untitled

Branko Gorgiev NEKE IMPLIKACIJE SUSRETA FRIDRIHA I BARBAROSE I STEFANA NEMAWE Pre nego {to se budemo osvrnuli na temat ovog simpozijuma mo`da ne bi bilo neumesno postaviti jedno pitawe koje nije direktno vezano za samu temu. Naime, {ta sve odre uje zna~aj jednog mesta? Ili, ta~nije, koji aspekti imaju presudnu ulogu u formirawu odre ene slike jednog mesta, grada, ili dr`ave. Da li je to ~esto pomiwani geostrate{ki ili geopoliti~ki polo`aj samog mesta, wegova prirodna i kulturna bogatstva, tj. materijalne pretpostavke razvoja odre ene sredine, ili je to stepen kulture i civilizovanosti qudi, odre ena postignu}a zajednice, standard, tj. na~in `ivota zajednice, odnosno, materijalno-duhovne, kulturne i civilizacijske pretpostavke. Nesumwivo svi pobrojani faktori imaju zna~ajnu ulogu i ~ine odre- enu sliku zna~aja svakog mesta, ali ~ini se da su ipak presudnu ulogu uvek imali qudi koje je, ili iznedrila, ili prihvatila sama zajednica i po kojima se odre eno mesto zauvek pamti i po{tuje. Odatle bi mo`da bilo mogu}e preformulisati ovo pitawe i postavqati ga ponekad ne samo sa onim uobi~ajenim i bezli~nim "{ta", ve} i sa zamenicom za `ivo bi}e "ko". Dakle, ne samo "{ta" odre uje ve} i "ko" mo`e odre ivati zna~aj jednog mesta. Na ovako postavqeno pitawe sledi verovatan odgovor: ~ovek. On je taj koji uvek, i u krajwoj liniji, odre uje ne samo mesto, prostor, nego i vreme, vek, epohu, i, na`alost, ne samo u pozitivnom, ve} i u negativnom smislu. I naravno ne ba{ svaki ~ovek, ve} samo oni koji poseduju nekakvu vanrednu, neuobi~ajenu mo} ujediwavawa, otvarawa i {irewa qudskih horizonata. Oni koji naslu}uju pravac, kretawe i glavne tokove ~ove~anstva, koji se ravnaju u odnosu na wih i kona~no ih ostvaruju. Jedan takav ~ovek je upravo bio Konstantin, s pravom, nazvan Sveti i Veliki. A grad gde je ro en je upravo ovaj grad Naissus, Nissa, ili Ni{. Zato }e Ni{ posle wega nositi, s pravom, epitet "slavni". I kao da mu je upravo ovaj epitet omogu}io, u vekovima koji slede, da pre`ivi vi{e katastrofalnih razarawa, najezde mnogobrojnih osvaja~a i zastra{uju}u buku divqih varvarskih plemena, a da iz istih razarawa bude uvek i iznova obnavqan ba{ kao mitska ptica feniks. ^ini se da slava i

108 Branko Gorgiev karakter jednog grada ne mo`e dolaziti samo iz wegovog geopoliti~kog ili geostrate{kog polo`aja, mada ih ne treba ni zanemarivati, ili civilizovanosti wegovih stanovnika, iako su neki gradovi zna~ajni, po- {tovani i slavni upravo na osnovu ovih materijalno-duhovnih ~inilaca, ve} i iz nekakve pomalo tajanstvene, vaskrsavaju}e snage koja izgleda da proizilazi iz veli~ine li~nosti koje su ostavile svoj pe~at odre enom prostoru zanavek. Polaze}i iz iste personalisti~ke, i {to da ne, hri{}anske pozicije odre eni pe~at jednom gradu mogla bi dati i komunikacija, ili susret odre enih li~nosti. Dakle, ponovo na nivou li~nosti imamo ono personalno "ko". Takav jedan susret koji se mo`e okarakterisati kao zna~ajan doga aj s kraja XII veka na ovim prostorima odigrao se u leto 1189. godine izme u velikog nema~kog cara Fridriha I Barbarose i velikog srpskog `upana Stefana Nemawe. Postoji vi{e razloga za takvu karakterizaciju ovog susreta. Prvo, on nam daje posredno i donekle jasnu sliku me unarodnih, politi~kih, vojnih, verskih i kulturnih odnosa u Evropi krajem XII veka, posebno izme u Isto~nog rimskog carstva, ili Vizantije, i zapadnih dr`ava koje su, posle pada Zapadnog rimskog carstva, uglavnom bile vo ene univerzalnom idejom obnavqawa istog, a u krajwoj liniji i celog Rimskog carstva. Drugo, odnos Zapada i Istoka se naj~e{}e prelamao na linijama i prostorima ~estih i `estokih sukoba i razgrani~ewa, ali i susreta dveju velikih sila, a to je upravo na prostoru Balkana. Jedna od tih zna~ajnijih ta~aka na raskr{}u Istoka i Zapada je upravo bio grad Konstantina Velikog, Ni{. Grad koji je od nastanka ~esto mewao nacionalnu strukturu i religiozni karakter stanovni{ta, ali i koji je gotovo uvek bio, ili pod neposrednom jurisdikcijom Vizantije, ili pod wenim kulturnim i duhovnim uticajem i znatno posle wenog pada u XV veku. O samom susretu, onome {to mu je prethodilo, kao i o posledicama i implikacijama koje mu slede imamo dva donekle relevantna izvora: vizantijske izvore 1 i zapadne izvore. I dok se vizantijski izvori bave III krsta{kim pohodom, ali ne i samim susretom u Ni{u, 2 ~ini se da zapadni izvori poseduju najve}i stepen verodostojnosti, te pru`aju najpribli`niju sliku o onome {to se dogodilo. Prvi izvor kojemu bismo se obratili su dela pasavskog kanonika Tagena, tzv. Anzberta: "Historia de expeditione Friderici imperatoris" i "Historia peregrinorum". 3 Sam Anzbert je bio deo svite koja je pratila 1 Nikita Honijat i Jovan Kinam; Srpskih izvora nema. 2 Budu}i da nisu ni u~estvovali neposredno u samim pregovorima u Ni{u. Me utim, Nikita Honijat, koji je bio upravnik Filipopoqa (Plovdiva) u vreme III krsta{kog rata, a borio se i sa Isakom An elom protiv Bugara, u~esnik je u pregovorima sa Fridrihom I. 3 U Qellen zur geschichte des kreuzzuges Kaiser Friedrichs I, ed. A.Chroust., Berlin, 1928.

SUSRET FRIDRIHA I BARBAROSE I STEFANA NEMAWE 109 Fridriha I Barbarosu u Tre}em krsta{kom pohodu, poduzetom 1189. god. i verovatno neposredan svedok susreta nema~kog cara Fridriha I i srpskog `upana Stefana Nemawe u Ni{u. Deo velike Barbarosine pratwe je bio i posavski episkop Dietpold, koji daje malo opskurniju sliku samog susreta, ali zato veoma jasno opisuje sam pohod kao i {ire implikacije tog susreta u Ni{u. Wegovo pismo "iz Gr~ke" poslato wegovom dobrom "prijatequ Leopoldu (Luipaldo) i znamenitom vojvodi Austrije" zabele`eno u "Chronicon magni presbiteri 4 bio bi drugi ne mawe zna~ajan izvor. [iri istorijski okvir doga aja koji slede i koji su opisani o~ima samih u~esnika je bio, kao {to je ve} re~eno, pokretawe velike mase qudi sa Zapada u Tre}em krsta{kom pohodu 1189. god., pod vo stvom velikog nema~kog cara Fridriha I Barbarose. Kada je do{ao na vlast 1152. god. imao je trideset, a kada je stao na ~elo krsta{a 67 godina. Od savremenika je opisan vi{e kao ve{t diplomata i dr`avnik, nego kao nepobedivi vojskovo a, jer je uprkos svim pretrpqenim porazima uspeo, kako ka`e Vil Djurant, da izmiri svoje neprijateqe, da smiri prijateqe, energi~no da suzbije sva e, nered i prestupni{tvo. 5 Rezultat wegovog dr`avni~kog posla je bio ujediwewe Nema~ke i weno tada{we vode}e mesto u hri{}anskom svetu. Taj wegov o~igledan uspeh na ovom planu, po svemu sude}i, naterao ga je da sebe vidi i kao mogu}eg ujediniteqa Istoka i Zapada. Na tom putu ujediwene i ispuwene svete du`nosti oslobo ewa i odbrane Svetog Groba od nevernika pridru`io mu se nemali broj dr`ava, svetovnih i crkvenih velikodostojnika sa Zapada, sitnih feudalaca i obi~nog, siroma{nog sveta, na broju negde oko 100 000 qudi. O ovom pokretu qudi svedo~i veoma `ivopisna slika episkopa Dietpolda, koji ka`e da je godine 1189. veoma velika i hrabra hri{}anska vojska sastavqena iz mnogih kraqevstava iz razli~itih krajeva, po{la putem Svetog Groba. Gospodar imperator i sin wegov, vojvoda Alemanski (dux Alamanniae) sa mnogim kraqevim prvacima, episkopima i vojskovo ama, zna~ajnim li~nostima i `upanima, sa velikim mno{tvom naroda, uputili su se preko Ma arske (Ungariam) i Gr~ke odmah posle pashe, {to se beja{e dogodilo 9. aprila, a sam se imperator vodenim putem spustio na Dunav iz Posavine (ili Pasavine) 15. maja. 6 Neposredan povod za ovu ekspediciju bio je pad Jerusalima 2. oktobra 1187. god. Iz Dietpoldovog izve{taja se jasno mogu uo~iti raspolo`ewe, celokupna atmosfera povodom vesti o padu Jerusalima i uop{te politi~ka i verska situacija na Zapadu. O ovim doga ajima on ka`e 4 U Annales Colonienses maximi, Monumenta Germaniae Historica., Scriptores rerum Germanicarum, XVII, Berolini 1928, 509 511 5 Vil Djurant, Istorija civilizacije, Doba vere, 4/ II, Novi sad, 1998, 782 783. 6 Dietpoldus, Chronicon magni presbiteri, 15 20, 509

110 Branko Gorgiev slede}e: Godine 1188, po{to je papa Grgur bio umro, Kliment III Rimski biva postavqen. Imperator pak je odr`ao veoma ~uveno ve}e one iste godine kada je kod Mogunciaka (Mogunciacum) skupqao porez (~etrdesetak) {to se beja{e dogodilo 27. marta. I poslanik gospodara apostolskog pa- pe, albi`anski (Albanensis) kardinal prisustvovao je ovom ve}u. 7 Tamo, na tom ve}u, bila je javno obznawena te{ka nesre}a koja je zadesila narod hri{}anski, {to se dogodilo u Isto~noj crkvi. 8 Ovim doga ajima kod Jerusalima, navedene godine, gospodar imperator (Barbarosa) raspaqen verom u Hrista ozna~io je odmah sebe znamewem svetoga krsta zajedno sa mnogim episkopima i prvacima. Tako e je preduzeo veliku ekspediciju protiv pagana i po nalogu gospodara apostolskog pape i po krunskom savetu svih prvaka kraqevih da bi pritekao u pomo} (ad subveniendum) gotovo izgubqenom hri{}anstvu na Istoku. 9 Kao posledica ove atmosfere na ve}u do{lo je do ujediwewa voqe crkvenih i svetovnih vlasti, zatim do podizawa borbenog raspolo`ewa i kod svetovnih i kod crkvenih velikodostojnika, ali i kod prostog naroda {to je rezultiralo velikim i ubrzanim pripremama za pohod na prole}e 1189. godine. Istovremeno na Istoku, ta~nije na Balkanu, besneo je rat jo{ od 1183. god. kada je Stefan Nemawa, u savezu sa ma arskim kraqem Belom III ustao protiv Vizantije u dolini Morave, u ju`noj Dalmaciji i Dukqi. Tom prilikom su ovi saveznici opusto{ili Beograd, Brani~evo, Ravno, Serdiku i Ni{. Oni su iskoristili slabost Vizantije izazvanu promenama na prestolu posle smrti cara Manojla 1180. god. 10 Neregularno stawe i ~este smene na vizantijskom prestolu, kao i ustanak Srba potpomognut spoqa Ma arima, zatim upad Normana pod Vilhelmom II i wihovo osvajawe Dra~a i Soluna 1185. god. znatno su 7 U napomeni 69. kod Anzberta stoji da je to bio Hajnrih (Heinricus) koji je bio naslednik Galterov (Gualtero). 8 Nije jasno da li se radi o Isto~noj pravoslavnoj crkvi, ili o hri{}anima Zapadne crkve na Istoku. Po svemu sude}i Ditpold misli na ove druge, tj. na one hri{}ane Katoli~ke crkve koji su ostali posle Prvog i Drugog krsta{kog pohoda. 9 Dietpoldus, Chronicon magni presbiteri, 5-15, 509. 10 Treba pomenuti da je gotovo svaka promena vladara u monarhijskim sistemima antike i sredweg veka izazivala nesigurnost i potrese na unutra{wem planu, ili zbog suprotstavqenih ambicija odre enih vladaju}ih porodica a realizovanih uprkos i naj~e{}e u suprotnosti sa odre enom procedurom zakonite smene i postavqawa novog vladara, ili zbog raskidawa ranije uspostavqenih sporazuma i ugovora sa pomesnim vladarima, kako u okviru samog Carstva, tako i sa vladarima susednih zemaqa. Smrt cara u monarhijima sredweg veka je imala duboke i dalekose`ne posledice, jer je sam vladar bio garant svih potpisanih i sklopqenih ugovora u hijerarhiji mo}i. Zato se smrt i koristila kao povod za raskidawe svih ili gotovo svih va`e}ih sporazuma, a naro~ito onih koji su bili doneti u pro{losti kao rezultat prinude, a ne dogovora. Institucije, dakle, monarhijskog sistema su bile zna~ajne, ali je li~nost vladara uvek bila zna~ajnija kategorija, {to je u skladu sa personalnim karakterom monarhijskog sistema uop{te.

SUSRET FRIDRIHA I BARBAROSE I STEFANA NEMAWE 111 oslabile polo`aj Vizantije i lan~ano su izazvali ustanak ratobornih bugarskih boqara u Podunavqu 1186. god., tako e podr`an spoqa i to od strane Kumana iz ruskih stepa. Ve} 1187. veliki `upan Nemawa sklapa savez sa Petrom ili Kalopetrom, koji se proglasio carem Bugarske 11 zajedno sa wegovim bratom Asenom (Assanus), a uperen protiv Vizantije. Te iste godine Jerusalim pada u ruke Muhamedanaca {to pokre}e lavinu ratobornih qudi na Zapadu spremnih za tre}i obra~un sa nevernicima, a huk te lavine brzo se {ire}i na Istok sti`e i do Nemawe. ^inilo se da se opasna om~a oko vrata Vizantije polako stezala. Gotovo je izvesno da su i Nemawa i Petar veoma dobro osetili povoqan trenutak i ve} ra~unali na sukob nema~kog cara Fridiha I i vizantijskog cara Isaka II An ela, jer je Nemawa, jo{ za Bo`i} 1188. god., poslao svoje poslanike caru u Nirnberg, kako bi osigurao susret od najve}eg dr`avnog interesa. I kona~no, do sastanka je i do{lo 27. jula 1189. god. u Ni{u. Jedan du`i izvod iz Anzbertove "Historia peregrinorum" pomo}i }e nam da o`ivimo te doga aje koje opisuju sam dolazak nema~kog imperatora u Ni{, do~ek doma}ina Nemawe koji mu izlazi u susret onako kako je dolikovalo, 12 beseda Nemawina i odgovor Barbarosin. Ovaj izvod nam poma`e da shvatimo sa kakvom je osobenom pa`wom i brigom pripreman ovaj susret. Zatim, koja su bila o~ekivawa Nemawe i wegovog saveznika Kalopetra, a koja je bila realna politi~ka pozicija Fridriha I Barbarose u samim pregovorima. U vreme ratnog vihora, po vedrom i prijatnom vremenu na{i su se polako pribli`avali gradu Ni{u (Nisse civitati). Grad kojeg su sa ~itavom okolinom otkinuli od konstantinopoqske vlasti Nemawa (Neaman) i Stracimir (Chrazimerus), veliki `upani od Servigije i Ra{ke 13, zajedno sa wihovim tre}im bratom Miroslavom (Merzillao) i nedavno ga povratili pod svoju vlast. Oni su nam prijateqski iza{li u susret kako bismo, onako kako i dolikuje, uz najve}e po~asti i veli~anstvene darove pozdravili najve}eg cara koji je dolazio. I dok su jednima ukazivali dostojno po{tovawe, druge su prosto okru`ili blagonaklonom uslu`no{}u. Velmo`e su dvorili volovima i ovcama, a ni ostale nisu zaboravili dele}i na trgu svima i veoma obilno i vino i `ito i je~am. 14 11 (Comites de Servia ) partem Bulgarie sue dicioni subiugaverant, federe inito cum Kalopetro adversus imperatorem Constantinopolitanum. Ansbert 24 12 prout decebat 13 "magni comites de Seruigia et Rassia 14 Anzbert u Historia de expeditione Friderici imperatoris, 30., govori da su "izme u ostalih darova dali, kako ka`u (sam Ansbert to nije li~no video prim. prev.) i {est morskih krava ili foka, jednog pripitomqenog vepra i tri `iva i na isti na~in pripitomqena jelena". Dakle, nema ni re~i o ajkulama koje se pomiwu u delu K. Jire~eka, Istorija Srba, Beograd, 1952. 156.

112 Branko Gorgiev Tom prilikom su obe}ali caru da }e ga, ustreba li, slediti protiv bilo kojeg naroda, a najve}ma protiv cara konstantinopoqskog. Oni su dobrovoqno nudili pomo} ne samo wihovu ve} i od svojih saveznika i prijateqa, Kalopetra i wegovog brata Asena, koji su velikom ratnom hrabro{}u stekli i sebi pot~inili deo Bugarske oko Dunava, kao i delove Trakije. Tako e su uveravali cara da se najve}ma treba ~uvati od gneva Grka kao i od ruke wihovog cara. Pri tome mole da se on uvek seti grada Ni{a, wegovih stanovnika i wegove okoline, kao i ~itave wihove zemqe, jer oni `eqno nastoje pot~initi mu se i to ne iz straha od konstantinopoqskog cara ve} jedino iz odanosti prema rimskoj imperiji. Na to je veli~anstveni car, veoma ve{to 15 i u skladu sa prilikama, mada veoma pristojno, odgovorio da je on qubiteq mira i poverewa i da on, budu}i da nosi krsno znamewe, ho}e da podigne vojsku protiv jerusalimske zemqe, a da nije do{ao da ratom opusto{i zemqu hri{}ana, naravno, ukoliko bi bio u mogu}nosti da obezbedi miran prolazak kroz Gr~ku. U suprotnom, uz bo`ju pomo} bio je spreman da pro e i ma~em i ovda{wom bra}om. Tako je car borave}i kod Ni{a {est dana, kako bi i vojsku dobro odmorio, poslao zahvalne re~i zbog po{tovawa i dobrote s kojom su bili primqeni i ujedno srda~no pozdravio `upane. Udaqavaju}i se od Ni{a, vojska je uredno, kao i pre, a razdeqena po ~etama istupala. (30. jula 1189. god.)". 16 Iz ovog izvoda se jasno uo~ava Nemawino ~vrsto nastojawe da nekako privoli Fridriha I ka vojnom obra~unu sa Vizantijom. Tako e, na jednom drugom mestu 17 isti Anzbert mo`da jo{ jasnije izla`e Nemawino obrazlo`ewe o neophodnosti sukoba sa Vizantijom, gde on podse}a Barbarosu da su o tome (tj. o sukobu sa Vizantijom) i oni sami tada razmi{qali kada su dolaze}i u one dane bili uznemireni od wihovih napred poslatih razbojnika i kada su iskusili gubitak qudi i stvari. 18 Me utim, odziv i odgovor Barbarosin, koji bi verovatno mogao da u e u uxbenike diplomatije, nije obe}avao mnogo. Bilo je jasno da Barbarosa ne}e da rizikuje mnogo i pored te{kog polo`aja vizantijske dr`ave i da se 15 Na ovom mestu Anzbert je upotrebio izraz: sollerter, koji ne zna~i samo ve{to, ve} i lukavo. Smatraju}i da sve tzv. "lukave odgovore" kao po pravilu daju uvek slabiji, a ne ja~i, opredelili smo se za termin "ve{to". Jer je o~igledno bilo da imperator Fridrih I sigurno nije bio slabiji u odnosu na velikog `upana Nemawu. Mada, kada se pa`qivije razmotri sam odgovor Barbarosin, ~ini se da taj odgovor ipak nije bio samo "ve{t", ve} i zaista "lukav". 16 Ansbert, Historia peregrinorum, 28 31, 1-32, str. 134-135/ Preveo sa latinskog Branko Gorgiev u "Ni{ u delima putopisaca", priredio Vidosav Petrovi}, drugo dop. izd. Ni{, 2001, 31. 17 Ansbert, Historia de expeditione Friderici imperatores, 17-20, 30. 18...sicut ipsi de eo tunc opinabantur propter praemissos a suis latrunculos, nostros ine dies, ut praemissum est, infestantes, quod nos didspendio personarum et rerum experti sumus. ibid.

SUSRET FRIDRIHA I BARBAROSE I STEFANA NEMAWE 113 otvoreno sukobi sa Isakom II. Naime, nema~ki i vizantijski car su se na{li u veoma neprijatnoj situaciji. Isak, s pravom nepoverqiv prema ogromnoj masi naoru`anih qudi koja prolazi wegovom teritorijom, dok istovremeno sti`u pouzdani glasovi da se predvodnik te vojske, sam Fridrih I, li~no sastao sa wegovim qutim protivnicima. Barbarosa pak, s druge strane, sa glavnim zadatkom da {to uspe{nije i sa {to mawe gubitaka u materijalu i qudstvu provede snage ka Svetoj Zemqi, istovremeno prolaze}i kroz teritoriju gde besni rat izme u hri{}anskih zemaqa i gde je pogubno prikloniti se bilo kojoj strani, jer to bi onda postala neka druga misija. U tom smislu, kako bi bio izbegnut sukob {irih razmera, bilo je sasvim razumqivo da se veoma ~esta prepiska i `iva diplomatska komunikacija izme u Fridriha i Isaka vodila sve vreme. O tome svedo~i Dietpold koji navodi podatak da su se kod mesta Cirkvice (Circuice) 20. avgusta 1189. god. susrele dve delegacije - jedna, koju je predvodio "neki poslanik ma arski po imenu Lektofor, koji u poslanstvo gospodara imperatora (misli se na Barbarosu) u Konstantinopoq beja{e otputovao, 19 i druga, sa poslanikom gr~kog kraqa, koji se beja{e vratio kod nas. 20 Re~i vizantijskog imperatora delovale su veoma oporo, jetko i gotovo uvredqivo za zapadwake, jer se u svakoj izgovorenoj re~enici on poziva na svoje pravo veli~anstvo koje je zasnovano na istorijskom nasle u carske i duhovne vlasti rimske imperije, a wih smatra gotovo uzurpatorima ovog nasle enog prava. Naime, episkop Ditpold ka`e da pomenuti kraq oholo (superbe) i nadmeno (arroganter) se nazivaju}i glasnikom bo`jim i sam izvor na{e vere (naravno, katoli~ke, a misle}i na izvornost pravoslavne vere - prim. prev.) i imperator Rimqana (misle}i na pravo carske krune koje je pre{lo na Istok u Vizantiju), gospodaru na{em imperatoru zahvalnost svoju je izjavio, govore}i da je on (gr~ki imperator) iz govora kraqeva Francuske i Engleske i vojvode od Brindizija shvatio da je gospodar imperator (tj. Fridrih I) u{ao, kako bi kraqevstvo iskorewenih i uni{tenih Grka preneo u mo} sina svoga, vojvode Sveva. Osim toga, re~e, prijateqstvo koje je, kako beja{e ~uo, bilo sklopqeno izme u gospodara imperatora i velikog `upana (tj. Stefana Nemawe, jer u napomeni pi{e "Serviae") wemu je padalo veoma sumwivo i te{ko. 21 Zanimqivo je da u ovom odgovoru vizantijskog cara nema ni pomena od nadaleko ~uvene vizantijske diplomatije. To se mo`e tuma~iti kao slabost imperatora Vizantije i cele dr`ave u tom trenutku, ali i kao primeran odgovor nediplomatskom potezu Fridriha I koji se usudio da se sastane i eventualno udru`i sa opasnim ustanicima i neprijateqima 19 Dietpoldus, Cronicon magni presbiteri, 3-8, 510. 20 ibid. 21 Ibid.

114 Branko Gorgiev Vizantije. S druge strane, i Dietpold, koji se smatra malo objektivnijim izve{ta~em, ne naziva cara Vizantije titulom imperator (imperator), 22 ve} samo kraqem (cum legato regis Graecorum) 23 Gr~ke. I svakako susret u Ni{u nije bio u diplomatskom smislu povoqan po Fridriha. On je izazvao veliko podozrewe kod vizantijskog imperatora, jer je odmah nakon tog susreta po~eo da sprovodi energi~nije vojne mere protiv krsta{a, naro~ito od novembra 1189. god. 24 [to je pak, s druge strane, nateralo Barbarosu da ozbiqnije uzme u obzir ranije ponu enu pomo} Nemawe od 20 000 i Petra od 40 000 qudi 25 kako bi napao Konstantinopoq. I dok su intenzivni pregovori sa Nemawom i Petrom bili u toku, Fridrih I u Adrijanopoqu (14. febr. 1190) sklapa mir sa Isakom II An elom i nastavqa putem Azije. Iste godine se Fridrih I utopio u Kilikiji, a Nemawa je, posle preduzete kaznene ekspedicije cara Isaka II, pora`en kod Morave. Ovaj izvod, ili ta~nije, presek stvarnosti u posledwim decenijama XII veka, vi en prete`no o~ima u~esnika ekspedicije sa Zapada tog vremena, otvara prostor za nekoliko mogu}ih zakqu~aka. Evropa u sredwem veku ima dva pola mo}i, Zapadni i Isto~ni. I jedan i drugi pol su podjednako vo eni imperijalnom idejom, ili pretenzijom za dominacijom na verskom i svetovnom, materijalnom i duhovnom planu, podjednako se pozivaju}i i insistiraju}i na pravo primata nasle eno od velike Rimske imperije. Linije dodira su i linije sukoba interesa, ali i susreta dveju istorodnih, mada unekoliko i razli~itih hri{}anskih civilizacija. Narodi koji `ive na prostorima podeqene mo}i, poku{avaju da prona u materijalni i duhovni prostor za opstanak, ili pod jednim, ili pod drugim suncem mo}i. No ova dvostrana te`wa je daleko karakteristi~nija za one narode koji `ive na prostoru gde se Istok i Zapad susre}u, a to je prostor Balkana. I upravo narodi na Balkanu u okviru dr`ave Vizantije, a to su bili prete`no slovenski narodi, goweni neprestanom te`wom za stvarawem sopstvenih dr`ava koje bi bile u {to ve}em stepenu nezavisne od Vizantije, vode neprestane borbe sa promenqivim ishodom koje ih naj~e{}e stavqaju u podre en i u mawem ili ve}em stepenu vazalan polo`aj u odnosu na Vizantiju. U ciqu opstanka stvaraju se povremeni savezi izme u slovenskih plemena, katkad sa neslovenskim plemenima, ali i sa zapadnim evropskim zemqama i koji su upereni protiv civilizovane Vizantije. Me utim, to su naj~e{}e savezi kratkog daha, nepostojani i ru{eni, bilo spoqa od strane Vizantije i wene spoqne politike, bilo iznutra pod dejstvom me usobnih borbi za prevlast samih vladara na tom prostoru. 22 Kod Dietpolda stoji inperator 23 Ibid. 24 Ibid,. 509. 25 Ansbert. p.44, 53.

SUSRET FRIDRIHA I BARBAROSE I STEFANA NEMAWE 115 Mada ne treba gubiti iz vida stav D. Obolenskog koji smatra da ne smemo posmatrati udru`ivawe isto~noevropskih zemaqa sa Vizantijom iskqu~ivo kao borbu izme u vizantijskog imperijalizma i nacionalnih stremqena tih zemaqa, 26 jer se onda, kako ka`e Obolenski, gubi mnogo od onog kosmopolitskog do`ivqaja koji je ovim zemqama bio dostupan tokom du`eg razdobqa wihove sredwovekovne istorije. 27 Pa ipak, ostaje ~iwenica da se uprkos ovom kosmopolitskom do`ivqaju koristi skoro svaka istorijska prilika za obra~un sa Vizantijom. I to je ona ista Vizantija koja je gotovo svim slovenskim narodima vekovna paradigma civilizacijskog presti`a u svakom pogledu, ideal kome potpuno prirodno, mada uz povremene otpore, streme u kulturnom, duhovnom i civilizacijskom smislu, ali istovremeno i najgora slutwa, crna no} u vojnom i politi~kom smislu, koju bi `eleli da odagnaju ili privremenim uti{avawem i prilago avawem postoje}oj situaciji, pritom bore}i se da osvoje {to boqi politi~ki polo`aj u okviru i sistemu Vizantijskog carstva, ili pak povremenim otvorenim ratnim ispadima, protiv onog istog Carstva od koga o~ekuju najvi{e priznawe. Ovaj paradoksalan i izra`eno ambivalentan stav prema Vizantiji osta}e trajan usud svih naroda na Balkanu, pa ~ak i onda kada Vizantija u dr`avnom smislu vi{e ne}e postojati. Branko Gorgiev CERTAIN IMPLICATIONS OF FRIEDRICH FIRST BARBAROSSA AND STEFAN NEMANJA From the times of the Roman empire division to the West and the East, the relation of the West and the East usually moved along the lines and areas of conflicts and marking off, but also at the level of meeting of those two powers, in other words, in the Balkan area. One of those two significant points was the town of the Emperor Constantine the Great Nish. One event, that could be marked as a significant point, took place in 1189 between Friedrich and Barbarossa and Stefan Nemanja. In one section of the excerpt from the work of Disbert and Ditpold, the direct participants in the negotiations between Friedrich and Nemanja the very wide and clear picture of the international, political, military, religious and cultural European relations toward the end of the XII century is opened to us. 26 D. Obolenski, Vizantijski komonvelt, Beograd, 1991, 7-8 27 Ibid.