УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној 13. јуна године именовало је комисију за оцену и одбрану магистарске тезе Ангеле Иршаи: Женски чланови династије Арпадовића у XIII веку у изворима и историографији. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - др Снежана Божанић, доцент, ужа научна област: Медијевистика, датум избора: 11. новембар 2010, Филозофски факултет, Нови Сад. - др Ненад Лемајић, редовни професор, ужа научна област: Медијевистика, датум избора: 22. март 2007, Филозофски факултет, Нови Сад; - Дејан Јечменица, доцент за ужу научну област: Медијевистика, датум избора: 7. јун 2013, Филозофски факултет, Београд. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Ангела, Иван, Иршаи 2. Датум рођења, општина, Република: 30. мај године, Нови Сад, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена: Година уписа: 1996/7; смер: Историја, Медијевистика (Општа историја средњег века), положено 7 испита сa просечном оценом 10,00. III НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Женски чланови династије Арпадовића у XIII веку у изворима и историографији. IV ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Магистарска теза Женски чланови династије Арпадовића у XIII веку у изворима и историографији има укупно 142 страна, од којих, 132 страна се односи на текст, тј. излагање теме, а 12 страна на изворе и литературу. Рад нема слике, шеме и графиконе.

2 2 Излагање је методолошки подељено у девет целина: 1. УВОД, (стр. 2-7) 2. УГАРСКА ДОМОВИНА, ПОРЕКЛО И ДЕТИЊСТВО ПРИНЦЕЗЕ МАРГАРЕТЕ АРПАДОВИЋ, (стр. 8-27) 3. КАО МАРИЈА, ВИЗАНТИЈСКА ЦАРИЦА ( ), (стр ) - ПРВИ ПУТ ЦАРИЦА ( ), (стр ) - СУЖАЊСТВО ( ), (стр ) - ДРУГИ ПУТ ЦАРИЦА ( ), (стр ) 4. СОЛУНСКЕ ГОДИНЕ МАРИЈЕ-МАРГАРЕТЕ АРПАДОВИЋ (1204- око 1222), (стр ) -СУПРУГА И САВЕЗНИЦА БОНИФАЦИЈА МОНФЕРАТСКОГ ( ), (стр ) - DOMINA THESSALОNICAE И МАЈКА СОЛУНСКОГ КРАЉА ( ), (стр ) -ПОНОВО КАТОЛИКЊА - ЗАШТИТНИЦА ПРАВОСЛАВЉА, (стр.82-86) 5. ПОВРАТАК У ОТАЏБИНУ, (стр ) -ГОСПОДАРИЦА ОВОСТРАНОГ И ОНОСТРАНОГ СРЕМА, (стр ) -ВЛАДАРКА, МАЈКА И ЊЕНА ДЕЦА, (стр ) 6. ИСТОРИЈКСО И ЦИВИЛИЗАЦИЈКСО НАСЛЕЂЕ МАРГАРЕТЕ АРПАДОВИЋ, (стр ) - МАРИЈА ИЛИ МАРГАРЕТА - ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА? (стр ) -АНА (АРПАДОВИЋ) РОСТИСЛАВИЧ И КАТАЛИН АРПАДОВИЋ, СУПРУГА СТЕФАНА ДРАГУТИНА, (стр ) 7. ДИПЛОМАТАР МАРГАРЕТЕ - МАРИЈЕ АРПАДОВИЋ, (стр ) 8. ЗАКЉУЧАК, (стр ) 9. ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА, ( )

3 V 3 ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: У Уводу рада кандидаткиња је на научно релевантан начин потврдила сву комплексност теме и доказала да је хеуристичку фазу свог истраживања спровела по свим методолошким нормама медијевистике. У складу са постављеним циљем истраживања она се определила за истраживања биографије Маргарете-Марије Арпадовић ( око 1235) кроз анализу извора и дискурс историографије, као карактеристичне парадигме положаја женских чланова династије Арпадовића у последњем периоду владавине ове мађарске династије (XIII век). Марија или Маргарета је једна од ретких чланица угарске владарске династија која је заступљена у изворима широке латинске и грчке језичке провинијенције. Од угарске дипломатичке грађе, папске канцелерије, низа важних наративних извора попут Ансберта, Жофроа Вилардуена, Роберта де Кларија, до византијских писаца Никите Хонијата и Георгија Акрополита. Иако је заступљена у десетак европских, односно светских историографија, Маргарета још увек није добила заслужену биографију. Вредна истраживање Мора Вертнера и Луиђија Таутуа али и Ференца Мака и Божидара Ферјанчића су представљали полазну тачку њеног истраживања, које је кроз компаративни приступ обећавало конкретан научни резултат У другој целини свог рада Угарска домовина, порекло и детињство Маргарете Арпадовић кандаткиња на низу примера закључује да су женски чланови династије били потиснути у односу на мушке чланове и да је њихова функција била да послуже као средство у вођењу матримонијалне династичке - спољне политике. Сходно томе женски чланови се релативно мало помињу у изворима поготово у периоду детињства и адолесценције. Кандидаткиња кроз историографски дискурс приказује и владавину Маргаретиног оца, краља Белe III и његов комплексан однос са Византијом као и околности удаје десетогодишње Маргарете за четири пута старијег византијског цара Исака II Анђела године. У трећем поглављу - Као Марија, византијска царица кандидаткиња на основи анализе византијског писца Никите Хонијата и западних извора на првом месту хроничара Четвртог крсташког рата Жофроа Вилардуена истражује Маријин долазак, и живот у Византији са свим културолошким, верским и цивилизацијским променама које су се подразумевале на месту једне византијске царице. На основу утемељене анализе извора кандидаткиња сматра да детронизација и ослепљење њеног мужа цара Исака II, није значила да је Марија осам година боравила у притвору, како се то може закључити на основу једног писма грофа Хуга од Сен Пола. У том погледу се придружује ставу Лиуђија Таутуа насупрот мишљењу Мора Вертнера. Четврта целина, Солунске године Марије-Маргарете Арпадовић ( око 1222) приказује период живота Марије Арпадовић у време и након Четвртог крсташког рата, када је Марија, као бивша византијска царица постала супруга Бонифација Монфератског вође крсташа и оснивача латинске Солунске државе. Кандидаткиња у овом делу рада своје истраживање базира на западним наративним и дипломатичким изворима, те релативно богатој литератури. Посебна вредност њеног истраживања у овом делу рада је да су по при пут у историографији, на основу анализе папске дипломатичке грађе, утврђене Маријине формалне титуле током боравка на челу Солуна. Кандидаткиња се придружује мишљењу историографије (Тауту, Мирјана Живојиновић) да Марија и поред околности да се вратила у католичанство и надаље је остала привржена православној цркви коју је помагала. По кандидаткињи, због свог порекла, али и личних особина Марија је била спона између нових, латинских, господара Романије и грчког становништва. Поставља и хипотезу о сусрету регенткиње Марије са светим Савом током његовог боравка у Солуну (1219). У делу рада насловљеном Повратак у отаџбину излагање је подељено на две целине: Господарица овостраног и Оностраног Срема и Господарица, мајка и њена деца. На

4 4 основу извора, и ставова мађарске и српске историографије, на првом месту радова Ђуле Ђерфија и Михаила Динића, кандидаткиња је сагледала територијало простирање поседа и области које је Марија добила од свог брата угарског краља Андрије II по повратка у Угарску (око 1222). Такође је приказала и судбину њених синова, са закључком да старија деца, из њена три брака, којима је било по тадашњем праву намењено да наследе поседе својих очева, су остала на тим земљама (ако су могла), док је мајка са собом повела све млађе синове и обезбедила им у наследство своје женске поседе у Угарској. Кандидаткиња оставља отворено питање да ли је бивша византијска царица имала и женску децу јер извори XIII века често ћуте о женским члановима породице који се не јављају у правним или политичким пословима. Шеста целина - Историјско и цивилизацијско наслеђе Маргарете Арпадовић - посвећено је приказу Маријине (Маргаретине личности) као посреднице између европског Истока и европског Запада. Дошавши у Угарску Марија је опет владала земљама на српскомађарском пограничју које су у верском, цивилизацијском и етничком смислу биле сложене, као између осталог и личност ове угарске принцезе. Територијом оностраног Срема или будуће Мачве, касније ће током XIII века управљати још две принцезе из династије Арпадовића, Ана Ростиславич и Катарина супруга српског владара Стефана Драгутина, које су попут Маргарете биле владарке удате за православне владаре и посреднице између двеју култура и својих поданика. Седми део рада - Дипломатар Маргарете - Марије Арпадовић представља посебни научни допринос теми, јер по први пут на једном месту дат је преглед дипломатичке грађе која се односи на ову историјску личност, а кандидаткиња је утврдила хронолошке одреднице и анализирала повеље и на тај начин показала да влада дипломатиком и хронологијом као битним научним дисциплинама историогрфије. Закључак сумарно обједињава претходна поглавља истраживања са личним оценама и ставовима кандидаткиње заснованим на историографским чињеницама о положају чланица династије Арпадовића у XIII веку. VI. ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Кандидаткиња закључује да су женски чланови династије Арпадовића у XIII веку, попут других владарских кућа, били средство у вођењу династичке матримонијалне политике својих владарских домова. Традиционална историографија у овом, ограниченом на жалост, контексту сагледава и вреднује њихову улогу у историјским догађајима и процесима. Међутим, извори о женским члановима династије Арпадовића, мада релативно малобројни, уз савремену научну методологију истраживања и нови концепт историографије пружају знатан потенцијал за нову и научно оригиналну интерпретацију ове теме. Управо су женски чланови династија били посредници између својих држава, земаља и култура и њихових суседа. Ово правило потврђује пример Маргарете-Марије Арпадовић. VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Кандидаткиња у потпуности влада савременом историографском методологијом, а своје закључке тумачи транспарентно и заснива их на интерпретацији примарних историјских извора и релевантне научне литературе.

5 5 VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 1. Да ли је теза урађена у складу са образложењем наведеним у пријави теме: ДА, теза је урађена у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли теза садржи све битне елементе: ДА, теза садржи све битне елементе. 3. По чему је теза оригиналан допринос науци: Теза предсатвља ПРВУ КОМПЛЕТНУ БИОГРАФИЈУ Маргарете-Марије Арпадовић, написану у контексту историографског истраживања положаја женских чланова династије Арпадовића у XIII веку у историографији и изворима. 4. Недостаци тезе и њихов утицај на резултат истраживања: Теза нема значајније недостатке и самим тим они не утичу на резултате истраживања. Своје предлоге и евентуалне замерке комисија ће изнети кандидаткињи усменим путем, на одбрани рада. IX. ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене тезе, комисија предлаже: Да се магистарска теза ПРИХВАТИ, а кандидаткињи ОДОБРИ одбрана тезе. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. др Снежана Божанић, доцент (менторка), ужа научна област Медијевистика, Филозофски факултет у Новом Саду 2. др Ненад Лемајић, редовни професор, ужа научна област Медијевистика, Филозофски факултет у Новом Саду 3. др Дејан Јечменица, доцент, ужа научна област Медијевистика, Филозофски факултет у Београду