06 Kalic.vp

Транскрипт

1 Zbornik radova Vizantolo{kog instituta Hß, Recueil des travaux de l Institut d etudes byzantines Hß, UDK: :93( Beograd) 11 JOVANKA KALI] BEOGRAD U HÇÇ VEKU Tvr ava grad polis Komninska epoha ( ) spada me u zna~ajnije odeqke istorije Beograda. Gr~ki i latinski izvori prikazuju doga aje toga perioda, prete`no ratove, ponekad boji{ta. Komparativna analiza podataka o Beogradu u delima savremenika ili o~evidaca pokazuje da su ga uvek ozna~avali kao polij i civitas, kao grad, sa naseqem unutar i izvan bedema. Otkriveni kastel u Gorwem gradu samo je deo utvr enog grada u HÇÇ veku. Malobrojni su konkretni podaci o prostornom razvoju Beograda u HÇÇ veku. Raspolo`ivi istorijski izvori, kao i drugde u Evropi toga doba, retko kada sadr`e precizne opise gradova, pojedinih delova naseqa, zapa`awa o na~inu gradwe ili fazama nastanka tvr ave. To su teme koje po pravilu ne zanimaju sredwovekovne pisce. Pogled na pro{lost i savremenost usmeren je na doga aje i qude. Oni su po tada{wim shvatawima, verom oblikovanim, okosnica istorije. O wima se pi{e da bi se proniklo u dubqi smisao qudskog postojawa. U tim okvirima dinasti~ki pogled na svet veoma dugo napaja osnovni sadr- `aj ukupne evropske istoriografije, na Zapadu koliko i na Istoku. Vladar je centralna li~nost u prikazivawu doga aja. Stoga su tako ~esto francuski kraq ili nema~ki car, vizantijski tako e, li~nosti kroz koje se prikazuju krsta{ki ratovi, balkanski, ali i svi drugi sukobi. Opis grada ili boji{ta svuda, pa i u Beogradu, nije ciq pisca, ali mo`e biti plod wegovog rada. Drugim re~ima, uz sve regionalne i hronolo{ke osobenosti tekstova, na~in mi{qewa jedne epohe je idejna naslaga kroz koju se tek pa`qivom analizom mo`e dopreti do stvarnih istorijskih ~iwenica. O Beogradu su pisali gr~ki i latinski pisci HÇÇ veka, ali i oni poznijih epoha. Oni su jezikom svojih sredina i tragom svojih predstava o dru{tvu, pisali o doga ajima u Beogradu. Me u wima je bilo razli~itih qudi, onih vlasteoskog roda, ali i iz reda obi~nih qudi, slu`benika. Profesionalni vojnici, sve{tenici i monasi, kwi`evnici i pisari gledali su isti Beograd, ali ga nisu videli na isti na~in. Me usobno pore ewe wihovih kazivawa, naravno uz proveru na terenu, jedini je na~in da se izbegne pogre{na slika o gradu. U jed-

2 92 Jovanka Kali} nome se svi sla`u Beograd je u HÇÇ veku bio veliki grad. U gr~kim izvorima je uvek ozna~en kao polis. Tako ga nazivaju o~evici, a zatim i drugi pisci. Najzna- ~ajniji me u wima je bio Jovan Kinam, koji je godine boravio u Beogradu. 1 On u svakoj prilici Beograd naziva polisom, bez obzira da li je re~ o doga ajima s po~etka HÇÇ veka ili onima na izmaku komninske epohe. 2 Pomiwe ga samostalno ili obuhvata pojmom podunavski gradovi, {to je u wegovo vreme bio ustaqeni naziv za vizantijske gradove na Dunavu Beograd i Brani~evo. 3 Nijednom ga ne naziva tvr avom. Uporedna analiza gradske terminologije u Kinamovom tekstu pokazuje da je on dobro poznavao boji{ta vizantijske vojske i ta~no uo~avao razlike me u gradovima. On me u polise, pored Beograda, ubraja Ni{, zatim Brani~evo, grad Filipi i druge. 4 Mawe gradove prate razli~iti nazivi. Zemun je u HÇÇ veku tvr ava, pribe`i{te, mali grad, aliipolis u jedan mah. 5 Polis je u HÇÇ veku utvr eni grad sa naseqem unutar bedema i van wih. To pokazuju i podaci latinskih pisaca iste epohe. Tako je Beograd godine ozna~en kao civitas prilikom prolaska krsta{a, koje je predvodio car Fridrih Ç Barbarosa. 6 U zapadnoevropskom poimawu gradskih celina u to vreme, civitas nije arx (mawe utvr ewe) nego grad sa razvijenim gradskim naseqem, koje obi~no sadr`i i tvr- avu, ali je i znatno prema{a. Beograd je upravo tako prikazan u opisu borbi godine, u tekstu poznate Be~ke ilustrovane hronike. Grad je ozna~en kao civitas, a kao utvr ena celina u wemu se pomiwe arx, sedi{te vizantijskog zapovednika grada. 7 Kastel malih dimenzija ( m), otkriven u Beogradu na prostoru Gorweg grada (kod Spomenika pobedniku), mo`e biti samo mawe utvr ewe u okviru ve}eg utvr enog prostora vizantijske epohe. 8 1 Joannis Cinnami, Epitome rerum ab Joanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836, 241, Cinn. 10, , 131, 133, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, IV,Vizantolo{ki institut SANU, Posebna izdawa kw. 12, Beograd 1971, 44, 51, 53, Brani~evo: Cinn. 11, 117; Ni{ je polis i metropola Dakije: Cinn , 212; Filipi: Cinn , 211, itd. 5 Cinn. 10, ; u toku borbi g. Zemun je ozna~en kao polij: Cinn. 238, 241. Nikita Honijat bele`i da je Zemun œmali gradœ (polisma), ali i polij: J. A. van Dieten, Nicetae Choniatae Historia, Berolini 1975, Primera radi, Gali~ na Ibru je krhsfugeton koji ima ta propurgia: Cinn. 103, itd. 6 Ansbert, Historia de expeditione Friderici imperatoris, ed. A. Chroust, Quellen zur Geschichte des Kreuzzuges Kaiser Friedrichs I, Monumenta Germaniae Historica, Scriptores rerum Germanicarum, Berolini 1928, 26; J. Kali}, Evropski putopisci o Beogradu, u kw. Beograd u delima evropskih putopisaca, Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanolo{ki institut, Posebna izdawa 80, Beograd 2003, Tekst je objavqen vi{e puta. Pristupa~no izdawe: M. Dini}, Gra a za istoriju Beograda, Ç, Beograd 1951, 10 12; O Be~koj ilustrovanoj hronici, nastaloj u HÇç veku kori{}ewem starijih izvora: H. Marczali, Ungarns Geschichtsquellen im Zeitalter der Arpaden, Berlin 1882, 68 83; C. A. Macartney, The Medieval Hungarian Historians, Cambridge 1953, ; T. Kardos, Die ungarische Bilderchronik, Budapest 1961, 5 30; idr. 8 M. Bajalovi}-Haxi Pe{i}, Unutra{we utvr ewe Beogradskog grada, ÇÇÇ, Godi{wak grada Beograda ( ) 15; M. Popovi}, Beogradska tvr ava, Arheolo{ki institut u Beogradu, kw. 18, Beograd 1982,

3 Beograd u HÇÇ veku 93 Beograd je u HÇÇ veku ostavqao utisak naprednog i bogatog grada œna breguœ. Tako ga je do`iveo pisac anonimnog Opisa puta u Svetu zemqu. 9 Jo{ je odre eniji bio arapski pisac Idrisi, koji je sredinom toga veka na dvoru normanskog kraqa Ro`era ÇÇ u Italiji sastavio delo Geografija. U wemu se nalazi podatak da je Beograd dobro naseqen grad œu punom razvitkuœ, œima mnogo qudi i velikih crkavaœ. 10 Ta zapa`awa potvr uje i Jovan Kinam. Ustaqeno gradsko naseqe znatnijeg obima otkriva pojam Beogra ani za `iteqe grada godine. On je tada ozna~avao razli~ite grupe stanovnika grada, ne samo one slu- `bom vezane za vizantijski upravni aparat odnosno vojsku. Doga aji jasno pokazuju da su neki me u wima bili protivnici vizantijske vlasti u Beogradu. Bio je to, u stvari, {aroliki svet. Vojnici i zanatlije, trgovci i sve{tenici, ~inovnici, qudi vizantijskog kova, doseqenici iz obli`wih krajeva, ali i stranci, prolaznici, svi su oni sa porodicama ili bez wih, u beogradskom nasequ nalazili slu`bu, posao ili dom. O wima svedo~e istorijski izvori, ali i materijalni tragovi wihovog `ivota, predmeti svakodnevne upotrebe koje su sami proizvodili ili su trgova~kim putevima pribavqali do Beograda (grn- ~arski proizvodi lonci, zdele, posude, alati itd.), podjednako iz Vizantije, kao i iz okolnih podunavskih zemaqa. Na raskr{}u puteva Beograd je bio otvoren grad. 11 U wemu se izdvajao vode}i sloj qudi, vrsta elite vezane prevashodno za vojne i upravne poslove grada, kao i za crkvu. Oni su bili kupci luksuzne robe vizantijskog porekla, koja je dopremana, kako izgleda Dunavom, ~ak i iz crnomorskih radionica (trpezna keramika, kr~azi i drugo). 12 Novija arheolo{ka istra`ivawa, iako prostorno i tematski nedovoqna, otkrivaju da se naseqe razvijalo na prostorima anti~kog Singidunuma, unutar bedema nekada{weg vojnog logora rimske vojske na Kalemegdanu i u wegovoj blizini, pre svega na zaravni kojom danas dominira Spomenik pobedniku, ali i u podno`ju toga brega na savskoj i dunavskoj padini i drugde. Pod za{titom starih i obnavqanih utvr ewa, dogra ivan prema razli~itim potrebama dru- {tva, vizantijski Beograd je nalazio boqe uslove za `ivot nego na otvorenom prostoru, iako je i takvih naseqa bilo tokom HÇÇ veka. 13 Grad i prigradska na- 9 P. Matkovi}, Putovanja po Balkanskom poluotoku, Rad JAZU 42 (1878) 117. Procena da se grad nalazi na bregu ukazuje na posmatra~e Beograda sa zemunske strane i ~esto se nalazi u putopisima. 10 T. Lewicki, Polska i kraje sasiednie w swietle œksiegi RogeraŒ, I, Krakow 1945, ; Zbornik K. Jire~eka, Ç, ; B. Nedkov, Bãlgarià i sãsednite zemi prez HÇÇ vek spored Idrisi, Sofià 1960, 41 42; G. [krivani}, Monumenta cartographica Jugoslaviae, II. Sredwovekovne karte, Beograd 1979, 15 16; St. Kenderova, Svedenià al-idrisi o Balkanah i ih isto~niki, Leningradskoe otdelenie Instituta vostokovedenià ANSSSR, 1986; St. Kenderova B. Be{evliev, Balkanskià poluostrov izobrazen v kartite na al-idrisi, Ç, Sofià Cinn. 133; pisari u Beogradu: Cinn. 69; Vizantijski izvori Çç, 18. Trgovci u Brani~evu i Beogradu: Chon. 17 i dr. Proizvodwa i promet kerami~kih proizvoda: M. Bajalovi}-Haxi-Pe{i}, Unutra{we utvr ewe Beogradskog grada, Godi{wak grada Beograda ( ), 13 41; V. Biki}, Sredwovekovna keramika Beograda, Beograd 1994, 44 53, sa odgovaraju}om literaturom. 12 V. Biki}, Keramika, 53 58; Pregled rezultata arheolo{kih istra`ivawa do g.: M. Popovi}, Beogradska tvr ava,

4 94 Jovanka Kali} seqa predstavqali su celinu. Oko grada pru`ala se tzv. œgradska zemqaœ, odnosno œgradski metohœ, kako su je nazivali u Vizantiji. Tu su se nalazila imawa gra ana, posedi crkve i drugih dr`alaca zemqe pod posebnim uslovima kori{}ewa. Ta najbli`a okolina utvr enog grada, obi~no 3 do 5 km oko grada, razlikovala se od seoskog atara, koji se na wu nadovezivao. 14 Slika naseqenosti beogradskog podru~ja se mewala tokom vremena spontano, ali ~esto i nasilno, ratovima i kolonizacionom politikom dr`ave. Me utim, trajna veza grada i okoline u upravnom, privrednom, demografskom i kulturnom smislu bitno je doprinela ukupnom razvoju Beograda. Tu je podloga ~itave wegove istorije u sredwem veku. Crkva je u `ivotu grada imala veliku ulogu. Ona je duhovno okupqala qude i delila sudbinu Vizantijskog carstva. Pravoslavqe je u Beogradu ve} imalo dugu tradiciju. Na prilike u HÇ i HÇÇ veku znatno je uticala crkvena reforma koju je svojevremeno sproveo car Vasilije ÇÇ godine. Tada je beogradska eparhija uklopqena u podru~je gr~ke Ohridske arhiepiskopije. Kao pograni~na oblast prema Ugarskoj, ona je stekla posebno mesto u su~eqavawu œzapadnogœ i œgr~kogœ sveta. Tu po~iwe œgr~ka zemqaœ, zapisali su mnogi putnici sa Zapada, misle}i pre svega na veru i civilizaciju, na~in `ivota i dr- `avu. Vizantija je verom koliko i vojskom branila svoje granice. Izrekao je to izri~ito carigradski patrijarh Jevstatije u pregovorima sa papom godine: sve {to je u granicama Vizantijskog carstva treba da bude pod jurisdikcijom vizantijske crkve. 15 U skladu sa tim shvatawima i drugim razlozima, car Vasilije ÇÇ je svojom crkvenom reformom ( ) beogradskoj eparhiji namenio va`nu ulogu i maksimalan broj sve{tenika (40). 16 Time je vrednovan i duhovni zna~aj crkvenog sredi{ta. O ugledu beogradske episkopije u HÇ i HÇÇ veku svedo~e i li~nosti wenih arhijereja. Imena mnogih su zauvek izgubqena, ali su merila za wihov izbor sa- ~uvana u delima izuzetno obrazovanog ohridskog arhiepiskopa Teofilakta, koji je krajem HÇ veka (do godine) zauzimao taj tako va`an presto u crkvenoj hijerarhiji Vizantijskog carstva. Wegova svedo~ewa na prelomu dva veka su mnogo vi{e od ~iwenica koje saop{tava. U~enik sjajnog Mihaila Psela, predstavnik 14 M. Blagojevi}, Grad i `upa me e gradskog `ivota, Zbornik radova œsocijalna struktura srpskih gradskih naseqa (HÇÇ HçÇÇÇ veka)œ, Smederevo Beograd 1992, 67 83, sa odgovaraju- }im izvorima i literaturom. 15 V. Grumel, Les régestes des actes du Patriarcat de Constantinople, II, Paris 1936, 245; isti, Les préliminaires du schisme de Michel Cérulaire ou la question romaine avant 1054, Revue de études byzantines 10 (1952) 17 19; J. Kali}, Crkvene prilike u srpskim zemqama do stvarawa Arhiepiskopije godine, Zbornik radova Sava Nemawi} Sv. Sava, izd. SANU, Beograd 1979, Primera radi, sremskoj odnosno brani~evskoj episkopiji, tako e u pograni~noj oblasti, dodeqeno je po 15 sve{tenika: H. Gelzer, Ungedruckte und wenig bekannte Bistumerverzeichnisse der orientalischen Kirche, Byzantinische Zeitschrift 1 (1892) 257; St. Novakovi}, Ohridska arhiepiskopija u po~etku HÇ veka, Glas SKA 76 (1908) Pozniji popisi episkopija sadr`e samo osnovne podatke o beogradskoj crkvi: J. Darrouzès, Notitiae episcopatuum ecclesiae Constantinopolitanae. Texte critique, introduction et notes, Paris 1981, 372, 846. Uz noticiju 13 nalazi se Appendix 2, gde se u jednom popisu pomiwu episkopije Morave Brani~eva, Sigidona Beograda, Vidina i Sirmijuma.

5 Beograd u HÇÇ veku 95 carigradske intelektualne elite, neposredno vezan za carski dvor Komnina, pre svega kroz svoja pisma upu}ivana savremenicima, prenosi sliku stawa u svojoj dijecezi, ali i shvatawa Crkve o qudima koji treba da je predstavqaju u pojedinim eparhijama, me u koje je u HÇ veku spadala i beogradska. U pismu koje je Teofilakt Ohridski uputio Jovanu Taronitu, duksu Skopqa i bliskom saradniku carske dinastije (pre 1107), isti~e se neophodnost da crkveni velikodostojnici, pored najvi{ih li~nih i mona{kih vrlina, poseduju i zapa`eno duhovno, ali i svetovno obrazovawe kako bi mogli da odgovore velikim zadacima crkve u svojim eparhijama. Po mi{qewu Teofilakta Ohridskog samo qudi koji su se ve} u carskoj prestonici na Bosforu isticali obrazovawem, govorni~kim darom ili su zapa`eni kao u~iteqi, mogli su biti dostojni episkopske katedre. U takve je tom prilikom ubrojao i episkopa beogradskog. 17 Tim merilima je, kako izgleda, odgovarao episkop beogradski Dimitrije, ~ije je ime o~uvano na pe~atu, koji je sticajem prilika otkriven u oblasti Brani~eva (anti~ki Viminacijum). Taj pe~at je po svoj prilici dospeo u taj kraj zajedno sa pismom koje je episkop beogradski uputio svome sabratu, episkopu Brani~eva. Pe~at je rezan izme u i godine i odaje obrazovanog arhijereja. Na aversu pe~ata je predstava Bogorodice sa Hristom, a na reversu tekst legende koja sadr`i ime Dimitrija, episkopa Beograda. Bogorodica je bila za- {titnik Beograda u sredwem veku. 18 Crkvene reforme su u Vizantiji oduvek bile presudno va`ne za `ivot dru{tva. U wima se ogledaju, pored ostalog, i bitne dr`avne odluke. Vizantijsko Podunavqe sa Beogradom i Brani~evom u doba Komnina ( ) spadalo je u jezgro ukupne balkanske politike carstva. Ne zna se kada ni pod kojim okolnostima, ali svakako pre godine, Beograd i Brani~evo, dolaze pod jurisdikciju Carigradske patrijar{ije. Trag o tome ostavio je pouzdani svedok Nil Doksopatar. On je bio sekretar Carigradske patrijar{ije, protosin el i sve{tenik pri crkvi Sv. Sofije u Carigradu, nomofilaks dr`ave. Zatim je pre{ao u Italiju (Palermo), gde je po nalogu kraqa Ro`era ÇÇ napisao sjajno delo iz oblasti crkvene geografije. To je traktat o isto~nim pravoslavnim crkvama, wihovim eparhijama i pravima. Dobar znalac prilika, koji je imao pristup i neophodnim dokumentima, savremenik cara Jovana ÇÇ Komnina je zapisao da su svi priobalni gradovi uz Dunav œpod carigradskim tronomœ. 19 To je va- `an podatak za istoriju Beograda, koji otvara i niz drugih pitawa koja prevazilaze okvire ovog rada. 17 Migne PG 126, 524; I. Snegarov, Istorià na Ohridskata arhiepiskopià, I, Sofià 1924 (1995); Vizantijski izvori ÇÇÇ, W. Seibt, The Seal of Demetrios, the Bishop of Belgrade, during the Late 11th Century, Macedonian Studies 6, N. S. 2 (1989) G. Parthey, Hieroclis Synecdemus et Notitiae graecae episcopatuum, Berlin 1866 (Amsterdam 1967) 297. Tekst je pisan godine. Up. V. Laurent, L oeuvre géographique du moin sicilien Nil Doxapatar, Echos d Orient (1937) 5 30; M. Petrovi}, Studeni~ki tipik i samostalnost Srpske crkve, Gorwi Milanovac 1986, 53, 73.

6 96 Jovanka Kali} Jovanka Kali} BELGRADE AU XII e SIECLE Forteresse ville polis L histoire de Belgrade au XII e est documentée par diverses sources historiques qui, toutefois, relatent pour l essentiel des événements liés à l histoire de la ville à cette époque. En ce sens, compte tenu de la position de la ville sur les rives de la Save et du Danube, c est-à-dire, pour l époque, sur la frontière nord de l Empire byzantin face au royaume de Hongrie, les guerres opposant ces deux Etats constituent le thème le plus fréquemment des écrivains médiévaux. S agissant de la ville même les sources du XII e siècle ne nous en offrent aucune description précise. Les auteurs grecs et latins se contentent le plus souvent de faire état de quelques données de base à son sujet, évoquant sa position géographiques et son aspect. L auteur de ce travail communique une partie des résultats d une analyse comparative des données sur Belgrade au XII e siècle contenues dans les oeuvres des contemporains et témoins visuels. Particulièrement importantes sont ici les données conservées dans l oeuvre historique de Jean Kinnamos, qui a séjourné à Belgrade en 1165, puis les données tirées du texte du Pseudo-Ansbert sur la croisade de l empereur allemand Frédéric I er Barberousse (1189), les données des sources hongroises (Chronicon pictum Vindobonense), ainsi que les résultats des fouilles archéologiques effectuées sur le site même de Belgrade. Jean Kinnamos désigne toujours Belgrade comme une polij et les sources latines comme une civitas. On rencontre aussi le terme arx désignant une partie de l agglomération ceinte de remparts. La ville fortifiée de Belgrade s est développée au moyen âge sur l aire de l ancien camp militaire romain de Singidunum. Cet espace était alors utilisé afin de répondre aux besoins militaires et administratifs de l Empire byzantin. L époque des Comnènes ( ) voit ainsi la formation a Belgrade d un important centre militaire et administratif sur une frontière menacée. Le château de petites dimensions ( m) mis au jour lors de fouilles archéologiques systématiques dans la partie appelée Ville Haute, n était qu une partie de la ville fortifiée. Avec le temps l agglomération urbaine a débordé à l extérieur des remparts, mais lors des nombreuses guerres c est elle qui a été le plus exposée aux destructions. Belgrade faisait partie des anciennes villes épiscopales de l époque romaine et byzantine.