Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada Government Ministria e Zhvillimit Ekonomik Ministarstvo Ekonomskog Razvoja -

Транскрипт

1 Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada Government Ministria e Zhvillimit Ekonomik Ministarstvo Ekonomskog Razvoja - Ministry of Economic Development BALANCA VJETORE E ENERGJISË E REPUBLIKËS SË KOSOVËS PËR VITIN 2014 GODIŠNJI ENERGETSKI BALANS REPUBLIKE KOSOVA ZA GODINU ANNUAL ENERGY BALANCE OF REPUBLIC OF KOSOVO FOR THE YEAR 2014 Prishtinë, 2013

2 Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government Ministria e Zhvillimit Ekonomik Ministarstvo Ekonomskog Razvoja - Ministry of Economic Development GODIŠNJI ENERGETSKI BALANS REPUBLIKE KOSOVO ZA GODINU Priština, Decembar 2013

3 Ovaj dokument je pripremila Divizija za energetske bilance u MER-u. Bez podrške i bliske saradnje sa subjektima utvrđenim u Administrativnom uputstvu br. 07/2011 o pravilima za energetske bilanse, ovaj dokument ne bi mogao da bude pripremljen.

4 Sadržaj Skraćenice 1. Uvod Snabdevanje energentima za period Finalna potrošnja energije za period Potrošnja po vrstama energenata Potrošnja energije po privrednim sektorima Sektor industrije Sektor domaćinstava Sektor usluga Sektor poljoprivrede Sektor transporta Predviđanje potražnje za energijom za godinu Predviđanje potražnje za energijom u sektoru domaćinstava Predviđanje potražnje za energijom u sektoru usluga Predviđanje potražnje za energijom u sektoru industrije Predviđanje potražnje za energijom u sektoru transporta Predviđanje potražnje za energijom u sektoru poljoprivrede Predviđanje ukupnih potreba za finalnu potrošnju energenata za godinu Predviđanje gubitaka energije za godinu Gubici električne energije Gubici centralnog grejanja Predviđanje proizvodnje električne energije za godinu Predviđanje proizvodnje električne energije u termoelektranama Predviđanje proizvodnje električne energije u hidroelektranama i iz obnovljivih izvora Predviđanje uvoza energije za godinu Predviđanje emisije zagađivača iz termoelektrana Specifične emisije TE Kosovo A Specifične emisije TE Kosovo B Pokazatelji energetske efikasnosti termoelektrana Preporuke...18 Aneks 1. Pregled instalirane snage TE Kosovo (A+B) i Kosovo ugalj A.D Aneks 2. Pregled instalirane snage proizvodnih jedinica na hidroenergiju...19 Aneks 3. Karakteristike energetskih izvora i konverzija mernih jedinica...20 Aneks 4. Projekti predviđeni za godinu...21 Aneks 5. Godišnji energetski bilans za godinu Ministarstvo ekonomskog razvoja

5 Skraćenice MER Ministarstvo ekonomskog razvoja KOSTT a.d. Operator sistema i tržišta KEK a.d. Kosovska energetska korporacija ASK Agencija za statistike Kosova RKE Regulatorna kancelarija za energetiku MF Ministarstvo finansija MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja KAŠ Kosovska agencija za šumarstvo MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja CK Carina Kosova SEZ Sekretarijat Energetske zajednice REKOS Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na Kosovu 2011 CRES Centar za obnovljive izvore i štednju energije, Atina, Grčka EUROSTAT Statistička služba Evropske zajednice IEA Međunarodna agencija za energiju TNG Tečni naftni gas TE Termoelektrana HE Hidroelektrana GWh Gigavat čas GW Gigavat MWh Megavat čas MW Megavat OIE Obnovljivi izvori energije BDP Bruto domaći proizvod Ministarstvo ekonomskog razvoja

6 1. Uvod Dokument Godišnji energetski bilans Republike Kosovo za godinu pripremljen je na osnovu člana 5. Zakona o energ iji br. 03/L-184 i Administrativnog uputstva O pravilima za energetske bilanse, br. 07/2011. Cilj ovog dokumenta je da informiše sve zainteresovane o predviđanju potražnje za energijom u godini. Dokumenti na osnovu kojih je izrađen ovaj dokument su: - Energetski bilansi Kosova za 2010, i godinu; - Bilans električne energije za godinu, izrađen od strane KOSTT-a; - Elektroenergetski bilans za godinu, izrađen od strane KEK-a; - Godišnji bilans , izrađen od strane toplane Termokos d.d. iz Prištine; - Godišnji bilans , izrađen od strane Gradske toplane d.d. iz Đakovice; - Periodični mesečni izveštaji za godinu od subjekata utvrđenih u AU 2007/11 za izveštavanje o energetskim podacima (Carina, energetska preduzeća, ASK i dr.) Prikupljeni podaci su obrađeni na osnovu zahteva EUROSTAT formata. Bilans električne energije koji je izradio Operator prenosnog sistema i tržišta (KOSTT), poslužio je za predviđanje potražnje za električnom energijom i načina za pokrivanje te potražnje. Godišnji bilansi gradskih toplana u Prištini i Đakovici su poslužili za predviđanje potražnje za toplotnom energijom za grejanje i pokrivanje te potražnje. Godišnji bilansi koje je izradio MER poslužili su kao osnova za utvrđivanje trenda razvoja potražnje za drugim energentima (drvo, naftni derivati, solarna energija) za godinu. Osnovni delovi energetskog bilansa prema EUROSTAT formatu su: Prvi deo se odnosi na primarne energente, dobijene energentske proizvode, uvoz, izvoz i zalihe za sve energetske proizvode. U drugom delu su prikazane transformacije primarnih proizvoda u sekundarne proizvode. U ovu grupu spadaju transformacije energije u svim elektranama za transformaciju različitih energenata u električnu energiju, postrojanja za proizvodnju patentiranih energetskih proizvoda i briketiranje, postrojenja za gasifikaciju, visoke peći, centalno grejanje, solarni paneli. Ovde su obuhvaćeni i razmena i transferi energetskih proizvoda. U trećem delu su prikazani gubici energije u distribuciji i prenosu (uključujući sve energente). U četvrto m delu je prikazana sopstvena potrošnja oblasti energetike i ukupna finalna potrošnja. U potrošnju energije uključeni su svi utrošci u vezi sa procesom rada energetskih postrojenja. Peti deo se odnosi na finalnu potrošnju energenata. Ova grupa obuhvata potrošnju svih energenata koji se utroše u sledećih pet privrednih sektora: domaćinstva, industrija, usluge, transport i poljoprivreda. Ministarstvo ekonomskog razvoja 1

7 Treba napomenuti da je potrošnja energije u ovom dokumentu predviđena na osnovu anketa o potrošnji energije koje su sprovedene u periodu od do g. Potrošnja energije je razrađena kako po privrednim sektorima (sektor industrije, domaćinst ava, usluga, transporta i poljoprivrede), tako i po vrstama energenata. Kao osnov su poslužile ankete sprovedene u godini o potrošnji u godini za sve privredne sektore, anketa iz godine o potrošnji biomase za i godinu u sektorima domaćinstava, usluga i industrije sprovedena od strane CRES-a koju je ugovorila Energetska zajednica i anketa o potrošnji energije u sektoru domaćinstva, kao i ankete u sektoru industrije koje su sprovedene u godini ( od strane MPR Group), sektoru domaćinstva u godini (od strane INTECH-a) i u sektoru usluga u godini (od strane Studio Links 4). 2. Snabdevanje energentima za period Predviđanje potrošnje energije za narednu godinu (2014.) zasniva se na trendu u poslednje tri godine koje prethode godini za koju se vrši predviđanje. Podaci za godinu zasnivaju se na statističkim energetskim podacima za osam meseci ove godine uz dodavanje određene količine energije na osnovu mesečnog proseka za ovih osam meseci. U tabeli 1. prikazani su podaci o količini primarnih energenata za 2011, i godinu. Tabela 1. Pregled raspoložive količine energije iz primarnih energenata u periodu (ktoe) Energent Ugalj Naftni derivati Biomasa Električna energija Hidroenergija Solarna energija Energija vetra Biogoriva Ukupno Izvor: Dokumenti MER-a o energetskim balansima Biokarburante Biogoriva Energji Solarna solare energija Hidroenergji Hidroenergija Energji Električna elektrike energija Biomasë Biomasa Produkte Naftni produkti nafte Thëngjill Ugalj Dijagram 1. Pregled raspoložive količine energije iz primarnih energenata u periodu Ministarstvo ekonomskog razvoja 2

8 Uvezena električna energija se smatra primarnim energetskim proizvodom iz razloga što se transformacija te energije nije izvršila u našoj zemlji, već van nje. Kao što se vidi iz tabele 1. i dijagrama 1, ukupna (bruto) količina raspoložive energije u godini iznosi 2.488,20 ktoe, dok je u godini iznosila 2.358,24 ktoe. Dakle, u godini je došlo do porasta količine raspoložive energije u meri od 5,5%. 3. Finalna potrošnja energije za period U nastavku će biti prikazani podaci o količini različitih energenata koji su utrošeni u periodu Ovo se čini sa ciljem da se prikaže osnova za potkrepljivanje analiza za predviđanje potražnje za energijom za godinu. Potrošnja za i godinu zasnovana je na istraživanju anketama koje su sprovedene tokom 2009, 2010, i godine Potrošnja po vrstama energenata U nastavku je u tabeli 2 prikazana potrošnja svih energenata za period u energetske i neenergetske svrhe. Tabela 2 Pregled potrošnje svih energenata (ktoe) za period Energent Ugalj Naftni derivati Biomasa Biogoriva Električna energija Solarna energija Dobijena toplotna energija Geotermalna energija Ukupno Izvor: Dokumenti MER-a o energetskim balansima Iz Tabele 2 se vidi da naftni derivati predstavljaju energetski proizvod koji se najviše trošio i koji u ukupnoj potrošnji učestvuje sa 42,6%. Električna energija zauzima drugo mesto sa udelom od 30,5%, a zatim slede biomasa čiji udeo iznosi 18,8%, ugalj sa udelom od 7,4%, dobijena energija sa udelom od 0,6% i solarna energija čiji udeo iznosi samo 0,6%. U dijagramu 2 dat je grafički prikaz trenda potrošnje energije po vrstama energenata za period Ministarstvo ekonomskog razvoja 3

9 Thëngjill Ugalj Produkte Nafni derivati nafte Biomasë Biomasa Biokarburante Biogoriva Energji Električna elektrike energija Dijagram 2. Pregled potrošnje energenata u svim sektorima za period (ktoe) 3.2. Potrošnja energije po privrednim sektorima U tabeli 3 prikazano je stanje potrošnje u sektoru u energetske svrhe. Kao što se vidi, sektor domaćinstava je sektor koji je potrošio najviše energije u poslednje tri godine. Za ovim sektorom sledi sektor transporta. Industijski sektor je treći sektor po potrošnji energije, a za njim sledi sektor usluga. Sektor poljoprivrede je sektor koji je konstantno trošio najmanje energije Tabela 3. Pregled udela energenata u energetske svrhe u svim sektorima (ktoe) 0.00 Sektor Sektor industrije Sektor domaćinstava Sektor usluga Sektor poljoprivrede Sektor transporta Ukupno Izvor: Energetski bilansi izrađeni od strane MER-a Sektor industrije Sektori i industrisë Sektori Sektor i domaćinstava amvisërisë Sektori i usluga shërbimeve Sektori i poljoprivrede bujqësisë Sektori i transporta transportit Figura 3. Pregled potrošnje energenata po sektorima za period (ktoe) Finalna potrošnja za neenergetske potrebe za godinu iznosila je 37,05 ktoe. Treset je jedina vrsta uglja koja je trošena u neenergetske svrhe i to u sektoru hemijske industrije u Ministarstvo ekonomskog razvoja 4

10 količini od 0,42 ktoe. S druge strane, među nus-proizvodima nafte, bitumen (koji se u najvećoj meri koristi za asfaltiranje puteva koje se tretira građevinskom industrijom) utrošen je u količini od 31,15 ktoe, dok količina maziva koja su iskorišćena u hemijskoj industriji iznosi 5,48 ktoe. U tabeli 4 prikazano je stanje finalne potrošnje za neenergetske potrebe za period Tabela 4. Finalna neenergetska potrošnja prema industrijskim podsektorima (ktoe) Privredni sektori Hemijska industrija Ostale industrije Ukupno Sektor industrije Naftni derivati u sektoru industrije zauzimaju najveći deo energenata sa udelom od 41,3% od čega se 30,5% potroši u energetske svrhe a 10,8% u neenergetske svrhe, za kojima sledi električna energija sa udelom od 34,1%, ugalj sa udelom od 21,2% od čega se 21,1% troši u energetske svrhe, biomasa sa udelom od 3,4%, koja ujedno predstavlja energent koji se trošio u najmanjoj meri Energji Elektricna elektrike energija Biomasë Biomasa Produkte Naftni nafte produkti per qell.joenergjetike svrhe za neenergetske Produkte nafte per qell. Naftni produkti za energetse svrhe energjetike Thëngjill Ugalj za qell. neenergetske jo- energjetike svrhe Dijagram 4. Pregled potrošnje energenata u sektoru industrije za period (ktoe) Sektor domaćinstava Biomasa je energent koji se najviše trošio sa udelom od 46,1% u ukupnoj potrošnji energije, za kojom sledi električna energija sa udelom od 44,6%, ugalj sa udelom od 4,7%, naftni derivati sa udelom od 3,6%, dobijena toplotna energija sa 1 % i solarna energija sa 0,1%. Ministarstvo ekonomskog razvoja 5

11 Dijagram 5. Pregled potrošnje energenata u sektoru domaćinstava za period (ktoe) Sektor usluga Thëngjill Ugalj Produkte Naftni produkti nafte Biomasë Biomasa Energji Elektricna elektrike energija Energji Solarna solare energija Ngrohje Dobijena e përfituar toplota Električna energija je najpoželjniji izvor energije koji se troši u sektoru usluga sa učešćem od 51,0% u ukupnoj energiji, za kojom slede nafni derivati sa učešćem od 37,1%, biomasa sa učešćem od 5,6%, ugalj 3,5%, dobijena toplotna energija sa učešćem od 2,1% i solarna energija sa učešćem od 0,7% Thëngjill Ugalj Produkte Naftni produkti nafte Biomasë Biomasa Energji Elektricna elektrike energija Energji Solarna solare energija Ngrohje Dobijena e përfituar toplota Dijagram 6. Pregled potrošnje energenata u sektoru usluga za period (ktoe) Sektor poljoprivrede I u sektoru poljoprivrede, nafta i njeni derivati zauzimaju ključno mesto u ukupnoj potrošnji u sektoru sa učešćem od 54,6% u ukupnoj potrošnji energije, za kojima sledi električna energije sa učešćem od 34,3% i biomasa sa učešćem od 11,1%. Ministarstvo ekonomskog razvoja 6

12 Thëngjill Ugalj Naftni produkti Produkte nafte Biomasë Biomasa Energji Elektricna elektrike energija Dijagram 7. Pregled potrošnje energenata u sektoru poljoprivrede za period (ktoe) Sektor transporta U sektoru transporta troše se jedini naftni derivati. Nafta je energent koji se najviše troši u ovom sektoru sa udelom od 74,5% u ukupnoj količini energije, za kojom slede benzin sa 18,2%, kerozin sa udelom od 4,1% i TNG sa 3,3% Naftë Nafta Benzinë Kerozinë GLN TNG Dijagram 8. Pregled potrošnje naftnih derivata u sektoru transporta za period (ktoe) 4. Predviđanje potražnje za energijom za godinu Predviđanje potražnje za energijom u svim sektorima obavljeno je na osnovu: energetskog pregleda za period (uzimajući u obzir predviđenu potrošnju energije za godinu na osnovu ekonomskog razvoja Kosova za godinu u odnosu na godinu); podataka o privrednom rastu od 4,3% 1 BDP-a za godinu; stope rasta od oko 1 % broja domaćinstva; 1 Na osnovu predviđanja ekonomskog rasta za i godinu od strane Ministarstva finansija Ministarstvo ekonomskog razvoja 7

13 Elektroenergetskog bilansa za godinu koji je izrađen od strane Operatora prenosnog sistema i tržišta u kome su predstavljeni podaci o proizvodnji, uvozu, izvozu, gubicima u prenosu, gubicima u distrubuciji, proizvodnji uglja, količini nafte i mazuta, kao i o emisiji zagađivača u životnu sredinu, Podataka za predviđanje energije za grejanje za sezonu 2013/2014 dobijenih od Toplane TERMOKOS i Gradske toplane u Đakovici. Dakle, za predviđanje povećanja potrošnje energije na Kosovu za godinu uzet je u obzir izračunati rast ekonomskog razvoja u ovoj godini za koji se procenjuje da će iznositi 4,3%. Dijagram koji sledi prikazuje ekonomski rast za period i predviđanje za i godinu. 5.0% 4.5% 4.0% 3.5% 3.0% 2.5% 2.0% 1.5% 1.0% 0.5% 0.0% Trend ekonomskog rasta 4.5% 2.4% 3.7% 4.30% Dijagram 9. Trend ekonomskog rasta na Kosovu za period Predviđanje potražnje za energijom u sektoru domaćinstava Broj stanovnika je bitan faktor za izračunavanje potražnje za energijom u sektroru domaćinstava. Potražnja za energijom u potrošačkom sektoru domaćinstva u većoj meri zavisi direktno od broja domaćinstva (gde jedno domaćinstvo može da ima više od jedne porodice), a posebno kada se radi o potrošnji drva za ogrev, nego od broja stanovnika. Iz tog razloga najpravilnija procena broja porodica predstavlja osnovni interes u predviđanju potrošnje energije u sektoru domaćinstava. Tabela 5: Predviđanje potrošnje energije u sektoru domaćinstava za godinu (u ktoe) Ugalj Naftni derivati Biomasa Električna energija Solarna energija Dobijena toplotna en. Ukupno Predviđa se da ćemo tokom godine imati povećanje ukupne potrošnje energije od oko 0,4% u odnosu na godinu. Ministarstvo ekonomskog razvoja 8

14 U godini se očekuje povećanje potrošnje uglja sa 23,50 ktoe na 23,97 ktoe, takođe se očekuje i povećanje potrošnje biomase sa 232,25 ktoe na 237,36 ktoe, naftnih derivata sa 18,03 ktoe na 18,53 ktoe i dobijene toplotne energije sa 4,94 ktoe na 5,25ktoe, a očekuje se smanjenje potrošnje električne energije sa 225,14 ktoe na 220,76 ktoe,. Solarna energija, 0,1% Dobijena topl. energ., 1.0% Ugalj, 4,7% Naftni derivati, 3,7% Električna energija, 43.6% Biomasa, 46.9% Dijagram 10. Učešće svih energenata u sektoru domaćinstava 4.2. Predviđanje potražnje za energijom u sektoru usluga U nastavku je prikazano predviđanje potrošnje energetskih izvora u sektoru usluga: Tabela 6: Predviđanje potrošnje energije u sektoru usluga (u ktoe) Naftni Električna Solarna Dobijena Ugalj Biomasa Ukupno derivati energija energija topl. ener Predviđa se da će se potražnja za električnom energijom u sektoru usluga u godini smanjiti sa 64,07 ktoe kolika je bila u godini na 62,83 ktoe ili za oko 2%. Za potrošnju toplotne energije se predviđa da će povećati sa 2,66 ktoe u godini na 2,83 ktoe u godini, a očekuje se da će se potrošnja uglja povećati sa 4,34 ktoe na 4,53 ktoe, da će se potrošnja naftnih derivata smanjiti sa 46,56 ktoe na 45,90 ktoe i da će se potrošnja drva za ogrev povećati sa 7,07 ktoe na 7,45 ktoe. Solarna energija 1,1% Dobijena topl. ener. 2,3% Ugalj 3,6% Električna energija 50,3% Naftni derivati 36,8% Biomasa 6,0% Dijagram 11. Učešće svih energenata u sektoru usluga Ministarstvo ekonomskog razvoja 9

15 4.3. Predviđanje potražnje za energijom u sektoru industrije U nastavku je prikazano predviđanje potrošnje energenata u sektoru energije: Tabela 7. Predviđanje potrošnje energenata u sektoru industrije (ktoe) Ugalj Naftni Biomasa Električna derivati energija Ukupno Ukupna finalna potrošnja energije Finalna potošnja u energetske svrhe Finalna potošnja u neenergetske svrhe Predviđa se da će ukupna potrošnja energije u energetske i neenergetske svrhe u sektoru industrije u godini iznositi 359,31. Za potrošnju električne energije u sektoru industrije predviđa se smanjenje sa 115,61 ktoe u godini na 113,36 ktoe u godini, ugalj u energetske svrhe sa 71,43 ktoe na 78,44 ktoe a u neenergetske svrhe sa 0,42 ktoe na 0,44 ktoe, za potrošnju naftnih derivata u energetske svrhe se predviđa da će se povećati sa 103,34 ktoe na 117,07 ktoe, a za potrošnju u neenergetske svrhe predviđa se povećanje sa 36,63 na 38,15 i biomase sa 11,57 ktoe na 11,85 ktoe Predviđanje potražnje za energijom u sektoru transporta Tabela 8: Predviđanje potrošnje energenata u sektoru transporta (ktoe) Nafta Benzin Kerozin TNG Biogoriva Ukupno Sektor transporta karakteriše potrošnja naftnih derivata i veoma male količine biogoriva. U sektoru transporta se za godinu predviđa povećanje potrošnje energije za 4,23% u odnosu na potrošnju u godini. Za potrošnju naftnih derivata se predviđa da će se povećavati u korak sa ekonomskim rastom predviđenim za godinu. Dakle, predviđa se da će se ukupna potrošnja energenata u sektoru transporta sa 358,99 ktoe u godini povećati na 374,19 ktoe u godini. Kerozin 4.1% Benzin 16.7% TNG 3.2% Nafta 75.0% Biogoriva 0.89% Dijagram 13. Učešće svih energenata u sektoru transporta Ministarstvo ekonomskog razvoja 10

16 4.5. Predviđanje potražnje za energijom u sektoru poljoprivrede U nastavku sledi prikaz potrošačke potražnje za energentima u sektoru poljoprivrede. Za godinu se predviđa da će potrošnja u sektoru poljoprivrede iznositi 21,24 ktoe, tj. da će se povećati za 2,3% u odnosu na godinu. Kao što se vidi iz tabele i dijagrama koji slede, nafta i njeni derivati predstavljaju energetski proizvod koji se najviše koristi u sektoru poljoprivrede, i to u količini od 11,90 ktoe ili 56,0% ukupne potrošnje, za kojom slede električna energija sa 7,0 ktoe ili 32,9% i biomasa sa 2,35 ktoe ili 11,1%. Tabela 9. Predviđanje potrošnje energenata u sektoru poljoprivrede (ktoe) Ugalj Naftni derivati Biomasa Električna energija Ukupno Električna energija 32,9% Biomasa 11,1% Naftni derivati 56,0% Dijagram 14. Učešće svih energenata u sektoru poljoprivrede 4.6. Predviđanje ukupnih potreba za finalnu potrošnju energenata za godinu U nastavku je prikazano predviđanje potrošnje svih energenata za godinu: Ugalj Tabela 10. Pregled predviđanja potrošnje svih energenata za godinu (ktoe) Naftni derivati Biomasa Električ na energija Dobijena topl. energija Solarna energija Biogoriv a Geotermaln a energija Ukupno Na osnovu prikupljenih podataka i analiza proizilazi da će nafta i njeni derivati i dalje biti najveći učesnici u ukupnoj potrošnji energenata u energerske i neenergetske svrhe, sa 43,5% ili 602,39 ktoe, električna energija učestvuje sa 29,1% ili 403,95 ktoe, biomasa učestvuje sa 18,7% ili 259,02 ktoe, učešće uglja iznosi 7,7% ili 107,38 ktoe, dobijena toplotna energija sa 0,6% ili 8,08 ktoe, biogoriva 0,24% ili 3,34 ktoe, dok solarna i geotermlna energija imaju veoma malo učešće u potrošnji energje, odnosno 1,93 ktoe ili 0,01 ktoe. Ministarstvo ekonomskog razvoja 11

17 Dobijena topl. energ. 0,6% Električna energija 29,1% Biomasa 18,7% Solarna energija 0,14% Ugalj 7,7% Biogoriva 0,24% Naftni derivati 43,5% Geotermalna energija 0,0% Dijagram 15. Učešće svih energenata u ukupnoj potrošnji energije 5. Predviđanje gubitaka energije za godinu 5.1. Gubici električne energije Gubici električne energije dele se na: Gubitke u prenosnoj mreži, koji predstavljaju razliku između vrednosti električne energije izmerenih na ulazu u prenos i onih izmerenih na izlazu iz prenosne mreže. Ovde su obuhvaćeni i gubici zbog tranzita (mern a mesta na interkonektivnim dalekovodima (400, 220, 110) kv prenose se u granice razgraničenja korišćenjem odobrenih koeficijenata prenosa). Gubitke u distributivnoj mreži (distribuciji) koji predstavljaju razliku između izmerenih vrednosti primljene električne energije na mestima razgraničenja sa prenosnom mrežom i izmerenih vrednosti električne energije isporučene potrošačima. U planiranje ukupnih gubitaka u prenosnoj mreži uključeni su i gubiti prouzrokovani opterećenjem potrošnje na Kosovu i gubici prouzrokovani tranzitiranom električnom energijom. Za gubitke električne energije u prenosnoj mreži planirano je da iznose 1,8% od ukupne količine električne energije (proizvodnja na pragu prenosa i planirani uvoz) ili 114,5 GWh. Za tehničke gubitke u distributivnom sistemu planirano je da iznose 659,07 GWh Gubici toplotne energije za centralno grejanje Gubici toplotne energije za centralno grejanje u prenosnoj i distributivnoj mreži iznosiće ,4 MWh. Ministarstvo ekonomskog razvoja 12

18 6. Predviđanje proizvodnje električne energije za godinu 6.1. Predviđanje proizvodnje električne energije u termoelektranama Godišnja proizvodnja električne energije u TE planira se do vrednosti optimalnog korišćenja proizvodnih kapaciteta. Planira se da će godišnja vremenska raspoloživost proizvodnje generatora biti: - TE Kosovo A 72 % - TE Kosovo B (B1 73%), (B2 85%). U godišnju vremensku raspoloživost nije uračunata i mogućnost neplaniranih ispada. Predviđa se da će tokom godine u mesecu januaru, februaru i decembru biti spremne za rad tri jedinice TE Kosovo A, za koje se planira da dve budu u funkciji, a da treća bude rezerva. Takođe, planira se da u TE Kosovo B budu u funkciji dve jedinice, osim za vreme popravki i revizija. Električna energija predata na pragu prenosa iz TE Kosovo A i TE Kosovo B iznosiće: 5 354,3 GWh. Gde će: TE Kosovo A, na pragu prenosa dati 1 758,4 GWh, TE Kosovo B: na pragu prenosa dati 3 595,9 GWh Predviđanje proizvodnje električne energije u hidroelektranama i iz obnovljivih izvora Za godišnju proizvodnju električne energije u HE Gazivode planira se da će iznositi: 82 GWh, što odgovara 70% godišnje pouzdanosti dotoka vode u jezero. Na nivou distribucije su distributivne hidroelektrane: Bistrica, Radavce, Istok i Dikance. Za godinu se planira da će proizvodnja električne energije u ovim hidroelektranama iznositi oko 46,3 GWh. Dinamika proizvodnje električne energije u ovim hidroelektranama data je u tabeli 3.3. Za obnovljive izvore energije (OIE), energiju iz vetra i solarnu energiju nije planirano da bude proizvodnje u toku godine. Ukupna električna energija na pragu prenosa proizvedena u TE Kosovo A, TE Kosovo B i HE Gazivode za godinu planirano je da će iznositi 5 436,3 GWh. Za ukupnu nacionalnu proizvodnju, uključujući i distributivne HE se planira da će iznositi 5 482,69 GWh. Ministarstvo ekonomskog razvoja 13

19 Tabela 11: Predviđanje proizvodnje, uvoza, potrošnje i gubitaka u prenosu u elektroenergetskom sistemu 13 Potrošnja TE iz prenosa 145,121 14,515 13,162 14,510 9,432 10,843 13,680 9,697 8,775 8,522 13,197 14,158 14, Potražnja distribucije 4,559, , , , , , , , , , , , , ( ) Neto potražnja 5,459, , , , , , , , , , , , , Gubici u prenosu 114,501 11,892 10,557 11,394 8,489 7,753 9,670 7,871 7,565 7,596 9,674 10,377 11, Manjak 0 18 Višak (izvoz) 483,985 22,833 26,661 83,413 13,542 26, ,323 12, ,039 66,449 47,962 38, (15+16) Ukupna potražnja 5,574, , , , , , , , , , , , , ( ) Balans ,189 11,236 9,854 9,602 8,073 7,114 6,929 7,489 7,409 7,263 8,236 9,274 10, ,501 11,892 10,557 11,394 8,489 7,753 9,670 7,871 7,565 7,596 9,674 10,377 11,661 6,058, , , , , , , , , , , , ,006 MWh Gjithësejt Janar Shkurt Mars Prill Maj Qershor Korrik Gusht Shtator Tetor Nëntor Dhjetor 1 Proizvodnja na pragu transmisije 5,436, , , , , , , , , , , , ,116 2 Uvoz 621,865 81,220 64,400 54,870 94,230 6,300 1,050 59,365 73,460 73,400 26,780 18,900 67,890 3 (1+2) Energija na raspolaganju 6,058, , , , , , , , , , , , ,006 4 Potrošnja TE iz prenosa 154,764 15,214 14,233 15,214 10,837 10,852 14,723 11,199 10,619 9,822 14,048 13,565 14,437 5 Konzum 5,304, , , , , , , , , , , , ,235 6 Konzum Kosova 5,459, , , , , , , , , , , , ,672 7 Gubici u prenosu 114,501 11,892 10,557 11,394 8,489 7,753 9,670 7,871 7,565 7,596 9,674 10,377 11,661 8 Manjak Visak 483,985 22,833 26,661 83,413 13,542 26, ,323 12, ,039 66,449 47,962 38, ( ) Balans Izvor: Godišnji elektroenergetski bilans Operator prenosnog sistema i tržišta Kosova (KOSST) * Utrošci TE Kosovo A i TE Kosovo B iz prenosa su utrošci koji se preuzimaju iz prenosa za potrebe proizvodnje. Ministarstvo ekonomskog razvoja 14

20 6.3. Predviđanje uvoza energije za godinu Od ukupnih predviđenih potreba za primarnim energentima od 2.472,93 ktoe za godinu na Kosovu, jedan značajan deo te količine će biti uvezen. Zapravo se 29,51% bruto energije na Kosovu uvozi. Uglavnom će se uvoziti naftni derivati, električna energija, kao i izvesna količina uglja. Za uvezenu energiju se predviđa da će iznositi 729,87 ktoe. U uvozu uglavnom dominira nafta sa 612,13 ktoe što predstavlja 83,87% ukupne uvezene energije. Predviđen je uvoz uglja u vrednosti od 59,11 ktoe, što predstavlja 8,10 % uvezene energije i električne energije od 53,48 ktoe, što predstavlja 7,33% uvezene energije, biogoriva 3,34 ktoe ili 0,46% i biomase od 1,81 ktoe ili 0,25%. U tabeli koja sledi prikazano je predviđanje uvoza energenata za godinu: Tabela 12: Pregled predviđanja uvoza energenata za godinu (ktoe) Naftni derivati Električna energija Ugalj Biomasa Biogoriva Ukupno % 7.33% 8.10% 0.25% 0.46% 100% U nastavku je predviđeno predviđanje proizvodnje, potrošnje i rezervi uglja za godinu za postojeće termoelektrane: Tabela 13: Predviđanje proizvodnje, potrošnje i rezervi uglja za godinu za TE DINAMIKA PROIZVODNJE I POTROŠNJE SIROVOG UGLJA SA STANJEM U SKLADIŠTU (tona) 2014 Stanje na dan: KEK Proizvodnja uglja Potrošnja uglja DEPO DEPO A DEPO B Sitnica SJP Ukupno TC A TC B TC A+B Tržište * Ukupno Ministarstvo ekonomskog razvoja 15

21 7. Predviđanje emisije zagađivača iz termoelektrana Glavni zagađivači vazduha iz termoelektrana su sledeći proizvodi sagorevanja: - pepeo - gas SO2 - gas NOx - gas CO Specifične emisije TE Kosovo A U nastavku je prikazano predviđanje specifičnih emisija iz termoelektrane Kosovo A za godinu: Tab.14. Predviđanje specifičnih emisija TE Kosovo A 2014 Proizv. el. en. u generatoru Planiranje SO2 (t) NOx(t/MWh) CO2 (t) (kg/mwh) (kg/mwh) (kg/mwh) Proizvedeni pepeo potrošnje uglja Mesec MWh t t t/mwh t t Januar 172, , ,230 47,814 Februar 155, , ,047 43,187 Mart 172, , ,230 47,814 April 167, , ,836 46,271 Maj 139, , ,863 38,560 Jun 167, , ,836 46,271 Jul 172, , ,230 47,814 Avgust 139, , ,863 38,560 Septembar 139, , ,863 38,560 Oktobar 172, , ,230 47,814 Novembar 167, , ,836 46,271 Decembar 172, , ,230 47,814 Ukupno 1, 937,721 3, 158,485 6,036 7,906 2, 573, , Specifične emisije TE Kosovo B U nastavku je prikazano predviđanje specifičnih emisija iz termoelektrane Kosovo B za godinu: Tab.13. Predviđanje specifičnih emisija TE Kosovo B 2014 Proizv. el. en. u SO2 (t) NOx(t/MWh) CO2 (t) Proizvodnja generatoru Planiranje pepela potrošnje uglja (kg/mwh) (kg/mwh) (kg/mwh) Mesec MWh t t t/mwh t t Januar 415, ,719 1,293 1, ,247 74,717 Februar 373, ,669 1,162 1, ,503 67,162 Mart 415, ,719 1,293 1, ,247 74,717 April 212, , ,577 38,301 Maj 292, , , ,923 52,716 Jun 382, ,799 1,190 1, ,423 68,777 Jul 212, , ,577 38,301 Avgust 212, , ,577 38,301 Septembar 212, , ,577 38,301 Oktobar 347, ,242 1,083 1, ,847 62,600 Novembar 401, ,369 1,249 1, ,666 72,199 Decembar 415, ,719 1,293 1, ,248 74,717 Ukupno 3, 893,384 4, 827,796 12,124 15,885 5, 170, ,809 Ministarstvo ekonomskog razvoja 16

22 8. Pokazatelji energetske efikasnosti termoelektrana Poboljšanje svojstava i kvaliteta uglja Smanjenje specifične potrošnje uglja u TE A i TE B tona/mwh Smanjenje sopstvene potrošnje električne energije TE A, TE B i rudnici Smanjenje specifične potrošnje goriva, nafte lit/mwh u TE A i mazuta tona/mwh u TE B kroz smanjenje neplaniranih ispada Isporuka rezervnih delova sa odgovarajućim kvalitetom Održavanje i rad na potrebnom tehničkom nivou Sprovođenje pravovremenih i kvalitetnih remonta Sastav uglja na kopovima: Donja toplotna moć kj/kg, projektovana vrednost 7325 kj/kg Sadržaj pepela % Sadržaj vlage % Sadržaj sumpora prilikom sagorevanja 0.3 % Izračunavanje koeficijenta efikasnosti na pragu će biti: Izračunavamo sa vrednošću donje toplotne moći uglja 7800 kj/kg Specifična potrošnja uglja u TE Kosovo A 1,63 tona/mwh u generatoru Specifična potrošnja uglja u TE Kosovo B 1,24 tona/mwh u generatoru Izračunavanje koeficijenta energetske efikasnosti termoelektrana Kosovo A i B: TE Kosovo A η = 7325 * 1.63*1/3.6 = Ef = 1 / η* 100 = 1 / 3,316* 100 = % TE Kosovo B η = 7325 * 1.24*1/3.6 = Ef = 1 / η* 100 = 1 / 2,523* 100 = % Ministarstvo ekonomskog razvoja 17

23 9. Preporuke 1. Da se nastavi promovisanje korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju povećanja sigurnosti snabdevanja; 2. Da se preduzmu mere za konsolidaciju elektroenergetskog sistema, posebno u smanjenju tehničkih gubitaka; 3. Da se dinamizira proces izgradnje kogeneracije Termokos Kosovo B i da se podstiče korišćenje TNG-a u cilju smanjenja potrošnje električne energije koja se trenutno koristi za pripremanje hrane; 4. Da se podstiče poboljšanje efikasnog korišćenja energije ne ograničavajući se samo na javne i privatne zgrade, već da se i u sektoru transporta identifikuju politike kojima se povećava efikasnost korišćenja energije; Ministarstvo ekonomskog razvoja 18

24 Aneksi Aneks 1. Pregled instalirane snage TE Kosovo (A+B) i Kosovo ugalj A.D. Fuqia instaluese Minimumi teknik Fuqia e mundshme Minimumi teknike Generatori U generatoru Na pragu U generatoru Na pragu U generatoru Na pragu U Na pragu generatoru godina MW MW MW MW MW MW MW MW A A A A A Kosovo A B B Kosovo B Kosovo ugalj A.D Kosovo A +Kosovo B+K.u Aneks 2. Pregled instalirane snage proizvodnih jedinica na hidroenergiju i vetar HE Generator Instalirana snaga MW Neto (MW) Minimalna kvota vode Godina puštanja u rad Prividna snaga MVA G HE Gazivode G Ukupno Gazivode G1 1957/ cosφ=0,8 HE Bistrica G2 1957/ cosφ=0,8 Ukupno Bistrica G1 1934/rekonstrukcija ,44m Radavce G2 1934/rekonstrukcija ,44m Ukupno Radavce G1 1948/rekonstrukcija ,5m Istok G2 1948/rekonstrukcija m Ukupno Istok Dikance G1 1957/popravka faza m G2 1957/popravka faza m Ukupno HE Obnovljiva energija Generator Godina puštanja u rad Aktivna snaga u MW Vetrogeneratori (OIE) G G G Ukupno 1.35 Ministarstvo ekonomskog razvoja 19

25 Aneks 3. Karakteristike energetskih izvora i konverzija mernih jedinica Konverzija jedinica kcal kj kwh kgoe 1 kcal kJ x kWh kgoe Karakteristike energetskih izvora Vrsta energije Jedinice kj kgoe toe ktoe Antracit kg 27, E-07 27, Bitumenski ugalj i dr. kg 20, E E-07 Kameni ugalj za koks kg 29, E E-07 Lignit kg 7, E E-07 Koks i polukoks kg 28, E E-07 Ugljeni gas, vodeni gas i dr. kg 20, E E-07 Smolni koks od katrana i katran kg 37, E E-07 Mrki ugalj kg 8, E E-07 Briketi od mrkog uglja kg 20, E E-07 Treset kg 10, E E-07 Beli derivati kg 43, E E-06 Mlazno gorivo kg 44, E E-06 Benzin kg 44, E E-06 Kerozin kg 43, E E-06 Lož ulje/mazut kg 39, E E-07 Nafta kg 42, E E-06 TNG kg 46, E E-06 Naftni koks kg 31, E E-07 Ostali naftni derivati kg 39, E E-07 Bitumen kg 37, E E-07 Naftni ostaci kg 39, E E-07 Biomasa (20 % - vlažnost) m³ 6,155, E E-04 Biomasa (40 % - vlažnost) m³ 3,596, E E-05 Biomasa (45 % - vlažnost) m³ 3,507, E E-05 Biogoriva kg 6,168, E E-07 Dobijena toplotna energija za kwh 3, E E-08 grejanje Električna energija kwh 3, E E-08 Ministarstvo ekonomskog razvoja 20

26 Aneks 4. Projekti predviđeni za godinu U godini je planirano sprovođenje projekata, kao što su priključenje novih transformatora, vodova i rehabilitacija podstanica. Projekti koji se nastavljaju iz godine : 1. Rehabilitacija PS Đakovica 1 ( ko mpletna nova oprema 110kV ) i DV 110kV br.1806/2, PS Đakovica 1 -PS Đakovica 2. Period implementacije je do četvrtog kvartala godine. Zahtevi za isključenje će biti za svaku oblast. 1.1 Postojeći dalekovod DV 110kV br.1806 PS Đakovica 2 PS Klina u dužini od L= km i 102 stubova presečen je između stubova br i tom prilikom su napravljena dva nova dalekovoda: DV 110kV br.1806/1 PS Klina - PS Đakovica 1 DV 110kV br.1806/2, PS Đakovica 1 -PS Đakovica 2 2. Rekonstrukcija DV 125/3 PS Trepča PS Valać Vredi istaći da je ovaj dalekovod deo ugovora Rehabilitacija dalekovoda DV 110 kv br. 125/2 PS Vučitrn PS Trepča (koji je rekonstruisan i pušten u rad u godini) i dalekovoda DV br. 125/3 PS Trepča PS Valać (koji ih političkih razloga nije realizovan). 3. Projekat Rehabilitacija postrojenja VN u PS 110/10 kv Đakovica 2 Za projekat se planira da će biti završen u trećem kvartalu godine 4. Projekat Rehabilitacija postrojenja VN u PS 110/10 kv Prizren 3 Za projekat se planira da će biti završen u trećem kvartalu godine 5. Instalacija mernih grupa prema novoj granici KOSTT / KEDS U svakoj PS 110/35/10(20) kv će se u transformatorskim poljima instalirati TMT i TMRr prema novoj komercijalnoj granici, sprovešće se modifikacije u podstanicama, a u 10 podstanica će se instalirati i nove relejne zaštite. Projekat je dvogodišnji , zahtevaće se isključenja za svako transformatorsko polje 6. Rehabilitacija opreme srednjeg napona, PS Đakovica 1 strana 35 kv, transformatorska polja : zamena opreme SN ( razvodnik, prekidač, izolatori, reaktivni otpornici, relejne zaštite, nadzor) Za projekat se planira da će biti završen u drugom kvartalu godine Projekti za povećanje transformatorskih kapaciteta, za koje se očekuje da će biti pušteni u rad do trećeg kvartala godine. Ministarstvo ekonomskog razvoja 21

27 7. Instalacija TR 2 u PS 110/10(20) kv Skenderaj sa kapacitetom od 40MVA (kompletno sa transformatorskim poljem) 8. Instalacija TR 2 u PS 110/10(20) kv Istok sa kapacitetom od 40MVA (kompletno sa transformatorskim poljem 110 kv i 10(20) kv) 9. Instalacija TR 3 u PS 110/10(20) kv Priština 2 sa kapacitetom od 40MVA (kompletno sa transformatorskim poljem 110 kv i 10(20) kv) Ovaj projekat se sprovodio tokom godine i planira se da bude pušten u rad krajem ili početkom godine. 10. Instalacija TR 3 u PS Dečani sa kapacitetom od 40MVA (priključenje hidroelektrane Dečani Kelkos). Za realizaciju ovih projekata u prenosu predviđa se da će biti ukupno oko 100 sati isključenja, a količina neisporučene energije će iznositi oko 1420 MWh. Ministarstvo ekonomskog razvoja 22

28 Aneks 5. Godišnji energetski balans za godinu Godišnji energetski balans za godinu (ktoe) Ukupno svih proizvoda Antracit Bitumenski ugalj i drugo Kameni ugalj za koks Lignit/Mrki ugalj Koks i polukoks Ugljeni gas, vodeni i gas i dr. Smolni koks od katranai Primarna proizvodnja Dobijeni proizvodi Uvoz Razlika u zalihama Izvoz Bunkeri Bruto domaća potrošnja Ulaz u transformaciju Termoelektrane Termoelektrane sa automatskom proizvodnjom Nuklearne elektrane Postrojenja na patentirana goriva i brikete Postrojenja sa pećima na koks Postrojenja sa visokim pećima Stanice za gasifikaciju Rafinerije Postrojenja za centralno grejanje Solarni paneli Izlazi iz transformacije Termoelektrane Termoelektrane sa automatskom proizvodnjom Nuklearne elektrane Postrojenja na patentirana goriva i brikete Postrojenja sa pećima na koks Postrojenja sa visokim pećima Stanice za gasifikaciju Rafinerije Postrojenja za centralno grejanje Solarni paneli Razmene i transferi, povraćaj Transferi poluproizvoda Transferisani proizvodii Povraćaj iz petrohemijske industrije Gubici u transformaciji Potrošnja u energetskim oblastima (samopotrošnja) Gubici u prenosu i distribuciji Na raspolaganju za finalnu potrošnju Finalna neenergetska potrošnja Hemijska industrija Ostali sektori Finalna potrošnja energije Industrija Industrija gvožđa i čelika Industrija neobojenih metala Hemijska industrija Industrija stakla, keramike i građevinskog materijala Industrija vađenja ruda Industrija hrane, pića i duvana Industrija tekstila, kože i obuće Industrija papira i štamparska industrija Inženjering i druge metalne industrije Druge industrije Transport Železnički saobraćaj Drumski saobraćaj Vazdušni saobraćaj Domaća navigacija Domaćinstva Poljoprivreda Usluge Statistička razlika Briketi od mrkog uglja Katran Treset Ukupno uglja Ministarstvo ekonomskog razvoja 23

29 Godišnji energetski bilans za godinu (ktoe) Benziin Lož ulje Kerozin Kerozin (Jet fuel) Primarana proizvodnja Dobijeni proizvodi 0.00 Uvoz Razlika u zalihama Izvoz Bunkeri Bruto domaća potrošnja Ulaz u transformaciju Termoelektrane Termoelektrane sa automatskom proizvodnjom Nuklearne elektrane Postrojenja na patentirana goriva i brikete Postrojenja sa pećima na koks Postrojenja sa visokim pećima Stanice za gasifikaciju Rafinerije Postrojenja za centralno grejanje Solarni paneli Izlazi iz transformacije Termoelektrane Termoelektrane sa automatskom proizvodnjo Nuklearne elektrane Postrojenja na patentirana goriva i brikete Postrojenja sa pećima na koks Postrojenja sa visokim pećima Stanice za gasifikaciju Rafinerije Postrojenja za centralno grejanje Solarni paneli Razmene i transferi, povraćaj Transferi poluproizvoda Transferisani proizvodii Povraćaj iz petrohemijske industrije Gubici u transformaciji Potrošnja u energetskim oblastima (samopotrošnja) Gubici u prenosu i distribuciji Na raspolaganju za finalnu potrošnju Finalna neenergetska potrošnja Hemijska industrija Ostali sektori Finalna potrošnja energije Industrija Industrija gvožđa i čelika Industrija neobojenih metala Hemijska industrija Industrija stakla, keramike i građevinskog materijala Industrija vađenja ruda Industrija hrane, pića i duvana Industrija tekstila, kože i obuće Industrija papira i štamparska industrija Inženjering i druge metalne industrije Druge industrije Transport Železnički saobraćaj Drumski saobraćaj Vazdušni saobraćaj Domaća navigacija Domaćinstva Poljoprivreda Usluge Statistička razlika Teška ulja/mazut Nafta TNG Naftni koks Ostali naftni deriv. Ulja maziva Naftni ostaci Bitumen Ukupno naftnih derivata Ministarstvo ekonomskog razvoja 24

30 Godišnji energetski bilans za godinu (ktoe) Biomasa Biogoriva Hidroenergija Solarna energija Geotermalna energija Energija vetra Dobijena topl. energija Električna energija Primarna proizvodnja Dobijeni proizvodi 0.00 Uvoz Razlika u zalihama 0.00 Izvoz Bunkeri 0.00 Bruto domaća potrošnja Ulaz u transformaciju Termoelektrane 0.00 Termoelektrane sa automatskom proizvodnjom 0.00 Nuklearne elektrane 0.00 Postrojenja na patentirana goriva i brikete 0.00 Postrojenja sa pećima na koks 0.00 Postrojenja sa visokim pećima 0.00 Stanice za gasifikaciju 0.00 Rafinerije 0.00 Postrojenja za centralno grejanje 0.00 Solarni paneli Izlaz iz transformacije Termoelektrane Termoelektrane sa automatskom proizvodnjom 0.00 Nuklearne elektrane 0.00 Postrojenja na patentirana goriva i brikete 0.00 Postrojenja sa pećima na koks 0.00 Postrojenja sa visokim pećima 0.00 Stanice za gasifikaciju 0.00 Rafinerije 0.00 Postrojenja za centralno grejanje Solarni paneli Razmene i transferi, povraćaj Transferi poluproizvoda Transferisani proizvodi 0.00 Povraćaj iz petrohemijske industrije 0.00 Gubici u transformaciji 0.00 Potrošnja u energetskim oblastima (samopotrošnja) Gubici u prenosu i distribuciji Na raspolaganju za finalnu potrošnju Finalna neenergetska potrošnja Hemijska industrija 0.00 Ostali sektori 0.00 Finalna potrošnja energije Industrija Industrija gvožđa i čelika Industrija neobojenih metala Hemijska industrija Industrija stakla, keramike i građevinskog materijala Industrija vađenja ruda Industrija hrane, pića i duvana Industrija tekstila, kože i obuće Industrija papira i štamparska industrija Inženjering i druge metalne industrije Druge industrije Transport Železnički saobraćaj 0.00 Drumski saobraćaj Vazdušni saobraćaj 0.00 Domaća navigacija 0.00 Domaćinstva Poljoprivreda Usluge Statistička razlika Ministarstvo ekonomskog razvoja 25