge trke širom sveta. Đakometijeva vizija tu nije zaustavljena. On je već 1995. godine osnovao Federaciju za sport na visinama kako bi odgovorio na potrebu da se ustanove pravila koja bi uobličila ovaj sport i koja bi izdefinisala ovu sportsku disciplinu. Skyrunning-om kao sportskom disciplinom danas upravlja Međunarodna Skyrunning Federacija (International Skyrunning Federation) koja je tu ulogu 2008. godine preuzela od Federacije za sport na visinama. Glavni ciljevi Međunarodne Skyrunning Federacije su upravljanje, promocija i razvoj Skyrunning-a i drugih sličnih sportskih aktivnosti na svetskom nivou. Skyrunning kao sportska disciplina danas broji više od 200 trka širom sveta sa oko 30.000 učesnika iz 54 zemlje. Među ovim zemljama od nedavno se nalazi i Srbija. Skyrunning discipline se mogu podeliti u nekoliko kategorija: SKYMARATHON (Nebeski maraton) Trke sa minimalnom ukupnom razlikom u nadmorskoj visini od 2.000 metara, dužine između 30 do 42 km (prihvatljiva tolerancija je 5%). Putanja trke može da ide preko različitih podloga, šumskih i planinskih staza i puteljaka, kamenih i stenovitih prolaza, snega i leda (ukupna dužina asfaltne podloge ne sme biti duža od 15%), a nadmorska visina dostiže ili prelazi preko 4.000 metara. ULTRA SKYMARATHON (Nebeski ultra maraton) Trke koje za više od 5% prevazilaze parametre SKYMARATHO- NA, sa minimalnim ukupnim vertikalnim usponom od 2.500 metara i sa preko 50 kilometara dužine. SKYRACE (Nebeska trka) Trke na nadmorskoj visini između 2.000 i 4.000 metara, minimalne dužine od 20 a maksimalne 30 kilometara (prihvatljivo odstupanje je 5%). U zemljama gde nadmorske visine ne dosežu do 2.000 metara, takmičenja na kojima ukupan vertikalni uspon prelazi 1.300 metara, mogu se organizovati kao SKYRACE trke. Kalendar trka u Srbiji 2019. AVALA NIGHT SKYTRAIL 23. februar ULTRA TRAIL STARA PLANINA, KNJAŽEVAC 31.5.-2.6.2019. GOČ SKYRACE & ULTRA, KRALJEVO 07.9.2019. SOKOLOV PUT SKYMASTER, 05.10.2019. JADOVNIČKI ULTRAMARATON 2019. (13. jul) SINJAVINA SKY RACE, Mojkovac 10.8.2019.

66 FULL TANK FULL TANK 67 Dejan Trajkovski: Svakodnevna fizička aktivnost za zaposlene u NIS-u je postala potreba ne samo zbog održavanja dobrog zdravstvenog stanja, već i zato što se na taj način jačaju i individualne i timske poslovne karakteristike. Sa trčanjem sam počeo 2012. u svojoj 41-oj godini, i vremenom sam poželeo da istrčim i maraton, što je na samom početku izgledalo nestvarno, jer se nikada pre u svom životu nisam bavio nikakvim sportom, ni rekreativno! Počelo je kao potreba za fizičkom aktivnošću; nisam ljubitelj kolektivnih sportova, a trčanje ne zahteva poseban prostor, zakazivanje i plaćanje termina pa čak ni ekipu. Znači potpuna sloboda. Onda upoznaš i druge koji trče, pa te nagovore da istrčiš polumaraton (prvi put na Noćnom maratonu u Novom Sadu 2013. godine) i posle otkriješ neki novi svet... Za mene je trčanje putovanje. Sva moja turistička putovanja se od početka trčanja vezuju za razne trke u Srbiji, regionu bivše Jugoslavije i po evropskim gradovima, a od 2016. i po planinama, ovim nama bližim. Planinsko trčanje je veoma naporno i istovremeno jako lepo, za sada uspevam da držim korak sa sve više mlađih trkača - videćemo koliko ću još izdržati. Boravak na otvorenom, često u prirodi (vikendom trčanje po Fruškoj gori), puno novih prijatelja koji vole trčanje i planine, putovanja koja podrazumevaju trčanje i trke Život mi se nije mnogo promenio, samo je sa trčanjem postao još lepši. Dragana Dokmanović: SKYRUNNING U SRBIJI Organizaciju Skyrunning Serbia vodi tim entuzijasta čiji je cilj da svojim delovanjem doprinese razvoju, afirmaciji i promociji Skyrunning-a, ultra maratona na visokim nadmorskim visinama i ostalim sportovima izdržljivosti, kao i razvoju, afirmaciji i promociji sportskog i planinskog turizma u Republici Srbiji i šire. Posebno su okrenuti organizaciji edukativnih eko tura i promociji zaštićenih prirodnih dobara širom zemlje. Prijemom u punopravno članstvo Međunarodne Skyrunning Federacije (International Skyrunning Federation ISF), Srpska Skyrunning asocijacija (Skyrunning Serbia) dobija i međunarodnu podršku za rad i razvoj Skyrunning kao sportske discipline i na teritoriji Republike Srbije, preuzimajući na sebe obavezu i odgovornost da se strogo pridržava statuta ISF-a i drugih relevantnih propisa. Kako navode, ne postoje samo da bi organizovali trke nego i da omoguće trkačima da posećuju međunarodna takmičenja pod okriljem ISF-a. Cilj im je da u kontinuitetu pomažu domaćim takmičarima da napreduju na internacionalnom nivou, da stvore srpsku Skyrunning reprezentaciju koja će predstavljati Državu na Evropskim i Svetskim prvenstvima širom sveta. NIS-OVA SPORTSKA ZAJEDNICA Svakodnevna fizička aktivnost za zaposlene u NIS-u je postala potreba ne samo zbog održavanja dobrog zdravstvenog stanja, već i zato što se na taj način jačaju i individualne i timske poslovne karakteristike. NIS godinama ulaže u rekreativne aktivnosti svojih zaposlenih. Zahvaljujući besplatnim terminima za bavljenje sportom, zdravstvenim pregledima, savetima i redovnom informisanju o faktorima rizika po zdravlje i neophodnosti bavljenja sportom, danas možemo da se pohvalimo bogatim sportskim životom u Kompaniji. U zajednici naših rekreativaca su i početnici i iskusni takmičari. Tempo kojim se oni kreću na sportskim terenima se razlikuje, ali je njihov cilj isti zdrav i aktivan život. U širenju sportske zajednice mnogo pomažu i kolege koje svakodnevno ličnim angažovanjem, iskustvom, entuzijazmom i srčanošću daju primer ostalima. Predstavljamo vam neke od njih: Kada sam počela da se bavim orijentiringom, tada sam počela da trčim. Kako orijentiring zahteva dobru fizičku snagu i kondiciju, pored tehnike čitanja karte, trčanje je postalo jedan od preduslova za uspešno bavljenje ovim sportom. A kako sam počela da trčim tako su se javile i ambicije za takmičenjem i dokazivanjem na atletskim trkama (polumaratoni, trke na 10km, 5km, planinske trke ). Naravno, orijentiring je ostao na prvom mestu. Trčanje je život. Trčanje je izduvni ventil od stresa, prilika za putovanja i upoznavanje novih ljudi (a izgovor za izbegavanje nepoželjnih), prilika za pomeranje sopstvenih granica, dokaz da uporan rad donosi rezultate. Trčanje znači slobodu, ali i odgovornost! Slobodu da budem onakva kakva jesam bez obzira da li se takva nekome sviđam ili ne, a odgovornost, jer samo od mene zavisi da li ću biti zadovoljna ostvarenim rezultatom i samo u sebi mogu da tražim krivca ukoliko nisam. Tatjana Grbović: Celog žvota sam se bavila nekm sportom, najviše košarkom, a tek u nekim zrelijim godinama shvatila sam da je trčanje najprakticniji i najprirodniji sport za mene. Potrebene su vam samo dobre patike i avantura može da počne po kiši, snegu, u društvu ili solo, bilo kad, bilo kuda, bilo gde, kod kuće, na odmoru, na službenom putovanju Trčanje je spajanje uma i tela, pražnjenje, opuštanje, takmičenje sa samim sobom, borba nakon čega uvek budete nagrađeni osećajem zadovoljstva i sreće. To je sport koji me konstatno oplemenjuje. Zahvaljujući trčanju upoznala sam mnogo divnih ljudi, stekla nova prijateljstva i puno putovala, a to je za mene istinsko bogatstvo!

68 Važna stvar u NTC-u je da je, osim redovnih poslova, bitna i kreativnost u radu, inicijativnost i mogućnost za razvoj. Pored toga, prethodnih godina puno je došlo mladih ljudi u NTC. Sada tamo imamo mlade specijaliste koji su prošli dug put na kom su se razvijali i napredovali i sada samostalno učestvuju u radu.

70 REFINING